Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > kupina  

Web Part Page Title Bar image
kupina

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 16.7.2018 ‎(2)
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) 16.7.2018 23:02Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)
 

 

velika slika

 

 

Na terenu RC Ruma, na teritoriji opštine Inđija (lokaliteti: Inđija, Ljukovo, Novi Slankamen i Slankamenački Vinogradi), registrovano je prisustvo  azijske voćne mušice (Drosophila suzukii). Pri poslednjim pregledima lovnih klopki postavljenih u zasade maline, kupine, breskve, višnje, i vinove loze registruje se prisustvo odraslih jedinki (od pojedinačnih primeraka do 15 na nedeljnom nivou). Vizuelnim pregledom zapuštenih zasada maline u unutrašnjosti plodova uočeno je prisustvo larvi.

 

Na lokalitetima Ruma, Irig i Rivica u lovnim klopkama se za sada ne beleže ulovi ove štetočine.

 

 Azijska voćna mušica predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji bobičastog, koštičavog voća  i vinove loze. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja. Ženke ove štetočine polažu jaja u zdrave plodove pomoću čvrste testeraste legalice kojom zasecaju pokožicu ploda čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

 

Bez obzira na trenutne niske brojnosti sada je ključni momenat da se sprovedu sve raspoložive mere, naročito u zapuštenim zasadima. U cilju kontrole populacije ove štetočine  i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju se sledeće mere:

 

- masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta

 

- skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele

 

 - obavezno uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana)

 

- higijena ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja

 

- kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom 

 

-hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja

 

Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.

 

Region: Ruma
Pojava  azijske voćne mušice u klopkama u usevu kupine16.7.2018 10:22Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Bačka Topola u lovnim klopkama postavljenim u zasadima maline, kupine i vinove loze prati se prisustvo azijske mušice (Drosophila suzukii).   Prvi ulov ove štetočine registrovan je u toku prošle nedelje u zasadu kupine (9 mužjaka i 13 ženki).

Osnovna mera za kontrolu je praćenje  putem lovnih klopki. Klopke se prave od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica (za  atraktant  se koristi jabukovo sirće, crno vino i nekoliko kapi deterdženta).

U cilju sprečavanja šteta od azijske voćne mušice proizvođačima se preporučuje primena sledećih mera kontrole:

·         postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje  najviše na rubovima parcela,

·         skratiti interval branja plodova,

·         redovno sprovođenje sanitarnih mera kao što su odstranjivanje zaraženih plodova, kontrola gajbica i druge opreme, higijena ivica parcela u kojima mogu biti prisutni domaćini ove štetočine iz spontane flore

·         hemijske mere zaštite protiv azijske voćne mušice su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja

Region: Bačka Topola
Expand/Collapse Created : 12.7.2018 ‎(1)
Zaštita kupine12.7.2018 15:30Siva trulež (botrytis cinerea)

Na području  delovanja  RC Pirot,  punkt Suračevo, kupina se nalazi u fenofazi prvi plodovi imaju specifičnu boju za  kultivar (BBCH 85).

Velika slika

Velika količina padavina predhodnih dana i padavine koje se očekuju u predstojećem periodu storiće povoljne uslove za razvoj i širenje prouzrokovača sive truleži plodova (Botrytis cinerea). 

Velika slika

U cilju zaštite kupine  proizvođačima se preporučuje tretman nekim od fungicida:

-Switch ili Atlas (a.m. ciprodinil + fludioksonil) 0,8 kg/ha ili

-Signum (boscalid + piraklostrobin) 1,8 kg/ha.

Prilikom primene fungicida obavezno voditi računa o karenci primenjenih preparata koja za preporučene fungicide iznosi 7 dana.

 

Podsećamo proizvođače da ukoliko nisu do sada, postave lovne klopke za monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) kako bi na vreme registrovali prisustvo ove štetočine.

Region: Pirot
Expand/Collapse Created : 11.7.2018 ‎(1)
Obavezne mere u borbi protiv azijske voćne mušice11.7.2018 11:55Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Azijska voćna mušica Drosophila suzukii je invanzivna štetočina voća poreklom iz jugoistočne Azije. U Evropi je prvi put registrovana 2008. godine, a u našoj zemlji 2014. godine. Veoma brzo se adaptira i širi u introdukovana područja, te je već tokom 2016. godine bila rasprostranjena na celoj teritoriji naše zemlje. Ima visok reproduktivni potencijal. Jedna ženka tokom svog života položi u proseku 400 jaja (može i do 600), a tokom godine može da razvije od 7 do 15 generacija. Izrazito je polifagna, može da se razvija kako na kultivisanim tako i na divljim vrstama biljaka, a ekonomski značajne štete registrovane su na malinama, kupinama, borovnicama, jagodama, trešnjama, breskvama, šljivama, vinovoj lozi, smokvama i dr. biljnim vrstama. Evropska organizacija za zaštitu bilja (EPPO) svrstala je D. suzukii na A2 listu karantinskih štetočina.

 

Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od drugih mušica iz familije Drosophilidae, ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.

 

Na pojedinim lokalitetima, u zasadima malina, kupina, bresaka i vinove loze registruje se prisustvo odraslih jedinki azijske voćne mušice. Trenutne vrednosti ulova odraslih jedinki se kreću oko 10 na nedeljnom nivou, što je još uvek nizak rizik od nastanka velikih šteta. Veliki problem trenutno predstavljaju i zasadi maline i kupine gde se ne vrši berba zbog niske otkupne cene, zasadi koji su napušteni zbog vremenskih nepogoda koje su ih zadesile u proteklom periodu kao i zasadi gde je berba izostala zbog loših vremenskih prilika.  Takvi zasadi gde se registruje prisustvo prezrelih plodova i plodova sa simptomima truleži, predstavljaju visok rizik za umnožavanje i podizanje brojnosti azijske voćne mušice. Takođe, vremenski uslovi sa dnevnim temperaturama oko 25°C i visokim relativnim vlagama vazduha izuzetno su povoljni za razvoj ove štetočine.

 

SADA JE NEOPHODNO PREDUZETI SVE RASPOLOŽIVE MERE KONTROLE KAKO BI SE SPREČILO DRASTIČNO PODIZANJE NIVOA POPULACIJE AZIJSKE VOĆNE MUŠICE I SMANJIO RIZIK OD NASTANKA ŠTETA U ZASADIMA MALINA, KUPINA, BOROVNICA, BRESAKA, ŠLJIVA I VINOVE LOZE.

 

MERE KONTROLE

 

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje.

2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta (pogledati dole prilog o klopkama).

3. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara (pogledati šemu postavljanja klopki).

4. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

5. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

6. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

7. Hemijske mere zaštite protiv azijske voćne mušice su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

 

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

 

PRILOG O KLOPKAMA

Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. Klopke se postavljaju na visinu od 1,5 metar u krošnju drveta na senovito mesto. Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana i menjati atraktant.

 

PRILOG O IDENTIFIKACIJI Drosophila suzukii

Odrasle jedinke D. suzukii su veličine od 2 do 4 mm, sa rasponom krila od 6 do 8 mm. Mužjaci su uglavnom manji (2 - 3,5 mm) od ženki (2,5-4 mm). Glava je žute boje sa crvenim očima, a telo je žućkasto-smeđe boje. Mužjaci se prepoznaju po jednoj tamnoj okruglastoj  pegi smeštenoj uz prednju ivicu krila, u vršnom delu. Krila ženke su bez tamne mrlje, ali se lako prepoznaju po  čvrstoj testerastoj legalici sa jako sklerotizovanim tamnim zupcima. Jaja su mlečno bela i sjajna, veličine 0,62 x 0,18 mm, sa dva filamenta na kraju. Larve su bele do krem boje, bez glave i bez nogu. Larve prolaze kroz tri razvojna uzrasta, veličine tela 0,67 x 0,17 mm (prvi uzrast), 2,13 x 0,40 mm (drugi uzrast) i 3,94 x 0,88 mm (treći uzrast). Lutka je smeđe boje, veličine 3 x 1 mm sa dve respiratorne cevčice koje u vršnom delu završavaju sa 7 do 8 radijalno raspoređenih izraštaja.

Region: Svi regioni
Expand/Collapse Created : 10.7.2018 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice u zasadima malina i kupina10.7.2018 15:26Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Novi Sad zasadi maline (sorte Polka i Polana) i kupine se nalaze u fazi sazrevanja plodova i berbe.

U lovnim klopkama postavljenim u zasadima malina i kupina, kao i vizuelnim pregledom plodova, registrovano je prisusvo odraslih jedinki azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).

Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od mnogih mušica iz roda Drosophila, ženke azijske voćne mušice imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove   zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Legalicom zasecaju pokožicu ploda i unutar njega ubacuju jaja. Takvi plodovi podložni su napadu različitih patogena a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

U pojedinim zasadima na terenu RC Novi Sad izostala je berba u poslednjih nedelju ili dve dana zbog niske otkupne cene i loših vremenskih uslova. Takvi zasadi gde se registruje prisustvo prezrelih plodova i plodova sa simptomima truleži, predstavljaju visok rizik za umnožavanje i podizanje brojnosti azijske voćne mušice. Takođe, trenutni vremenski uslovi sa dnevnim temperaturama oko 25°C i visokim relativnim vlagama vazduha izuzetno su povoljni za razvoj ove štetočine.

U zasadima malina i kupina preporučuju se sve raspoložive mere koje dovode do redukovanja brojnosti i smanjenja rizika od nastanka šteta kod osetljivih voćnih vrsta:

·         Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje (najviše po obodima parcela, izgled i recepturu za klopke pogledati u prilogu)

·         Uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana)

·         Uništavanje divljih vrsta domaćina ove štetočine (divlja kupina, dženarika, zova i dr.)

·         Kontrola i dezinfekcija gajbica i druge opreme za transport plodova

·         Skraćivanje intervala berbe

 

Hemijske mere zaštite protiv azijske voćne mušice su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

Trenutne vrednosti ulova odraslih jedinki se kreću oko 10 na nedeljnom nivou, što je još uvek nizak rizik od nastanka velikih šteta. Međutim, sada je i ključan momenat da se sprovedu sve raspoložive sanitetske mere kako bi se sprečilo drastično podizanje populacije i smanjio rizik od nastanka šteta.

Region: Novi Sad
Expand/Collapse Created : 3.7.2018 ‎(1)
Zaštita zasada kupine3.7.2018 14:44Siva trulež (botrytis cinerea); Cikade (cicadellidae)

Na području  delovanja  RC Valjevo,  kupina se nalazi u fenofazi prvi plodovi imaju specifičnu boju za  kultivar (BBCH 85).

Velika količina padavina predhodnih dana i padavine koje se očekuju u predstojećem periodu mogu doprineti širenju infekcije prouzrokovačem sive truleži plodova (Botrytis cinerea). Proizvođačima se preporučuje da pred najavljene padavine izvrše zaštitu zasada kupine nekim od fungicida:

-Switch ili Atlas (a.m. ciprodinil + fludioksonil) 0,8 kg/ha ili

-Signum (boscalid + piraklostrobin) 1,8 kg/ha.

Karenca za ove fungicide je 7 dana. Ova zaštita je značajna u zasadima u kojima ima oštećenja od grada.

 

Obilaskom zasada kupine, vizuelnim pregledom nisu uočena imaga cikada (Cicadetta montana complex) i oštećenja na stablu i rodnim grančicama. Ova oštećenja prave ženke usled polaganja jaja. Jaja cikada se mogu uočiti na uzdužnom preseku grančice u zoni oštećenja.

Proizvođačima se preporučuje pregled zasada kupine. Ukoliko se uoče simptomi oštećenja na grančicama, sprovesti njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

 

  

 velika slika

Region: Valjevo
Expand/Collapse Created : 23.6.2018 ‎(1)
Zaštita kupine 23.6.2018 13:03Siva trulež (botrytis cinerea); Cikade (cicadellidae)

Na području RC Užice zasadi kupine (sorte Čačanska bestrna i Loh Nes) se nalaze u fazi razvoja plodova (BBCH 73).

 

Kupina Čačanska bestrna- faza razvoja

 

U toku je faza precvetavanja poslednje serije cvetova. Padavine koje se očekuju u predstojećem periodu mogu doprineti širenju infekcije gljivom Botrytis cinerea prouzrokovačem sive truleži plodova. Proizvođačima se preporučuje da pred najavljene padavine izvrše zaštitu u zasadima kupine primenom fungicida kao što su Switch ili Atlas (a.m. ciprodinil + fludioksonil) 0,8 kg/ha ili Signum (boscalid + piraklostrobin) 1,8 kg/ha.

Karenca za ove fungicide je 7 dana. Ova zaštita je naročito važna u zasadima u kojima ima povreda od grada.

Vizulelnim pregledom u zasadima kupine nisu pronađena oštećenja od cikada (Cicadetta montana complex) na stablu i rodnim grančicama. Ova oštećenja prave ženke usled polaganja jaja. Jaja cikada se mogu uočiti na uzdužnom preseku grančice u zoni oštećenja.

Proizvođačima se preporučuje pregled zasada kupine. Ukoliko se uoče ovakvi simptomi na grančicama, sprovesti njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

Region: Užice
Expand/Collapse Created : 21.6.2018 ‎(1)
Zaštita kupine21.6.2018 10:49Cikade (cicadellidae)

Na području delovanja RC Negotin, zasadi kupine nalaze se u fazi razvoja ploda (BBCH 73).

Vizuelnim pregledom zasada na rodnim grančicama kupine uočena su oštećenja u vidu zareza kao posledica prisustva i aktivnosti cikada (Cicadetta montana complex). Nastala oštećenja prave ženke  prilikom polaganja jaja u kori rodnih grančica. Na jednoj grani može biti više zareza. Oštećene rodne grančice podložne su lomljenju i dolazi do njihovog sušenja.

Proizvođačima se preporučuje  obilazak zasada , pregled na njihovo prisustvo  i oštećenja na rodnim granama.

Ukoliko se na grančicama uoče oštećenja u vidu zareza unutar kojih se nalaze jaja, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

 U cilju sprečavanja polaganja jaja i suzbijanja odraslih jedinki  preporučuje se hemijski tretman preparatom:  Karate Zeon (a.m. lambda-cihalotrin) 0,2 l/ha – karenca 7 dana.

oštećenja na kupini od cikade Cicadetta montana complex

velika slika

jaja Cicadetta montana complex

velika slika

Region: Negotin
Expand/Collapse Created : 18.6.2018 ‎(1)
Oštećenja u zasadima maline i kupine od cikada (Cicadetta montana complex)18.6.2018 19:07Cikade (cicadellidae)

Na području delovanja RC Leskovac, kupina se nalazi u fazi razvoja ploda (BBCH 73), a malina u fazi sazrevanja ploda (BBCH 87).

U zasadima malina i kupina registuje se prisustvo imaga cikade (Cicadetta montana complex).

Takođe, pregledom su registrovana oštećenja u vidu zareza na kori izdanaka i rodnih grančica, nastala kao posledica prisustva i aktivnosti cikada. Ženka cikade u zarezima koje pravi, polaže jaja izduženog oblika. Na jednoj grani može biti više zareza. Na ovim mestima nastaju trajna oštećenja. Rodne grančice se na mestima oštećenja lome što dovodi do njihovog sušenja.

kupina - oštećenja i jaja

kupina - oštećanja i jaja

malina - oštećenja i jaja

malina - oštećenja i jaja

Proizvođačima malina i kupina preporučuje se pregled zasada na prisustvo cikada i oštećanja usled polaganja jaja.

Ukoliko se registruju oštećenja sa jajima na grančicama, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje, i u zasadima maline i kupine.

Hemijski tretman u cilju suzbijanje odraslih jedinki i sprečavanja polaganja jaja, preporučuje se samo u zasadima kupine, primenom preparata:

(a.m. lambda-cihalotrin) Karate Zeon 0,2 l/ha – karenca 7 dana

Region: Leskovac
Expand/Collapse Created : 15.6.2018 ‎(1)
Zaštita kupine15.6.2018 18:29Cikade (cicadellidae)

Na području delovanja RC Kruševac, kupina se nalazi u fenofazi  razvoj ploda (BBCH 73).

 
 

  

Vizelnim pregledom zasada kupine registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade (Cicadetta montana complex).

Takođe, pregledom registrovana su i oštećenja u vidu zareza na kori rodnih grančica kupine, kao i sveže položena jaja u zarezima. Na mestima oštećenja rodne grančice se lome usled čega dolazi do njihovog sušenja. Ova oštećenja su posledica prisustva i aktivnosti imaga cikade.

Ženke cikada prave oštećenja u vidu zareza na kori rodnih grančica gde polažu jaja u grupama. Na ovim mestima ostaju trajna oštećenja, pa su izdanci i rodne grančice na tim mestima podložni lomljenju. Na jednoj grani može biti više zareza, a u svakom od njih se nalaze jaja u grupama. Trenutno se registruju sveže položena jaja.

Proizvođačima kupina se preporučuje obilazak zasada i pregled na prisustvo cikada i oštećenja na rodnim granama. Ukoliko se registruju zarezi sa jajima na grančicama, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje. Takođe, s obzirom da proces polaganja jaja još uvek traje, preporučuje se i hemijsko suzbijanje odraslih jedinki sa preparatom na bazi: 

a.m.lambda-cihalotrin (Karate zeon) 0,2 l/ha (karenca 7 dana).

Region: Kruševac
1 - 10 Next