Skip to main content

Valjevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Valjevo
Pojava truleži u zasadima breskve

Na području delovanja RC Valjevo, breskve i nektarine se nalaze u fazi obojavanje je skoro završeno (BBCH 85).

Vizuelnim pregledom zasada breskve, lokalitet Pričević, registrovana je pojava simptoma truleži plodova koštičavog voća  (Monilinia spp). 

velika slika

Nestabilno vreme sa obilnim padavinama u prethodnom periodu stvorilo je povoljne uslove za razvoj prouzrokovača truleži.

Simptomi se javljaju na plodovima u vidu mrkih pega, na mestima povreda ili rana.  Na inficiranim plodovima dolazi do sporulacije, plodovi omekšavaju. Kasnije se plodovi mumificiraju i suše, najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju.

Patogen prezimljava u mumificiranim plodovima koji se nalaze u krošnji ili na površini zemljišta, u rak-ranama u kori zaraženih grana.

Mere suzbijanja se sastoje od hemijskih i agrotehničkih mera.

Hemijske mere se najčešće vrše dva puta, u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova, ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena, vodeći račuuna o karenci  i  primenom registrovanih fungicida (pogledati preporuke za zaštitu breskve).

Agrotehničke mere predstavljaju adekvatan izbor terena za podizanje voćnjaka, provetravanje između redova tj. podizanje voćnjaka u pravcu duvanja dominantnih vetrova, pravilna gustina sadnje, uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova, uklanjanje i spaljivanje zaraženih grana i grančica.

Procena zdravstvenog stanja pšenice i ječma

Na području delovanja RC Valjevo, na punktovima  Zabrdica i  Babina Luka, pšenica se nalazi u fazi voštane zrelosti (BBCH 87), a ječam u fazi pune zrelosti (BBCH 89). Vizulelnim pregledom  useva pšenice i ječma uočeno je prisustvo simptoma fuzarioze klasa ili šturosti klasa (Fusarium graminearum).

Monitoringom je utvrđeno sledeće:

Pšenica:

Punkt

Procenat zaraženih biljaka

Procenat površine zahvaćenog klasa

Babina Luka

5

10

Zlatarić

7

40 

 

Ječam:

Punkt

Procenat zaraženih biljaka

Procenat površine zahvaćenog klasa

Babina Luka

2

9

Zabrdica

2

11

 

 

Velika slika

Fuzariozu klasa pšenice i ječma prouzrokuje gljiva Fusarium graminearum. Napad Fusariuma je intenzivniji kada je u vreme cvetanja strnih žita vlažno vreme. Razvoju patogena pogoduje duži period  visoke vlažnosti vazduha i toplo vreme sa temperaturama od 23-29°C. Pšenica i ječam su najosetljiviji od faze cvetanja do faze voštane zrelosti zrna.

 

 

Simptomi se ispoljavaju u vreme formiranja i dozrevanja zrna. Jedan ili više klasića na nedozrelom klasu počinje da bledi i klasovi postaju svetliji. Deo klasa iznad zaraze izumire, a zrna ostaju štura i menjaju boju. U osnovi klasa se formira narandžasta ili ružičasta prevlaka na plevicama. Bolest može zahvatiti delove klasa, pojedine klasiće, ali i čitav klas. Kod zaraženih klasova formiraju se zrna koja su različitog stepena nalivenosti, a mogu se javiti i potpuno štura zrna. Usled zaraze sa gljivom Fusarium graminearum može doći do smanjenja prinosa i do mogućnosti sinteze mikotoksina koji mogu biti opasni po zdravlje ljudi i životinja.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području delovanja RC Valjevo, jabučasto voće se nalazi u fazi razvoja ploda, plod oko polovine krajnje veličine.

Vizuelnim pregledom zasada jabuke, kruške i dunje, utvrđeno je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

velika slika

Erwinia amylovora je najznačajnija fitopatogena bakterija u proizvodnji jabučastog voća.

Najznačajnije biljke domaćini su: jabuka, kruška, dunja, mušmula i glog.

Patogen napada sve delove biljke: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo, čak i koren. U rano proleće uočava se pojava mrke boje cvetova, cvetovi su prvo vlažni i venu, a zatim se suše. Preko cvetne drške patogen sa cveta dolazi do mladara i lišća. Zaraženo lišće dobija mrku, pa crnu boju i suši se, ali ostaje na granama, ne opada. Vrhovi obolelih mladara se savijaju u vidu „pastirskog štapa“ što je karakterističan simptom ovog oboljenja. Zaraženi mladari venu, zajedno sa zaraženim listovima izgledaju kao da su zahvaćeni plamenom. Patogen prelazi na deblje grane i plodove. Na kori se pojavljuju površine mrke boje, koje se suše. Iz zaraženih delova javljaju se kapljice bakterijskog eksudata mrke boje. Trenutno nestabilni vremenski uslovi sa čestim padavinama pogoduju širenje ove bakterije.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak zasada i u slučaju pojave ovih simptoma primena sledećih mera:

  • Uklanjanje svih zaraženih grana, grančica, tako da rez bude najmanje od 30-40cm od zaraženog dela,
  • Alat koji se koristi treba dezinfikovati posle svakog reza 70% etanolom ili rastvorom natrijum hipohlorita,
  • Rane od reza treba dezinfikovati sa 3% rastvorom bakarnog preparata,
  • Uklanjanje zaraženih biljnih delova mora se vršiti po toplom i suvom vremenu.
  • Zaražene delove treba izneti iz voćnjaka i obavezno spaliti.
  • Posle 7 dana treba pregledati zasad i na mestima gde je potrebno ponoviti postupak.
  • Nakon odstranjivanja zaraženih biljnih delova preporučuje se tretiranje zasada bakarnim preparatima u nižim koncetracijama ili preparatima na bazi fosetil-aluminijuma.
Pepelnica kupine

Na području delovanja RC Valjevo, vizuelnim pregledom zasada kupine na više lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma pepelnice kupine. Prouzrokovači pepelnice kupine su gljive Sphaerotheca macularis i Sphaerotheca humuli.

Do sada su simptomi pepelnice kupine bili sporadična pojava u zasadima, međutim, ove godine registruje se prisustvo simptoma u većem broju zasada i u jačem intenzitetu nego ranije.

 
 
 

Pepelnica kupine je bolest čiji se simptomi mogu ispoljiti na svim nadzemnim delovima biljke (list, cvet i plod). Na listovima se uočavaju simptomi u vidu bele micelijske prevlake, zaraženi izdanci su duži i tanki, imaju manji broj listova. Na zaraženim plodovima se, takođe, uočava bela micelijska prevlaka.

Patogen prezimljava u opalom lišću. Spore gljive se šire vetrom, a može se prenositi i sadnim materijalom.

Vlažno vreme sa visokim temperaturama pogoduje razvoju ovog patogena.

U cilju zaštite zasada kupine najvažnije su preventivne mere koje podrazumevaju sadnju otpornijih sorti, sa ređim sklopom biljaka se održava bolja provetrenosti između izdanaka i redovno uklanjanje zarazenih biljnih delova.

U zasadima gde je jači intezitet napada preporučuju se hemijske mere zaštite preparatima:

Teatar plus (a.m. azoksistrobin+difenokonazol) 0,75 l/ha

ili 

preparatima na bazi sumpora.

Mrka trulež plodova (Monilinia laxa) na trešnjama

Na području rada RC Valjevo, berba ranih i srednjih sorata trešnje se završava, a kasne sorte trešnje se nalaze u fazi početak obojavanja plodova (BBCH 81).

Vizuelnim pregledom zasada trešnje, lokalitet Klanica, registrovano je prisustvo simptoma mrke truleži plodova koštičavog voća (Monilinia laxa).

 

velika slika

Mrka trulež plodova se javlja u jačem intezitetu ukoliko u vreme sazrevanja plodova vladaju vlažni uslovi. Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu okruglih mrkih pega, na mestu rane ili povrede. Povrede nanose štetni insekti koji usled svoje ishrane oštete plodove i tako omogućavaju lako prodiranje parazita u njih. Sa sazrevanjem plodova, trulež se širi, zaraženo tkivo omekšava i na površini plodova se uočava beličasta micelijska prevlaka u vidu koncentričnih krugova. Zaraženi plodovi se postepeno suše i mumificiraju, najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju. Patogen prezimljava u rak-ranama u kori zaraženih grana i u mumificiranim plodovima koji se nalaze u krošnji ili na površini zemljišta. Mere suzbijanja obuhvataju agrotehničke i hemijske mere.

Agrotehničke mere podrazumevaju adekvatan izbor terena za podizanje voćnjaka (da nisu dolje u kojima vladaju vlažni uslovi), pravilna gustina sadnje, provetravanje između redova tj. podizanje voćnjaka u pravcu duvanja dominantnih vetrova, uklanjanje i spaljivanje zaraženih grana i grančica, uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova.

Hemijske mere se najčešće vrše dva puta, u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova, ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena, vodeći račuuna o karenci  i to primenom registrovanih fungicida (pogledati preporuku za zaštitu trešnje).

Polaganje jaja kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)

Na teritoriji delovanja RC Valjevo, usevi kukuruza se u zavisnosti od roka setve se nalaze u fazi 5 do 9 i više razvijenih listova. Vizuelnim pregledom useva kukuruza na više lokacija uočeno je prisustvo položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis), niskog intenziteta napada, na 1-2% biljaka. Uskoro se očekuje piljenje larvi.

Velika slika

Ova štetočina napada više biljnih vrsta, ali su joj glavne biljke hraniteljke kukuruz i paprika. 

Ženke polažu jaja na naličju listova kukuruza u grupama-jajnim leglima. Larve se ubušuju u stabljiku. Velike štete mogu da nastanu prilikom duvanja vetra, kada se biljke lome na mestima ubušivanja.  Larve se hrane svim nadzemnim organima kukuruza.

RC Valjevo nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jajnih legala kukuruznog plamenca i na vreme će obavestiti proizvođače o sprovođenju mera zaštite.

Šljivina vaš kovrdžalica (Brachycaudus helichrysi)
Na području delovanja RC Valjevo, vizuelnim pregledom zasada šljiva, registrovano je prisustvo šljivine vaši kovrdžalice (Brachycaudus helichrysi).
U zajednici sa ovom vrstom javlja se i vrsta Brachycaudus cardui. U odnosu na prethodne godine, registrovan je jači intezitet napada. Prisustvo ove vaši je, u zavisnosti od zasada i lokaliteta, registrovano na do 15% biljaka. Najjači intezitet zaraze je uočen na području Miličinice i dela Uba.
 
 

Šljivina vaš kovrdžalica prezimljava u stadijumu jajeta. Primarni domaćin je šljiva i druge vrste roda Prunus, a sekundardni domaćini veliki broj zeljastih biljaka. Vaš razvija 3-4 generacije tokom jedne godine.

Simptomi koji se javljaju usled prisustva ove štetočine su oštećeni listovi koji se kovrdžaju, tamne i opadaju, zbog čega se smanjuje rodnost i a i vitalnost biljke se pogoršava.

Ova vaš je značajan vektor virusa, a za šljivu je najznačajniji virus šarke šljive (Plum pox virus).

Suzbijanje ove vaši se vrši sa suzbijanjem drugih vrsta vaši u zasadima šljiva kao i sa suzbijanjem šljivinog smotavca.

Cikada Scaphoideus titanus
Na području delovanja RC Valjevo zasadi vinove loze se nalaze u početnim fazama cvetanja.
 

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze utvrđeno je prisustvo larvi prvog razvojnog stupnja cikade Scaphoideus titanus.

Cikada Scaphoideus titanus je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze.

Ova cikada je monofagna vrsta, hrani se samo na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jajeta na dvogodišnjim lastarima. Larve prolaze kroz pet stupnjeva razvoja. Svi larveni stupnjevi i imaga se hrane na naličju listova vinove loze. Larve od trećeg razvojnog stupnja i imaga su sposobne da prenose fitoplazmu na zdrave čokote.

Trenutno se ne preporučuju mere suzbijanja, a RC Valjevo nastavlja sa praćenjem ove štetočine i signaliziraće pravo vreme za insekticidni tretman.

Rđa maline (Phragmidium rubi)

Na području delovanja RC Valjevo, na lokalitetima Sušica i Mijači, vizuelnim pregledom zasada maline, uočeno je prisustvo simptoma rđe maline na listu (Phragmidium rubi) u niskom intenzitetu napada.

 

Velika slika

Ovaj patogen se razvija na svim nadzemnim zeljastim delovima maline. Simptomi se ispoljavaju u toku vegetacije u vidu pojedinačnih žuto narandžastih pega, a  sa naličja lista pege su  smeđe boje. Zaraženi listovi se, kasnije u vegetaciji tokom avgusta i septembra, suše i opadaju. Na stablu se rđa javlja neposredno iznad zemlje u osnovi letorasta u vidu narandžastih pustula. Na obolelom tkivu nastaju rak rane, što izaziva sušenje letorasta.

Rđa maline prezimljava u obliku teleutospora ili micelije u rak ranama na letorastima. Za razliku od nekih drugih prouzrokovača rđa, rđa maline nema prelaznu biljku hraniteljku, nego se ceo ciklus razvića odvija na malini. Za masovnu pojavu ovog patogena pogoduje vlažno i hladno vreme.

U cilju suzbijanja ovog patogena najznačajnije su preventivne mere koje podrazumevaju gajenje otpornih sorti maline, kao i uklanjanje zaraženih izdanaka, sakupljanje i spaljivanje opalog lišća u cilju smanjivanja infektivnog potencijala.

S obzirom na trenutno nizak intenzitet napada, hemijske mere zaštite se ne preporučuju, a RC Valjevo nastavlja sa praćenjem  ovog patogena.

Šljivine ose

Na području delovanja RC Valjevo, lokaliteti Babina Luka i Miličinica, zasadi šljive se u zavisnosti od sortimenta nalaze u fenofazi od početka do punog cvetanja (BBCH 60-65).

fenofaza šljive

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadima šljive registruje se pojava crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).

 

Mere zaštite u cilju suzbijanja ovih štetočina se za sada ne preporučuju, one se sprovode u fazi precvetavanja kada pčele i drugi polinatori nisu više prisutni u zasadu.

 

RC Valjevo nastavlja sa praćenjem šljivinih osa i signaliziraće pravo vreme za tretman.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima