Skip to main content

Valjevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Valjevo > Usevi ili zasadi
Žuta rđa lista i stabla kupine (Kuehneola uredinis)

Na području delovanja RC Valjevo, zasadi kupine se nalaze u  fenofazi stari listovi se suše, mladi listovi se uvijaju; stari listovi kultivara imaju specifičnu boju (BBCH 93).

Vizuelnim pegledom zasada kupine registrovano je prisustvo simptoma žute rđe lista i stabla kupine (Kuehneola uredinis).

Ovo je jedna od najznačajnijih bolesti u zasadima kupine. Simptomi se manifestuju na izdanku i naličju lista. Prvi simptomi se mogu registrovati tokom aprila, u vidu ispupčenja na kori izdanaka, tamne boje. Tokom vegetacije, na tim mestima dolazi do elipsastog pucanja kore. Unutar pukotina patogen formira uredosoruse, pa se tako infekcija prenosi na list. Na naličju listova se uočavaju sitne žute tačkice, pri jačem intenzitetu napada može biti zahvaćen ceo list. Patogen prezimljava u оbliku teleutospora nа opalim listovima ili  micelijom u zaraženim izdancima. Vlažno vreme tokom proleća pogoduje razvoju patogena i širenju u zasadu, pa je veoma značajna primena agrotehničkih mera. Biranje manje osetljivih sorti prilikom podizanja zasada je veoma značajna preventivna mera.

Po završetku berbe preporučuje se:

·        uklanjanje zaraženih izdanaka i listova

·        ostavljanje većeg razmaka između izdanaka, jer se na taj način omogućava bolja provetrenost u zasadu.

Preporuke za sprovođenje hemijskog tretmana, koje je RC Valjevo objavilo tokom vegetacije, u cilju suzbijanja ovog patogena, možete pogledati na linkovima:

Purpurna pegavost kupine (Septocyta ruborum)

Na području RC Valjevo u zasadima kupine je počela berba.

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je pristustvo simptoma purpurne pegavosti kupine (Septocyta ruborum) na 5% biljaka.

Ovaj patogen prezimljava u vidu micelije i piknida u kori dvogodišnjih izdanaka. Zarazu mladih izdanaka, kada dostignu 20cm, u proleće vrše piknidi koji se raznose kišnim kapima. Zaraza kasnije zahvata i gornje delove izdanaka koji bivaju zaraženi, ali bez uočljivih simptoma.  Tokom zime i proleća na dvogodišnjim izdancima se uočavaju sitne pege, koje postepeno dobijaju purpurnu pa braon boju sa karakterističnim crvenim rubom. Pege se mogu spajati, pa mogu zahvatiti stablo celom dužinom. Kako na lastarima, tako su simptomi prisutni i na listovima. Javljaju se tokom leta u vidu sitnih okruglih pega, ukoliko se spoje može doći do sušenja celog lista. Kako je ovo bolest stabla i bočnih grana kupine, simptomi na listovima su manje značajni.

Veliki problem u kontroli ove bolesti je što se zaražene biljke ne uočavaju. Izdanci se vade i koriste za podizanje novih zasada, a da se ne primeti da su zaraženi. Na njima se zaraza uočava tek u martu ili aprilu tj. posle podizanja zasada.

Preventivne mere, u cilju suzbijanja ovog patogena su: korišćenje zdravog sadnog materijala, gajenje tolerantnih sorti i pravilna rezidba. Kako se patogen može razvijati i na divljoj kupini, krčenje tih biljaka smanjuje prisustvo infektivnog potencijala ovog patogena.

Hemijske mere podrazumevaju primenu  preparata na bazi bakra u periodu mirovanja i fungicidne tretmane u toku vegetacije.

Preporuke RC Valjevo za zaštitu od ovog patogena tokom ove proizvodne sezone, možete pogledati na sledećim linkovima:

RC Valjevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja zasada kupine.

Pepelnica kupine

Na teritoriji rada RC Valjevo, lokaliteti  Gola Glava, Gornja Bukovica, Donje Leskovice i Sušica, vizuelnim pregledom zasada kupine utvrđeno je prisustvo simptoma pepelnice na do 5% biljaka.

Gljive koje prouzrokuju pepelnicu kupine su Sphaerotheca macularis i Sphaerotheca humuli.

Vlažno vreme sa visokim temperaturama pogoduju razvoju ovog patogena. Simptomi bolesti se javljaju na listu, cvetu i plodu. Na zaraženim listovima se ispoljavaju simptomi u vidu bele micelijske prevlake, a usled jačeg napada može doći i do nekroze i opadanja lišća. Inficirani izdanci su izduženi i tanki i imaju manji broj listova. Na zaraženim plodovima takođe dolazi do stvaranja bele miceliske prevlake.

Najznačajnije mere suzbijanja ovog patogena su preventivne mere, koje obuhvataju obezbeđenu provetrenost između izdanaka, uklanjanje inficiranih biljnih delova i sadnju otpornijih sorti. Takođe, veoma je važno da se prošlogodišnji listovi uklone iz zasada, jer patogen prezimljava micelijom u opalom lišću. Pored širenja sporama (koje raznosi vetar) ovaj patogen se prenosi i sadnim materijalom, pa je još jedna od preventivnih mera sadnja zdravog sadnog materijala.

U zasadima u kojima se registruje jači intenzitet napada ovim patogenom preporučuje se primena fungicida na bazi aktivne materije tebukonazol (Akord) u količini 0,8 l/ha.