Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > kupina  

Web Part Page Title Bar image
kupina

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 22.3.2019 ‎(2)
Zaštita kupine22.3.2019 10:47LJubičasta pegavost izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata) ; Grinje (acarine)

Na području delovanja RC Leskovac zasadi kupine nalaze se u fenofazi od pucanja pupoljaka do razvoja prvih listova (BBCH 03-10).

faza razvoja kupine

velika slika

U cilju smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača purpurne pegavosti kupine (Septocyta ruborum) i ljubičaste pegavosti izdanaka kupine (Dydimella applanata), proizvođačima se preporučuje tretman preparatom na bazi bakra:

Cuprozin 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) 0,35% ili

Everest (a.m. bakar-hidroksid) 0,4%

U cilju suzbijanja prezimljujućih formi štetočina, uz bakarni preparat preporučuje se primena i preparata na bazi mineralnog ulja Galmin u koncentraciji 2%.

Region: Leskovac
Zaštita kupine22.3.2019 9:12LJubičasta pegavost izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata) ; Grinje (acarine)

Na području delovanja RC Niš, zasadi kupine se nalaze u različitim fenofazama razvoja od glavni pupoljak počinje da raste do razvoja prvih listova (BBCH 03 – 10).

velika slika

U cilju smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača purpurne pegavosti kupine (Septocyta ruborum) i ljubičaste pegavosti izdanaka kupine (Didymella applanata) proizvođačima se preporučuje primena preparata na bazi bakra:

Cuprozin 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) 0,35%    ili

Everest (a.m. bakar-hidroksida) 0,4%

Preparatu na bazi bakra dodati i preparat na bazi mineralnog ulja Galmin u koncentraciji  2%, u cilju suzbijanja prezimljujućih formi štetočina.

Region: Niš
Expand/Collapse Created : 18.3.2019 ‎(1)
Zaštita kupine18.3.2019 9:09LJubičasta pegavost izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata)

Na području delovanja RC Kruševac, zasadi kupine se nalaze u fenofazi rasta glavnog pupoljka (BBCH 03).

U cilju smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača purpurne pegavosti kupine (Septocyta ruborum) i ljubičaste pegavosti izdanaka kupine (Didymella applanata) proizvođačima se preporučuje tretman preparatima na bazi bakra:

Cuprozin 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) 0,35%    ili

Everest (a.m. bakar-hidroksida) 0,4%

Radi suzbijanja prezimljujućih formi štetočina, uz primenu bakarnih preparata preporučuje se primena i preparata na bazi mineralnog ulja Galmin u koncentraciji  3%.

Region: Kruševac
Expand/Collapse Created : 13.3.2019 ‎(1)
Zaštita kupine13.3.2019 13:02LJubičasta pegavost izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata)

Na teritoriji RC Valjevo, punkt Donje Leskovice, zasadi kupine se nalaze u fenofazi rasta glavnog pupoljka (BBCH 03).

U cilju smanjivanja infektivnog potencijala prouzrokovača purpurne pegavosti kupine (Septocyta ruborum) i ljubičaste pegavosti izdanaka kupine (Didymella applanata) proizvođačima se preporučuje tretman preparatima na bazi bakra:

a.m. bakar-oksihlorid (Cuprozin 35 WP) 0,35%

ili

a.m. bakar-hidroksida (Everest) 0,4%

 

 

Velika slika

Region: Valjevo
Expand/Collapse Created : 23.10.2018 ‎(1)
Raspoložive mere u borbi protov azijske voćne mušice-Drosophila suzukii23.10.2018 13:58Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području Srbije registruju se izuzetno visoki ulovi azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u lovnim klopkama. Najveće brojnosti, i do nekoliko stotina odraslih jedinki na nedeljnom nivou, registruju se u zasadima malina (sorte Polka i Polana), kupina, vinove loze i trešanja (pogledati Terenske rezultate).  

 

 Prikaz terenskih rezultata za broj odraslih jedinki D.suzukii u zasadu maline (Polana)

 

Kako bi se smanjio broj odraslih jedinki koji ide na prezimljavanje i kako bi u sledeću godinu ušli sa što manjim potencijalom štetočine, preporučuju se  trenutno raspoložive mere kontrole:

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju redukcije broja adulta za prezimljavanje.

2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta (link za preporuku sa opisom vrste i opisom klopki).

3. U zasadima gde su još uvek  prisutni zaostali plodovi preporučuje se njihovo uništavanje.

4. Uništavanje divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje se nalaze na uvratinama a koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

5. U zasadima maline i kupine gde se registruju visoke brojnosti azijske voćne mušice preporučuju se hemijske mere zaštite nekim od insekticida koji su registrovani u tim kulturama (a.m. lambda-cihalotrin – Karate Zeon, Kozak).

 

Region: Svi regioni
Expand/Collapse Created : 2.10.2018 ‎(1)
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) 2.10.2018 11:00Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Niš, na lovnim klopkama postavljenim u zasadima kupine i maline registruje se povećana brojnost imaga azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) koja predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji. Trenutno, najveću opasnost u podizanju populacije ove štetočine predstavljaju zasadi malina i kupina gde se registruje prisustvo prezrelih plodova i plodova sa simptomima truleži, kao i napusteni zasadi. Oni su idealno mesto za neometan razvoj i razmnožavanje kao i podizanje brojnosti azijske voćne mušice, a zahvaljujući izuzetno visokom reprodukcionom potencijalu štetočine svakodnevno se beleži povećanje ulova odraslih jedinki na klopkama.

U cilju smanjenja populacije ovog štetnog organizma koja će prezimeti za narednu vegetaciju apelujemo na proizvođače maline i kupine da što pre preduzmu sve raspoložive mere u svojim zasadima:

1.      Uklanjanje starih rodnih izdanaka sa trulim plodovima i njihovo spaljivanje.

2.      U zasadima postaviti veliki broj klopki za masovno izlovljavanje odraslih jedinki u cilju smanjenja broja adulta za prezimljavanje. Klopke postaviti na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

3.      Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Na plastičnim flašama je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana i menjati atraktant.

4.      Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini i predstavljati mesto njenog umnožavanja.

Raspoložive mere kontrole treba da sprovesti na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja ove štetočine.

 

Region: Niš
Expand/Collapse Created : 17.8.2018 ‎(1)
Azijska voćna mušica 17.8.2018 10:40Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području RC Užice, na lovnim klopkama je registrovana pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii). Brojnost ovog štetnog organizma je trenutno veoma niska, ali ako vremenski uslovi budu povoljni može se očekivati povećanje populacije. U zasadima sitnog i jagodastog voća berba je uglavnom završena. Štete od azijske voćne mušice se mogu očekivati u zasadima kupine i remontantnih sorata maline (Polka, Polana), kod kojih je u toku zrenje i berba plodova.

 

Kupina u fazi zrenja, skratiti interval ubiranja plodova

 

U zasadima šljive, kod ranijih sorata berba je završena, dok je kod sorata Čačanska rodna i Stenlej u toku sazrevanje i berba, koja se na nižim područjima regiona uskoro završava.

 

U napadnutim plodovima se može naći veći broj larvi, a to inicira njihovo ubrzano propadanje i truljenje.

 

U cilju kontrole populacije ovog štetnog organizma preporučuje se redovna berba i uklanjanje trulih plodova iz zasada. U zasadima kupine gde je berba prekinuta preporučuje se uklanjanje starih rodnih izdanaka koji na sebi imaju zrele i poluzrele plodove i njihovo spaljivanje.  U zasadu rasporediti što veći broj posuda za masovno izlovljavanje štetočine. Posude se mogu praviti od plastičnih flaša- pet ambalaže u koju se sipa crno vino, jabukovo sirće i nekoliko kapi deterdženta za sudove. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

Preporučuje se obavezna higijena ivica parcela i uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavljati mesto njenog umnožavanja.

Region: Užice
Expand/Collapse Created : 7.8.2018 ‎(1)
Azijska voćna mušica7.8.2018 14:33Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na terenu RC Šabac, (lokalitet Majur i Bogosavac), u zasadima kupine registrovano je prisustvo pojedinačnih ulova odraslih jedinki azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u klopkama. Najnovijim vizuelnim pregledom zasada kupine, u unutrašnjosti plodova, uočeno je prisustvo larvi. 

Azijska voćna mušica predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji bobičastog, koštičavog voća  i vinove loze. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja. Ženke ove štetočine polažu jaja u zdrave plodove pomoću čvrste testeraste legalice kojom zasecaju pokožicu ploda čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja. U cilju kontrole populacije ove štetočine  i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju se sledeće mere:

 - masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta 

-obavezno uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana)

-skraćivanje intervala berbe

- higijena ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavljati mesto njenog umnožavanja.

imago drosophile suzukii

larva drosophile suzukii

Region: Šabac
Expand/Collapse Created : 4.8.2018 ‎(1)
Azijska voćna mušica (Drospohila suzukii)4.8.2018 11:51Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Leskovac, lovne klopke kojima se prati prisustvo azijske voćne mušice (Drospohila suzukii) postavljene su u zasadima jagode, maline, šljive, višnje, breskve i vinove loze.

Azijska voćna mušica je invazivna štetočina voća I može predstavljati ozbiljan problem u proizvodnji bobičastog, koštičavog voća i vinove loze. Ženke čvrstom testerastom legalicom zasecaju pokožicu ploda i polažu jaja u zdrave plodove u vreme zrenja. Oštećenja na pokožici ploda usled polaganja jaja predstavljaju put za infekcije različitim vrstama patogena. Najveće štete nastaju usled ishrane larvi mesom ploda.

 

Ovonedeljnim pregledom lovnih klopki, registovano je prisustvo imaga ove štetočine u zasadima breskve (lokalitet Leskovac) i šljive (lokalitet Donja Jajina).

 lovna klopka

lovna klopka

 

Trenutno se registruju niske brojnosti. S obzirom na izuzetno visok reprodukcioni potencijal ove štetočine i kartko generacijsko vreme, veoma brzo može doći do povećanja brojnosti populacije.

U cilju kontrole populacije ove štetočine, kao i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima malina, kupina, bresaka, šljiva, borovnica i vinove loze  preporučuju se sledeće mere:

-         Postavljanje što većeg broja klopki u cilju masovnog izlovljavanja, smanjenja trenutnih šteta i redukcije brojnosti populacije za prezimljavanje. Klopke se postavljaju na rastojanju od 2-3m po obodu zasada, a na 5m unutar zasada.

-         Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora prečnika 4 mm (čime se omogućava ulazak mušica), kao i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta. Klopke se prazne na svakih 7 dana i menja atraktant.

-         Skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele.

-         Sprovođenje sanitarnih mera. Uništavanje prezrelih i zaraženih plodova odlaganjem u burad koja ostaju zatvorena sedam dana. Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama, time i mogućnost prenosa iz jednog u drugi region.

-         Održavanje higijene ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja, divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ove štetočine i mesta njenog umnožavanja.

-         Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova, skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, time i  nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

Raspoložive mere kontrole moraju biti sprovedene na području celog regiona. Parcijalna kontrola pojedinih parcele daje slabije rezultate i ostavlja mogućnost umnožavanja štetočine.

Region: Leskovac
Expand/Collapse Created : 31.7.2018 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice u zasadima maline i kupine31.7.2018 10:31Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Niš zasadi maline (sorta Polana) i kupine se nalaze u fazi sazrevanja plodova i berbe.

U lovnim klopkama postavljenim u zasadima malina i kupina, kao i vizuelnim pregledom, registrovano je prisusvo odraslih jedinki azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).

imago u zasadu kupine (velika slika)

imago (velika slika)

Vizuelnim pregledom plodova maline i kupine registrovane su larve ove štetočine.

larve (velika slika)

Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.

Trenutno, najveću opasnost u podizanju populacije ove štetočine predstavljaju zasadi malina i kupina gde se registruje prisustvo prezrelih plodova i plodova sa simptomima truleži. Oni su idealno mesto za neometan razvoj i razmnožavanje kao i podizanje brojnosti azijske voćne mušice, a zahvaljujući izuzetno visokom reprodukcionom potencijalu štetočine (jedna ženka položi i do 600 jaja) svakodnevno se beleži povećanje ulova odraslih jedinki na klopkama.

Sada je neophodno preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo drastično podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina i kupina:

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje.

2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Na plastičnim flašama je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana i menjati atraktant.

3. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

4. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

5. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

6. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

7. Hemijske mere zaštite protiv azijske voćne mušice su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja. 

Raspoložive mere kontrole treba da se sprovedu na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

Region: Niš
1 - 10 Next