Skip to main content

Region Bačka Topola

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Bačka Topola
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Bačka Topola.
Početak polaganja jaja druge generacije kukuruznog plamenca
Na području delovanja RC Bačka Topola usevi semenskog kukuruza su u fazi :gornji i donji delovi metlice u cvetanju; svila potpuno razvijena do faze: metlica u punom cvetanju svila se suši (BBCH 65-67); a usevi merkantilnog kukuruza nalaze se u fazi: kraj cvetanja :svila potpuno suva do faze početak razvoja semena (BBCH 69-71).
Vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovan je početak polaganja jaja druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis), na do 1,5% pregledanih biljaka.
U narednom periodu  očekuje se povećanje brojnosti imaga kukuruznog plamenca kao i   intenzivnije polaganje jaja.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem ovog štetnog organizma i daće pravovremeno obaveštenje za primenu hemijskih mera zaštite.   
Prirodni neprijatelji iz fam.Chrysopidae

Na području delovanja RC Bačka Topola, tokom vizuelnih pregleda useva paprike utvrđeno  je prisustvo jaja insekatske vrste iz fam. Chrysopidae (zlatooke) na do 5% pregledanih biljaka. U svetlosnim lovnim lampama registruje se i povećana brojnost  imaga.

 

Jaje Crysopa sp.                      Imago Chrysopa sp.

Zlatooke su  važna predatorska familija insekata. Imaga se hrane nektarom, polenom i mednom rosom. Larve su grabljive i  hrane se uglavnom biljnim vašima, tripsima, kao i  jajima i larvama drugih insekata, grinjama. Ženka pri polaganju jaja luči tanak mlaz tečnosti koji se stvrdne na vazduhu (končić dužine oko 10 mm), a na njegovom kraju istisne jaje. Larve su veoma pokretljive, u toku svog razvića mogu uništiti oko 1.000 biljnih vaši.

Preporuka za proizvođače:

·        pri izboru insekticida važno je dati prednost onima koji ne redukuju brojnost prirodnih neprijatelja tj. koristiti selektivne insekticide da bi se sačuvali predatori,

·        ukoliko je odnos afidofaga (predatora vaši) i brojnost vašiju manji od 1:20 ne treba tretirati usev.

Početak piljenja larvi cikade Scaphoideus titanus

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze registrovano je prisustvo tek ispiljenih larvi cikade Scaphoideus titanus, u indeksu napada 0,5

Larva Scaphoideus titanus

Cikada vinove loze  Scaphoideus titanus  je vektor fitoplazme Flavescence doree (FDkoja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.

U toku je početak piljenja larvi ove štetočine. Infektivne postaju tek larve III razvojnog stupnja , te se za sada  ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite.

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem cikade Scaphoideus titanus i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Mere kontrole rutave bube u voćnjacima

Na području delovanja RC Bačka Topola jabučaste i koštičave  voćne vrste  nalaze se u različitim fazama cvetanja.Vizuelnim pregledom voćnjaka registrovano je prisustvo rutave bube (Tropinota hirta). S proleća, ovaj insekt se prvo sreće na cvetovima maslačka, zatim na raznim vrstama voća, uljanoj repici, ukrasnom bilju, cvetovima povrća,  usevima žita. Velike štete usled izgrizanja cvetova može da nanese na mladim voćkama.

Imago rutave bube

Proizvođačima se , u cilju utvrđivanja prisustva imaga preporučuje redovan obilazak voćnjaka, u najtoplijem delu dana , kada je imago najaktivniji. Posebno obratiti pažnju na  rubne delove parcela. S obzirom da je primena insekticida u vreme cvetanja zabranjena, preporučuje se primena preventivnih mera:

· izlovljavanje pomoću belih i plavih posuda sa vodom uz dodatak atraktanata  (cimet, anis, negro bombone),

·  zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanja u cilju smanjenja aktivnosti rutave bube na cvetovima voća.

Primena insekticida u vreme cvetanja je zabranjena zbog prisustva pčela i drugih polinatora!

Šljivine ose

Na području delovanja RC Bačka Topola, šljive se nalaze u fenofazi  punog cvetanja (BBCH 65).

 

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive registruju se ulovi imaga crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).

 

Velika slika

 

Suzbijanje ovih štetočina sprovodi se u fazi precvetavanja šljive, kada pčele i drugi polonatori nisu više prisutni u zasadu.

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem fenofaza razvoja šljive i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Repičin sjajnik

Na području delovanja RC Bačka Topola usevi uljane repice se nalaze u  fazi pojava cvetnih pupoljaka još zatvorenih lišćem (BBCH 50).

Imago repičinog sjajnika

Vizuelnim pregledom useva registruje se prisustvo imaga repičinog sjajnika (Meligethes aeneus) na do 1%  biljaka.

Štete pričinjavaju odrasle jedinke repičinog sjajnika, koje izgrizaju cvetne pupoljke te može doći do smanjenja prinosa.

Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite (još nije postignut ekonomski prag štetnosti).

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem repičinog sjajnika i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Žitna pijavica u usevima strnih žita

Na području delovanja RC Bačka Topola, vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma, registrovano je prisustvo imaga žitne pijavice (Lema melanopus).

 

Imago žitne pijavice

 

U toku je period dopunske ishrane imaga i parenje, nakon čega sledi period polaganja jaja. Najštetni stadijum protiv koga se sprovode hemijske mere zaštite je larva, koja pravi štete izgrizajući list sa gornje strane, u vidu uzdužnih pruga između nerava, hraneći se parenhimom sve do donjeg epidermisa. Zaraženi usev se lako uočava još iz daljine, jer je usled napada lišće umesto zelene, prljavo bele boje.

 

Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite.

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u strnim žitima.

Prvi ulov sive repine pipe

Na području delovanja RC Bačka Topola u toku je setva šećerne repe.

Na lokalitetu Stara Moravica, u feromonskim klopkama na starom repištu, registrovan je prvi ulov imaga sive repine pipe (Bothynoderes punctiventris).

 

Imago sive repine pipe

 

Poljoprivrednim proizvođačima se u ovom trenutku preporučuje primena preventivnih mera zaštite protiv repine pipe:

  •  gušća setva na uvratinama,
  •  kopanje lovnih kanala oko starih repišta.

Za sada  se ne preporučuje sprovođenje hemijskih mera zaštite.

RC Bačka Topola nastavlja praćenje štetnih organizama u šećernoj repi.

Preventivne mere u proizvodnji suncokreta

U proizvodnji suncokreta na području delovanja  RC Bačka Topola, u poslednjih nekoliko godina značajno je narušen plodored. Uzak plodored direktno je uticao na intenzivniju pojavu prouzrokovača bolesti u suncokretu: 

  • bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum),
  • plamenjače suncokreta (Plasmopara helianthi), 
  • sivo mrke pegavosti suncokreta (Phomopsis helianthi), 
  • mrke pegavosti suncokreta (Alternaria helianthi), 
  • crne pegavosti suncokreta (Phoma macdonaldi), 

ali i pojavu parazitne cvetnice – volovoda (Orobanche spp.).

 

Uskoro počinje setva suncokreta te se proizvođačima suncokreta  preporučuje da preduzmu u ovom trenutku sve raspoložive preventivne mere u kontroli značajnih oboljenja:

  • plodored od najmanje 5 godina – izuzetno važna mera!
  • izbor manje osetljivih hibrida za setvu
  • setva sertifikovanog semena
Zdravstveno stanje ječma u regionu Bačke Topole

Na teritoriji RC Bačka Topola,  usevi ozimog ječma se nalaze  u fazi bokorenja (BBCH 28-29).

Vizuelnim pregledima  useva  na lokalitetima Lovćenac, Stara Moravica i Bačka Topola, registrovano je prisustvo simptoma sledećih biljnih bolesti:

pepelnice strnih žita (Erysiphe graminis)  na  15% do 91% biljaka,

mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na  21% do 56 % biljaka i 

sočivaste pegavosti lista ječma  (Rhynchosporium secalis) na 1- 5% biljaka.

 

Simptomi mrežeste pegavosti      Simptomi pepelnice

Proizvođačima se preporučuje redovan obilazak useva radi utvrđivanja faze razvoja i prisusutva simptoma bolesti jer se približavamo osetljivoj fazi tj. vlatanju.

Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite protiv navedenih patogena, a RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem faza razvoja ječma i zdravstvenog stanja useva.

Tokom pregleda je uočeno i prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis). Ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po hektaru preporučuje se primena rodenticida (gotovi mamci na bazi a.m. cink-fosfida, a.m. bromadiolona). Prilikom primene mamaka neophodno je zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima