Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

 ‭(Hidden)‬ jQuery loader

 ‭(Hidden)‬ Top Link Bar Breaker

 ‭(Hidden)‬ Untitled ‭[2]‬

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

 ‭(Hidden)‬ Pročitajte priloge o aktuelnostima monitoringa štetnih organizama u vašem regionu!

 Preporuke (link)

Post
Štetni organizmi
Usev/zasad
Expand/Collapse Created : 21.7.2017 ‎(2)
Zaštita kukuruza i paprike - kukuruzni plamenac

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je jedna od najznačajnijih štetočina u poljoprivrednoj proizvodnji. To je štetočina velikog broja biljnih vrsta, ali u našim uslovima najveće štete pričinjava u proizvodnji kukuruza i paprike.

 

Direktne štete od ishrane larvi u stablu i na klipu kukuruza dovode do smanjenja prinosa. Indirektne štete se ogledaju u tome što larve svojom ishranom na klipu otvaraju put za infekcije raznim vrstama plesni, pre svega gljivama iz rodova Aspergillus, Fusarium, Penicillium.  Ove gljive u specifičnim uslovima imaju sposobnost sinteze mikotoksina i zaraženi klipovi mogu biti nebezbedni za ljudsku i stočnu upotrebu. U sušnim i toplim uslovima, postoji veliki rizik od sinteze aflatoksina na klipovima kukuruza koji su inficirani gljivama iz roda Aspergillus.

Štete na plodovima paprike nastaju usled ishrane larvi i takvi plodovi gube tržišnu vrednost a podložni su i napadu raznih vrsta truleži.

 

Na području Srbije u toku je polaganje jaja druge generacije kukuruznog plamenca.

Na biljkama kukuruza i paprike registruje se prisustvo jajnih legala kukuruznog plamenca u različitim fazama razvoja, od sveže položenih do jaja pred piljenje. 

 

 

Prag štetnosti za kukuruznog plamenca je 5% biljaka sa jajnim leglima kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca i  10%  kod merkantilnog kukuruza.

 

Proizvođačima kukuruza i paprike preporučuje se stalan pregled useva na prisustvo jajnih legala ovog štetnog organizma. Po postizanju pragova štetnosti i na početku piljenja larvi neophodno je sprečiti njihovo ubušivanje u klip odnosno plod paprike primenom nekog od sledećih insekticida:

 

Coragen 20-SC (hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha

Ampligo 150 ZS (hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin) 0,2-0,25 l/ha

Avaunt 15 EC (indoksakarb) 0,25 l/ha

 

U svim usevima gde se uoči aktivnost parazitne osice Trichogramma sp. i gde su prisutna parazitirana jajna legla, u suzbijanju kukuruznog plamenca prednost treba dati insekticidima koji neće štetno delovati na korisne organizme kao što je preparat Coragen 20 SC.

Kukuruzni plamenac (ostrinia nubilalis)Kukuruz; Paprika
Zaštita krompira

Na području Srbije, usevi ranih sorata krompira nalaze se u fazi starenja, cima je suva i propala.  Kasne sorte krompira su na početku starenja odnosno sušenja nadzemnog dela biljke.

 

 

U poslednjih nekoliko godina, sa klimatskim promenama i porastom temperatura, najznačajnija štetočina u proizvodnji krompira je krompirov moljac (Phthorimaea operculella). Na većini regiona u toku je let leptira treće generacije. Na feromonskim klopkama registruju se povećani ulovi odraslih jedinki, a najugroženije regije su Čačak, Leskovac i Pančevo.

Ulazimo u rizičan period za zaštitu krompira od ove štetočine. U periodu kada cima počinje da menja boju, a registruju se visoke brojnosti moljca na klopkama, neophodno je pored agro-tehničkih sprovesti i hemijske mere kontrole.

 

Proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

·        Kod useva  gde je cima suva i zemljište bez korova, obavezno vaditi krompir  i čuvati ga u  skladištima  u kojima je kontrolisana temperatura. Skladišta krompira  moraju na svim otvorima biti obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca.

 

·        Krtole krompira nakon vađenja ne ostavljati na parcelama i u dvorištima već unositi u skladišta koja su dobro obezbeđena.

 

·        Na usevima gde cima još uvek nije propala preporučuje se stalno održavanje bankova i navodnjavanje kako bi se sprečilo stvaranje pukotina i zaštitile krtole pod zemljom.

 

·        Na parcelama gde se krompir neće uskoro vaditi, neophodno je sprovesti hemijski tretman primenom insekticida ovicidno larvicidnog delovanja: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,15-0,2 l/ha

Moljac krompira (Phthorimaea operculella)Krompir
Expand/Collapse Created : 17.7.2017 ‎(1)
Zaštita šećerne repe

Usevi šećerne repe se nalaze u fazi  razvića korena.

Prvi tretmani u zaštiti šećerne repe od prouzrokovača pegavosti lista (Cercospora beticola) sprovedeni su u poslednjoj dekadi juna na parcelama sa osetljivim sortimentom i sa učestalim gajenjem šećerne repe. Do prve nedelje jula, ispunjeni su epidemijski pragovi na većini proizvodnih parcela do kada su i sprovedene mere zaštite.

 

 

Uslovi tokom prošle nedelje omogućili su nove infekcije i širenje patogena prouzrokovača lisne pegavosti šećerne repe. Do kraja ove nedelje doći će do značajnog povećanja broja pega  na listovima repe. Obavezno pregledati useve i ukoliko se registruje širenje pega do nivoa drugog epidemijskog praga  (25% listova sa pegama) sprovesti mere zaštite primenom fungicida protektivnog i sistemičnog delovanja:

 

 

Bravo 720 SC, Dakoflo 720 SC 1,5 l/ha ili  Odeon (hlorotalonil) 1,3 kg/ha 

+

Duett ultra, Excorta plus (tiofanat-metil + epoksikonazol) 0,6 l/ha

Pegavost lista šećerne repe (cercospora beticola)Šećerna repa
Expand/Collapse Created : 28.6.2017 ‎(1)
Zaštita krompira

Usevi krompira se u zavisnosti od sortimenta i vremena sadnje nalaze u fazi od kraja cvetanja do razvoja plodova.

Prvi simptomi plamenjače (Phytophthora infestans) u usevima krompira registrovani su početkom juna meseca i oni su posledica primarnih infekcija koje su se ostvarile u periodu 23-24. maja. Najveći intenzitet zaraze zabeležen je u regionima gde se ova kultura intenzivno gaji (na velikom broju parcela u monokulturi već duži niz godina) i gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite.

U proizvodnji krompira, od početka juna, zabeleženo je nekoliko povoljnih perioda za ostvarenje infekcije, a poslednji uslovi stekli su se sa padavinama od 25 i 26. juna. Pored ovih povoljnih uslova, usevi krompira su u kontinuiranom navodnjavanju što takođe doprinosi razvoju i širenju plamenjače. Zbog svega navedenog, neophodno je nastaviti sa hemijskim merama zaštite krompira od ovog patogena.

Proizvođačima krompira se preporučuje da izvrše zaštitu useva  fungicidima koji u sebi imaju kontaktnu i sistemičnu komponentu kao što su:

Kardinal plus (propamokarb-hidrohlorid+fluazinam) 2 l/ha

ili

Acrobat MZ-WG ili Sphinx-MZ (mankozeb+dimetomorf) 2-2,5 kg/ha

Plamenjača krompira i paradajza (phytophthora infestans)Krompir
Expand/Collapse Created : 22.6.2017 ‎(1)
Zaštita useva šećerne repe

U regularnim proizvodnjama, usevi šećerne repe su polovinom maja sklopili redove. Od tada do danas na proizvodnim regionima, registrovana su 2 do 3 perioda (kraj maja, 02. I  07. juna) povoljna za ostvarenje infekcije prouzrokovača lisne pegavosti šećerne repe Cercospora beticola.  Na ovim područjima, obezbeđeni su uslovi za dve paralelne primarne infekcije a njihovom realizacijom trenutno smo u toku razvoja sekundarnih infekcija. Samo  na području Sombora, do danas nisu  registrovani uslovi za ostvarenje infekcije.

 

Nedostatak jasnih infektivnih perioda, nikako ne znači odsustvo pega lisne pegavosti šećerne repe.  Za klijanje spora potrebna je vlažnost lista ili visoka relativna vlaga vazduha. Ovo je patogen leta i za njegov razvoj potrebna je toplota. U trenutnim proizvodnim uslovima, noćne rose su dovoljne da dovedu do infekcije  useva. Povećane temperature skraćuju dužinu latentnog perioda i omogućuju brže umnožavanje ovog višecikličnog patogena.

 

Uslovi sa velikim brojem kišnih dana (kao što smo imali prošle godine) dovode do epifitocija.

 

Vizuelnim pregledima parcela pod šećernom repom registruju se biljke sa sporulisanim i tek formiranim pegama koje će sporulisati za dva dana. Ove pege su spremne za dalje širenje spora ove gljive. Procenat biljaka sa prisutnim pegama veoma je različit i direktno je pod uticajem uslova regiona, tolerantnosti posejanih sorata i pritiskom infektivnog potencijala od prošlih godina. Parcele sa uskim plodoredom su najviše izložene uticaju nagomilanog infektivnog potencijala. Monitoring koji se sprovodi  ukazuje na niži procenat inficiranih biljaka u sortnim ogledima u odnosu na proizvodne parcele, što je direktna veza sa poštovanjem plodoreda.

 

Preporuka proizvođačima šećerne repe:

 

Uslovi su povoljni za širenje patogena prouzrokovača lisne pegavosti šećerne repe. Neophodno je pregledati parcele i ispoštovati epidemijski prag na kome je neophodno sprovesti mere zaštite useva.

 

Prvi epidemijski prag je oko 50 % biljaka sa makar jednom pegom. Ovaj nivo inficiranih biljaka ukazuje na distribuciju infektivnog materijala i njegovu sposobnost prostornog širenja infekcije na nivou jedne parcele.

 

Obavezno nakon utvrđivanja praga, ili njegovom približavanju, zaštititi  useve  primenom fungicida preventivnog i sistemičnog načina delovanja:

 

Bravo 720,  Dakoflo 720 (1,5l/ha) + Rias 300 EC (0,3l/ha)

Pegavost lista šećerne repe (cercospora beticola)Šećerna repa

 ‭(Hidden)‬ Korišćenje portala

Prijava na automatsko ažuriranje izabranog sadržaja Portala! 
by System Account
 24.10.2016 11:18
 
Podaci sa automatskih meteoroloških stanica 
by System Account
 18.4.2012 12:10
 

 ‭(Hidden)‬ Monitoring - mapa resursa


30 day Evaluation period has expired!
Evaluation Version (© 2012 AMREIN ENGINEERING AG)

 ‭(Hidden)‬ Monitoring 2012 kalendar događaja

There are currently no upcoming events.

 ‭(Hidden)‬ Iz laboratorije Područnog centra Novi Sad

SEZONA 2014

 

  

21.5.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (14)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100% i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. U svim pregledanim pseudotecijama nije registrovano prisustvo askospora, što znači da je kraj primarnih infekcija od prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke za posmatrani lokalitet (Čenej).

Ispražnjena pseudotecija

 

 

 

14.5.2014.

 

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (13)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 97% (od ukupno pregledanih 41 pseudotecija, 40 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 96%, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 48 su ispražnjene).

 

 

7.5.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (12)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 96% (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 48 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 92%, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 46 su ispražnjene).

Ispražnjena pseudotecija

 

30.4.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (11)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 80% (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 40 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 70%, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 35 su ispražnjene).

Ispražnjena pseudotecija

  

 

23.4.2014.

 

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (10)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  99 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, u 2 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 48 je od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeleženo je 30 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 60 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 99,5 %. Od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, u 1 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 49 je od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležene su 34 ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 68 %.

Fotografija:

 Ispražnjena pseudotecija

Velika slika

 

16.4.2014.

 

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (9)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  95,77 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 71 pregledanih pseudotecija, nisu registrovane pseudotecije u kojima nema formiranih askospora, u 2 je do 25% formiranih askospora, u 1 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 4 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 64 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 40 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 56,3 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 91,37 %. Od ukupno 58 pregledanih pseudotecija,  nisu registrovane pseudotecija u kojima nema formiranih askospora, u 3 je do 25% formiranih askospora, u 2 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 7 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 46 je preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 30 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 51,72 %.

Fotografije:

Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

 

 

 

Velika slika

 

Ispražnjena pseudotecija

 

Velika slika

 

 

 

9.4.2014.

 

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (8)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  80,8 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 51 pregledanih pseudotecija, u 1 nema formiranih askospora, u 5 je do 25% formiranih askospora, u 5 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 10 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 30 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 9 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 17,64 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 82,21 %. Od ukupno 52 pregledane pseudotecije,  ni u jednoj nema formiranih askospora, u 6 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 35 je preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 14 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 26,92 %.

 

2.4.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (7)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  78,98 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 69 pregledanih pseudotecija, u 3 nema formiranih askospora, u 3 je do 25% formiranih askospora, u 17 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 43 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 12 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 17,39 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 81,45 %. Od ukupno 62 pregledane pseudotecije, u  jednoj nema formiranih askospora, u 6 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 8 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 39 je preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 15 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 24,19 %.

 Ispražnjena pseudotecija

Velika slika

 

26.3.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (6)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  51 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 4 nema formiranih askospora, u 20 je do 25% formiranih askospora, u 9 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 4 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 13 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 36 %. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u  8 nema formiranih askospora, u 23 je do 25% formiranih askospora, u 12 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 4 je preko 75% formiranih askospora.

 

 Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

19.3.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (5)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 50,5 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 4 nema formiranih askospora, u 15 je do 25% formiranih askospora, u 15 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 8 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 8 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 35,5 %. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 15 nema formiranih askospora, u 18 je do 25% formiranih askospora, u 6 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 8 je preko 75% formiranih askospora.

  

Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

12.3.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (4)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 49,07 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 54 pregledane pseudotecije, u 8 nema formiranih askospora, u 14 je do 25% formiranih askospora, u 13 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 10 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 9 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 35,24 %. Od ukupno 61 pregledane pseudotecije, u 18 nema formiranih askospora, u 21 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 7 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 7 je preko 75% formiranih askospora.

Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

4.3.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (3)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 33,01 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 26 nema formiranih askospora, u 23 je do 25% formiranih askospora, u 12 je od 26% do 50% formiranih askospora, takođe u 12 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 5pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 23,55 %. Od ukupno 52 pregledane pseudotecije, u 25 nema formiranih askospora, u 14 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 1 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 4 je preko 75% formiranih askospora.

Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

27.2.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (2)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 14,7 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 68 pseudotecija, u 40 nema formiranih askospora, u 20 je do 25% formiranih askospora, u 4  je formirano od 26% do 50% askospora i u 4 je od 51% do 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 17 %. Od 50 pregledanih pseudotecija, 26 su bez formiranih askospora, u 20 je do 25% formiranih askospora, u 2 je od 26% do 50% formiranih askospora i u 2 je od 51% do 75% formiranih askospora.

 

Pseudotecija u kategoriji 3 (od 50% do 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

19.2.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (1)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 10,34 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 58 pseudotecija, u 38 nema formiranih askospora, u 17 je do 25% formiranih askospora, u 2  je formirano od 26% do 50% askospora i u jednoj je od 51% do 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 14,77 %. Od 66 pregledanih pseudotecija, 30 su bez formiranih askospora, u 33 je do 25% formiranih askospora i u 3 je od 26% do 50% formiranih askospora.

Pseudotecija bez formiranih askospora

Velika slika

 Pseudotecija u kategoriji 1 (do 25% formiranih askospora)

Velika slika

Pseudotecija u kategoriji 2 (od 25% do 50% formiranih askospora)

Velika slika

Pseudotecija u kategoriji 3 (od 50% do 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

 

SEZONA 2013

 

04.06.2013.

Venturia inaequalis– ispražnjenost pseudotecija (18)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledane 72 pseudotecije, sve su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 100 % (od ukupno pregledanih 55 pseudotecija, sve su ispražnjene).

 

Fotografija ispražnjene pseudotecije

 

Ispražnjena pseudotecija - velika slika

 

29.05.2013.

Venturia inaequalis– ispražnjenost pseudotecija (17)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 98,18 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledane 64 pseudotecije, 63 je ispražnjeno). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 98,44 % (od ukupno pregledanih 55 pseudotecija, 54 je ispražnjeno).

 

Fotografija ispražnjene pseudotecije

 

Velika slika

 

21.05.2013.

Venturia inaequalis– ispražnjenost pseudotecija (16)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 95,31 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledane 64 pseudotecije, 61 je ispražnjeno). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 94,01 % (od ukupno pregledane 84 pseudotecije, 79 je ispražnjeno).

 

Fotografija ispražnjene pseudotecije

 

Velika slika

 

 

15.05.2013.

Venturia inaequalis – ipsražnjenost pseudotecija (15)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 77,27 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledanih 66 pseudotecija, 51 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 75 % (od ukupno pregledanih 60 pseudotecija, 45 su ispražnjene).

 

Fotografija ispražnjene pseudotecije

Velika slika

 

07.05.2013.

Venturia inaequalis – ipsražnjenost pseudotecija (14)

 

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 32,8 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledanih 67 pseudotecija, 22 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared  ispražnjenost pseudotecija iznosi 36 %, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 18 su ispražnjene).

 

Slika ispražnjene pseudotecije

 

Velika slika

 

 

30.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (13)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na  sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 4,41% (od ukupno pregledanih 68 pseudotecija, 3 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 5%, (od ukupno pregledanih 80 pseudotecija, 4 su ispražnjene).

Slika ispražnjene pseudotecije

Velika slika

 

23.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (12)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 99,1 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 60 pseudotecija, u 2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 58 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležene su dve ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  3,33 %

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 99 %. Od 53 pregledanih pseudotecija u 2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 51 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.  Zabeležene su dve  ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  3,7 %

Fotografija – Pseudotecija V. inaequalis

 

Pseudotecija Venturia inaequalis - velika slika

 

18.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (11)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 98,5 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 68 pseudotecija, u 4  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 64 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležene su dve ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  2,9 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 93,7 %. Od 48 pregledanih pseudotecija 2 su bez formiranih askospora, u  1 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 43 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.  Zabeležena je jedna ispražnjena pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  2,1%

Fotografije – Pseudotecija V. inaequalis

pseudotecija kategorija 4 - velika slika

ispražnjena pseudotecija - velika slika

 

09.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (10)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 84,9 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 58 pseudotecije, u 0 nije bilo formiranih askospora, u 2 je bilo do 25% formiranih askospora, u 6 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 17  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 33 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležena je jedna ispražnjena pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 1,7%

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 84,8 %. Od 48 pregledane pseudotecije 2 su bez formiranih askospora, u 1 je do 25% formiranih askospora, u  4 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 17 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 31 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.  Zabeležena je jedna ispražnjena pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 2,1%

Fotografija – Pseudotecija V. inaequalis

Velika slika

 

02.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (9)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 68 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 59 pseudotecije, u 7 nije bilo formiranih askospora, u 6 je bilo do 25% formiranih askospora, u 7 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 16  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 23 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 71 %. Od 71 pregledane pseudotecije 7 su bez formiranih askospora, u 4 je do 25% formiranih askospora, u  10 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 22 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 28 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Fotografija – pseudotecija V. inaequalis

 

Velika slika

 

28.03.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (8)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 67,1 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 57 pseudotecije, u 3 nije bilo formiranih askospora, u 9 je bilo do 25% formiranih askospora, u 11 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 14  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 20 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 68,1%. Od 62 pregledane pseudotecije 4 su bez formiranih askospora, u 10 je do 25% formiranih askospora, u  9 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 15 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 24 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Fotografija – pseudotecija V. inaequalis  

 

Velika slika

 

 

19.03.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (7)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 65 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 55 pseudotecije, u 4 nije bilo formiranih askospora, u 5 je bilo do 25% formiranih askospora, u 10 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 26  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 10 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 60,5%. Od 50 pregledane pseudotecije 2 su bez formiranih askospora, u 9 je do 25% formiranih askospora, u  14 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 16 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 9 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Pseudotecije sa askosporama

Velika slika

 

13.03.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (6)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 59,3 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 51 pseudotecije, u 4 nije bilo formiranih askospora, u 7 je bilo do 25% formiranih askospora, u 14 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 18  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 8 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 54,4%. Od 57 pregledane pseudotecije 11 je bez formiranih askospora, u 8 je do 25% formiranih askospora, u  10 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 16 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 12 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

 

Pseudotecija kategorija 4 (od 76% do 100% formiranih askospora)

 

 

Velika slika

 

06.03.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (5)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 33 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 63 pseudotecije, u 11 nije bilo formiranih askospora, u 26 je bilo do 25% formiranih askospora, u 20 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 3  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u dve je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 19,6%. Od 51 pregledane pseudotecije 31 je bez formiranih askospora, u 10 je do 25% formiranih askospora, u  3 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 4 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u tri je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Pseudotecija kategorije 3

Velika slika

...

Pseudotecija kategorije 4

Velika slika

 

27.02.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (4)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  31,3 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 83 pseudotecije, u 29 nije bilo formiranih askospora, u 19 je bilo do 25% formiranih askospora, u 22 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 11  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 2 je bilo preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 9,6%. Od 81 pregledane pseudotecije 55 je bez formiranih askospora, u 23 je do 25% formiranih askospora, u  3 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora i u jednoj je bilo od 51% do 75% formiranih askospora.

Askusi sa askosporama

 

Velika slika

 

 

Velika slika

 

20.02.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (3)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 18,6 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 51 pseudotecije, u 28 nije bilo formiranih askospora, u 13 je bilo do 25% formiranih askospora, u 5 bilo je formirano od 26% do 50% askospora  i u pet  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 7,5%. Od 50 pregledane pseudotecije 39 je bez formiranih askospora, u 8 je do 25% formiranih askospora, u  2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u jednoj je bilo od 51% do 75% formiranih askospora.

Prazni askusi

Velika slika

Askusi sa askosporama

Velika slika

 

13.02.2013.

Venturia inaequalis   dozrelost pseudotecija (2)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 5,5% na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 73 pseudotecije, u 58 nije bilo formiranih askospora, u 14 je bilo do 25% formiranih askospora i u jednoj je bilo do 50% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 2,4%. Od 62 pregledane pseudotecije 58 je bez formiranih askospora, u 3 je do 25% formiranih askospora i u jednoj je od 51% do 75% formiranih askospora.

Velika slika

Velika slika

Velika slika

 

07.02.2013.

                Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (1)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, konstatovano je prisustvo askospora Venturia inaequalis u pseudotecijama.

  

 

 

Pseudotecije Venturia inaequalis
na licu lista
 
Pseudotecija sa askosporama
 
Askospore u askusima
 

Na sorti Zlatni Delišes dozrelost pseudotecija je 3%. Od ukupno 73 pregledane pseudotecije, u 65 nije bilo formiranih askospora, u 7 je bilo do 25% formiranih askospora i u jednoj je bilo do 50% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 1%. Od 77 pregledanih pseudotecija, 73 su bez formiranih askospora, u jednoj je bilo do 25% formiranih askospora i u jednoj do 50% formiranih askospora.

 

SEZONA 2012

 

14.06.2012.

 

Venturia inaequalis – ispražnjenost pseudotecija (12)

Pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100% .

Kod svih pregledanih pseudotecija došlo je do konačnog oslobađanja askospora.

 

Velika slika

Na volumetrijskom hvataču spora (Burkard), za proteklu nedelju, nije registrovan let askospora.

Period primarnih infekcija od Venturia inaequalis je završen.

 

07.06.2012.

 

Venturia inaequalis – ispražnjenost pseudotecija (11)

 

Pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 96,6 % .

Ovaj visok procenat pseudotecija kod kojih je došlo do oslobađanja askospora, ukazuje da se približavamo kraju perioda opasnosti za ostvarenje primarnih infekcija (Slika1).

 

 

Slika 1 (Velika slika) 

 

Na volumetrijskom hvataču spora (Burkard) registrovan je let askospora 31.05.2012. (Slika2).

 

 Slika 2 (Velika slika)

 

 

31.05.2012.

Venturia inaequalis – dozrelost i ispražnjenost pseudotecija (10)

Pregledom prezimelog lišća iz jabučnjaka utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100%.

Ispražnjenost pseudotecija iznosi  87% . Još uvek su prisutne pseudotecije sa askosporama koje treba da se oslobode  u narednom periodu (slika 1).

Slika 1 (velika slika)

Pregledom materijala sa volumetrijskog hvatača spora (Burkard) utvrđeno je prisustvo askospora u vazduhu,  za period  23.05. – 29.05. (slika 2).

Slika 2 (velika slika)

23.05.2012.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (9)

 Pregledom prezimelog lišća iz jabučnjaka, konstatovana je dozrelost pseudotecija od  96,9% .

Ispražnjenost pseudotecija iznosi  76,7%  (na slici je prikazana ispražnjena pseudotecija kod koje je došlo do potpunog oslobađanja askospora).

Velika slika

 

17.05.2012.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (8)

Pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 82,5% .

Najviše pseudotecija nalazi se u kategoriji ispražnjenih pseudotecija tj. kod kojih je došlo do potpunog oslobađanja askospora (vidi sliku dole).

Ispražnjenost pseudotecija iznosi 43,4% .

 

Velika slika

 

Pregledom materijala sa hvatača spora (Burkard) koji se nalazi u samom voćnjaku, konstatovano je oslobađanje askospora u prirodnim uslovima u periodu 13.05. – 15.05. (vidi sliku dole). Prethodni period koji je obilovao padavinama inicirao je pražnjenje pseudotecija i let askospora, tako da je infekcioni materijal prisutan u jabučnjacima.

Velika slika

09.05.2012.

Venturia inaequalis – zrelost pseudotecija (7)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, konstatovana je zrelost pseudotecija od 65%. Najviše pseudotecija nalazi se u kategoriji 4 (75 - 100% askusa sa formiranim askosporama, vidi sliku).

Velika slika

 

I dalje su prisutne pseudotecije u kategoriji 0 ( nije došlo do formiranja askospora u askusima).

Procenat ispražnjenosti pseudotecija je 19%.

30.04.2012.

Venturia inaequalis – ispražnjene pseudotecije (6)

Laboratorijskim pregeledom prezimelog lišća, konstatovana je zrelost pseudotecija od 42% .
Prvi put ove sezone konstatovane su i ispražnjene pseudotecije tj. pseudotecije gde je u potpunosti došlo do oslobađanja askospora (slika).

Velika slika

26.04.2012.

Venturia inaequalis – pregled pseudotecija (5)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, konstatovana je zrelost pseudotecija od 24% na sorti Ajdared i 27% na sorti Zlatni Delišes.

Još uvek su prisutne pseudotecije kategorije 0, kod kojih nisu formirane askospore.

 

 

 

 Velika slika

 

Najviše je pseudotecija koje pripadaju kategoriji 1, gde je formirano do 25% askospora.

 

 

Velika slika

 

Konstatovane su i pseudotecije kategorije 2, sa 25-50% formiranih askospora.

 

 

Velika slika

 

U malom broju uočene su i pseudotecije kategorije 3, sa 50-75% formiranih askospora.

 

 

Velika slika

 

Prisutne su i  pseudotecije kategorije 4, gde je formirano preko 75% askospora.

 

 

Velika slika

Za sada nije utvrđeno prisustvo ipražnjenih pseudotecija.

Izgled askusa  sa askosporama

Velika slika

 

19.04.2012.

Venturia inaequalis – oslobađanje askospora (4)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, konstatovana je zrelost pseudotecija od 17% na sortama Ajdared i Zlatni Delišes.

Na volumetrijskom hvataču spora tipa Burkard, registrovan je let askospora u periodu 13.04.-18.04. (vidi sliku).

To je period kada je bilo padavina, koje su i neophodne za izbacivanje askospora u vazduh.

 

 

 

Velika slika

 

 

12.04.2012.

Venturia inaequalis – oslobađanje askospora (3)

U laboratoriji Regionalnog Centra Novi Sad, utvrđena je zrelost pseudotecija 11-15%, na sortama Ajadared i Zlatni Delišes. Pomoću volumetrijskog hvatača spora (Burkard) konstatovano je pojačano prisustvo askospora u vazduhu, koje se oslobađaju odmah posle kiše.

 

Venturia inaequalis – oslobađanje askospora (2)

 

Laboratorija Regionalnog Centra Novi Sad prati  oslobađanje askospora Venturia inaequalis.

Oslobađanje askospora u laboratorijskim uslovima se registruje pri svakodnevnim pregledima.

U prirodnim uslovima u voćnjaku, oslobađanje askospora registrovano je 29.03.2012. u 04h na Burkard aparatu – hvataču spora.

Kako je patogen prisutan u vazduhu, a jabuka u osetljivim feno fazama razvoja, neophodno je pri prvim sledećim povoljnim uslovima za infekciju preduzeti mere kontrole.

 

 

 

 Velika slika 

 

 

Venturia inaequalis –oslobađanje askospora (1)

 

U laboratoriji Regionalnog centra Novi Sad prati se oslobađanje askospora Venturia inaequalis.

Od 09.03.2012. sa lokaliteta Kać uzimani su listovi sa simptomima čađave krastavosti.

Svakodnevnim pregledima konstatovali smo da je do  oslobađanja askospora na sortama Ajdared i Zlatni delišes došlo 26.03.2012 (slika).

 

 

U odnosu na laboratorijske uslove, oslobađanje askospora se u prirodi očekuje za 5-7 dana odnosno oslobađanje askospora se očekuje sa prvom kišom. Neophodno je pratiti vremenske uslove i pripremati se za mere zaštite.

Velika slika

 

 ‭(Hidden)‬ Kalamitet gubara

 ‭(Hidden)‬ Iz laboratorije Područnog centra Sremska Mitrovica

24.04.2012.

Venturia inaequalis

Praćenjem sazrevanja i pražnjenja peritecija, mikroskopskim pregledom ustanovljeno je da je 26% dozrelih peritecija.

Peritecije

Velika slika

Velika slika

Peritecije i askusi

Velika slika

Askusi

Velika slika

Askusi i askospore

Velika slika

 
 

 Najnoviji prilozi iz regiona: kliknite na izabrani naslov za prikaz celog priloga.

Grinje u povrtarskoj proizvodnji
Region Zrenjanin
Objavljeno 27.7.2017
 
Dinamika polaganja jaja kukuruznog plamenca
Region Vrbas
Objavljeno 22.7.2017

Cikada Metcalfa pruinosa
Region Pančevo
Objavljeno 21.7.2017
 
Monitoring druge generacije kukuruznog plamenca
Region Bačka Topola
Objavljeno 21.7.2017

Šimširov plamenac (Cydalima perspectalis)
Region Niš
Objavljeno 20.7.2017
 
Kontinuirani pregledi boranije
Region Zrenjanin
Objavljeno 19.7.2017

Cercospora beticola – sortni ogled
Region Ruma
Objavljeno 19.7.2017
 
Početak polaganja jajnih legala II generacije kukuruznog plamenca
Region Ruma
Objavljeno 17.7.2017

Prva jajna legla druge generacije kukuruznog plamenca
Region Požarevac
Objavljeno 17.7.2017
 
Metcalfa pruniosa
Region Niš
Objavljeno 17.7.2017

Početak polaganja jaja II generacije kukuruznog plamenca
Region Novi Sad
Objavljeno 17.7.2017
 
Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca
Region Pančevo
Objavljeno 17.7.2017

1 - 12 Next

 Vesti iz centra PIS

20.3.2017

Postavljanje klopki u zasadima radi utvrđivanja prisustva azijske voćne mušice (Drosophila suzukii)

 

U okviru rada Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Srbije, tokom 2016. godine, registrovano je prisustvo azijske voćne mušice na celom području zemlje, u zasadima jagoda, trešanja, višanja, malina, kupina, bresaka, šljiva, vinove loze i na brojnim divljim vrstama voća.

 

Da bi se na vreme registrovalo prisustvo ove štetočine u zasadima voća i vinove loze i sprovele sve raspoložive mere kontrole, sada je neophodno postaviti klopke za utvrđivanje prisustva azijske voćne mušice.

 

Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. Klopke se postavljaju na visinu od 1,5 metar u krošnju drveta na senovito mesto. Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana, a ulovljene jedinke staviti u 96% etanol i proslediti u najbliži regionalni centar prognozno-izveštajne službe zaštite bilja.

 

 

Nakon registrovanja prvih jedinki neophodno je postaviti što veći broj klopki za masovno izlovljavanje kako za smanjenje trenutnih šteta tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje. Klopke se postavljaju po prikazanoj šemi, i to na ivičnim delovima parcela na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

 

Sprovođenje monitoringa , odnosno masovno izlovljavanje voćne mušice, treba da bude na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

 

 
28.2.2017

Rezultati monitoringa azijske voćne mušice u prošloj, 2016. godini i mere kontrole

Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) (Diptera: Drosophilidae)

Redovnim monitoringom zasada voća i vinove loze u okviru rada Prognozno-izveštajne službe Srbije, tokom 2016. godine, registrovano je prisustvo azijske voćne mušice (Drosophila suzukii). Ova veoma štetna voćna mušica poreklom je iz Azije i nalazi se na EPPO A2 karantinskoj listi. Ovo je štetočina jagodičastog, koštičavog voća i vinove loze.

 

Od samog proleća prošle godine monitoring se sprovodio na biljnim vrstama koje su domaćini ove štetočine (jagoda, trešnja, višnja, breskva, malina, kupina, vinova loza, šljiva i smokva).

 

Pregledom postavljenih klopki u zasadima voća i vinove loze, identifikovo je prisustvo jedinki azijske voćne mušice u zrelim zasadima kupine, maline, breskve, vinove loze i smokve, na skoro celom području Srbije.

 

Slika 4: zasečena pokožica na plodu maline

Slika 5: larve azijske voćne mušice

Slika 6: lutke azijske voćne mušice

 

Odrasle jedinke veličine su oko 3mm. Mužjaci su sa tamnim pegama na prednjim krilima i dva češlja na prednjim nogama, dok ženke imaju karakterističnu testerastu legalicu. Ova vrsta voćne mušice ima sposobnost, usled veoma izražene legalice da zaseca pokožicu zdravih, neoštećenih plodova u koje polaže jaja. Jedna ženka u toku svog životnog veka položi i do 600 jaja (u proseku oko 400). Piljenje larvi se dešava u unutrašnjosti ploda i potpuno su nepristupačne za mere zaštite. Ova vrsta se odlikuje kratkim životnim ciklusom što joj omogućava da razvije i 15-16 generacija tokom godine.

Jaja azijske voćne mušice su ovalna i veličine do 0,6mm, larve bele boje i veličine do 4mm, dok su lutke veličine do 3mm i braon boje.

 

ŠTETE OD Drosophila suzukii

 

Biljne vrste na kojima se hrani voćna mušica u opasnosti su i najosetljivije su u vreme zrenja. Štete koje može da izazove su i do 100%. Ženke Drosophila suzukii polažu jaja u zdrave plodove u fazi zrenja. Na temperaturama u našim uslovima za piljenje larvi potrebno je 7 – 8 dana. Usled ishrane larvi plodovi potpuno propadaju.

 

 

Monitoring u prošloj godini pokazao je široku rasprostranjenost azijske voćne mušice i visoku gustinu njene populacije. Registrovana je u velikom broju gajenih voćnih vrsta, ali i u plodovima zove, divlje kupine, džanarike i drugih divljih vrsta po uvratinama oko zasada voća. Agroekološki uslovi naše zemlje veoma su povoljni za održavanje i razvoj ovog štetnog organizma, što sve prestavlja veoma visok rizik za našu proizvodnju voća.

 

 

MERE KONTROLE

 

1.      Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje. Klopke se moraju postavljati od marta meseca.

2.      U našem monitoringu koristili smo klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Klopke se postavljaju na senovita mesta i visini od 1,5m.

3.   U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele, ali i unutar parcele.

 

4.      Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa njive.

5.      Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Ostavljanjem zaraženih plodova na stablu doprinosi se povećanju broja odraslih i drastičnom umnožavanju broja insekata.

Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

6.      Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

7.      Hemijske mere kontrole imaju  ograničeno dejstvo s obzirom na biologiju ove štetne mušice. U našoj zemlji i ne postoje registrovani insekticidi za suzbijanje Drosophila suzukii.

 

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

  

 
 
 12.9.2016

Ozbiljan problem u proizvodnji voća

Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) (Diptera: Drosophilidae)

 

Redovnim monitoringom zasada voća i vinove loze, na nekim regionima Srbije registrovano je prisustvo azijske voćne mušice Drosophila suzukii.

 

Od samog proleća ove godine monotoring se sprovodio na biljnim vrstama koje su domaćini ove štetočine (jagoda, trešnja, višnja, breskva, malina, kupina, vinova loza, šljiva i smokva).

 

Pregledom postavljenih klopki u zasadima voća i vinove loze, identifikovo je prisustvo jedinki azijske voćne mušice u zrelim zasadima kupine, maline, breskve, vinove loze i smokve.

 

Odrasle jedinke veličine su oko 3mm. Mužjaci su sa tamnim pegama na prednjim krilima i dva češlja na prednjim nogama, dok ženke imaju karakterističnu testerastu legalicu kojom zasecaju pokožicu ploda u koji polažu jaja. Jedna ženka u toku svog životnog veka položi i do 600 jaja (u proseku oko 400).

 

 

Jaja azijske voćne mušice su ovalna i veličine do 0,6mm, larve bele boje i veličine do 4mm, dok su lutke veličine do 3mm i braon boje.

 

 

ŠTETE OD Drosophila suzukii

 

Biljne vrste na kojima se hrani voćna mušica u opasnosti su i najosetljivije su u vreme zrenja. Štete koje može da izazove su i do 100%. Ženke Drosophila suzukii polažu jaja u zdrave plodove u fazi zrenja. Na temperaturama koje trenutno vladaju u našim uslovima za piljenje larvi potrebno je 7 – 8 dana. Usled ishrane larvi plodovi potpuno propadaju.

 

 

MERE KONTROLE

 

1.      Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje

2.      U našem monitoringu koristili smo klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta

3.      Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa njive

4.      Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Ostavljanjem zaraženih plodova na stablu doprinosi se povećanju broja odraslih i drastičnom umnožavanju broja insekata. Uklanjanje i spaljivanje plodova je obavezna mera. Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

5.      Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

6.      Hemijske mere kontrole mogu doprineti smanjenju broja odraslih insekata, ali ne i jaja i larvi koji su zaštićeni u plodu. Ova mera ima ograničeno dejstvo ali u našoj zemlji i ne postoje registrovani insekticidi za suzbijanje Drosophila suzukii

 

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

  

 
17.8.2016

Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracillis)

Eriofidna grinja lista maline je u poslednjih nekoliko godina sve veći problem u proizvodnji maline. Ova štetočina pripada grupi eriofidnih grinja, telo im je crvolikog oblika i veoma sitnih dimenzija.  Dužina tela odraslih jedinki se kreće od 115 do 130 mikrona. Prezimljavaju odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića.
 
Odrasle jednike eriofidne grinje lista maline 

 

Sa kretanjem vegetacije, kada srednja dnevna temperatura pređe 11°C, grinje počinju da se kreću i nastanjuju vršni deo pupoljka maline, a kasnije migriraju na mlade listove na kojima se hrane sisanjem sokova. Na listovima usled ishrane nastaje hlorotično šarenilo i deformacije koje su praćene povijanjem lisnog nerva na dole. Ovakvi simpomi se često mešaju sa simptomima virusnih oboljenja, te se ne sprovodi suzbijanje grinje što može dovesti do propadanja biljaka maline.

Simptomi napada eriofidne grinje lista maline

 

 

 
 
 

Ova štetočina razvija veći broj generacija tokom godine, koje se međusobno preklapaju što znatno otežava njeno suzbijanje. Strategija suzbijanja se sastoji u vizuelnim pregledima počev od aktiviranja imaga nakon zimskog perioda. Cilj ovog tretmana je suzbijanje odraslih jedinki pre nego što dođe do polaganja jaja. Kasnije tokom vegetacije, ukoliko se registruje prisustvo grinja, neophodno je ponoviti zaštitu primenom akaricida.

Trenutno se u zasadima malina registruje prisustvo eriofidne grinje. U cilju suzbijanja ove štetočine i smanjenja populacije za narednu vegetacionu sezonu preporučuje se primena akaricida na bazi abamektina:

  •  Abastate 0,75 l/ha
  •  Kraft 1,8 EW 0,075-0,1%
  •  Vertimec 018 EC 0,5-0,75 l/ha
 
1.8.2016.
Prisustvo virusa u povrću u 2016. godini

 

U usevima paprike, paradajza, krastavaca, tikvica, lubenica i dinja registruju se simptomi prisustva različitih vrsta virusa. U laboratoriji Sistema PIS-a izvršena je serološka analiza uzoraka različitog povrća na prisustvo virusa. Analizom 75 uzoraka sa područja cele Srbije, utvrđeno je prisustvo sledećih virusa:

·         Virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus-CMV)

·         Virus mozaika lucerke (Alfalfa mosaic virus-AMV)

·         Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus-TSWV)

 

U najvećem broju uzoraka registrovano je prisustvo virusa mozaika krastavca (CMV), koji je detektovan u uzorcima paprike, paradajza, krastavaca, tikvica, dinja i lubenica. Virus mozaika lucerke (AMV) registrovan je u uzorcima paprike, a virus bronzavosti paradajza (TSWV) u uzorcima paprike i paradajza.

Virus mozaika krastavca (CMV) registrovan je u gotovo svim uzorcima paprike na svim regionima. U pojedinim područjima, na parcelama se registruju teške patološke promene na biljkama. To su uglavnom veoma rano zaražene biljke, usled čega je došlo do skraćivanja grančica i cela biljka je dobila žbunast izgled.

Kod kasnije zaraženih biljaka, simptomi žbunavosti se javljaju od mesta zaraze na gornjim delovima biljaka.

Na listovima biljaka uočljivi su simptomi hlorotičnog mozaika, žuto zelenih pega nepravilnog oblika. Poremećen je i razvoj liski, koje su ili sitnije i izdužene ili sa nacigovanim centralnim nervom.

Usled delovanja virusa dolazi i do promena na cvetu. Na nekim biljkama dolazi do sterilnosti ili delimične sterilnosti, dok se na nekim biljkama obrazuju plodovi deformisanog izgleda, zakržljali i sa nekrozama površinskog tkiva.

Biljke paprike zaražene virusima, podložnije su i napadu drugih štetnih organizama, pre svega prouzrokovačima bakterioznih oboljenja. Na pojedinim parcelama usled ove problematike, došlo je do preoravanja useva.

Simptomi prisustva virusa na paprici

 

Virusi su veoma ozbiljan problem u proizvodnji povrća. Doprinose značajnom smanjenju prinosa i pogoršanju kvaliteta plodova. S obzirom na složenost celog ciklusa infekcije ovaj problem nije moguće rešiti na nivou jedne parcele, odnosno domaćinstva. Neophodno je rešavanje na nivou cele regije.

Mere kontrole podrazumevaju zdrav sadni materijal, suzbijanje vaši i tripsa kao vektora virusa i suzbijanje korova kao rezervoara virusa.

Veoma je važno istaći da kod virusom zaraženih biljaka ne postoje hemijske mere zaštite. Upotreba fungicida i baktericida ne daje nikakve rezultate, a njihovom upotrebom bez opravdanog biološkog razloga kontaminiraju se plodovi paprike.
 
 
21.7.2016.
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)
 

Na području Srbije, usevi krompira namenjeni za jesenju proizvodnju su na početku starenja odnosno sušenja nadzemnog dela biljke.

Poslednjih nekoliko godina, sa porastom temperatura, najznačajnija štetočina u proizvodnji krompira je krompirov moljac.

 Krompirov moljac razvija više generacija godišnje. U protekloj, 2015. godini, razvio je pet generacija na polju. Ukoliko se unese sa krtolama u skladište bez regulisane temperature, nastavlja svoj razvoj i može da razvije još 2 – 3 generacije.

Na većini regiona u toku je let treće generacije ili se trenutno preklapaju druga i treća generacija.

Na osnovu monitoringa u prethodnim godinama, momenat preklapanja druge i treće generacije je momenat kada dolazi do podizanja populacije krompirovog moljca koja ostaje na visokom nivou sve do kraja vegetacije.

Ulazimo u rizičan period za zaštitu krompira od ove štetočine. U periodu kada cima počinje da menja boju, a registruju se visoke brojnosti moljca na klopkama, neophodno je pored agro-tehničkih sprovesti i hemijske mere kontrole.

 

Proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

 

1.      Stalno održavanje bankova kako bi se sprečilo stvaranje pukotina i zaštitile krtole pod zemljom;

 

2.      Odgovarajuće navodnjavanje koje doprinosi održavanju kompaktnosti bankova;

 

3.      Na parcelama sa propalim cimom i registrovanim letom leptira, neophodno je sprovesti hemijski tretman primenom insekticida ovicidno larvicidnog delovanja:

 

CORAGEN 20 SC (am. hlorantraniliprol) u dozi od 0,15 do 0,2 l/ha.

 
 
13.7.2016.
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella) i
moljac paradajza (Tuta absoluta)
 
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)

Monitoring pojave i kretanja krompirovog moljca, tokom 2016. godine, sprovodi 24 područna centra na 55 lokacija osmatranja. Na osnovu praćenja ove štetočine u proteklim godinama, na području Srbije, visoke brojnosti ove štetočine registrovane su na području Čačka, Leskovca, Vranja, Jagodine, Vršca, Novog Sada i Pančeva. U prošloj godini najznačajniji ulovi zabeleženi su na području Čačka i Leskovca.

Prvi ulovi u ovoj vegetacionoj sezoni registrovani su na području Čačka u prvoj dekadi aprila meseca (6.4.2016.), na području Banata oko polovine maja (16.5.2016.), na području Leskovca u trećoj dekadi aprila (21.4.2016.). Od pojave do danas, ova štetočina je, u gotovo svim regionima praćenja, na kraju razvoja druge generacije. Na području Pančeva (Sakule) za dva do tri dana očekuje se podizanje i treće generacije.

Na području Čačka, Leskovca i Pančeva, već sada je broj odraslih jedinki značaniji u odnosu na prošlu vegetaciju. Visok broj jedinki krompirovog moljca očekuje se za nekoliko dana sa preklapanjem II i III generacije. U periodu razvoja treće generacije i dalje, na osnovu monitoringa u prethodnim sezonama, očekuje se povećan broj imaga sve do vađenja krompira. U prošloj godini krompirov moljac je razvio pet generacija.

Preporučuje se proizvođačima, u ovom momentu, da se održavaju formirani bankovi i  uključi navodnjavanje kako bi se bankovi održavali kompaktni i sprečilo otvaranje pukotina kroz koje moljac dolazi do krtole i polaže jaja.

Neophodan je stalan monitoring prisustva moljaca na parceli. Uzimajući u obzir fiziološko stanje cime i razvoja štetočine (na pragu smo razvoja treće generacije), približavamo se kritičnom periodu u zaštiti krompira.

Moljac paradajza (Tuta absoluta)
Na području Srbije, moljac paradajza se putem feromonskih klopki i vizuelnih osmatranja prati na 50 lokacija. U ovoj godini, do sada, njegovo prisustvo je registrovano na 35 lokacija.

Region

Lokalitet

Registrovano prisustvo moljca paradajza na feromonskim klopkama

Novi Sad

Gospođinci

da

Kikinda

Kikinda

da

Vrbas

Ruski Krstur

ne

Subotica

Hajdukovo

ne

Subotica

LJutovo

da

Bačka Topola

Bačka Topola

ne

Zrenjanin

Mihajlovo

ne

Zrenjanin

Mužlja

da

Pančevo

Pančevo

da

Pančevo

Sakule

da

Pančevo

Crepaja

ne

Sombor

Lugovo

ne

Ruma

Kraljevci

da

Senta

Kanjiža

da

Vršac

Kovin

da

Vršac

Jasenovo

da

Vršac

Vršac

da

Sremska Mitrovica

Kukujevci

da

Valjevo

Takovo

ne

Valjevo

Takovo 4

ne

Negotin

Karbulovo 2016

ne

Pirot

Berilovac

da

Pirot

Babušnica

da

Pirot

Babušnica

da

Pirot

Krupac-Sveti Jovan

da

Čačak

Trbušani

ne

Čačak

Trbušani

ne

Jagodina

Jovac

da

Jagodina

Duboka

da

Kraljevo

Mataruška Banja

ne

Kraljevo

Novo Selo - Pavlović

ne

Kraljevo

Leposavić - Tvrđan

ne

Leskovac

Glašince

da

Leskovac

Svirce

da

Leskovac

Togočevce

da

Leskovac

Cekavica

da

Leskovac

Navalin 2016

da

Leskovac

Navalin 2016

da

Smederevo

Kolari

da

Smederevo

Šalinac

da

Kruševac

Mačkovac

da

Kruševac

Stupanj

ne

Beograd

Padinska Skela

da

Požarevac

Veliko Gradište

da

Kragujevac

Prnjavor

da

Kragujevac

Drača

da

Užice

Lunovo Selo

da

Užice

Sevojno

da

Niš

Batušinac 1

da

Niš

D. Trnava

da

Odrasle jedinke su oko 10 milimetara dužine, sivo smeđe boje i noćni su leptiri. Ženke polažu sitna, eliptična jaja uglavnom na listove. Larve se pile nakon 4 do 5 dana. Larva ima četiri razvojna stadijuma. Larve prvog stadijuma su svetle a kasnije postaju zelene i roze boje.

 

Larva pričinjava štete na svim nadzemnim delovima biljke paradajza.

Larve prodiru u listove, stablo i plodove paradajza u kojima se hrane i razvijaju praveći karakteristične mine. Plodovi mogu biti napadnuti odmah po formiranju. Na listovima, larve se hrane samo mezofilom ostavljajući epidermis netaknut.

Paradajz je ugrožen u svim fazama razvoja, od rasada do biljaka u plodonošenju.  

 

Ova štetočina ima visok reproduktivni potencijal. Larve ne ulaze u dijapauzu dokle god ima hrane, tako da u zatvorenom prostoru gde se tokom cele godine proizvodi paradajz, ova štetočina može razviti 10 do 12 generacija godišnje. Razviće jedne generacije traje od 29 do 38 dana, u zavisnosti od uslova sredine.

Mere zaštite

 

Mere kontrole moljca paradajza su veoma složene.

Hemijske mere kontrole su limitirane biologijom ove štetočine tj. njenim velikim kapacitetom razmnožavanja i činjenicom da veoma brzo stiče otpornost na insekticide. Nije redak slučaj da se nakon introdukovanja ove vrste, u mnogim zemljama Evrope pa i kod nas, upotreba insekticida u proizvodnji paradajza povećala za čak i do 30 puta. Ovakva zaštita od moljca paradajza je u potpunosti neprihvatljiva, te se preporučuju sledeće mere kontrole:

 

·         Postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva i praćenje nivoa populacije, a takođe i za izlovljavanje imaga

 

·         Postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga

 

·         Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanje objekta

 

·         Uništavanje zaraženih biljaka

 

·         Plodored, obrada zemljišta, adekvatno đubrenje i navodnjavanje

 

·         Biološka borba tj. upotreba prirodnih neprijatelja

 

Prema podacima sistema prognoze, veoma efikasna je upotreba predatora, stenice Macrolophus pygmaeus. Odrasle jedinke i larve stenice hrane se jajima i larvama moljca paradajza, tako što isisavaju njihov sadržaj. Takođe, pored moljca paradajza, ova vrsta predatora ispoljava visoku efikasnost i u kontroli bele leptiraste vaši.

 

Tokom letnjih meseci, ukoliko dođe do većeg podizanja brojnosti moljca paradajza, ako se registruje preko 50 jedinki na feromonskim klopkama dnevno, ubacuje se dodatna populacija predatora i to na mesta žarišta.

 

Upotreba prirodnih neprijatelja pokazala se kao veoma efikasna mera u kontroli moljca paradajza u zatvorenom prostoru. Na ovaj način izbegava se nekontrolisana upotreba insekticida i dobija zdravstveno bezbedan proizvod.

 

Međutim, ukoliko se biološkim merama kontrole ne obezbedi odgovarajuća zaštita paradajza od ove štetočine, moguća je primena hemijskih mera borbe. U tu svrhu preporučuje se primena nekog od registrovanih insekticida:

 

Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,175-0,2 l/ha (karenca 1 dan)

Avaunt 15 SC (indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha (karenca 3 dana)

 

 

 
11.7.2016.
Breskvin smotavac (Cydia molesta)
 

Breskvin smotavac je veoma značajna štetočina u proizvodnji voća na našim prostorima. Najveće štete pričinjava u zasadima bresaka i nektarina, a može prouzrokovati štete i na šljivama, kajsijama, jabukama, kruškama i dunjama.

Štete pričinjavaju larve koje se ubušuju u vrhove lastara ili u plodove.

Na našem proizvodnom području breskvin smotavac razvija četiri generacije godišnje. Monitoring ovog štetnog organizma vrši se na 36 lokacija na području Srbije. Trenutno je u toku piljenje larvi II generacije ove štetočine. U zavisnosti od regiona nivo ispiljenih larvi II generacije kreće se od 30 do 80%.

REGION

% ISPILJENIH LARVI II GENERACIJE BRESKVINOG SMOTAVCA

SUBOTICA

30

SOMBOR

30

VRŠAC

50

PANČEVO

50

RUMA

40-70

KIKINDA

50-70

SREMSKA MITROVICA

60

KRAGUJEVAC

60

SMEDEREVO

60-70

KRUŠEVAC

60-70

LESKOVAC

70

VRBAS

70

BEOGRAD

70

JAGODINA

60-80

NOVI SAD

80-90

U regionu Novog Sada, na severnim obroncima Fruške Gore, u toku je i početak polaganja jaja III generacije breskvinog smotavca.

Plodove bresaka i nektarina neophodno je zaštititi od ubušivanja larvi. S obzirom da je berba srednjih sorti u toku, u zasadima sa ovim sortimentom ne preporučuju se hemijske mere zaštite. U zasadima kasnih sorti preporučuje se primena insekticida larvicidnog delovanja:

Karate Zeon (lambda-cihalotrin) 0,02%

Fastac 10 EC (alfa-cipermetrin) 0,012-0,015%

Decis 2,5 EC (deltametrin) 0,03-0,05%

Prilikom hemijske zaštite bresaka i nektarina strogo treba voditi računa o karenci primenjenih preparata koja za sve navedene insekticide iznosi 14 dana.

 

30.6.2016.
Novi problemi u proizvodnji kupina

Na lokalitetu Stroinci, opština  Brus, u zasadima kupine registrovana su oštećenja u vidu zareza na kori  grana, kao i  lomljenje rodnih grančica. Ova oštećenja su posledica prisustva i aktivnosti imaga cikade iz roda Cicadetta.

Vizuelnim pregledima  zasada  kupine registrovano je i prisustvo odraslih jedinki ove cikade.

Ženke cikada prave zareze na kori gde polažu jaja i na tim mestima dolazi do lomljenja grana (slika1 i 2). Trenutno je  u toku  proces polaganja jaja (slika5 i 6).

Na jednoj grani može biti više zareza, a u svakom od njih nalazi se na desetine jaja (slika3 i 4).

Ove cikade imaju višegodišnji ciklus razvića. Nakon piljenja, larve se spuštaju u zemljište gde se hrane na korenu.

Zaštita od ovih cikada je veoma otežana. Ona može biti usmerena na suzbijanje odraslih jedinki, ali s obzirom da je započela berba, ova mera je praktično neprihvatljiva. Činjenica i da cikade imaju višegodišnji ciklus razvića takođe otežava zaštitu jer svake godine dolazi do eklozije novih odraslih jedinki. Dalji monitoring Sistema PIS-a biće usmeren na praćenje prisustva nimfi u zemljištu, praćenje nivoa njihove populacije i ekloziju odraslih jedinki.

 
20.5.2016.
Erwinia amylovora - bakteriozna plamenjača jabuke, kruške, dunje i drugih Rosacea
 

Bakteriozna plamenjača jabuka, krušaka, dunja i drugih biljaka iz ove familije je najdestruktivnije oboljenje u našim uslovima. Prouzrokovač plamenjače je bakterija Erwinia amylovora, koja je zbog svog značaja i sa statusom karantinskog organizma. Nalazi se na listi A2.

Bakterija Erwinia amylovora napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren. Ne postoji način na koji se ova bakterija ne prenosi od kišnih kapi, vetra, insekata, alata korišćenim u zasadima, mehanizacijom i dr.

Uslovi tokom proleća 2016 su veoma teški i specifični za poljoprivrednu proizvodnju. Specifičnost uslova ogleda se u značajnom kolebanju temperatura sa stalnim prisustvom padavina i vlage u vazduhu. Postoje lokacije koje su bile izložene pojavi grada. Ovo su idealni uslovi za infekciju zasada bakterijom prouzrokovačem bakteriozne plamenjače. U periodu oko 24 – 25. aprila ostvareni su optimalni uslovi za infekciju zasada bakteriznom plamenjačom.

 

Monitoring zasada jabuka

Na području Vojvodine zasadi jabuka i krušaka se nalaze u fenofazi drugog opadanja plodova - BBCH 73. Pregledom zasada jabuka registrovani su simptomi bakteriozne plamenjače.

 

 

Na plodovima se uočava pojava mrke, a zatim i crne boje, koji u početku venu i na kraju potpuno izumiru. Listovi su takođe crne boje, suše se i ostaju na lastarma, ne otpadaju. Oboleli mladari sa osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom.

 

Preporuka

Mere zaštite protiv ove bolesti su veoma teške i još uvek nedovoljne za potpuno rešavanje problema u našoj proizvodnji.

 

Uklanjanje zaraženih biljnih delova sa simptomima je u ovoj fazi uobičajena mera. U mehaničkom uklanjanju neophodno je pridržavati se osnovnih pravila:

 

·         Obavezna dezinfekcija alata kojima se obavlja rezidba,

 

·         Zaražene biljne delove iseći tako da se zahvati 30 – 40 cm naizgled zdravog biljnog materijala,

 

·         Isečene delove spakovati u vreće i izneti iz voćnjaka.

 

Proces sečenja obolelih delova, mora se izvršiti samo u vreme toplog i suvog vremena. Sečenje se ne sme obavljati u periodu vlažnih uslova.

 

Nakon izvršenog odsecanja zaraženih delova, obavezno uraditi hemijski tretman zaštite otvorenih rana, primenom preparata na bazi bakarnih jona u koncentraciji od 0,05%.

 

PRIMENITI PREPARATE NA BAZI BAKARHIDROKSIDA.

 

 
8.4.2016.

Simptomi bolesti na listovima ječma

Od samog početka godine registrovano je prisustvo simptoma bolesti na listovima ječma. Monitoringom koji se sprovodi  prate se  fenološki razvoji  useva, procenat biljaka sa simptomima bolesti, napredovanje simptoma prema prvom i drugom kolencu, kao i procenat zahvaćene lisne površine. Stalnim praćenjem registrovani su simptomi mrežaste pegavosti lista (Pyrenophora teres), pepelnice (Eysiphae graminis), sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis), rđe (Puccinia spp.) kao i simptomi sa nejasnim poreklom. Procenat biljaka sa simptomima pojedinačnih ili združenih infekcija povećavao se veoma ubrzano.

Po dostizanju faze prvog kolenca,  procenat biljaka sa simptomima dostigao je vrlo brzo i epidemijski prag na kome su se i sprovele mere zaštite useva ječma. Zaštita useva ječma na području Vojvodine vršena je od prve dekade marta do kraja marta, a u zavisnosti od dostizanja epidemijskih pragova patogena povezanih sa fazom biljaka ječma.

Monitoringom  useva ječma, a nakon tretiranja,  na samom kraju marta i početkom aprila, registrovana su dalja širenja simptoma pegavosti lista. Trenutno usevi ječma su u fazi četvrtog kolenca pa i pojave lista zastavičara. Širenje simptoma i dalju infekciju biljaka  potrebno je zaustaviti. Ove mere se sprovode u cilju sprečavanja infekcije klasa biljaka.

Preporuka je da se zaštita useva uradi kombinacijom fungicida sa preventivnim mehanizmom delovanja (na bazi hlorotalonila) u kombinaciji sa fungicidima iz grupe triazola.

Identifikacije prouzrokovača pegavosti  su u toku. Simptomi kao i laboratorijska determinacija, ukazuju na mešane infekcije fitopatogenim gljivama. Pored ovih analiza, u toku su i ocene sortnih ogleda, kao i parcela pod merkantilnom proizvodnjom, a u cilju utvrđivanja osetljivosti različitih sorata prema prouzrokovačima pegavosti, na našem proizvodnom području.

 
18.3.2016.

Tripsi u zasadima bresaka i nektarina

Tripsi (klasa: Insecta, red: Thysanoptera) su velika grupa organizama među kojima su mnogi štetočine poljoprivrednih kultura. To su sićušni organizmi, veličine tela oko 1 mm, imaju spljošteno i izduženo telo koje se na krajevima sužava. Boja odraslih jedinki je svetlo do tamno smeđa. Imaju duga i tanka krila obrasla dlačicama koje podsećaju na rese. Usni aparat im je prilagođen za bodenje i sisanje.

Ova grupa insekata ne spada u dobre letače ali je moguće njihovo prenošenje vetrom na određene udaljenosti.

Tripsi mogu da izazovu oštećenja u vreme cvetanja i u vreme dozrevanja plodova. Ishranom na cvetovima oštećuju latice, prašnike i tučak.

Ženka pravi štete i tokom polaganja jaja na cvetovima. Iz jaja se pile larve koje takođe ishranom nanose štete na tučku i tek zametnutim plodovima. Na plodovima su vidljive fleke različitih dimenzija crvenkaste boje, nekroze i deformacije tkiva.

U poslednjih nekoliko godine velike štete od ishrane tripsa registrovane su na plodovima bresaka i nektarina.

Monitoring tripsa

Monitoring tripsa u zasadima bresaka i nektarina sprovodi se putem:

      vizuelnih pregleda i

      metodom otresanja cvetova

Vizuelnim pregledima, metodom otresanja cvetova, a zatim i determinacijom sakupljenih tripseva u zasadima bresaka i nektarina, registrovano je prisustvo 3 vrste tripsa:

·         Thrips minutissimus,

·         Taeniothrips inconsequen,s

·         Frankliniella intosa.

Svi ovi tripsevi mogu se naći na cvetovima raznih vrsta voća, a najveće štete pričinjavaju na nektarinama i breskvama.

Biologija tripsa

U razvoju jedne generacije trips prolazi kroz fazu odraslog insekta, jaja, dva stadijuma larve i pre nimfe i nimfe.

Tripsi prezimljavaju u formi ili odraslog insekta ili lutke u zemljištu. U proleće se pojavljuju odrasli, prvo na procvetalim korovima u zasadima bresaka i nektarina. Korovi predstavljaju važne biljke domaćine većine štetnih tripseva u našim uslovima. Monitoringom u 2015. godini prvi odrasli primerci registrovani su u cvetu mrtve koprive 18.marta, dok su se prve nimfe u 2016. godini registrovale 1. februara u cvetu maslačka u zasadima bresaka.

Mere kontrole

Prvi tretman izvodi se u periodu opadanja latica kada cvetovi više ne privlače oprašivače, a drugi tretman u periodu opadanja plodova, kada su plodovi veličine oraha. U tim fazama razvoja voća nisu prisutne pčele i drugi polinatori u zasadima.

Za vreme cvetanja ne koristiti insekticide zbog mogućnosti trovanja polinatora.

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje tripsa u zasadima bresaka i nektarina. Na osnovu ogleda koji su rađeni u sistemu prognozno izveštajne službe zaštite bilja prednost u odnosu na piretroide treba dati insekticidu na bazi aktivne materije spinosad (Laser 240-SC) u dozi 0,7 l/ha.

  

 23.2.2016.

Krompirov moljac u našim proizvodnim uslovima

Krompirov moljac Phthorimea operculella (Zeller) (Lepidoptera: Gelechidae) spada u najznačajnije štetočine u proizvodnji krompira. Ovo je štetočina koja dominantno pravi štete na biljkama iz familije Solanaceae. Pored krompira štetočina je i paradajza, plavog patlidžana i duvana. Registruje se i na korovima iz familije Solanaceae (Solanum nigrum). 

Ova štetočina je kosmopolitska vrsta i poznata je kao važna štetočina širom sveta, dok posebne probleme pričinjava u toplijim proizvodnim regionima. Visoka moć reprodukcije, specifičnost proizvodnje krompira, odnosno krtola ispod površine zemlje, način napada i visoka štetnost larvi pojačava značaj ove štetočine i otežava mere kontrole.

Krompirov moljac štete nanosi usevima krompira tokom vegetacije u polju, ali u povoljnim uslovima skladišta nastavlja svoj razvoj i povećava štete na krtolama. U toku vegetacije leptiri polažu jaja na lišće krompira, piljenjem larvi stvaraju se mine na lišću i hodnici u stabljici. Štete na listovima dovode do propadanja i prevremenog starenja nadzemnog dela biljaka. Najveće štete, krompirov moljac pravi na krtolama krompira.

Pri kraju vegetacije, u slučaju urušavanja bankova i ogoljavanja krtola, leptiri na njih neometano polažu jaja. Na parcelama na kojima izostaje dozirano zalivanje, stvaraju se na kraju vegetacije pukotine kroz koje prolaze leptiri privučeni mirisom krtola. Jaja se polažu oko biljaka na zemlju, stabljiku, na i u okca na krtolama. Ispiljene larve se ubušuju i prave hodnike, galerije kroz napadnute krtole. Ovako napadnute krtole veoma brzo podležu napadu patogena i propadaju. U proizvodnji semena, oštećenja na okcima krtola dovode do smanjenja klijavosti krtola u narednoj sezoni.

U toku vađenja krompira može se desiti da simptomi na nekim krtolama nisu vidljivi i da se ovakve krtole unesu u skladište. U slučaju neregulisanja temperatura u skladištima, ove krtole predstavljaju rezervoar za dalje razviće štetočine i propadanje krompira.

 
Biologija krompirovog moljca 

Krompirov moljac ima 4 razvojna stadijuma: odrasli leptir (adult), jaje, larva i lutka. Donji prag razvoja je 10 ⁰C, dok gornji prag razvoja nije definisan. Razvija više generacija godišnje. U ovoj, 2015. godini, krompirov moljac je razvio pet generacija na polju. Ukoliko se unese sa krtolama u skladište bez regulisane temperature, nastavlja svoj razvoj i može da razvije još 2 – 3 generacije. Optimalna temperatura za razvoj krompirovog moljca je 28 ⁰C, ali neometano se razvija i na temperaturama između 15 ⁰C i 40 ⁰C. Dužina generacijskog vremena iznosi oko 380 CDD (⁰C). Razvoj krompirovog moljca je u visokoj zavisnosti od temperature vazduha. Povećanjem temperatura, povećavaju se dnevni doprinosi, smanjuje se potrebno vreme za razvoj svakog stadijuma i omogućava razvoj većeg broja generacija. Ova štetočina prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu ili u ostacima krtola na njivi.

 

Monitoring krompirovog moljca

Monitoring krompirovog moljca u okviru rada prognozno izveštajne službe, sprovodi se pomoću feromonskih klopki (RAG) i vizuelnim pregledima biljaka u polju i u skladištu. Postavljanjem automatskih meteoroloških stanica (AMS) na parcelama sa visokim brojem registrovanih imaga, moguće je povezati razvoj sa uslovima i definisati fenološki modela za ovu štetočinu.

Registrovan broj imaga na nekim punktovima tokom prethodnih godina:

Br

Region

Punkt

2013

2014

2015

1

Leskovac

Čifluk Razgojanski

1638

397

346

Bogojevce

1544

 

 

Navalin

1339

550

179

Čekmin

283

 

285

2

Čačak

Zablaće

380

2686

4261

3

Novi Sad

Futog

487

645

118

4

Pirot

Ekonomija-farma 1

129

53

 

5

Jagodina

Striža

 

 

125

6

Vršac

Kovin

0

132

124

7

Vranje

Vrtogoš

 

 

126

8

Požarevac

Veliko Gradište

 

 

104

9

Kraljevo

Bapsko polje

115

37

 

Obrva

19

30

1

10

Pančevo

Glogonj

 

 

104

Jabuka

24

 

 

11

 

Niš

Kazneno popravni zatvor

 

 

89

Pukovac

 

217

 

12

Sremska Mitrovica

Divoš

46

0

0

13

Mladenovac

Markovac

12

0

0

14

Kikinda

Banatska Topola

3

8

0

15

Sombor

Toplana

1

0

45

 

Broj imaga krompirovog moljca za period od 2013 do 2015 godine

Mere zaštite od krompirovog moljca

1.      Za setvu krompira koristiti isključivo zdrave, neoštećene krtole.

 

2.      Na područjima sa visokim potencijalom štetočine (Čačak, Leskovac i Pančevo), vreme setve/sadnje krompira pomeriti ranije i sa sortama kraće vegetacije.

 

3.      Sadnja krtola treba da bude na dubini 10 – 15 cm kako bi se smanjila mogućnost da ženke polože jaja na krtole tokom vegetacije.

 

4.      Krtole treba zaštiti i formiranjem bankova koji se moraju održavati cele sezone.

 

5.      Odgovarajuće navodnjavanje tokom vegetacije doprineće održavanju kompaktnosti bankova i sprečiti stvaranje pukotina u njima.

 

6.      Stalan monitoring pojave, brojnosti i razvoja krompirovog moljca. Pojava i nivo populacije prati se postavljanjem feromonskih klopki od strane PIS-a, dok se polaganje jaja, piljenje i razvoj larvi prati vizuelnim osmatranjem na samoj parceli od strane proizvodjača.

 

7.      Ukoliko se registruje polaganje jaja na listovima, preduzeti mere hemijske zaštite, primenom insekticida ovicidno-larvicidnog ili larvicidnog delovanja.

 

8.      Ukoliko je broj odraslih jedinki na feromonskim klopkama visok u momentu promene boje cime i njenog sušenja, sprovesti mere kontrole primenom insekticida. S obzirom da ženka ukoliko ne dođe do krtole, polaže jaja vrlo blizu, na zemlju i oko biljke, primeniti preparat ovicidno-larvicidnog delovanja. Tretman se mora još jednom ponoviti nakon 8 – 10 dana zbog dužine razvoja larvi. Ukoliko se nastavi hvatanje adulta na feromonskim klopkama, nastaviti sa još jednom primenom insekticida larvicidnog delovanja.

 

9.      Najveće štete nastaju na kraju vegetacije i kod vađenja krompira. Podesiti vreme vađenja krompira. Odloženo vađenje doprinosi povećanju šteta.

 

10.  Vađenje se mora uskladiti sa mogućnošću sklanjanja krtola sa njive. Krtole nikako ne ostavljati preko noći na parceli jer može doći do polaganja jaja na krtole koje će se uneti u skladišni prostor.

 

11.  Krompirov moljac prezimljava u stadijumu lutke u krtolama, kao i sasušenim ostacima cime na parceli. Ove lutke će omogućiti izletanje leptira u novoj sezoni i nove štete po usev. Ostaci cime kao i preostale krtole posle vađenja se moraju uništiti spaljivanjem.

 

12.  Krompir se mora odmah skladištiti u prostor sa podešavanjem temperature vazduha ispod praga razvoja moljca (10 ⁰C). Ukoliko ne postoji mogućnost kontrolisanja temperature a moljac se unese sa krtolama u skladište, omogućava se razvoj još 2 – 3 generacije u zatvorenom prostoru što može dovesti do uništavanja krtola tokom čuvanja.

 

13.  Neophodno je skladište dobro očistiti od zaostalih krtola, zatvoriti sve otvore kroz koje bi moljac mogao da doleti spolja i nastavi svoj razvoj.

 

14.  Skladištiti samo zdravstveno ispravne krtole.

 

15.  Obavezan plodored.

 

16.  Pratiti preporuke na ovom portalu.

 
24.7.2015.

Pojava repine cistolike nematode u 2015. godini

 Na terenu RC Vrbas i RC Senta usevi šećerne repe nalaze se u fazi razvoja korena. Vizuelnim pregledom parcela sa lokaliteta Kule i  u blizini šećerane Senta registrovani su u doba najtoplijeg dela dana simptomi uvenuća i žutila biljaka u vidu ogoljenih mesta u usevu šećerne repe kao posledica prisustva repine cistolike nematode (Slika 1). Čupanjem biljaka sa ovim simptomima na korenu su uočene golim okom sitne bele loptaste tvorevine, veličine glave čioda-ženke repine cistolike nematode prve generacije (Slika 2). Navedeni simptomi se javljaju kao posledica uskog plodoreda na parcelama gde je sejana šećerne repa najmanje 2 puta u poslednjih 5 godina. Preporučuje se proizvođačima šećerne repe da u narednom periodu obilaze svoje parcele i da se u slučaju sumnje na zarazu i uočenih opisanih simtpoma jave najbližem regionalnog centru Prognozno-izveštajne službe zaštita bilja Vojvodine radi  inventarizacije prisustva ovog štetnog organizma putem laboratorijske analize zemljišta.

 

3.6.2015.
Obavezan pregled ratarskih useva!

Pregledom useva soje, kukuruza, šećerne repe i suncokreta registruje se prisustvo larvi sovice gama (Autographa gamma) i gusenica stričkovog šarenjaka (Vanessa cardui). Ovo su migratorni i polifagni organizmi i u našim uslovima razvijaju 2 do 3 generacije godišnje. U poslednjih nekoliko dana na feromonskim klopkama za sovicu gamu, koje su postavljene u useve šećerne repe i krompira,  registruje se 55 do 80 imaga dnevno. U uslovima visokih brojnosti mogu da naprave štete poljoprivrednim usevima i zahtevaju mere zaštite.

Potrebno je pregledati useve na prisustvo ovih štetočina. Ukoliko se registruju visoke brojnosti larvi neophodno je sprovesti hemijske mere zaštite. Preporučuje se primena preparata na bazi kombinacije dve aktivne materije, hlorpirifosa i cipermetrina.

Slike larvi sovice gama
 
Slike gusenica stričkovog šarenjaka
 
 
 
7.7.2014.
ITALIJANSKI SKAKAVAC (Calliptamus italicus L.)
 

Povodom pojave skakavaca u selu Belo Polje u opštini Kuršumlija, Regionalni centar Kruševac je izvršio uzorkovanje skakavaca. U cilju determinacije, uzorci su poslati na Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Identifikovana vrsta skakavaca je vrsta Calliptamus italicus L. - Italijanski skakavac u stadijumu drugog i trećeg stupnja razvića.

 

Preporuka za suzbijanje skakavaca:

Moguće je mehaničko čišćenje i košenje  korova i utrina pored puta, kao što je i preporučeno u vreme prvog obilaska lokacije na kojoj su skakavci primećeni.

S obzirom na to da nemamo registrovanih insekticida za suzbijanje skakavaca u gajenim kulturama, a radi se o polifagnoj štetočini sa usnim aparatom za grickanje, mogu se koristiti insekticidi širokog spektra delovanja, koji imaju kontaktno i digestivno delovanje, i to preparati sa brzim delovanjem na bazi aktivnih materija:

  • Malation, Hlorpirifos, Cipermetrin,
  • Kombinacija hlorpirifosa i cipermetrina
  • Kombinacija hlorpirifosa i bifentrina

 

OPŠTE UPOZORENJE:

Svi preparati su otrovni za ljude, životinje, ribe i pčele. Potrebno je pridržavati se preporuka proizvođača o primeni preparata, kao i mera predostrožnosti o zaštiti ljudskog zdravlja, životne i radne sredine.

 

 

26.4.2014.

 
Golobrst na listopadnom šumskom drveću
 
RC Sremeska Mitrovica: na sremskim obroncima Fruške Gore, na lokalitetu Ležimira primećeno je prisustvo velikog broja geometrida koje prave golobrst na listopadnom šumskom drveću.
 
 
 
  

 

2.4.2014.

Stanje zaraženosti parcela  repinom nematodom  u Vojvodini

 

RC Pančevo, u okviru koje radi i fitonematološka laboratorija  je u saradnji sa RC Senta, Vrbas, Sremska Mitrovica i Sombor u toku marta meseca ove godine, pre setve šećerne repe,  izvršila laboratorijska ispitivanja uzoraka zemljišta,  poreklom  sa 34 parcele gde se učestalo gaji šećerna repa na teritoriji Bačke i Srema. Vitalne ciste repine nematode (Heterodera schachtii) su utvrđene u 61,7%  analiziranih uzoraka, poreklom sa 21 zaražene parcele. Najniža brojnost nematoda od 280 je bila na lokalitetu Sombora,  a najveća od 1220 jaja i larvi u 100 cm3 u zemljištu na lokalitetu Sente. Vitalne ciste do 500 jaja i larvi u 100 cm3 u zemljištu su konstatovane i na lokalitetima Stare Pazove, Crvenke, Sivca i Vrbasa. Upozoravaju se proizvođači koji intenzivno proizvode šećernu repe (plodored kraći od 5 godina) da obrate pažnju na svoje useve gde se uočavaju simptomi uvenulih biljaka u najtoplijeg doba dana u toku juna i jula meseca na navedenim lokalitetima i kontaktiraju nadležnu poljoprivrednu stručnu službu.

 

Slika 1. Uvenule biljke sa zaražene parcele šećerne repe na lokalitetu Vojka (jul, 2013)

 

Slika 2. Mikroskopski preparat genitalnog aparata uginule ženke sa lokaliteta Senta (mart, 2014)

 

24.9.2013.

Praćenje prisustva spora fitopatogenih i drugih gljiva u vazduhu

 

Inventarizacija prisutnih spora gljiva u vazduhu, na nekoliko lokacija monitoringa na području Srbije, vrši se direktnim postavljanjem hvatača spora u poljske uslove. Cilj postavljanja hvatača jeste utvrđivanje prisustva i dinamike oslobađanja spora fitopatogenih gljiva kao što su Fusarium vrste, ali i spora fakultativnih patogena kao što su Aspergillus vrste. Monitoring prisutnih spora započeo je od jula meseca.

ČAČAK

Na području Čačka registrovano je prisustvo spora Aspergillus, Alternaria, Cladosporium i Ustilago vrsta.

Ulovi spora vrsta Alternaria beleženi su do kraja monitoringa 3.9.2013.

Velika slika 

Nakon 23.8.2013. nema zabeleženih ulova spora Aspergillus vrsta.

Velika slika 

Nakon 24.8.2013. nema zabeleženih ulova spora Cladosporium vrsta.

Velika slika

U periodu od 13.8.2013. do 3.9.2013. nije bilo ulova spora Fusarium vrsta.

Ulovi spora vrsta Ustilago beleženi su do kraja monitoringa 3.9.2013.

Velika slika

 

 

28.08.2013.

Praćenje prisustva spora fitopatogenih i drugih gljiva u vazduhu

 

Inventarizacija prisutnih spora gljiva u vazduhu, na nekoliko lokacija monitoringa na području Srbije, vrši se direktnim postavljanjem hvatača spora u poljske uslove. Cilj postavljanja hvatača jeste utvrđivanje prisustva i  dinamike oslobađanja spora fitopatogenih gljiva kao što su Fusarium vrste, ali i spora fakultativnih patogena kao što su Aspergillus vrste. Monitoring prisutnih spora započeo je od jula meseca i dalje je u toku.

SREMSKA MITROVICA

Na području Sremske Mitrovice registrovano je prisustvo spora Fusarium i Aspergillus vrsta.

Prisustvo spora Fusarium vrsta beleži se u kontinuitetu od 18 jula.

Velika slika

Spore Aspergillus vrsta, na ovoj regiji prisutne su od 17. jula. Značajno agregiranje spora u vazduhu beleži se 22. i 23. jula. Nakon ovog perioda spore su prisutne svakodnevno sve do 13. avgusta nakon čega se beleže samo pojedinačni ulovi.

Velika slika

NOVI SAD

Na području Novog Sada registrovane su spore Fusarium, Aspergillus, Alternaria i Cladosporium vrste.

Spore fuzarijum vrsta registrovane su od 20 do 26. jula.

Velika slika

Prisustvo spora Alternaria beleži se od 12. jula sa ostvarenim pikom 19. jula.

Velika slika

Spore Cladosporiuma  prisutne su od 15 jula do kraja jula meseca, sa ostvarenim pikom 21. jula.

Velika slika

Spore Aspergillus vrsta registruju se u kontinuitetu od kraja jula. Povećan broj spora ovih gljiva registruje se od 03. avgusta.

Velika slika

ČAČAK

Na području Čačka na postavljenim hvatačima spora registrovane su Fusarium, Aspergillus, Alternaria  Cladosporium  i Ustilago vrste.

Prisustvo fuzarijum vrsta registrovano je u periodu od 17 do 29. jula.

Velika slika

Spore Ustilago  vrsta prisutne su u vazduhu od 16. jula do 11. avgusta. Značajno povećanje broja spora ove gljive je u periodu od 26 do 30. jula meseca.

Velika slika

Spore vrsta Alternaria registruju se u kontinuitetu od 16. jula. Značajno povećanje prisustva beleži se od 26. jula.

Velika slika

Spore Cladosporiuma prisutne su u vazduhu na ovom području od 20. jula do 06. avgusta.

Velika slika

Spore Aspergillus vrsta prisutne su u vazduhu od 17. jula. Povećanje broja prisutnih spora beleži se od 25. jula.

Velika slika

 

23.05.2013.

ERWINIA AMYLOVORA - BAKTERIOZNA PLAMENJACA JABUKE, KRUŠKE, DUNJE I DRUGIH ROSACEA

  

U maju, dana 11.05.2013, celo područje Vojvodine je zahvatila nagla promena vremena sa velikom količinom padavina, olujom a negde i sa jakim gradom. Ovo je najverovatnije doprinelo širenju infekcije bakteriozne plamenjače jabučastog voća.

Jabuke se sada nalaze u fazi intenzivnog razvoja ploda prečnika oko 20 mm. Na području rada RC Novi Sad, Sombor, Senta, Sremska Mitrovica su primećeni simptomi na letorastima jabuke u vidu „pastirskog štapa“ kao i prisustvo eksudata na tkivu. Potvdu da je reč o ovom patogenu morate dobiti od stručnog lica. Simptomi napada su takođe uočeni i na kruškama i dunjama. Kako se nalazimo u sred vlažnog perioda sa prognozom nastavka padavina upozoravamo proizvođače jabuka, krušaka i dunja da u ovom periodu nikako ne preduzimaju mere sečenja zaraženih delova biljaka (kao ni sečenje belih mladara). Za ovu meru neophodno je sačekati SUVO i TOPLO vreme sa intenzivnim osunčavanjem da bi se biljke osušile. Takođe je važno da i periodu nakon sprovođenja mera na saniranju napada od bakteriozne plamenjače vreme bude sunčano i toplo.

 

 

 

03.07.2012.

 

Cercospora beticola – prouzrokovač pegavosti lista šećerne repe

 

U usevima šećerne repe na većem delu Vojvodine ostvareni su uslovi za infekciju gljive Cercospora beticola, prouzrokovača lisne pegavosti šećerne repe.

        Prvi uslovi za ostvarenje infekcije na nekim regionima  stekli su se veoma rano, na kraju maja meseca (28. i 29. Maj).

        Drugi period povoljnih uslova za infekciju ovom gljivom zabeležen je od  02- 03. do 05. juna.

       Treći period uslova koji obezbeđuju infekciju registrovan je na  automatskim meteorološkim stanicama  u usevu šećerne repe  (Bilić, Kljaićevo, Bečej, Gložan, Temerin, Bačka Topola, Ruma – Fišer) u periodu od  10 – 13. Juna.  Na automatskim meteorološkim stanicama u Zrenjaninu, Vrbasu i Sremskoj Mitrovici u ovom periodu nisu zabeleženi uslovi za ostvarenje infekcije.

Nakon uspostavljanja  kontakta gljive sa biljkom šećerne repe, u samom listu gljiva ima dovoljno vlage za razvoj. Dužina inkubacionog perioda, period od ostvarene infekcije do pojave simptoma zavisan je jedino od temperature u usevu šećerne repe. 

       Registrovani periodi do danas omogućili su i infekcije što se u polju može videti pojavom pega na listu šećerne repe.  Došlo je i do sporulacije pega koje su posledica poslednjih, najrasprostranjenijih uslova na području Vojvodine. Infekcioni  potencijal  dostigao je nivo na kome se njegovo dalje širenje treba zaustaviti.

S obzirom da smo pod uticajem vrelog talasa sa temperaturama do 38 – 39 C sa izostankom visokih relativnih vlaga, rosa ili padavina ovih dana ne preduzimati mere zaštite.

Nakon ovog perioda  i  posle prvih povoljnih uslova za nove infekcije, zaštiti useve šećerne repe od Cercospora beticola, prouzrokovača  pegavosti  lista šećerne repe.

 

 

 

23.05.2012.

Preporuke Pokrajinskog centra prognozno izveštajne službe  za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave pegavosti lista i čađave krastavosti plodova (4)

 

 

Nastavlja se period  sa kišom i dugim  periodima vlaženja  lista  u jabukama na celom području Vojvodine. Zasadi jabuka se nalaze u povoljnim fenofazama za ostvarenje infekcije gljivom Venturia inaequalis, prouzrokovačem čađave pegavosti lista i čađave krastavosti plodova jabuke.

Količina padavina, sa 20 – 25  mm dovela je  do spiranja  prethodno nanetih fungicida.

 

U ovom momentu neophodno je preduzeti mere zaštite protiv prouzrokovača čađave krastavosti.

 

Zaštitu jabuke treba sprovesti primenom sledećih fungicida:

 

Chorus 75 – WG (ciprodinil )  u količini od 200 g/ha u kombinaciji sa preparatom  Score 250 – EC (difenokonazol)  u koncentraciji  0,03% , čiji je kurativni efekat 72 sata nakon ostvarenja infekcije.

 

Score 250 – EC (difenokonazol) u koncentraciji 0,03% u kombinaciji sa Dithane DG neotec u količini 2,0 – 2,5 kg ha, ili sa Delanom 700 – WG u koncentraciji 0,05% ,  sa kurativnim efektom od 72 sata nakon ostvarene infekcije.

 

Punch 40 – EC u koncentraciji 0,005%  u kombinaciji sa  Delanom 700 – WG u koncentraciji 0,05% , ili u kombinaciji sa Dithane DG neotec u količini 2,0 – 2,5 kg ha, sa kurativnim efektom od 72 sata nakon ostvarene infekcije.

 

U cilju kvalitetnije distribucije preparata dodati neki od okvašivača. Ukoliko se tretman izvodi sa okvašivačima Trend ili Extravon preporučena doza je  0,2 – 0,25 l po hektaru uz primenu 1000 litara vode. Ukoliko se uz fungicide koristi okvašivač  Silwet  preporučena doza je 0,2 l po hektaru ali uz primenu 800 l vode.

 

 

 

 

14.05.2012.

 

Preporuke za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave pegavosti lista i čađave krastavosti plodova (3)

 

Ovaj period na celom području Vojvodine karakteriše kiša sa niskim temperaturama. Periodi vlaženja lista su značajni, a zasadi se nalaze u povoljnim fenofazama za ostvarenje infekcije. Količina padavina, sa preko 20 mm dovela je do spiranja prethodno nanetih fungicida.

Na osnovu laboratorijskih analiza prezimljujućeg lišća iz voćnjaka od 09.05.2012. godine, zrelost pseudotecija iznosi 65%, dok je samo 19 % pseudotecija ispražnjeno.

 

Čim se ostvare prvi momenti za ulazak u zasad, neophodno je preduzeti mere zaštite protiv prouzrokovača čađave krastavosti.

 

Zaštitu jabuke treba sprovesti primenom sledećih fungicida:

 

Chorus 75 – WG (ciprodinil) u količini od 200 g/ha u kombinaciji sa preparatom Score 250 – EC (difenokonazol) u koncentraciji 0,03%, čiji je kurativni efekat 72 sata nakon ostvarenja infekcije.

 

Pyrus 400 – SC, Pehar (pirimetanil) u koncentraciji od 0,11 % u kombinaciji sa Score 250 EC u koncentraciji 0,03% ili sa preparatom Punch 40 – EC u koncentraciji 0,005%, sa kurativnim efektom od 72 sata od ostvarenja infekcije.

 

Clarinet (pirimetanil + flukvikonazol) u koncentraciji 0,15% u kombinaciji sa nekim od preventivnih fungicida na bazi kaptana, mankoceba, ditianona.

 

U cilju kvalitetnije distribucije preparata dodati neki od okvašivača. Ukoliko se tretman izvodi sa okvašivačima Trend ili Extravon preporučena doza je 0,2 – 0,25 l po hektaru uz primenu 1000 litara vode. Ukoliko se uz fungicide koristi okvašivač Silwet preporučena doza je 0,2 l po hektaru ali uz primenu 800 l vode. 

 

24.04.2012.

 

Preporuka za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave krastavosti (2)

 

U periodu od 17. do 23.04. na celom području Vojvodine zabeleženi su uslovi za infekciju gljive Venturia inaequalis, prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke.

Karakteristike ovog perioda su značajne padavine, dugi periodi vlaženja lista, odgovarajuće temperature kao i do 25 % dozrelih pseudotecija. Zasadi jabuke se nalaze u fenofazi povoljnoj za infekcije, od cvetanja do precvetavanja.

Neophodno je zaštiti zasade jabuka preparatima :

Chorus 75-WG (ciprodinil) u količini 300 g/ha, Syllit 400- SC (dodin) u koncentraciji od 0,15% (kurativni efekat od 36 do 48 časova od ostvarene infekcije), Clarinet (pirimetanil + flukvinkonazol) u koncentraciji 0,15% , Indar (fenbuconazol) u količini 0,9 l/ha ( kurativni efekat do 72 časa od ostvarene infekcije), Score 250 – EC ( difenoconazol) u količini 0,020 – 0,030% (kurativni efekat do 72 časa od ostvarene infekcije).

Preparatima kurativnog mehanizma delovanja dodati i jedan od preparata sa preventivnim efektom kao što su Delan 700 - WG (ditianon) u koncentraciji 0,07%,  Dithan  DG neotec (mankozeb) u količini 2,5 kg/ha, hlorotalonil.

U cilju bolje distribucije preparata po tretiranoj površini dodati neki od okvašivača.

Pre primene pesticida obavezno pročitati uputstvo za upotrebu i informisati se o navedenim ograničenjima za primenu preparata (uticaj na pčele u vreme cvetanja jabuke, različitoj selektivnosti preparata prema varijetetima jabuke, uticaj temperatura na efikasnost i drugo).

Pri izboru preparata obavezno je voditi računa da se isti preparati ne primenjuju u uzastopnim tretmanima.

 

 

12.04.2012.

 

Preporuka za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave krastavosti

 

S obzirom na visok procenat dozrelosti pseudotecija u narednim danima se može očekivati jak infektivni pritisak patogena Venturia inaequalis, prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke. Najavljeni uslovi sa padavinama i temperaturama dovešće do daljih infekcija i razvoja patogena. Neophodno je zaštiti zasad jabuke primenom preparata sa preventivnim delovanjem:

Delan 700 - WG (ditianon) u koncentraciji 0,07%,  Dithan DG neotec (mankozeb) u količini 2,5 kg/ha,  Captan 50W (kaptan) u koncentraciji 0,3%, Merpan 80WDG ( kaptan) u koncentraciji 0,2% i drugi.

Ukoliko se propuste  ovi tretmani neophodno je neposredno nakon kiše preduzetu zaštitu jabuke  sa preparatima kurativnog mehanizma delovanja:

Chorus 75-WG (ciprodinil) u količini 200 g/ha, Syllit 400- SC (dodin) u koncentraciji od 0,15%  ( kurativni efekat od  36 do 48 časova od ostvarene infekcije), Clarinet (pirimetanil + flukvinkonazol) u koncentraciji 0,15% ,  Indar (fenbuconazol) u količini 0,9 l/ha ( kurativni efekat do 72 časa od ostvarene infekcije).

Pre primene pesticida obavezno pročitati uputstvo za upotrebu i informisati se o navedenim ograničenjima za primenu preparata ( uticaj na pčele u vreme cvetanja jabuke, različitoj selektivnosti preparata prema varijetetima  jabuke, uticaj temperatura na efikasnost i drugo).

Pri izboru preparata obavezno je voditi računa da se isti preparati ne primenjuju u uzastopnim tretmanima. Preparate sa kurativnim delovanjem ne primenjivati više od 2 puta.

 Zelena prognoza (video)

  •     Pogledajte najnoviju emisiju na Portalu PIS
  • Posetite naš YouTube kanal i pogledajte dosadašnje epizode.
  • Zelena prognoza od 26.5.2014. sa novim vizuelnim identitetom!
  • Pratite naš kanal klikom na YouTube dugme ispod.
  • Zelena prognoza na RTV 1 posle Vojvođanskog dnevnika u 22:00 - od 05.juna 2013. svakog radnog dana pogledajte TV emisiju iz oblasti zaštite bilja koju priprema Prognozno - izveštajna služba zaštite bilja! Emisiju možete pogledati i u repriznom terminu narednog dana pre jutarnjeg programa u 6:25. 

     Zelena prognoza (tekstovi za emisije)

    Zelena prognoza 26072017NewBreskva; Šljiva; Malina; Kupina; Vinova lozaAzijska voćna mušica (Drosophila suzukii)
    (More Items...)

     Mišljenje eksperta

     Veze

      Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
      Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine
      Poljoprivredne stručne službe Srbije
      Poljoprivredna savetodavna služba AP Vojvodine
      AgroServis-Informativna agencija - Vesti-Tržište-Uredbe - Na usluzi poljoprivrednicima
      Republički hidrometeorološki zavod Srbije - radarske slike

     Prognozno-izveštajna služba

     Automatske meteorološke stanice