Skip to main content

Region Bačka Topola

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Bačka Topola > Usevi ili zasadi
Zdravstveno stanje useva ozimih strnih žita

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi ozimih strnih žita nalaze se u fazi bokorenja, i to usevi ozimog  ječma  do faze 5 stablo vidljivo  (BBCH 25), a usevi ozime pšenice do faze 4 stablo vidljivo (BBCH 24).

    

Ječam_faza razvoja    Pšenica_faza razvoja

Vizuelnim pregledima useva ozimog ječma utvrđeno je prisustvo simptoma sl. bolesti:

-        mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres)  na do 65 % pregledanih biljaka,

-        sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 8 % pregledanih biljaka,

-        pepelnice žita (Erisyphae gramminis) na do 24 % pregledanih biljaka,

-       rđe ječma  (Puccinia hordei) na do 1% pregledanih biljaka.

 

 

Mrežasta pegavost lista ječma

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice utvrđeno je prisustvo simptoma sl. bolesti:

-        sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 45 % pregledanih biljaka,

-        pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 5% pregledanih biljaka,

-        rđe pšenice (Puccinia spp), na do 9 % pregledanih biljaka.

 

Siva pegavost lista pšenice          Puccinia spp

Prisutne vremenske prilike pogoduju razvoju i širenju navedenih štetnih organizama.

I dalje se na površinama pod strnim žitima registruje povećana brojnost i aktivnost poljskih glodara (poljski miš - Apodemus spp. i poljska voluharica - Microtus arvalis), na pojedinim parcelama i u kategoriji srednje do visoke brojnosti.

 

Ovo ukazuje na neophodnost daljeg kontinuiranog pregleda parcela na prisustvo aktivnih rupa poljskih glodara, kao  i njihovog suzbijanja.

 

 

Rupe od poljskih glodara

 

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimih strnih žita.

Štete od poljskih glodara

Na području delovanja RC Bačka Topola usevi ozimih strnih žita nalaze se u početnim fazama razvoja ploda (BBCH 71-73).

 

Tokom vizuelnih pregleda useva strnih žita registrovane su štete od poljskih glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis). Dominantna su oštećenja od poljskog miša (Apodemus sylvaticus).

 

Oštećenja od poljskih glodara

 

U ovom trenutku štete se ne mogu proceniti, jer se do kraja vegetacije, do sazrevanja  strnih žita, očekuju dalja oštećenja useva.

 

Razloge  prenamnožavanja poljskih glodara  treba tražiti u sledećem:

·        prisutne promene klimatskih prilika, pre svega povećanje temperatura,

·         godina sa toplom i dugom jeseni, blagom zimom i ranim prolećem,

·         značajno povećanje površina pod strnim žitima i uljanom repicom (čime im je dostupno obilje raspoložive hrane),

·         masovne migracije prema novim površinama,

·        neadekvatno suzbijanje (mora biti organizovano  i istovremeno na većem broju parcela jer preživele jedinke migriraju na dr.parcele),

·         redukovana obrada zemljišta.

Tokom ove  proizvodne godine bili su prisutni gotovo svi navedeni činioci koji dovode do povećanja populacije poljskih glodara. Važno je naglasiti da su u strukturi setve 2022/2023 godine, na regionu Bačke Topole,  površine pod uljanom repicom i strnim žitima povećane za do 30% u odnosu na protekle godine.

U  periodu od januara do marta meseca idealno stanište za njihovo razmnožavanje bili su usevi uljane repice, u kojima je usled obilja hrane, izuzetno povoljnih vremenskih prilika i biljnog pokrivača koji ih je štitio od predatora, a ujedno i onemogućavao adekvatnu primenu rodenticida, došlo došlo do značajnog povećanja njihove brojnosti.

videti prilog od 16.2.2023.

U ovom periodu na površinama pod strnim žitima brojnost je primenom rodenticida još uvek držana pod kontrolom.

Dalje tokom vegetacije, početkom aprila   dolazi do njihove migracije i naseljavanja useva strnih žita, u kojima je prisutna fenofaza razvoja biljaka ječma i pšenice (gustina sklopa, visina useva)  onemogućavala suzbijanje i pružala odličnu zaštitu od prirodnih neprijatelja, a samim tim pogodovala razmnožavanju i povečanju brojnosti ovih štetnih organizama.

Mere zaštite osim primene rodenticida, podrazumevaju i preventivnu zaštitu:

·         intenzivnu agrotehniku,

·         blagovremenu setvu i žetvu,

·         zaoravanje žetvenih ostataka,

·         prostornu izolaciju od postojećih žarišta,

·         stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetnih organizama.

U ovom momentu, primena registrovaih rodenticida (na bazi cink-fosfida) moguća je samo na uvratinama gde se uoči prisustvo aktivnih rupa. Ograničavajući faktor jesu trenutni uslovi u proizvodnji, sa gotovo svakodnevnim padavinama, kada njihova primena nije dozvoljena.

Trenutno se može preporučiti košenje površina pored parcela i uvratina kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.

 

Zdravstveno stanje useva ozimog ječma

Na području delovanja RC Bačka Topola usevi ozimog ječma se nalaze u fazi bokorenja, 6-9 i više  stabala razvijeno (BBCH 26-29).

Ozimi ječam_faza razvoja

Tokom vizuelnih pregleda useva ozimog ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 100% biljaka, pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 30% biljaka, simptoma sočivaste pegavosti ječma (Rhynchosporium secalis) i rđe ječma (Puccinia hordei) na do 1% biljaka.

              

Simptomi mrežaste pegavosti ječma Velika slika

Simptom pepelnice ječma

Izuzetno visok procenat zaraženih biljaka ječma sa prouzrokovačem mrežaste pegavosti lista ječma posledica je tradicionalnog gajenja ječma na većim površinama, rane  setve, uskog plodoreda, gustog  sklopa  i intenzivnog đubrenja.  

Sve navedeno upućuje da je neophodan oprez i redovno prisustvo proizvođača na parcelama.

Trenutno se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite protiv navedenih patogena.

Takođe registrovano je i prisustvo pojedinačnih aktivnih rupa od poljskih glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis). Ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po  hektaru, preporučuje se primena registrovanih rodenticida (gotovi mamci na bazi a.m. cink-fosfida). Prilikom primene mamaka treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.  

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.

Zdravstveno stanje useva ozimog ječma

Na području delovanja RC Bačka Topola usevi ozimog ječma se nalaze u fazi bokorenja, 3-6 stabala razvijeno (BBCH 23-26).

Tokom vizuelnih pregleda useva ozimog ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 95% biljaka, pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 35% biljaka i simptoma sočivaste pegavosti ječma (Rhynchosporium secalis) na do 1% biljaka.

                

simptomi mrežaste pegavosti ječma

simptomi pepelnice

Najveći procenti biljaka sa simptomima bolesti uočeni su u usevima iz ranijih rokova setve koji su najrazvijeniji i najbujniji.

Trenutno se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite protiv navedenih patogena.

Takođe registrovano je i prisustvo pojedinačnih aktivnih rupa od poljskih glodara na rubnim delovima parcela (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis). Ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po  hektaru, preporučuje se primena registrovanih rodenticida (gotovi mamci na bazi a.m. cink-fosfida). Prilikom primene mamaka treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.  

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.

Zdravstveno stanje useva ozimog ječma

Na području delovanja RC Bačka Topola usevi ozimog ječma nalaze se u fazi od 3 lista razvijeno do početka bokorenja  (BBCH 13-21).

Tokom vizuelnih pregleda useva ozimog ječma registrovano je širenje simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) u odnosu na prošle preglede.

 

Simptomi mrežaste pegavosti      Velika slika

Na pojedinim parcelama je zaraženo i do 90% biljaka.

Prisutno zdravstveno stanje useva ozimog ječma posledica je:

  • neadekvatne plodosmene,
  • prisustva značajnog infektivnog materijala patogena na samoniklim biljkama ječma,
  • rane setve,
  • setve nedeklarisanog semena ili semena tretiranog neodgovarajućim fungicidom,
  • povoljnih meteoroloških uslova  za razvoj i širenje patogena koji su prisutni od početka vegetacije.

Ječam je na velikom broju parcela rano posejan. Usevi iz rane setve su bujni i na njima je intezitet zaraze najveći. Za očekivati je da će jedan deo lisne mase biti uništen zbog zaraze. Međutim, pri trenutnom stanju i velikoj bujnosti useva ne očekuju se veliki gubici i u ovom momentu se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

Preporučujemo proizvođačima  da redovno prate zdravstveno stanje  ovakvih useva, jer je zbog navedenog, u proleće moguće da će ranije postojati potreba za primenom fungicida. 

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizma u usevima ozimog ječma.

Mere kontrole mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres)

Na području delovanja RC Bačka Topola , na biljkama samoniklog ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres).

Simptom mrežaste pegavosti na samoniklim biljkama ječma

Na našem regionu ječam se iz godine u godinu tradicionalno gaji, te svake godine u određenom intenzitetu imamo pojavu simptoma mrežaste pegavosti ječma, koja rezultira  smanjenjem prinosa u manjoj ili većoj meri.

Početni simptomi se javljaju na lišću u vidu sitnih nekrotičnih pega. Pege se kasnije uvećavaju i izdužuju, menjajući boju od bledožute do mrke. Oko pega se javlja hlorotični oreol, a unutar njih se zapažaju tamne linije povezane u vidu mreže. Jače obolelo lišće propada, što se direktno odražava na prinos.

Patogen se održava u biljnim ostacima u vidu micelije ili pseudotecija, i na semenu konidijama.

U održavanju patogena određenu ulogu imaju i samonikle biljke ječma.

Biljke samonikog ječma

Veoma značajan izvor inokuluma predstavlja zaraženo seme.

Primarne infekcije uglavnom nastaju od konidija sa biljnih ostataka ili divljih trava.

Na površini obolelih biljnih organa formiraju se konidije koje se rasejavaju vetrom, kišom i ostvaruju sekundarne infekcije.

Nastanak epidemije zavisi od količine inokuluma, perioda visoke vlažnosti i osetljivosti biljke domaćina. Duži periodi toplog i suvog vremena sprečava pojavu epidemije iako su drugi uslovi povoljni.

Sve dok uslovi sredine odgovaraju patogenu može doći do više ciklusa sekundarnih infekcija, što za krajnji rezultat ima potencijalno visok stepen zaraze naročito kod osetljivog sortimenta.

Mere kontrole prouzrokovača mrežaste pegavosti ječma su:

·        setva zdravog semena, kao i semena tretiranog odgovarajućim fungicidom,

·        uništavanje biljnih ostataka i samoniklih biljaka ječma,

·         plodosmena,

·         gajenje otpornih sorti,

·         vreme setve (patogen se intenzivnije razvija na ranije zasejanim usevima ječma),

·        primena hemijskih mera zaštite tokom vegetacije.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi ozimih pšenica nalaze se u različitim  fazama bokorenja (BBCH 24-25), u zavisnosti od rokova setve i sortimenta.

 

Faza razvoja BBCH 24                      Faza razvoja BBCH 25

 Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo  simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i pepelnice žita (Erisyphae gramminis).

Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:

Lokalitet

Faza razvoja

(BBCH skala)

%biljaka sa simptomima sive pegavosti lista pšenice

%biljaka sa simptomima pepelnice

Gornja Rogatica

BBCH 25

3

1

Bačka Topola

BBCH 25

17

5

Lovćenac

BBCH 24

6

0

 

Simptomi sive pegavosti lista pšenice

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi ozimog ječma se nalaze u različitim  fazama bokorenja (BBCH 26-29), u zavisnosti od rokova setve i sortimenta.

 

Faza razvoja BBCH 26                Faza razvoja BBCH 29

Deficit padavina iz prošle godine se nastavlja i u 2022.godini. Nedostatak padavina tokom januara i februara (56 mm/m2 u odnosu na višegodišnji prosek) i povišene dnevne temperature tokom ovih meseci uticalo je na dodatno isušivanja zemljišta, onemogućavanje usvajanja azota, što se nepovoljno odrazilo na vegetativni i generativni razvoj biljaka strnih žita.

Vizuelnim pregledom useva ozimog ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres), sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis)  i pepelnice žita (Erisyphae gramminis).

Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:

Lokalitet/Sorta

Faza razvoja

(BBCH skala)

%biljka sa simptomima mrežaste  pegavosti lista ječma

%biljka sa simptomima sočivaste pegavosti lista ječma

%biljka sa simptomima pepelnice

Gornja Rogatica/ Sandra

BBCH 26

4

2

4

Zobnatica/Salamandre

BBCH 29

55

2

6

Mali Iđoš/Planet

BBCH 26

2

0

0

 

 

Simptom pepelnice                    Simptom mrežaste pegavosti

Usevi ozimog ječma iz najranijih rokova setve će ubrzo ući u fazu prvog kolenca (BBCH 31), a to je momenat kada se sprovode hemijske mere kontrole prouzrokovača bolesti ječma ukoliko su postignuti epidemijski pragovi.

Preporučuje se poljoprivrednim proizvođačima da  obiđu svoje useve, utvrde fazu razvoja biljaka i prisustvo simptoma  bolesti ječma.

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.

Zdravstveno stanje useva ozimog ječma

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi ozimog ječma nalaze se u različitim  fazama bokorenja (BBCH 23-28), u zavisnosti od rokova setve i sortimenta.

 

Faza razvoja BBCH 23              BBCH 28         

 Vizuelnim pregledom useva ozimog ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres), sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis)  i pepelnice žita (Erisyphae gramminis). Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:

Lokalitet

Faza razvoja

(BBCH skala)

%biljka sa simptomima mrežaste  pegavosti lista ječma

%biljka sa simptomima sočivaste pegavosti lista ječma

%biljka sa simptomima pepelnice

Gornja Rogatica

BBCH 23

3

0

0

Zobnatica

BBCH 28

54

2

3

Mali Iđoš

BBCH 23

1

0

0

Za lokalitet na kojem je utvrđen značajan procenat biljaka sa simptomima mrežaste pegavosti lista ječma  karakteristično je sledeće:

-rana setva (početkom III dekade septembra) ,

-simptomi su registrovani već u III dekadi oktobra 2021g. (videti preporuku),

- to je lokalitet na kojem se iz godine u godinu tradicionalno gaji ječam na većim površinama (patogen se održava na biljnim ostacima i samoniklim biljkama ječma). 

Simptomi mrežaste pegavosti lista ječma

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.

Zdravstveno stanje useva ozimog ječma

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi ozimog ječma se nalaze u fazi od  kraja  bokorenja do faze prvo kolence najmanje 1 cm iznad kolenca bokorenja (BBCH 29-31), u zavisnosti od rokova setve i sortimenta.

Vizuelnim pregledima useva, na pojedinim parcelama koje su ušle u osetljivu fazu razvoja, fazu vlatanja, utvrđeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) i pepelnice žita (Erysiphae graminis) na nivou epidemijskog praga štetnosti (videti preporuku od 23.3.2021.).

Simptomi sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) i rđe (Puccinia spp.) registrovani su na manjem procentu biljaka.

Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:

Lokalitet

Faza razvoja

(BBCH skala)

%biljka sa simptomima mrežaste  pegavosti lista ječma

%biljka sa simptomima pepelnice

%biljka sa simptomima sočivaste pegavosti lista ječma 

%biljka sa simptomima rđe

Stara Moravica

BBCH 30

25

25

6

1

Bačka Topola

BBCH 31

28

14

6

0

Zobnatica

BBCH 29

58

78

4

1

Lovćenac

BBCH 30

30

10

2

0

 

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.

1 - 10 Next