Skip to main content

Kosovska Mitrovica

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kosovska Mitrovica
Prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevima kukuruza

Na području rada RC Kosovska Mitrovica usevi kukuruza se nalaze u fazi rata stabljike (BBCH 30-36). Vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovano je prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.

Takođe, pregledima su uočena i oštećenja na listovima i stabljici kukuruza koja prouzrokuju larve kukuruznog plamenca svojom ishranom.

 

Kukuruzni plamenac predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina kukuruza, kako u našoj zemlji, tako i u svetu. Kukuruzni plamenac u agroekološkim uslovima Srbije obrazuje dve generacije godišnje, a ponekad, u uslovima tople i vlažne jeseni, i parcijalnu treću generaciju. Let prve generacije beleži se od maja do kraja juna, i to najčešće od polovine maja do druge polovine juna, dok let druge generacije može početi već u prvoj polovini jula i trajati sve do septembra, ali najčešće od druge polovine jula. Najveća brojnost prve generacije se očekuje od kraja maja do sredine juna, odnosno od kraja jula do sredine avgusta za drugu generaciju. Prezimljava u stadijumu gusenice poslednjeg uzrasta u kukuruzovini, komušini ili žetvenim ostacima. Rotacija useva je važan činilac u proizvodnji kukuruza koji smanjuje brojnost prve generacije kukuruznog plamenca. Larve koje uspešno prežive zimu i ulutkaju se na proleće, naći će se u polju na kojem je posejan drugi usev.

Larveni stadijum prolazi kroz pet stupnjeva razvoja i ciklus se završava u rasponu od 3 do 5 nedelja. Brzina razvića larve u direktnoj je vezi sa temperaturom. Mlade gusenice su veoma sitne, svetle boje sa tamnom glavom. Gusenice u ovom stupnju razvoja su veoma osetljive na klimatske ekstreme poput visokih temperatura, niske vlažnosti vazduha, intenzivnih padavina, te je smrtnost najveća u ranim fazama razvića. Larve prvog i drugog stupnja se hrane mezofilom lista, ostavljajući očuvan epidermis, što daje karakterističan izgled oštećenjima u vidu prozorčića na listovima. Larve drugog i trećeg stupnja mogu da se ubuše u centralni nerv lista gde nastavljaju da se hrane, ali najčešće ishranu nastavljaju u lisnoj spirali mladih listova u formiranju, kroz koje se ubušuju i koji kada se kasnije u potpunosti razviju dobijaju karakteristične tragove ishrane u vidu koncentričnih perforacija raspoređenih u nizu na listovima. Larva nastavlja da se hrani metlicom u formiranju i ubušuje se u dršku metlice, koja veoma često i otpadne usled oštećenja od gusenica. Mlade gusenice druge generacije, takođe se hrane mezofilom lista ili polenom u pazuhu lista ili pak na listovima komušine klipa, dok se u četvrtom stupnju ubušuju u stablo, klip ili dršku od klipa i tamo nastavljaju razviće. Prisustvo gusenica unutar stabla je lako uočljivo usled ostataka ishrane i izmeta koja nalikuje piljevini koja se nagomilava na mestu ubušenja u stablo. Gusenice za svoju ishranu najčešće koriste sunđerasto parenhimsko tkivo unutar stabla ili drške klipa, ili se hrane mladim zrnom kukuruza.

Larve kukuruznog plamenca se hrane svim delovima biljke kukuruza, osim korena, te su štete koje uzrokuju mnogostruke. Razviće prve generacije se poklapa sa fazom formiranja metlice, koja često biva oštećena ili polomljena usled ishrane gusenica još nerazvijenom metlicom ili unutar drške metlice. Gusenice druge generacije oštećuju sve delove klipa, a mogu se hraniti nezrelim zrnom ispod komušine, kao i unutar drške klipa i kočanke, što može dovesti do otpadanja klipa. Začetak klipa može takođe biti oštećen i u velikom broju slučajeva takav klip ne formira zrna, a može i potpuno propasti. U većini slučajeva šteta koju gusenice nanose hraneći se na klipu je od manjeg značaja kod merkantilnog kukuruza u odnosu na kukuruz kokičar i šećerac, ali i semenski kukuruz, gde i najmanja oštećenja zrna predstavljaju direktan ekonomski gubitak. Larve obe generacije se ubušuju u stablo kukuruza i hrane se sunđerastim parenhimskim tkivom biljke, time ga oštećujući, kao i provodnim snopićima, čime se otežava usvajanje i prenos hranjivih materija. Oštećeno tkivo je podložno gljivičnim i bakterijskim infekcijama, a sama biljka postaje krta i sklona pucanju usled udara vetra ili jakih kiša. Larve mogu nanositi direktne štete ishranom, zrnom kukuruza i time direktno uticati na smanjenje prinosa. Takođe, ubušivanjem larvi u stablo, pogotovo u predelu internodija, i njihovom ishranom biljnim tkivima, dolazi do fizičkog slabljenja i strukturalnog narušavanja arhitekture biljke, što ima za posledicu povećavanje mogućnosti pucanja stabla i poleganja biljke. Na kraju, oštećeno tkivo ili zrno predstavljaju pogodna mesta za prodiranje patogena, kao što su gljive uzročnici sekundarnih infekcija, ali i bakterija i virusa.

Hemijske mere suzbijanja kukuruznog plamenca se preporučuju ukoliko je 10% biljaka sa položenim jajima kod merkantilnog kukuruza i 5% biljaka kod semenskog i kukuruza šećerca, na početku piljnja larvi. U tu svrhu su registrovane sledeće aktivne materije: hlorantraniliprol, hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin, indoksakarb i dr.

Prisustvo cikade Scaphoideus titanus u zasadima vinove loze

Na području rada RC Kosovska Mitrovica zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi cvast nabubrela, cvetovi zatvoreni zajedno spojeni do faze cvasti potpuno razvijene, cvetovi odvojeni (BBCH 55-57).

Vizuelnim pregledima zasada vinove loze u regionu severa Kosova i Metohije, registrovano je prisustvo cikade vinove loze Scaphoideus titanus. U toku je  piljenja larvi ove štetočine.

Cikada vinove loze Scaphoideus titanus je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje veoma destruktivno oboljenje zlatasto žutilo vinove loze. Ova cikada svoje razviće završava isključivo na vinovoj lozi,  ima jednu generaciju godišnje a prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara. Početni simptomi zaraze ovom fitoplazmom ogledaju se u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do karakteristične promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. Početak piljenja larvi u agroekološkim uslovima Srbije odvija se tokom maja ili juna. Larve navedene cikade prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva, a odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna ili jula i ostaju u vinogradu sve do septembra. S obzirom na početak piljenja larvi ove cikade, a tek treći larveni stupnjevi su sposobni za prenos fitoplazme, za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

RC Kosovska Mitrovica nastaviće sa praćenjem cikade Scaphoideus titanus.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području RC Kosovska Mitrovica usevi ozimog ječma se u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike nalaze u fazi 70% cvetova se pojavilo do faze puno cvetanje: najmanje 50% cvetova otvoreno, prve latice opadaju (BBCH 56-65), a usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od srednja faza zastavičara do faze početak cvetanja vidljive prve polenove kesice (BBCH 43-61).

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice utvrđeno je prisustvo simptoma žuto mrke pegavosti lista pšenice (Pyrenophora tritici-repentis) na do 3% biljaka.

 

Vizuelnim pregledom useva ozimog ječma utvrđeno je prisustvo simptoma ramulariozne pegavosti ječma (Ramularia collo-cygni) na do 4% biljaka.

Takođe, pregledom useva uočeno je i prisustvo larvi žitne pijavice (Lema melanopus). Suzbijanje ove štetočine preporučuje se ukoliko se pregledom useva registruje prisustvo od 0,5 do 1 larve po biljci.

Trenutno je aktuelna zaštita pšenice od patogena prouzrokovača fuzarioze klasa i žitne pijavice. Pogledati preporuku za zaštitu pšenice od 19.5.2022. na ovom linku.

Pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha)

Prouzrokovač pepelnice (Podosphaera leucotricha) je veoma značajan patogen u proizvodnji jabuka na našem području. 

Simptomi oboljenja su vidljivi na izdancima, listovima, cvetovima u vidu bele, a vremenom sive brašnaste navlake. Iz zaraženih pupoljaka razvijaju se kratki deformisani izdanci. Zaraženi cvetovi su sitniji, deformisani, vremenom izumiru i opadaju. Na plodovima se simptomi ispoljavaju u vidu mrežavosti. Kod kasnijih zaraza simptomi ostaju lokalizovani u okviru pega.  Jako zaražena stabla su zakržljala, imaju kratke izndanke, sitne listove i plodove.

Parazit se razvija na površini biljnih organa, prezimljava u vidu micelije u zaraženim pupoljcima. Iz njih se razvijaju zaraženi izndaci na kojima se stvaraju micelija i konidije patogena koje prouzrokuju sekundarne infekcije. Sa stanovišta uslova spoljne sredine, pepelnica “nije zahtevna”. Micelija se razvija već na 5°C, konidije mogu da izvrše infekcije na temperaturama između 10-32°C (optimum 22-24°C), za šta je potrebna minimalna vlažnost vazduha od 40%. Brzo širenje patogena se dešava u uslovima toplog i sparnog vremena.

Agrotehničke i nepesticidne mere su osnova uspešne zaštite protiv pepelnice. Naročito je značajno odstranjivanje zaraženih mladara. Registrovane aktivne materije za suzbijanje prouzrokovača  pepelnice su: heksakonazol, boksalid+piraklostrobin, pirimetanil+flukvinkonazol, sumpor, kresoksimmetil, fluatrifol, difenokonazol i drugi.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica usevi ozime pšenice i ječma se u zavisnosti od vremena setve,  nalaze se u različitim fazama bokorenja, od faze dva stabla vidljivo do faze pet stabla vidljivo (BBCH 22-25).

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma nije registrovano prisustvo simptoma bolesti kao ni prisustvo štetočina. Takođe, vizuelnim pregledom nije registrovano ni prisustvo aktivnih rupa od glodara.

RC Kosovska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i  ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području rada RC Kosovska Mitrovica usevi ozime pšenice i ječma se, u zavisnosti od rokova setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, od faze 5 i više listova razvijeno (BBCH 15) do faze vidljiva tri sekundarna stabla (BBCH 23).

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma nije uočeno prisustvo bolesti i štetočina. Za sada nije uočeno ni prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljskog miša – Apodemus sylvaticus i poljske voluharice - Microtus arvalis).

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma, na više lokaliteta, registrovana su oštećenja lisne mase kao posledica niskih temperatura u prethodnom periodu.

RC Kosovska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica usevi ozimih strnih žita se u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja. Vizuelnim pregledom na lokalitetima Grabovac i Ibarsko Postenje je utvrđeno da se usevi ozime pšenice nalaze u fazi dva do četiri lista razvijeno (BBCH 12-14), dok se usevi ozimog ječma nalaze u fazi tri do pet lista razvijeno (BBCH 13-15).

 

Vizuelnim pregledima ozime pšenice i ječma na pomenutim lokalitetima nije utvrđeno prisustvo simptoma biljnih bolesti, kao ni prisustvo štetnih insekata. Takođe, vizuelnim pregledom nije registrovano ni prisustvo aktivnih rupa od glodara - poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

RC Kosovska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na teritoriji delovanja RC Kosovska Mitrovica setva ozime pšenice i ječma je još uvek u toku, dok se usevi koji su posejani u optimalnom roku, u zavisnosti od lokaliteta nalaze u fazi od nicanja do razvijena 4 lista (BBCH 09-14).

 

Na lokalitetima Grabovac, Dobrava i Jarinje su izvršeni vizuelni pregledi ozime pšenice i ječma, i pregledom je utvrđeno prisustvo cikada (Cicadelidae) na 3% biljaka.

Cikade prouzrokuju direktnu štetu svojom ishranom sisajući sokove biljaka, ali pričinjavaju i indirektne štete kao prenosioci različitih fitopatogenih virusa. Prag štetnosti u početnim fazama razvoja pšenice i ječma iznosi 10% napadnutih biljaka, pa se hemijske mere zaštite ne preporučuju.

Vizuelnim pregledom pšenice i ječma nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae), kao ni prisustvo simptoma bolesti. Na navedenim lokalitetima je izvršen i pregled na prisustvo aktivnih rupa od glodara, i za sada nije registrovano njihovo prisutvo.

RC Kosovska Mitrovica će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma.

Agrotehničke mere u zasadima jabuka

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica zasadi jabuka se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u fazi od obezbojavanja i početka opadanja lišća do faze 50% lišća opalo (BBCH 92-95).

Nakon branja plodova u zasadima jabuka od izuzetne je važnosti da se pored jesenjeg hemijskog tretmana zaštite jabuke sprovedu i određene agrotehničke mere u voćnjaku. Agrotehničke mere utiču na smanjivanje infektivnog potencijala različitih gljivičnih i bakterioznih patogena koji prezimljavaju u voćnjaku. Nakon opadanja lišća sa stabla treba sakupiti i ukloniti opalo lišće iz voćnjaka tamo gde je to moguće. Nakon sakupljanja opalog lišća treba ukloniti i sve mumificirane plodove sa grana stabala kao i one sa površine zemlje.

Posle sakupljanja plodova proizvođači mogu početi sa orezivanjem i uklanjanjem suvih, polomljenih kao i obolelih grana. Ukoliko se vizulenim pregledom voćnjaka primete simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), obolele orezane grane ne treba spuštati na zemlju, već ih odmah iznositi iz voćnjaka i uništiti ili spaliti. Prilikom orezivanja delova grana sa simptomima bakteriozne plamenjače jabučastog voća,  rez treba da je barem 30 cm unutar zdravog tkiva, a prilikom svakog novog reza treba dezinfikovati alat. Nastale rane je potrebno dezinfikovati, a u slučaju većih rezova, treba ih premazati kalem-voskom.

Nakon orezivanja suvih, polomljenih i obolelih grana preporučuje se  sprovođenje hemijskih mera zaštite primenom nekog od registrovanih preparat na bazi bakra (vidi preporuku).

Nakon sprovođenja hemijskog tretmana, može se sprovesti i krečenje voćaka, naročito na manjim površinama. Ova mera ublažava uticaj temperaturnih kolebanja u toku kasne jeseni i zime koje mogu dovesti do pucanja kore, a takođe se uništavaju lišajevi i mahovina koji su dobra podloga za prezimljavanje štetnih organizama.

Prisustvo larvi i imaga zelene povrtne stenice (Nezara viridula) u zasadu malina

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica vizuelnim pregledom zasada maline sorte Polka, čija je berba i dalje u toku, registrovano je prisustvo larvi i imaga zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) u niskom intezitetu napada.

Zelena stenica je invazivna štetočina i hrani se velikim brojem biljnih vrsta. U našoj zemlji u proteklih nekoliko godina je primetna njena progresija, a registrovana je u usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Za sada se njeno prisustvo uglavnom vezuje za bašte i okućnice i za useve i zasade koji nisu u intenzivnoj proizvodnji, međutim, ova vrsta ima veliki potencijal da postane ekonomski značajna štetočina velikog broja gajenih biljaka kod nas. Najintezivnije štete nastaju u fazama sazrevanja plodova. Prilikom ishrane zelena stenica ubacuje u biljku dve vrste digestivnih enzima, čime razlaže biljno tkivo. Sorte maline čija se berba produžava do prvih mrazeva su najugroženije sorte podložne napadu zelene stenice.

Odrasle jedinke prezimljavaju u opalom lišću i drugim skrovitim mestima, a često i u naseljima, kućama i terasama. Na proleće, posle napuštanja staništa, imaga počinju ishranu i polaganje jajnih legala. Ženke polažu buretasta jaja na naličju vršnih listova biljke domaćina. Jaja shodno fazi razvoja menjaju boju, pa su na početku polaganja bele boje, a kasnije pred piljenje postaju narandžasta. Larve u svom razvoju prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva. Prvi stupanj larve se ne hrani biljni tkivom i te larve ostaju u grupi  na mestu gde su se ispilele. Drugi stupanj larve počinje da se hrani biljnim tkivom ali takođe ostaju grupisani. Treći, četvrti i peti stupnjevi larvi se pokreću dalje od mesta piljenja i tako se napad širi. Imaga i nimfe ove stenice pri uznemiravanju padaju na zemlju i simuliraju smrt. Kasnije se vrate na biljku hraniteljku i nastavljaju sa razvojem. Plodovi koji bivaju napadnuti od strane zelene stenice dobijaju gorak ukus, dolazi do diskoloracije pokožice i podložni su napadu drugih štetnih organizama.

Hemijske mere borbe protiv ove štetočine su otežane jer se ova stenica najintenzivnije javlja u vreme sazrevanja plodova kao i u toku berbe kada je primena insekticida ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence. Na manjim proizvodnim površinama moguće je ručno sakupljanje i uklanjanje odraslih jedinki čime se mogu umanjiti štete.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima