7.10.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola i dalje se registruje prisustvo povećane brojnosti i aktivnosti poljskih glodara (poljski miševi - Apodemus spp. i poljska voluharica - Microtus arvalis).
Dominantno je prisustvo poljskih miševa:
· u kategoriji „visoke brojnosti“ u usevima šećerne repe, lucerištima, voćnjacima, površinama sa samoniklom uljanom repicom, ledinama, utrinama, međama i nasipima (ovo su trenutna “žarišta”),
· u kategoriji „srednje brojnosti“ u usevima ponikle uljane repice.
Tabela: kategorije brojnosti
|
Kategorija |
Opis brojnosti |
Broj rupa po hektaru |
|
POLJSKA VOLUHARICA |
POLJSKI MIŠ |
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
|
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
|
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
|
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
|
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
Od početka godine kada je registrovana povećana brojnost poljskih glodara, tokom vegetacije i do sada, nastavlja se trend prenamnožavanja ovih štetnih organizama.
Primena registrovaih rodenticida (na bazi cink-fosfida) preporučuje se u višegodišnjim zasadima, lucerištima, poniklim usevima uljane repice, kao i na uvratinama i utrinama gde se uoči prisustvo aktivnih rupa.
 
velika slika velika slika
 
velika slika velika slika
Nakon nicanja ozimih strnih žita očekuje se migracija poljskih glodara na te površine.
Poljoprivredni proizvođači se upozoravaju da je zbog navedenog neophodno pratiti njihovo prisustvo i brojnost na novoizniklim usevima i blagovremeno preduzeti mere suzbijanja i to organozovano i sveobuhvatno, čime sprečavamo štete i populaciju poljskih glodara držimo pod kontrolom.
Mere zaštite osim primene rodenticida, podrazumevaju i preventivnu zaštitu:
· intenzivnu agrotehniku,
· blagovremenu setvu i žetvu,
· zaoravanje žetvenih ostataka,
· prostornu izolaciju od postojećih žarišta,
· stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetnih organizama.
Prilikom primene mamaka treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači. 4.9.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola registruje se prisustvo povećane brojnosti i aktivnosti poljskih glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis) u usevima suncokreta, soje, kukuruza, šećerne repe, lucerke, višegodišnjim zasadima, na parcelama gde je prisutna samonikla uljana repica, kao i na utrinama.
Dominantno je prisustvo poljskog miša (Apodemus sylvaticus), a najveća brojnost ( u kategoriji „visoke brojnosti“) utvrđena je u usevima šećerne repe.
Od početka godine kada je registrovana povećana brojnost poljskih glodara, pa dalje tokom vegetacije, do sada, nastavlja se trend prenamnožavanja ovih štetnih organizama.
Mere zaštite osim primene rodenticida, podrazumevaju i preventivnu zaštitu:
· intenzivnu agrotehniku,
· blagovremenu setvu i žetvu,
· zaoravanje žetvenih ostataka,
· prostornu izolaciju od postojećih žarišta,
· stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetnih organizama.
U ovom momentu, primena registrovaih rodenticida (na bazi cink-fosfida) opravdana je u višegodišnjim zasadima, lucerištima, kao i na uvratinama i utrinama gde se uoči prisustvo aktivnih rupa.
Preporučuje se i košenje površina pored parcela i uvratina kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.
Nakon nicanja uljane repice i ozimih strnih žita očekuje se migracija poljskih glodara na te površine.
Poljoprivredni proizvođači se upozoravaju da će zbog navedenog biti neophodno pratiti njihovo prisustvo i brojnost na novoizniklim usevima uljane repice i strnih žita i blagovremeno preduzeti mere suzbijanja, čime sprečavamo štete i populaciju poljskih glodara držimo pod kontrolom.
 
velika slika velika slika
 
velika slika velika slika
 
velika slika velika slika
31.8.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola i tokom ove vegetacije registruje se prisustvo imaga polifagne, invazivne, zelene povrtne stenice (Nezara viridula), u zasadima jabučastog, koštičavog voća, vinove loze,leske, soje, kukuruza, šećerne repe, usevima raznih povrtarskih i ukrasnih biljaka.
U njene biljke hraniteljke ubraja se preko 200 biljnih vrsta iz različitih familija.
Nezara viridula prezimljava u stadijumu imaga, na mestima koja joj omogućavaju zaštitu tokom zime ( kora drveća, opalo lišće, zaštićeni prostori, stanovi i dr.).
U proleće sa porastom temperatura,izlazi, hrani se, pari i polaže jaja. Ženka polaže do 300 jaja, u jajnim leglima na naličje lišća.
Larve prvog uzrasta se ne hrane , zadržavaju se u grupi da bi odvratile predatore udruženim delovanjem hemijske odbrane. Populacija je najbrojnija i najaktivnija tokom letnjih meseci. Tada se jedinke u većim grupama nalaze najčešće na ivicama polja.
Štete čini sisanjem sokova iz svih nadzemnih biljnih delova. Mada su joj najatraktivniji rastući izdanci i plodovi u zrenju. Napadnuti izdanci blede ili uginjavaju , dok su na plodovima na mestu uboda prvo svetle , a kasnije tamno smeđe ili crne pega koje značajno umanjuju tržišnu vrednost plodova.Pored navedenih šteta dodatno dolazi i do mehaničkog prenošenja bakterija i gljiva koje su prouzrokovači pegavosti, truleži i dr. oboljenja.
Uzimajući u obzir prognoze o daljem globalnom porastu temperatura, treba računati da će Nezara viridula biti sve veći problem u proizvodnji soje, povrća i voća, naročito u organskoj proizvodnji, kao i u ukrasnom bilju.
Suzbijanje povrtne stenice podrazumeva primenu integralnih metoda. Na manjim površinama pod povrćem moguće je sakupljanje i uništavanje jajnih legala, larvi i odraslih jedinki.
U organskoj proizvodnji preporučuje se suzbijanje korova, čuvanje prirodnih neprijatelja, primena kaolin gline i insekticidnih sapuna.
Takođe, veoma uspešno se pokazalo i biološko suzbijanje primenom parazita kao što su : Trichopoda pilipens, Trichopoda pennipes, Trissolcus basalis.
Hemijske mere suzbijanja, insekticide, veoma je delikatno primeniti s obzirom na to da ova štetočina napada plodove pred berbu te je teško ispoštovati karencu preparata.
 
Nezara viridula_imago Nezara viridula_larva
Nezara viridula _larve 6.8.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola nema značajne proizvodnje grožđa, ona se uglavnom zasniva na malim površinama i okućnicama.
Međutim, sa aspekta očuvanja proizvodnje grožđa na nacionalnom nivou, svi regioni u zemlji u okviru Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja prate prisustvo cikade Scaphoideus titanus na vinovoj lozi i saopštavaju preporuke za njeno suzbijanje.
Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje najdestruktivnije oboljenje vinove loze, zlatasto žutilo.
I cikada i fitoplazma FD se nalaze na karantinskoj listi A2 štetnih organizama u našoj zemlji što dovoljno govori o velikom riziku koji nosi njihovo prisustvo u vinogradima.
Tokom vizuelnih pregleda vinograda, kao i na žutim lepljivim klopkama, regsitruje se prisustvo imaga cikade Scaphoideus titanus, kao i simptomi zlatastog žutila.
 
Scaphoideus titanus_imago Velika slika
Simptomi oboljenja na vinovoj lozi praćeni su promenom boje lista i pojavom nekroze između glavnih nerava, a u kasnijoj fazi , savijanjem lista po obodu prema naličju.Boja listova na inficiranim biljkama je različita. Kod crnih sorti listovi su tamno ljubičaste do svetlo crvene boje, a svetlo žuti do zlatno žute boje kod belih sorti.
Mere kontrole zlatastog žutila vinove loze su sledeće:
- krčenje i spaljivanje zaraženih čokota na kraju vegetacije vinove loze,
- praćenje pojave simptoma bolesti u toku vegetacije i eliminacija sumnjivih čokota,
- praćenje pojave Scaphoideus titanus i ostalih potencijalnih vektora fitoplazmi,
- sprovođenje akcije uništavanja “divlje loze” u neposrednom i širem okruženju zasada vinove loze, pre predviđenih hemijskih tretmana,
- sprovođenje akcije uništavanja napuštenih loznih zasada u neposrednom i širem okruženju proizvodnih ili matičnih vinograda,
- suzbijanje cikade S. titanus kontaktnim insekticidima.
28.6.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi soje se nalaze u različitim fazama cvetanja (BBCH 60-63).
Vizuelnim pregledima useva soje, registrovano je prisustvo larvi i imaga tripsa (Thysanoptera), u niskom intenzitetu napada, na rubnim delovima pojedinih parcela.
Trips_imago i larva
Štete nastaju tokom ishrane biljnim sokovima iz listova. Na mestima ishrane se javljaju srebrnasto-bele sitne pege, usled čega može doći do žućenja, sušenja i propadanja lisne mase soje.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima soje. 14.6.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola usevi ozimih pšenica se nalaze u fazi razvića ploda (srednja do kasna mlečna zrelost BBCH 75-77).
Tokom vizuelnih pregleda utvrđeno je prisustvo simptoma šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum) na od 2 % do 8 % klasova. Procenat napadnute površine klasa kreće se od 3 do 50.
Strna žita i trave su veoma osetljive na infekciju ovim patogenom u vreme cvetanja. Osetljivost ili otpornost nekih vrsta i sorti se upravo zasniva na dužini cvetanja. Najveće štete nastaju u godinama kada u cvetanju vladaju visoke temperature uz visoku relativnu vlažnost vazduha. U ovoj fazi razvoja pšenice, simptomi u polju su u vidu delova ili celih klasova slamnato žute boje, a pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha, kao što je slučaj u ovoj godini, na njima se uočava i narandžasta prevlaka.
 
Fusarium graminearum Šturost klasa pšenice
Zaraženost zrna može biti potpuna ili delimična. Oblik i veličina zrna ostaju nepromenjeni, tako da se pri žetvi i doradi delimično zaražena zrna ne mogu odvojiti od zdravih. Za razliku od njih, potpuno zaražena zrna su štura, laka i uspešno se odvajaju od zdravih. Ova gljiva u posebnim ulsovima je sposobna da sintetiše veoma opasne mikotoksine koji mogu da izazovu uginuće toplokrvnih životinja, a kod ljudi bolesti mikotoksikoze. 7.6.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola, na lokalitetu Gornja Rogatica, jabuka, sorta Zlatni Delišes, nalazi se u fenofazi :prečnik ploda do 40mm. (BBCH 74).
Zlatni delišes_BBCH 74
Laboratorijskim pregledom pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) sa prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100 %.
Završen je period primarnih infekcija od prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis).
1.6.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi kukuruza nalaze se u fazi: od 7 do 9 i više listova ( BBCH 17-19).
Kukuruz_faza razvoja
Vizuelnim pregledima registrovano je prisustvo položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 1 % biljaka, na svetnosnim lovnim lampama beleži se povećan broj izlovljenih imaga ovog štetnog organizma.
Ostrinia nubilalis_jajno leglo
Takođe, tokom vizuelnih pregleda registrovano je i prisustvo sledećih štetnih organizama, u niskom intenzitetu napada:
- Lisne vaši (Aphididae) na do 5% biljaka,
- Braon mramorasta i zelena povrtna stenica (Halyomorpha halys i Nezara viridula) na do 1% biljaka,
- Žitna pijavica (Lema melanophus) na do 2% biljaka,
- Gama sovica (Autographa gamma) na do 4% biljaka.
 
Lisne vaši Braon mramorasta stenica
 
Povrtna stenica Lema melanophus_imago
Autographa gamma_jaje
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u kukuruzu.
31.5.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola , jabuke sorte Zlatni delišes se nalaze u fenofazi: drugo opadanje plodova ( BBCH 73).
Sorta Zlatni delišes_faza razvoja
Laboratorijskim pregledom pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) sa opalog lišća jabuke, za ovu nedelju je utvrđeno da dozrelost iznosi 100%, a ispražnjenost 98%.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija ovog patogena.
30.5.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola usevi ozimih strnih žita nalaze se u početnim fazama razvoja ploda (BBCH 71-73).
Tokom vizuelnih pregleda useva strnih žita registrovane su štete od poljskih glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis). Dominantna su oštećenja od poljskog miša (Apodemus sylvaticus).
Oštećenja od poljskih glodara
U ovom trenutku štete se ne mogu proceniti, jer se do kraja vegetacije, do sazrevanja strnih žita, očekuju dalja oštećenja useva.
Razloge prenamnožavanja poljskih glodara treba tražiti u sledećem:
· prisutne promene klimatskih prilika, pre svega povećanje temperatura,
· godina sa toplom i dugom jeseni, blagom zimom i ranim prolećem,
· značajno povećanje površina pod strnim žitima i uljanom repicom (čime im je dostupno obilje raspoložive hrane),
· masovne migracije prema novim površinama,
· neadekvatno suzbijanje (mora biti organizovano i istovremeno na većem broju parcela jer preživele jedinke migriraju na dr.parcele),
· redukovana obrada zemljišta.
Tokom ove proizvodne godine bili su prisutni gotovo svi navedeni činioci koji dovode do povećanja populacije poljskih glodara. Važno je naglasiti da su u strukturi setve 2022/2023 godine, na regionu Bačke Topole, površine pod uljanom repicom i strnim žitima povećane za do 30% u odnosu na protekle godine.
U periodu od januara do marta meseca idealno stanište za njihovo razmnožavanje bili su usevi uljane repice, u kojima je usled obilja hrane, izuzetno povoljnih vremenskih prilika i biljnog pokrivača koji ih je štitio od predatora, a ujedno i onemogućavao adekvatnu primenu rodenticida, došlo došlo do značajnog povećanja njihove brojnosti.
videti prilog od 16.2.2023.
U ovom periodu na površinama pod strnim žitima brojnost je primenom rodenticida još uvek držana pod kontrolom.
Dalje tokom vegetacije, početkom aprila dolazi do njihove migracije i naseljavanja useva strnih žita, u kojima je prisutna fenofaza razvoja biljaka ječma i pšenice (gustina sklopa, visina useva) onemogućavala suzbijanje i pružala odličnu zaštitu od prirodnih neprijatelja, a samim tim pogodovala razmnožavanju i povečanju brojnosti ovih štetnih organizama.
Mere zaštite osim primene rodenticida, podrazumevaju i preventivnu zaštitu:
· intenzivnu agrotehniku,
· blagovremenu setvu i žetvu,
· zaoravanje žetvenih ostataka,
· prostornu izolaciju od postojećih žarišta,
· stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetnih organizama.
U ovom momentu, primena registrovaih rodenticida (na bazi cink-fosfida) moguća je samo na uvratinama gde se uoči prisustvo aktivnih rupa. Ograničavajući faktor jesu trenutni uslovi u proizvodnji, sa gotovo svakodnevnim padavinama, kada njihova primena nije dozvoljena.
Trenutno se može preporučiti košenje površina pored parcela i uvratina kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.
|
|
|
|
|