Skip to main content

Valjevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Valjevo
Kukuruzni polamenac (Ostrinia nubilalis)

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je polifagna štetočina, a najveće štete  prouzrokuje na kukuruzu i paprici. U našim uslovima razvija 3 generacije godišnje. Na kukuruzu, štete prouzrokuju larve koje se hrane na svim nadzemnim delovima biljke, na metlici, dršci klipa, listovima, klipu i stablu. Usled ubušivanja larvi u stablo dolazi do savijanja i lomljenja biljaka. Pored direktnih šteta koje nastaju usled ishrane larvi, oštećeni klipovi kukuruza su podložni infekcijama različitim vrstama gljiva, koje u specifičnim uslovima, imaju sposobnost sinteze mikotoskina opasnih po zdravlje ljudi i životinja.

     

Štete na listu            Štete na stablu

Na svetlosnim lovnim lampama ove kao i predhodnih godina registrovane su niske brojnosti kukuruznog plamenca. Na teritoriji RC Valjevo nije zastupljena proizvodnja semenskog kukuruza, a kukuruz šećerac se gaji na manjim površinama u okućnicama i baštama. Paprika kao biljka hraniteljka kukuruznog plamenca pretežno se gaji u plasteničkoj proizvodnji na teritoriji Uba i na neznatnim površinama na otvorenom polju.

S obzirom na nisku brojnost ove štetočine, u usevima merkantilnog kukuruza, u cilju suzbijanja kukuruznog plamenca značajne su agrotehničke  i mehaničke mere, jer  dobro zaoravanje žetvenih ostataka i duboko oranje može znatno smanjiti brojnost ove štetočine.

Šupljikavost lista breskve (Stigmina carpophilla)

Na području RC Valjevo, berba bresaka je završena. Vizuelnim pregledom zasada breskve uočeno je prisustvo simptoma šupljikavosti lišća (Stigmina carpophilla).

     

Simptomi na listu     Simptomi na plodu

Ovaj patogen najveće štete pravi na koštičavom voću, posebno na breskvi, trešnji i kajsiji. Prezimljava u rak-ranama, a infekcija se ostvaruje u širokom temperaturnom intervalu uz prisustvo vlage.

Simptomi ovog patogena se mogu javiti na listu, plodu, pupoljcima kao i na grančicama. Na listu, pege su u početku sitne, crvenkastosmeđe ili sivoljubičaste, oivičene uskom zonom svetlozelene ili žute boje. Pege se vremenom povećavaju, tkivo u okviru pega nekrotira i ispada, pa na listu nastaju šupljine. Zaraženo lišće opada pre vremena. Na mladarima se takođe javljaju pege, purpurne ili mrke, koje se vremenom šire i nastaju izdužene rak-rane. Sa razvojem bolesti dolazi do izumiranja mladara. Na zaraženim plodovima najpre se pojavljuju sitne pege sa crvenkastim rubom. U povoljnim uslovima za razvoj i širenje broj pega se povećava i dolazi do njihovog spajanja i pucanja tkiva ploda.

U cilju zaštite od ovog patogena preporučuju se preventivna tretiranja u jesen kada opadne više od 50% listova i u proleće pred kretanje vegetacije preparatima na bazi bakra. Tokom vegetacije u cilju zaštite koriste se preparati na bazi  aktivnih materija mankozeb, ciram i kaptan.

Siva trulež (Botrytis cinerea) u zasadima kupine

Na teritoriji delovanja RC Valjevo, lokalitet Gornja Bukovica, kupina se nalazi u fazi od glavna berba: većina plodova je obojena do druga berba: još više plodova je obojeno (BBCH 87-89).

Vizuelnim pregledom zasada kupine na lokalitetu Gornja Bukovica, uočeno je prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinerea) na plodovima.

     

Velika slika               Velika slika

U periodu cvetanja i razvoja i sazrevanja plodova kupine, vladali su povoljni uslovi za razvoj ovog patogena, a to su česte padavine i smena kišnih i sunčanih perioda. U zasadima gde nisu sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite, sada se mogu uočiti simptomi sive truleži.  Botrytis cinerea je veoma polifagna gljiva. Pravi značajne štete u proizvodnji više od 200 vrsta gajenih biljaka. Patogen je najdestruktivniji na sazrelim biljnim delovima ili na tkivu koje stari pa pojava truleži u periodu berbe predstavlja ograničavajući faktor prodaje.

Gljiva se održava u biljnim ostacima na zemljištu ili na izumrlim biljnim delovima. U periodu cvetanja, spore dospevaju na starije delove cveta, čašične i krunična listiće, a sa njih micelija prelazi na plod.

Bolest se suzbija preventivnim tretmanima primenom fungicida tokom fenofaze cvetanja pa do odgovarajućeg vremena pred berbu, vodeći računa o karenci primenjenih preparata. Primena fungicida je veoma bitna naročito ako dođe do oštećenja od grada ili od insekata jer se na taj način otvara put za prolaz gljive direktno u plod.

S obzirom da su u zasadima kupine počele da se love prve jedinke azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u narednom periodu postoji visok rizik od nastanka šteta kako direktnih od razvoja larvi mušice u plodovima tako i indirektnih usled prodora gljive Botrytis cinerea kroz rane na plodovima na mestima gde mušica buši tkivo ploda i polaže jaja unutar njih.

U narednom periodu veoma je važno preduzeti sve raspoložive mere kontrole azijske voćne mušice kako bi se izbegla i direktna oštećenja, ali i prisustvo sive truleži na plodovima.

Zlatasto žutilo vinove loze i Eska

Na području delovanja RC Valjevo zasadi vinove loze se nalaze u fazi zatvaranje grozda: potpuno dodirivanje bobica (BBCH 79).

Vizuelnim pregledom zasada na lokalitetu Dokmir i Gola Glava, registrovano je prisustvo simptoma zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree, kao i simptoma eske vinove loze.

Simptomi zlatastog žutila:  listovi se savijaju po obodu prema naličju. U zavisnosti od sortimenta boja listova se razlikuje, kod crvenih sorti boja inficiranih listova je tamnoljubičasta do svetlocrvena, dok su kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti.

Simptomi

Vektor fitoplazme je cikada Scaphoideus titanus. Ekstenzivni zasadi vinove loze predstavljaju veliku opasnost za širenje ove bolsti.

Mere suzbijanja zlatastog žutila vinove loze su:

- korišćenje zdravih loznih kalemova

-uklanjanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada, uništavanje korova,

-suzbijanje vektora,

- krčenje napuštenih zasada vinove loze.

Eska je bolest koja se najčešće javlja kada su visoke temperature.

Simptomi: na listu između glavnih nerava javljaju se izdužene žute ili crvenkastosmeđe nekroze. Između tog nekrotiziranog dela nastaje šira ili uža zelena zona. List poprima specifičan izgled „tigrovih šara“. Ako nekroza prekrije veći dio liske, list se suši.

Simptomi

Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle rezidbe.

Mere zaštite od ove bolesti su preventivne mere, jer ne postoje hemijske mere zaštite koji bi sprečile ovu bolest i zaustavile njeno širenje.

Preventivne mere su:

- Dezinfekcija makaza i drugog pribora 70% alkoholom, čistim ili uz dodatak kalijum permanganata,

- Premazivanje rana kalemarskim voskom nakon rezidbe,

- A u slučaju pojave bolesti uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda.

Cikade u malini i kupini

Na području delovanja RC Valjevo, berba maline sorte Vilamet se završava, a u toku je  berba maline kasnije grupe zrenja kao i kupine.   

 jaja na preseku lastara  

jaja na preseku lastara     

oštećenja na lastaru                                   

Vizuelnim pregledom zasada maline i kupine  na lokaciji Valjevska Kamenica i Gornja Bukovica, registuju se oštećenja u vidu zareza na kori rodnih grančica na 4-6% biljaka.

U zarezima su registrovana sveže položena jaja cikade Cicadetta montana complex. Na jednoj grani može biti više zareza, a u svakom od njih se nalaze jaja u grupama.

Na mestima gde se nalaze zarezi ostaju trajna oštećenja, pa su izdanci i rodne grančice na tim mestima podložni lomljenju.

Preporuka proizvođačima je obilazak zasada maline  i kupine, pregled na prisustvo cikada i oštećenja na rodnim grančicama usled polaganja jaja. Ukoliko se registruju zarezi sa jajima na grančicama, preporuka je samo mehaničko uklanjanje i uništavanje oštećenih izdanaka, bez upotrebe insekticida, s obzirom da je berba maline i kupine  u toku.

Plamenjača šljive (Polystigma rubrum)

Na području RC Valjevo, berba najranijih sorti šljive(Čačanska rana) je završena, u toku je berba srednje ranih sorti (Čačanska lepotica), dok se kasnije sorte (Stenlej) nalaze u fazi obojavanje skoro završeno.

velika slika

Vizuelnim pregledom zasada šljive na više lokaliteta(Miličinica, Osečina, Vragočanica), registrovano je prisustvo simptoma plamenjače šljive (Polystigma rubrum) na osetljivim sortama (Požegača, Čačanska lepotica). Intenzitet napada je jači u zasadima u kojima nisu sprovedene adekvatne mere zaštite-ekstenzivni zasadi i u zasadima  gde je prisutna velika vlažnost vazduha. Stalno vlaženje lista i temperature u proteklom periodu pogodovale su razvoju ovog patogena.

Simptomi bolesti se javljaju samo na listovima, u vidu pega koje su sa lica lista malo ispupčene. Pege su prvo žućkaste boje, zatim narandžaste i na kraju dobijaju tamno crvenu boju. Pege se spajaju i mogu pokriti celu površinu lista usled čega dolazi do defolijacije. Usled jačeg napada slabi vitalnost biljke i opadaju plodovi. Patogen prezimljava u opalom lišću.

Mere zaštite:

·        Gajenje otpornih sorti (Stenlej)

·        Uništavanje i spaljivanje opalog i inficiranog lišća

Hemijske mere zaštite se sprovode u periodu intenzivnog razvoja listova. Primenjuju se fungicidi kontaktnog mehanizma delovanja i to pred najavljene padavine. Suzbija se zajedno sa prouzrokovačem šupljikavosti lista koštičavog voća. Mogu se koristiti sledeći fungicidi:

Mankogal (a.m.mankozeb) 0,25%

       Kaptan 50-WP(a.m. kaptan) 0,2-0,3%

       Folpan 50-WP(a.m.folpet) 0,2%. 

U zasadima gde se sada registruje jači intenzitet napada, posebno kod osetljivih sorti, u cilju sprečavanja potpune defolijacije lista, preporuka je da se  nakon završene berbe sprovede fungicidni tretman sa nekim od gore navedenih fungicida.

Pojava truleži u zasadima breskve

Na području delovanja RC Valjevo, breskve i nektarine se nalaze u fazi obojavanje je skoro završeno (BBCH 85).

Vizuelnim pregledom zasada breskve, lokalitet Pričević, registrovana je pojava simptoma truleži plodova koštičavog voća  (Monilinia spp). 

velika slika

Nestabilno vreme sa obilnim padavinama u prethodnom periodu stvorilo je povoljne uslove za razvoj prouzrokovača truleži.

Simptomi se javljaju na plodovima u vidu mrkih pega, na mestima povreda ili rana.  Na inficiranim plodovima dolazi do sporulacije, plodovi omekšavaju. Kasnije se plodovi mumificiraju i suše, najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju.

Patogen prezimljava u mumificiranim plodovima koji se nalaze u krošnji ili na površini zemljišta, u rak-ranama u kori zaraženih grana.

Mere suzbijanja se sastoje od hemijskih i agrotehničkih mera.

Hemijske mere se najčešće vrše dva puta, u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova, ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena, vodeći račuuna o karenci  i  primenom registrovanih fungicida (pogledati preporuke za zaštitu breskve).

Agrotehničke mere predstavljaju adekvatan izbor terena za podizanje voćnjaka, provetravanje između redova tj. podizanje voćnjaka u pravcu duvanja dominantnih vetrova, pravilna gustina sadnje, uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova, uklanjanje i spaljivanje zaraženih grana i grančica.

Procena zdravstvenog stanja pšenice i ječma

Na području delovanja RC Valjevo, na punktovima  Zabrdica i  Babina Luka, pšenica se nalazi u fazi voštane zrelosti (BBCH 87), a ječam u fazi pune zrelosti (BBCH 89). Vizulelnim pregledom  useva pšenice i ječma uočeno je prisustvo simptoma fuzarioze klasa ili šturosti klasa (Fusarium graminearum).

Monitoringom je utvrđeno sledeće:

Pšenica:

Punkt

Procenat zaraženih biljaka

Procenat površine zahvaćenog klasa

Babina Luka

5

10

Zlatarić

7

40 

 

Ječam:

Punkt

Procenat zaraženih biljaka

Procenat površine zahvaćenog klasa

Babina Luka

2

9

Zabrdica

2

11

 

 

Velika slika

Fuzariozu klasa pšenice i ječma prouzrokuje gljiva Fusarium graminearum. Napad Fusariuma je intenzivniji kada je u vreme cvetanja strnih žita vlažno vreme. Razvoju patogena pogoduje duži period  visoke vlažnosti vazduha i toplo vreme sa temperaturama od 23-29°C. Pšenica i ječam su najosetljiviji od faze cvetanja do faze voštane zrelosti zrna.

 

 

Simptomi se ispoljavaju u vreme formiranja i dozrevanja zrna. Jedan ili više klasića na nedozrelom klasu počinje da bledi i klasovi postaju svetliji. Deo klasa iznad zaraze izumire, a zrna ostaju štura i menjaju boju. U osnovi klasa se formira narandžasta ili ružičasta prevlaka na plevicama. Bolest može zahvatiti delove klasa, pojedine klasiće, ali i čitav klas. Kod zaraženih klasova formiraju se zrna koja su različitog stepena nalivenosti, a mogu se javiti i potpuno štura zrna. Usled zaraze sa gljivom Fusarium graminearum može doći do smanjenja prinosa i do mogućnosti sinteze mikotoksina koji mogu biti opasni po zdravlje ljudi i životinja.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području delovanja RC Valjevo, jabučasto voće se nalazi u fazi razvoja ploda, plod oko polovine krajnje veličine.

Vizuelnim pregledom zasada jabuke, kruške i dunje, utvrđeno je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

velika slika

Erwinia amylovora je najznačajnija fitopatogena bakterija u proizvodnji jabučastog voća.

Najznačajnije biljke domaćini su: jabuka, kruška, dunja, mušmula i glog.

Patogen napada sve delove biljke: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo, čak i koren. U rano proleće uočava se pojava mrke boje cvetova, cvetovi su prvo vlažni i venu, a zatim se suše. Preko cvetne drške patogen sa cveta dolazi do mladara i lišća. Zaraženo lišće dobija mrku, pa crnu boju i suši se, ali ostaje na granama, ne opada. Vrhovi obolelih mladara se savijaju u vidu „pastirskog štapa“ što je karakterističan simptom ovog oboljenja. Zaraženi mladari venu, zajedno sa zaraženim listovima izgledaju kao da su zahvaćeni plamenom. Patogen prelazi na deblje grane i plodove. Na kori se pojavljuju površine mrke boje, koje se suše. Iz zaraženih delova javljaju se kapljice bakterijskog eksudata mrke boje. Trenutno nestabilni vremenski uslovi sa čestim padavinama pogoduju širenje ove bakterije.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak zasada i u slučaju pojave ovih simptoma primena sledećih mera:

  • Uklanjanje svih zaraženih grana, grančica, tako da rez bude najmanje od 30-40cm od zaraženog dela,
  • Alat koji se koristi treba dezinfikovati posle svakog reza 70% etanolom ili rastvorom natrijum hipohlorita,
  • Rane od reza treba dezinfikovati sa 3% rastvorom bakarnog preparata,
  • Uklanjanje zaraženih biljnih delova mora se vršiti po toplom i suvom vremenu.
  • Zaražene delove treba izneti iz voćnjaka i obavezno spaliti.
  • Posle 7 dana treba pregledati zasad i na mestima gde je potrebno ponoviti postupak.
  • Nakon odstranjivanja zaraženih biljnih delova preporučuje se tretiranje zasada bakarnim preparatima u nižim koncetracijama ili preparatima na bazi fosetil-aluminijuma.
Pepelnica kupine

Na području delovanja RC Valjevo, vizuelnim pregledom zasada kupine na više lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma pepelnice kupine. Prouzrokovači pepelnice kupine su gljive Sphaerotheca macularis i Sphaerotheca humuli.

Do sada su simptomi pepelnice kupine bili sporadična pojava u zasadima, međutim, ove godine registruje se prisustvo simptoma u većem broju zasada i u jačem intenzitetu nego ranije.

 
 
 

Pepelnica kupine je bolest čiji se simptomi mogu ispoljiti na svim nadzemnim delovima biljke (list, cvet i plod). Na listovima se uočavaju simptomi u vidu bele micelijske prevlake, zaraženi izdanci su duži i tanki, imaju manji broj listova. Na zaraženim plodovima se, takođe, uočava bela micelijska prevlaka.

Patogen prezimljava u opalom lišću. Spore gljive se šire vetrom, a može se prenositi i sadnim materijalom.

Vlažno vreme sa visokim temperaturama pogoduje razvoju ovog patogena.

U cilju zaštite zasada kupine najvažnije su preventivne mere koje podrazumevaju sadnju otpornijih sorti, sa ređim sklopom biljaka se održava bolja provetrenosti između izdanaka i redovno uklanjanje zarazenih biljnih delova.

U zasadima gde je jači intezitet napada preporučuju se hemijske mere zaštite preparatima:

Teatar plus (a.m. azoksistrobin+difenokonazol) 0,75 l/ha

ili 

preparatima na bazi sumpora.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima