Skip to main content

Region Bačka Topola

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Bačka Topola
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Bačka Topola.
Mere kontrole mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres)

Na području delovanja RC Bačka Topola , na biljkama samoniklog ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres).

Simptom mrežaste pegavosti na samoniklim biljkama ječma

Na našem regionu ječam se iz godine u godinu tradicionalno gaji, te svake godine u određenom intenzitetu imamo pojavu simptoma mrežaste pegavosti ječma, koja rezultira  smanjenjem prinosa u manjoj ili većoj meri.

Početni simptomi se javljaju na lišću u vidu sitnih nekrotičnih pega. Pege se kasnije uvećavaju i izdužuju, menjajući boju od bledožute do mrke. Oko pega se javlja hlorotični oreol, a unutar njih se zapažaju tamne linije povezane u vidu mreže. Jače obolelo lišće propada, što se direktno odražava na prinos.

Patogen se održava u biljnim ostacima u vidu micelije ili pseudotecija, i na semenu konidijama.

U održavanju patogena određenu ulogu imaju i samonikle biljke ječma.

Biljke samonikog ječma

Veoma značajan izvor inokuluma predstavlja zaraženo seme.

Primarne infekcije uglavnom nastaju od konidija sa biljnih ostataka ili divljih trava.

Na površini obolelih biljnih organa formiraju se konidije koje se rasejavaju vetrom, kišom i ostvaruju sekundarne infekcije.

Nastanak epidemije zavisi od količine inokuluma, perioda visoke vlažnosti i osetljivosti biljke domaćina. Duži periodi toplog i suvog vremena sprečava pojavu epidemije iako su drugi uslovi povoljni.

Sve dok uslovi sredine odgovaraju patogenu može doći do više ciklusa sekundarnih infekcija, što za krajnji rezultat ima potencijalno visok stepen zaraze naročito kod osetljivog sortimenta.

Mere kontrole prouzrokovača mrežaste pegavosti ječma su:

·        setva zdravog semena, kao i semena tretiranog odgovarajućim fungicidom,

·        uništavanje biljnih ostataka i samoniklih biljaka ječma,

·         plodosmena,

·         gajenje otpornih sorti,

·         vreme setve (patogen se intenzivnije razvija na ranije zasejanim usevima ječma),

·        primena hemijskih mera zaštite tokom vegetacije.

Zlatasto žutilo vinove loze

Na području delovanja RC Bačka Topola, tokom vizuelnih pregleda zasada vinove loze, registrovano je prisustvo simptoma zlatastog žutila, što je potvrđeno i laboratorijskim analizama.

Simptom zlatastog žutila

Ovo izuzetno destruktivno oboljenje vinove loze prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree (FD), čiji je vektor cikada Scaphoideus titanus.

Scaphoideus titanus_larva L5

Hraneći se na fitoplazmatičnim biljkama larve navedene cikade postaju infektivne od trećeg (L3) razvojnog stupnja, a tu sposobnost da prenose fitoplazmu zadržavaju do kraja života.

Simptomi zlatastog žutila vinove loze uočavaju se na svim nadzemnim delovima biljaka vonove loze.

U proleće, na zaraženim čokotima kretanje  pupoljaka izostaje ili kasni, lastari su sa skraćenim internodijama i nedovoljno odrvenjavaju.

Listovi zaraženih čokota menjaju boju,kasnije se uvijajući  po obodu prema naličju. U zavisnosti od sortimenta menja se i boja listova, kod crnih sorti od svetlo crvene do tamno ljubičaste, kod belih sorti od svetložute do zlatnožute. Cvasti nekrotiraju, te su grozdovi rehuljavi, lošeg kvaliteta ili se i ne formiraju.

 

Mere kontrole zlatastog žutila su:

·        suzbijanje vektora,

·        uklanjanje i uništavanje zaraženih čokota,

·        krčenje napuštenih vinograda,

·        uništavanje divlje loze i korovskih biljaka u blizini proizvodnih zasada.

Letnja rezidba kajsije

Na području  delovanja RC Bačka Topola, zasadi kajsije su u fazi starenja i početka mirovanja; završen rast amladara, lišće još uvek zeleno.

 

Letnja rezidba je veoma važna rezidba kajsije i  trebalo bi je sprovesti do kraja avgusta. Ona služi da se otklone slomljene, oštećene i suvišne grane koje su ove godine bile češće zastupljene u voćnjacima gde je bilo roda, a vladala je velika suša sa visokim temperaturama. Mesta preseka na ovakvim granama treba obavezno premazati kalem voskom i na taj način zaštiti voćke od ulaza raznih patogena.

 

Velika slika

 

Posle ove rezidbe se preporučuje jedan antibakterijski tretman sa nekim od bakarnih preparata

(Cuprozin, Bakarni oksihlorid,Grifon).

Nakon toga bi kajsije trebalo prihraniti  sa kombinacijom određenih aminokiselina i mikroelemenata (Bacilomiks, Delfam, Tradecorp i drugi….) jer su ove godine kajsije izuzetno iscrpljene pogotovo tamo gde je bilo značajnog roda, čemu je doprinela i velika suša i dugotrajno visoke dnevne i noćne temperature vazduha.

 

RC Bačka Topola će nastaviti monitoring kajsije, i balgovremeno će dati preporuke za zaštitu kajsije u jesenjem periodu.

Oštećenja od larvi prve generacije kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC Bačka Topola,usevi merkantilnog , semenskog i kukuruza šećerca se u zavisnosti od hibrida, rokova setve, lokaliteta i  upotrebe sistema za navodnjavanje, kao i uslova koji su vladali u proizvodnji, nalaze u fazi od početka pojave metlice, do faze gornji i donji delovi metlice u cvetanju -svila potpuno razvijena (BBCH 51-65).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovana su oštećenja od larvi prve generacije kukurznog plamenca (Ostrinia nubilalis). U ubušenjima je utvrđeno prisustvo  larvi L4, L5. Najveći procenat oštećenih biljaka je u usevima merkantilnog kukuruza , gde se na našem području delovanja ne koriste hemijske mere suzbijanja ovog štetnog organizma.

 

Kukuruzni plamenac_gusenice

 

Ovo je izuzetno polifagna štetočina, napada oko 240 raznih gajenih i korovskih biljaka.U našim uslovima razvija do tri generacije godišnje.

Kukuruzni plamenac naseljava useve sa najgušćim sklopovima, jače razvijenim biljkama, tj.parcele sa najbujnijom vegetacijom.

Leptiri se hrane nektarom raznih biljaka.Jaja polažu na naličju lišća, u blizini lisnog nerva ili na lisni rukavac, u grupama od po 15-45 crepasto složenih jaja.U uslovima povećane relativne vlažnosti vazduha polažu veći broj jaja.

Gusenice se po piljenju, prvih 15-20 dana , zadržavaju u lisnom rukavcu kukuruza.

U tom periodu se hrane izgrizajući sitne otvore na lišću koji su uglavnom ekonomski beznačajni.

 

 

Štete od k.plamenca       Velika slika

 

Nakon trećeg presvlačenja ubušuju se  u stabljiku i klipove gde nastavljaju sa ishranom i razvićem. Hrane se  sržju stabljike bušeći  duge kanale kroz stabljiku, puneći ih  izmetom  i izgrizotinama. U jednoj stabljici se može naći 5-10 ili više gusenica.

Kasnije dolazi do prelamanja takvih stabljika ispod metlice i klipa, naročito usled jačeg vetra ili kombajniranja.Gusenice napadaju i sve delove klipa , bušeći dršku, kočanku i izgrizajući zrna.

Štete od kukuruznog plamenca su biološke i mehaničke. Biološke štete se ogledaju u napadu raznih patogena na mestima oštećenja klipa i stabljike, a mehanička oštećenja onemogućavaju zahvatanje klipa prilikom mehaničke berbe (usled lomljenja stabljike).

Mere borbe :

·      zaoravanje i uništavanje kukuruzovine i dr. žetvenih ostataka u kojima gusenice prezimljavaju,

·      prezimelu kukuruzovinu treba uništiti do sredine maja ,

·      za proizvodnju paprike i kukuruza šećerca birati površine udaljene od prošlogodišnjih kukuruzišta,

·      biološko suzbijanje primenom parazitoida ili bioinsekticida,

·      hemijske mere zaštite (nakon utvrđivanja pragova štetnosti:5% biljaka sa jajnim leglima kod semenskog i kukuruza šećerca,10% biljaka sa jajnim leglima kod merkantilnog kukuruza).

Dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis XX

Na području delovanja RC Bačka Topola, na lokalitetu Gornja Rogatica, jabuka,  sorta Zlatni Delišes, nalazi se u fenofazi :prečnik ploda do 40mm. (BBCH 74).

 

Laboratorijskim pregledom pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) sa prezimelog lišća jabuke, utvrđena je  ispražnjenost pseudotecija od 100 %.

 

Završen je period primarnih infekcija od prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis).

 

Zelena ili povrtna stenica (Nezara viridula)

Na području delovanja RC Bačka Topola,  u voćnim zasadima, usevima povrća   i  u ratarskim kulturama, registrovano je prisustvo  jaja, gotovo svih larvenih stupnjeva i imaga  zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula).

Kajsija - zelena povrtna stenica

Boranija-zelena povrtna stenica

Kukuruz- zelena povrtna sovica

Prezimljava kao  odrasla jedinka na skrovitim mestima. Veoma je polifagna, hrani se velikim brojem voćarskih, povrtarskih i ratarskih kultura. Štete prave i larve i imago, tako što sisaju biljne sokove iz svih nadzemnih delova biljaka. Usni aparat im je podešen za bodenje i sisanje. Kako plodovi dozrevaju one prelaze sa jednih na druge. Usnim aparatom luče pljuvačku koja razara biljne proteine i koja ostaje u plodu. Na mestu uboda tkivo ispod epidermisa bude uništeno, a plodovi  deformisani, što utiče na kvalitet ploda. Kad su uznemirene, luče neprijatne mirise.

Dobri su letači, tako da  brzo prelaze sa parcele na parcelu. Krajem leta, sa padom temperature, skrivaju se u kućama i na skrovitim mestima.

Mere kontrole su sveobuhvatne i zahtevaju širok pristup različitih mera (razne klopke, prirodne i veštačke barijere) i hemijske mere i to insekticidima na bazi piretoida.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled gajenih biljaka na prisustvo ovih štetnih organizama, naročito onih biljnih vrsta koje su u fazi zrenja.

RC Bačka Topola će nastaviti monitoring štetnih stenica u poljoprivredi, a preporuke o suzbijanju se mogu pronaći na linku najnovije preporuke.

Virus šarke šljive (Plum pox virus_PPV)

Na području delovanja RC Bačka Topola zasadi šljiva se nalaze u fenofazi plod oko 70% krajnje veličine (BBCH 77).

 

Vizuelnim pregledom zasada šljive (sorta Stenlej) registrovano je prisustvo simptoma virusa šarke šljive (Plum pox virus, PPV).

 

Šljiva_simptomi virusa šarke šljive

 

Domaćini ovog virusa su vrste roda Prunus spp.(šljiva, kajsija, breskva).

Ispoljeni simptomi uslovljeni su osetljivošću sorte i infektivnošću patogena. Početni simptomi se javljaju na mladom lišću u vidu prstenastih i poluprstenastih pega sa središtem svetlo zelene boje, hlorotičnih pega i šara i hlorotičnog mozaika.

Na pokožici osetljivih sorti dolazi do promene boje, ka tamnijoj, na delu koji se nalazi na mestu udubljenja površine ploda. U mezokarpu zelenih plodova osetljivih sorti javljaju se blaga udubljenja koja se sa zrenjem jasnije diferenciraju. Ova tkiva nekrotiraju i u njima se javljaju kapljice smole, koje se dozrevanjem ploda uvećavaju.

Plodovi su deformisani, manjih dimenzija i lakši  od zdravih. Ovakvi plodovi opadaju pre pune fiziološke zrelosti.

Vektori ovog virusa su biljne vaši (Aphididae), a prenosi se i kalemljenjem.

Virusno oboljenje šarke šljive nema mogućnost izlečenja, kada se stablo jednom zarazi ono ostaje inficirano čitavog životnog veka.

Mere kontrole i prevencije ovog štetnog organizma obuhvataju:

·        proizvodnja i korišćenje za sadnju zdravog sertifikovanog sadnog materijala,

·         gajenje otpornih sorti,

·         suzbijanje biljnih vaši.

Dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis XIX

Na području delovanja RC Bačka Topola, na lokalitetu Gornja Rogatica, jabuka,  sorta Zlatni Delišes, nalazi se u fenofazi prečnik ploda do 40mm (BBCH 74).

 

Laboratorijskim pregledom pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) sa prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  100 %, dok ispražnjenost pseudotecija iznosi 92 %.

 

Velika slika

 

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem dozrelosti i ispražnjenosti  pseudotecija ovog patogena.

Štetni organizmi u usevima soje

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi soje se nalaze u različitim fazama cvetanja (BBCH 55-60).

 

Vizuelnim pregledima useva, na pojedinim parcelama (lokaliteti Gornja Rogatica i Bačka Topola) registrovano je prisustvo leptira i  gusenica stričkovog šarenjaka (Vanessa cardui), videti preporuku od 17.6.

 

Takođe tokom vizuelnih pregleda, registrovano je i prisustvo:

·         odraslih jedinki i jajnih legala braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys),

Braon mramorasta stenica

·         tripsa (Thysanoptera),

 

Simptom napada tripsa    Trips na naličju lišća

·         jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera).

Pamukova sovica_jaje

Navedeni štetni organizmi registrovani su u niskom intenzitetu napada. Na osnovu  prisutnih vremenskih prilika možemo očekivati povećanje brojnosti u narednom periodu.

Za sada se protiv njih ne preporučuje primena  hemijskih mera zaštite.

 

Od bolesti, u usevima soje su uočeni simptomi plamenjače soje (Peronospora manshurica), na pojedinim parcelama na do 5% biljaka.

 

Simptomi plamenjače soje

 

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima soje.

Pojava pega od Cercospora beticola na šećernoj repi

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi šećerne repe se nalaze u fenofazi zatvaranja redova (BBCH 3).

 

Š.repa _faza razvoja

 

Vizuelnim pregledima useva šećerne repe registrovano je prisustvo simptoma prouzrokovača pegavosti lišća šećerne repe (Cercospora beticola), u vidu pojedinačnih pega na do 1% biljaka.

 

       

Cercospora beticola_pega         C.beticola_konidija

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

RC Bačka Topola nastavlja sa monitoringom prisustva ovog patogena i signaliziraće vreme za primenu fungicida.

 

Vizuelnim pregledom, registrovano je i prisustvo simptoma oštećenja od repine muve (Pegomya betae) na do 2% biljaka.

 

    

Repina muva_simptom      Repina muva_larve

 

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima