Skip to main content

Region Vrbas

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Vrbas
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Vrbas.
Mrka trulež plodova

Na području delovanja RC Vrbas, jabuke se nalaze u fazi sazrevanja i berbe plodova (BBCH 81-85).

Vizuelnim pregledom plodova jabuke koji su oštećeni od ptica, insekata, uočeno je prisustvo simptoma truleži ploda jabučastog voća, Monilinia fructigena.

 

simptomi mrke truleži na plodu jabuke

 

Ovaj patogen napada jabuku, krušku, breskvu, nektarinu, šljivu, trešnju, kajsiju, šljivu.

Plodovi mogu biti inficirani od zametanja do pune zrelosti, kako u zasadu, tako i u skladištu. Mladi plodovi mogu biti zaraženi preko osušenih prašnika, koji se na njima duže zadržavaju, a zaraza može da se ostvari kroz povrede od ishrane insekata, mehanička oštećenja i sl. Simptomi su u početku u vidu manjih, okruglih, mrkih pega. Kroz pukotine na pokožici ploda obrazuju se reproduktivni organi gljive u vidu koncentričnih krugova, a za nekoliko dana, mrka trulež potpuno zahvata plodove. Mrke pege su u početku glatke, ali  brzo u okviru pega dolazi do sporulacije parazita. Napadnuti plodovi, gube turgor, suše se i mumificiraju. Micelija gljive u potpunosti prožima tkivo ploda, pretvarajući plodove u „mumije„.

Najveće štete nastaju ako do zaraze već formiranih plodova dođe neposredno pred berbu. Za razliku od drugih vrsta roda Monilinia, micelija ovog patogena može izazvati latentne infekcije, tj. simptomi oboljenja se pojavljuju tek kad vremenski uslovi i stepen zrelosti plodova  ne postanu povoljni za pojavu oboljenja.

Preventivne mere za sprečavanje širenja patogena posle berbe su:

-        Skladište i prostor na ulazu treba očistiti od svih trulih ostataka plodova, jer na njima patogen opstaje, treba oprati i dezinfekovati skladište i ambalažu

-        Prilikom berbe paziti da među ubranim plodovima nema nagnječenih i oštećenih plodova

-        Vozila za prevoz treba da su čista, bez ostataka voća

-        Plodove treba što pre ohladiti i dopremiti do mesta skladištenja

-        Utovar obaviti u što kraćem roku

-        Kontrolisati temperaturu u hladnjačama.

Prisustvo krvave vaši u jabučnjacima

Na području delovanja RC Vrbas, jabuke se nalaze u fazi sazrevanja i berbe plodova (BBCH 81-85). U pojedinim zasadima jabuke, vizuelnim pregledom, uočeno je prisustvo kolonija krvave vaši (Eriosoma lanigerum).

kolonije krvave vaši na izdancima jabuke, oko korenovog vrata

Krvava vaš je značajna štetočina jabuke. Naseljava bujnije zasade, na nižim terenima. Njeno prisustvo je intenzivnije u jače orezanim voćnjacima, a najveće štete pričinjava u mladim jabučnjacima i u proizvodnji sadnog materijala.

 

Beskrilne ženke su crvenkasto-braon boje, pokrivene vunastom navlakom. Jedan  deo populacije prezimi u stadijumu larvi u blizini korena, a manji deo populacije prezimi u pukotinama kore stabla jabuke i na korenovom vratu. U proleće se larve kreću ka mladarima, sišu biljne sokove, i na tim mestima dolazi do pucanja kore grana, debla i do pojave rak-rana. Može doći do prevremenog sušenja voćaka, što je naročito opasno u rasadnicima. Krvava vaš ima 10-12 generacije godišnje. Pred jesen i početkom zime formiraju se krilate forme koje preleću i naseljavaju okolna stabla.

Prisustvo kolonija krvavih vaši u zasadima jabuke je lako uočljivo, jer su vaši prekrivene belom vlaknasto-vunastom navlakom na napadnutim biljnim organima: lisnim drškama, granama, deblu.

 

 

 

Preventivne mere sa ciljem suzbijanja krvave vaši su: izbor odgovarajućih sorti i podloga (koristiti slabo bujne i otpornije podloge), odgovarajuća rezidba (omogućiti prozračnost krošnje da bi se insekticidi ravnomerno deponovali na sve biljne delove), sprečavanje stvaranja rana na stablima, izbalansirana ishrana (umereno đubrenje azotom, da bi se sprečilo preterano bujanje izdanaka).

 

Hemijske mere zaštite se teže sprovode, jer štetočina ima skriven način života i voštanu navlaku. Pri pojavi pokretnih formi, tj. prilikom početka migracije mogu se koristiti insekticidi na bazi a.m. flonikamid ili spirotetramat. Tokom zime se vrši zimsko tretiranje primenom mineralnih ulja sa većom količinom tečnosti kako bi se pokrili svi infestirani biljni delovi.

Miner okruglih mina u jabučnjacima

Na području delovanja RC Vrbas, zasadi jabuke se nalaze u fazi berbe i završetka berbe, završetka razvoja mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 87-91).

Vizuelnim pregledom zasada jabuka kod kojih nije sprovedena adekvatna hemijska zaštita od štetočina, uočene su štete prouzrokovane ishranom larvi od  minera okruglih mina (Leucoptera scitella).

 

simptomi napada minera okruglih mina na listu jabuke

 

Miner okruglih mina  je štetočina voća, prvenstveno jabuke ali se može naći i na krušci, dunji, višnji. Poslednjih godina sve je značajnija štetočina u većim plantažnim zasadima i matičnjacima jabuke.
Prezimljava u stadijumu lutke, u opalom lišću. Leptiri se pojavljuju u fazi cvetanja jabuke i nakon parenja polažu pojedinačna jaja na naličje lista. Jaja su ovalna, veličine 0,3 - 0,25 mm i u početku providna. Larve  počinju sa ishranom na listu, tako što izgrizaju parenhim lista do epidermisa. Hraneći se prave mine okruglog oblika koje se šire i mogu da dostignu do 1 cm u prečniku. Koncentrični krugovi unutar mina su od izmeta larvi. Larve zadnjeg stadijuma progrizaju minu, spuštaju se i prelaze u stadijum lutke na naličju lista ili na peteljki ploda. Ovaj miner razvija u našim uslovima tri do četiri generacije godišnje.
Mineri lista spadaju u grupu defolijanata lišća, smanjuju asimilacionu površinu voćaka, usled čega dolazi do iscrpljivanja voćke, podložnosti pojave patogena, slabog prirasta i dozrevanja letorasta, izmrzavanja, smanjene rodnosti za narednu godinu, a samim tim i lošeg kvaliteta plodova.

U sistemu PIS-a monitoring ove štetočine se vrši putem feromonskih klopki i vizuelnih pregleda. Hemijske mere zaštite se uglavnom sprovode sa zaštitom od najznačajnije štetočine jabuke kod nas-jabukinog smotavca. S obzirom da prezimljavaju u opalom lišću, brojnost im se može smanjiti  obradom zemljišta ispod voćaka, sakupljanjem i uništavanjem lišća.

Zlatasto žutilo vinove loze

Na području RC Vrbas, na pojedinačnim i zapuštenim čokotima, registrovani su simptomi zlatastog žutila vinove loze (prouzrokovač fitoplazma Flavescence doree) čiji je vektor cikada Scaphoideus titanus.

simptomi zlatastog žutila

Prvi simptomi zaraženih čokota se mogu videti u proleće, na pupoljcima, koji zaostaju u porastu, slabo odrvenjavaju. Cvetanje i formiranje plodova je poremećeno te dolazi do sušenja  pojedinačnih bobica ili celog grozda. Najupečatljiviji simptomi se uočavaju na listovima gde se kod belih sorti javlja promena boje lista u zlatnožutu a kod crnih sorti u ljubičasto-crvenu boju. Ivice listova se povijaju na dole.

Osnovna mera kontrole je korišćenje zdravog sadnog materijala, monitoring i suzbijanje cikade vektora u infektivnoj fazi, praćenje pojave simptoma bolesti, uklanjanje i spaljivanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze oko proizvodnih zasada, uništavanje korova.

Sada se još uvek mogu prepoznati zaraženi čokoti  te se predlaže njihovo uklanjanje iz zasada i uništavanje.

Zeleno uvenuće paprike i paradajza

Na području delovanja RC Vrbas paradajz se nalazi u fazi sazrevanja ploda i semena (BBCH 81-89).

Vizuelnim pregledom useva paradajza, na pojedinim lokalitetima, registrovani su simptomi zelenog uvenuća (Verticillium albo-atrum i Verticillium dahliae).

zeleno uvenuće paprike

Ovaj parazit ima širok krug domaćina, sa preko 200 biljnih vrsta, posebno iz familije Solanacae i Cucurbitacae. Do zaraze tim patogenom može doći u svim fazama njihovog razvoja. Osnovni simptom bolesti je uvenuće biljaka, gde biljka zadržava zelenu boju.
Kod paprike zaraženo tkivo lišća gubi turgor, suši se i otpada. U početku biljke zaostaju u porastu, a kasinje dolazi do postepenog gubitka boje. Na uzdužnom preseku korena uvelih biljaka, uočava se mrki prsten u zoni sudovnog tkiva. Uvenuće cele biljke se posebno vidi u najtoplijem delu dana. Uginule biljke mogu biti prekrivene crnim tvorevinama od sklerocija.

Kod paradajza su simptomi nešto drugačiji. Nema uvenuća biljaka, ni remećenja porasta. Na starijem lišću se javljaju hlorotične pege, koje nekrotiraju. Na uzdužnom preseku stabla se javlja mrka obojenost sudovnog sistema. Micelija gljive se u poljskim uslovima može održati u zemljištu i do 14 godina, ali najveća količina micelije preživi 2-4 godine. Za klijanje mikrosklerocija potrebno je da u zemljištu ima dovoljno vlage i da je temperatura 20-25°C i da su prisutne materije koje luči koren. Gljiva prodire kroz rane, korenove dlačice ili kroz epidermis korena gde se sistemično razvija. U povoljnim uslovima, zaraza se sa lokalnih žarišta može proširiti na ceo usev. Parazit se prenosi površinskom vodom, zaraženim biljnim ostacima i zaraženim semenom.

Direktne mere zaštite se ne mogu sprovoditi, zbog dugog održavanja gljive u zemljištu. Sa ciljem kontole ove bolesti preporučuje se primena svih raspoloživih preventivnih mera koje podrazumevaju: dezinfekcija zemljišta, potapanje korena pre rasađivanja ili njegovo zalivanje rastvorom propamokarb-hidrohlorida ili propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminijum, uklanjanje korova, biljnih ostataka, gajenje visoko otpornog sortimenta, kontrolisano đubrenje azotnim đubrivima, smanjenje povređivanja biljaka, poštovanje plodoreda (papriku i paradajz treba saditi na istoj površini svake pete godine) i redovno uklanjanje uvenulih biljka.

Prisustvo bele truleži na suncokretu

Na području delovanja RC Vrbas, usevi suncokreta se u zavisnosti od  lokaliteta, sortimenta i vremena setve nalaze u različitim fazama sazrevanja. Vizuelnim pregledom suncokreta uočeno je prisustvo bele truleži, prouzrokovač (Sclerotinia sclerotiorum) , forma na glavi suncokreta .

Bela trulež suncokreta, (Sclerotinia sclerotiorum), javlja se na suncokretu tokom čitave vegetacije u raznim oblicima:

Ø  Propadanje semena i klijanaca

Ø  Uvenuće biljaka kao posledica zaraze na   korenu i prizemnom delu stabla

Ø  Uvenuće i lomljenje gornjeg dela biljaka zbog infekcije na sredini stabla

Ø  Trulež glavice

Korenska forma bele truleži javlja se od početka butonizacije do kraja vegetacije suncokreta. Glavni simptom je uvenuće biljaka na prizemnom delu stabla, gde  dolazi do nekroze tkiva. U uslovima povećane vlažnosti, na obolelom tkivu, javlja se bela, vunasta navlaka, od micelije gljive. Tkivo se razmekšava i trune. Na tim mestima se formiraju krupne sklerocije .

Stabljična forma javlja se na lisnim drškama u vidu beličaste navlake. Sa zaraženih lisnih drški parazit prelazi na stablo, na kome nastaju krupne nekrotične pege, jasno ograničene zdravim tkivom. Zaražena tkiva se razmekšavaju i dobijaju izgled vlažne truleži. Na tim mestima dolazi do lomljenja stabla i poleganja biljaka suncokreta.

Glavična forma javlja se posle cvetanja na glavicama na njenoj donjoj strani u vidu mrkih, nekrotičnih pega. Zaraženo tkivo u okviru pega se razmekšava i počinje da truli. Pege se šire i zahvataju celu glavu, prelaze na vršni deo stabljike do glave. Između semenki se obrazuje gusta bela micelija, koja se kasnije pretvara u sklerocije.

  

Velika slika                            Velika slika

Osnovni izvor zaraze u našim uslovima, predstavljaju: zaraženi ostaci suncokreta, u kojima gljiva ostaje u vidu micelije ili sklerocija, (u godinama jakih zaraza, veći broj sklerocija ostaje u zemljištu, ne gubeći vitalnost pri raznim uslovima isušivanja, vlaženja i izmrzavanja zemljišta), samonikle biljke suncokreta doprinose održavanju inokuluma u zemljištu, kao i prenošenje askospora vazduhom.

Mere zaštite:

Ø  Najefikasnija mera zaštite je plodored (5 do 6 godina ne gajiti suncokret na istoj parceli);

Ø  Setva manje osetljivih hibrida suncokreta;

Ø  Upotreba semena dobre klijavosti;

Ø  Dezinfekcija semena fungicidima;

Ø  Suzbijanje samoniklih biljaka.

Cikada Reptalus panzeri

Na području delovanja RC Vrbas, usevi kukuruza se nalaze u fazi cvetanja i  razvoja ploda, gornji i donji delovi metlice u cvetanju, mlečni sadržaj zrna do 40% suve materije ( BBCH 65-75 ).

Vizuelnim pregledom useva merkantilnog, semenskog i kukuruza šećerca, registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri.

Vektor je Stolbur fitoplazme koja prouzrokuje crvenilo kukuruza.

Ova cikada ima jednu generaciju godišnje, prezimi kao larva u trećem stupnju razvoja na korenu pšenice. Ženka polaže jaja u blizini korena kukuruza, u zemlji, gde larve ranih stupnjeva nastavljaju svoju ishranu. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu, julu i hrane se floemskim sokovima.

cikada Reptalus panzeri

Cikada Reptalus panzeri ima veliki broj domaćina, naseljava staništa u blizini šuma, kao i žbunastu i drvenastu vegetaciju. Preferira kukuruz kao glavnu biljku domaćina, zbog ishrane imaga i mlađih larvenih stupnjeva. Najvažnija mera zaštite je poštovanje plodoreda, tj. posle kukuruza ne sejati pšenicu, da bi se prekinuo ciklus razvoja ove cikade i tako smanjila njena brojnost. Hemijske mere se ne preporučuju.

Prisustvo simptoma mehuraste gari u usevima kukuruza

Na području RC Vrbas, usevi merkantilnog, semenskog i kukuruza šećerca  nalaze se u fazi rane mlečne zrelosti do faze rane voštane zrelosti (BBCH 73-83).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza, u zavisnosti od hibrida i lokaliteta, registrovani su simptomi mehuraste gari kukuruza (Ustilago maydis) na do 30% biljaka.

simptomi mehuraste gari na klipu kukuruza

Simptomi su izraženi na svim nadzemnim delovima biljaka kukuruza, u vidu mehurastih izraslina. Na listovima se pojavljuju bradavičaste tvorevine, duž glavnog nerva ili na ivicama.

simptomi mehuraste gari na listu kukuruza

Najveći tumori formiraju se na klipu. Gljiva se razmnožava hlamidosporama koje nastaju u tumorastim izraštajima. Optimalna temperature za razvoj gljive je od 26-32°C i smenjivanje sušnog i vlažnog perioda u vremenu od izbijanja metlica do oplodnje. Plodored nema uticaja na intenzitet pojave oboljenja. Mehanička oštećenja na biljkama, posebno od insekata ili grada doprinose povećanju zaraze.

Najvažnije mere kontrole mehuraste gari kukuruza su gajenje hibrida otpornih na stresne uslove kao i primena svih agrotehničkih mera koje doprinose boljoj kondiciji biljaka i prevazilaženju stresnih uslova poput dobre obrade zemljišta, izbalansirane mineralne ishrane i optimalne gustine useva.

Zelena povrtna stenica u usevu kukuruza šećerca

Na području delovanja RC Vrbas, u usevu kukuruza šećerca, koji se nalazi u fenofazi razvoja ploda, rana mlečna zrelost do 40% mlečnog sadržaja ( BBCH 71-73 ), vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo odraslih jedinki zelene povrtne stenice ( Nezara viridula ) na do 80% biljaka.

zelena povrtna stenica

Štete prave i larve i odrasle jedinke sisajući biljne sokove iz svih nadzemnih delova biljaka. Veoma je polifagna štetočina i na području našeg rada registrovana je u svim voćarskim, povrtarskim i ratarskim kulturama. Usni aparat je prilagođen za bodenje i sisanje. Na mestima uboda dolazi do promene boje ploda i napadnuti plodovi dobijaju gorak ukus usled ispuštanja enzima prilikom ishrane stenica. Na mestima uboda dolazi i do razvijanja sekundarnih patogena i takvi plodovi gube tršišnu i upotrebnu vrednost.

oštećenja na klipu kukuruza od stenica

oštećenja od stenica

Insekticidi iz grupe piretroida pokazali su dobru efikasnost u suzbijanju ove štetočine, ali je njihova primena ograničena u fazama sazrevanja plodova zbog karence, kao i zbog njihovog štetnog dejstva na korisne organizme. Na manjim površinama moguće je mehaničko sakupljanje i uništavanje larvi i odraslih jedinki.

Prisustvo blitvine pipe (Lixus junci) u usevima šećerne repe

Na području delovanja RC Vrbas, usevi šećerne repe se nalaze u fazi formiranja korena (BBCH 40).

Vizuelnim pregledom useva šećerne repe je registrovano prisustvo odraslih jedinki blitvine pipe (Lixus junci), kao i oštenjenja od ishrane larvi te štetočine na lisnim drškama repe, na manjem procentu biljaka.

odrasla jedinka blitvine pipe

Blitvina pipa ima jednu generaciju godišnje, prezime odrasle jedinke ispod suvih ostataka u zemljištu. Počinju svoju aktivnost na temperaturama većim od 12°C. Hrane se biljkama iz familije Beta. Štete pravi larva, koja pravi pravolinijske galerije u lisnim drškama, koje nekad dopiru do vrata korena. Štete su posebno izražene na stabljikama semenske repe, jer bušenjem stabljike biljke zaostaju u porastu, ostvaruju se niži prinosi semena, stabljike se lome, a na tim mestima se naseljavaju sekundarni patogeni.

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju. Za suzbijanje ove štetočine veoma korisna mera je uništavanje žetvenih ostataka odmah nakon žetve, kao i aktivnost raznih prirodnih neprijatelja. 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima