Skip to main content

Kosovska Mitrovica

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kosovska Mitrovica
Prisustvo larvi i imaga zelene povrtne stenice (Nezara viridula) u zasadu malina

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica vizuelnim pregledom zasada maline sorte Polka, čija je berba i dalje u toku, registrovano je prisustvo larvi i imaga zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) u niskom intezitetu napada.

Zelena stenica je invazivna štetočina i hrani se velikim brojem biljnih vrsta. U našoj zemlji u proteklih nekoliko godina je primetna njena progresija, a registrovana je u usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Za sada se njeno prisustvo uglavnom vezuje za bašte i okućnice i za useve i zasade koji nisu u intenzivnoj proizvodnji, međutim, ova vrsta ima veliki potencijal da postane ekonomski značajna štetočina velikog broja gajenih biljaka kod nas. Najintezivnije štete nastaju u fazama sazrevanja plodova. Prilikom ishrane zelena stenica ubacuje u biljku dve vrste digestivnih enzima, čime razlaže biljno tkivo. Sorte maline čija se berba produžava do prvih mrazeva su najugroženije sorte podložne napadu zelene stenice.

Odrasle jedinke prezimljavaju u opalom lišću i drugim skrovitim mestima, a često i u naseljima, kućama i terasama. Na proleće, posle napuštanja staništa, imaga počinju ishranu i polaganje jajnih legala. Ženke polažu buretasta jaja na naličju vršnih listova biljke domaćina. Jaja shodno fazi razvoja menjaju boju, pa su na početku polaganja bele boje, a kasnije pred piljenje postaju narandžasta. Larve u svom razvoju prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva. Prvi stupanj larve se ne hrani biljni tkivom i te larve ostaju u grupi  na mestu gde su se ispilele. Drugi stupanj larve počinje da se hrani biljnim tkivom ali takođe ostaju grupisani. Treći, četvrti i peti stupnjevi larvi se pokreću dalje od mesta piljenja i tako se napad širi. Imaga i nimfe ove stenice pri uznemiravanju padaju na zemlju i simuliraju smrt. Kasnije se vrate na biljku hraniteljku i nastavljaju sa razvojem. Plodovi koji bivaju napadnuti od strane zelene stenice dobijaju gorak ukus, dolazi do diskoloracije pokožice i podložni su napadu drugih štetnih organizama.

Hemijske mere borbe protiv ove štetočine su otežane jer se ova stenica najintenzivnije javlja u vreme sazrevanja plodova kao i u toku berbe kada je primena insekticida ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence. Na manjim proizvodnim površinama moguće je ručno sakupljanje i uklanjanje odraslih jedinki čime se mogu umanjiti štete.

Antraknoza plodova paprike

Na području rada RC Kosovska Mitrovica vizuelnim pregledom useva paprike na lokaciji Velji Breg, primećeni su simptomi antraknoze plodova paprike.

Antraknoza plodova paprike je bolest koju prouzrokuje nekoliko gljiva iz roda Colletotrichum. Ovo oboljenje se prenosi zaraženim semenom i ostacima zaraženih biljaka.

Na plodovima se prvo pojavljuju mala vodenasta ulegnuća koja se šire i postepeno prelaze u lezije prečnika i do 4 cm. Kako lezija raste formiraju se koncentrični krugovi crne boje, koji predstavljaju mikrosklerocije gljive. Na stablu i listovima simptomi su prisutni u vidu braonkasto-sivkastih pega nepravilnog oblika,  oivičenih tamno braon bojom. Sazrevanjem, plodovi postaju osetljiviji na infekciju ovim patogenom.

U borbi protiv ovog patogena ključne su preventivne mere zaštite koje podrazumevaju korišćenje zdravstveno ispravnog semena. Ako se koristi sopstveno seme ono mora biti poreklom iz potpuno zdravih biljaka i bez ikakvih simptoma bolesti, a preporučuje se i potapanje ovakvog semena u vodu temperature 52°C kako bi se uništile spore na površini semena. U proizvodnji iz rasada treba koristiti samo potpuno zdrave biljke i poštovati plodored, pa nikako ne saditi papriku na istoj parceli bar tri godine a ni na površini posle paradajza ili patlidžana. Kod navodnjavanja koristiti sisteme kojima se ne vlaže nadzemni delovi biljke (sistem "kap po kap").

Mehurasta gar kukuruza (Ustilago maydis)

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica usevi kukuruza se nalaze u fazi početak razvoja semena do faze rana mlečna zrelost (BBCH 71-73).

Vizuelnim pregledima useva kukuruza na više lokacija uočeno je prisustvo mehuraste gari na klipovima kukuruza (Ustilago maydis).

Ovo oboljenje je rasprostranjeno u svim regijama gajenja kukuruza u našoj zemlji, i javlja se svake godine, u manjem ili većem intenzitetu. Simptomi se javljaju u vidu mehurastih izraslina, guka ili tumora na svim nadzemnim delovima biljaka. U mehurastim izraslinama formira se veliki broj teleutospora koje služe za održavanje gljive. Optimalna temperatura za klijanje spora je između 25-30°C. Uslovi neravnomernog snabdevanja useva kukuruza vlagom, kada se periodi sa obilnim kišama smenjuju sa jakim sušama, izuzetno pogoduju razvoju ovog oboljenja. Upravo ovakvi uslovi su vladali u proizvodnji kukuruza u ovoj proizvodnoj godini, u vreme kada je usev bio u osetljivim fazama razvoja.

Mere kontrole ove bolesti su:

        gajenje hibrida tolerantnih na stresne uslove

       dobro izbalansirano đubrenje, optimalna gustina useva, dobra obrada zemljišta -  a sve sa ciljem stvaranja bolje kondicije biljaka i prevazilaženja stresnih uslova.

Trulež plodova jabuke

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica zasadi jabuka se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od početak zrenja (pojavljuje se specifična boja za kultivar) do faze napredovanje zrenja (povećanje inteziteta boje karakteristične za kultivar), BBCH 81-85.

Vizuelnim pregledom zasada jabuka uočeni su simptomi truleži plodova jabuke (Monilinia fructigena).

 

U vreme kada plodovi dospevaju u poslednju fazu rasta može doći do pojave truleži na plodovima. Gljiva koja prouzrokuje ovo oboljenje prezimljava u zaraženim trulim plodovima koji se smežuraju i vise u kruni voćaka (tzv. mumije) ili otpadnu na zemlju. Kasnije tokom proleća na njima se formiraju jastučići sa sporama. Spore nošene vetrom i kišom dospevaju na plod, proklijaju u miceliju koja prodire u plod preko rana ili oštećenja. Rane nastaju na mestima infekcije drugih patogena (najčešće prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequlis)) ili na mestima ishrane larvi jabukinog smotavca, na mestima udara grada itd. Bolest prelazi sa zaraženog na zdrav plod na mestu njihovog dodirivanja. Gljiva se razvija u plodu, meso ploda postaje smeđe, trune i na površini ploda se formiraju spore koje dalje šire zarazu. Što su plodovi zreliji to su podložniji napadu ove gljive.

Mere suzbijanja podrazumevaju suzbijanje prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke, jabukinog smotavca, jabukine ose i drugih štetočina koje napadaju plodove. Značajna mera je i uklanjanje zaraženih plodova. Skladišta u kojima će se čuvati jabuke treba da imaju regulaciju temperature (2 do 3°C), a preporuka je i češći pregledi na prisustvo simptoma truleži i njihovo uklanjanje. U fazama sazrevanja plodova preporuka je i primena hemijskih mera zaštite što se može pogledati na linku.

Ljubičasta pegavost izdanka maline- Didymella applanata

Vizuelnim pregledom zasada malina na teritoriji rada RC Kosovska Mitrovica, na više lokacija, uočeni su simptomi ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata).

 

U našim uslovima prvi simptomi bolesti se uočavaju krajem juna i u julu mesecu, na lišću mladih jednogodišnjih izdanaka. Prvo se javljaju sitne mrke pege sa mrkožutim obodom na ivicama lišća odakle se šire ka glavnom lisnom nervu. Kako se bolest razvija dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku slova “V”. Obolelo lišće je nepravilnog oblika i prevremeno opada.

Zaraza se sa lišća preko lisne drške širi na noduse, dok se na zahvaćenim izdancima javljaju tamne, kestenaste pege, koje se šire oko pazušnih pupoljaka i duž internodija. Često se pege sa susednih nodusa spajaju, pa bude zahvaćen ceo izdanak. U toku jeseni pege se slabo primećuju, dok se tokom zime javljaju srebrnaste pege (izbeljivanje izdanaka). Na zaraženim lastarima u proleće najčešće ne kreću pupoljci.

Preventivne mere zaštite od ovog patogena podrazumevaju nabavku sertifikovanih sadnica prilikom podizanja novih zasada. Takođe, pošto se bolest održava u starim izdancima gde se stvara ogromna masa spora, zaražene lastare je neophodno ukloniti odmah nakon berbe, kako ne bi prezimeli i raširili zarazu. Rezidbom je potrebno obezbediti odgovarajući razmak između izdanaka, čime se omogućava slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave bolesti. Takođe, značajne su i preventivne hemijske mere tokom vegetacije kao i nakon berbe registrovanim fungicidima.

Plamenjača (Phytophthora infestans) u usevima paradajza

Na teritoriji rada RC Kosovska Mitrovica  usevi paradajza na otvorenom polju se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u različitim fazama razvoja i sazrevanja ploda (BBCH 77-81).

Plamenjača paradajza i krompira (Phytophthora infestans) je jedna od najopasnijih bolesti paradajza, koja u povoljnim uslovima za svoj razvoj može naneti velike štete. Početni simptomi se uočavaju na listu u vidu krupnih vodenastih pega na ivici  ili na vrhu lista. U uslovima vlažnog vremena pege dobijaju maslinastu boju a na naličju se mogu videti beličaste prevlake. List se suši i izumire. Na stablu se javljaju ovalne ili izdužene pege, u početku vodenaste a kasnije dobijaju mrku boju. Pege mogu obuhvatiti stablo prstenasto i dovesti do sušenja. Simptomi se javljaju i na plodovima u vidu vodenastih pega koje postaju mrke. Nekroza ploda se brzo širi i za nekoliko dana zahvati ceo plod koji lako opada.

Plamenjača paradajza se suzbija kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera. Od agrotehničkih mera važan je plodored, izbalansirana ishrana NPK uz dodatak mikroelemenata koji doprinose smanjenju inteziteta pojave plamenjače. Hemijske mere zaštite podrazumevaju upotrebu fungicida.

Hemijske mere zaštite paradajza tokom ove sezone iz RC Kosovska Mitrovica mogu se pogledati na linku.

Crna pegavost (Alternaria solani) u usevu krompira

Na području rada RC Kosovska Mitrovica usevi krompira se u zavisnosti od lokaliteta, sortimenta kao i od datuma setve, nalaze u fazi razvoja krtola do početka žućenja lišća (BBCH 75-92).

Vizuelnim pregledom useva krompira kasnijeg sortimenta registrovani su simptomi crne pegavosti krompira (Alternaria solani).

Pojedinih godina štete od ovog patogena mogu biti i preko 50% u gubitku prinosa, a kod jačih zaraza dolazi do potpunog gubitka lisne mase. Simptomi crne pegavosti se pojavljuju na stablu, plodu i lišću. Na lišću se pojavljuju koncentrične pege, okruglastog do nepravilnog oblika prevučene navlakom tamnomrke boje (konidiofore i konidije). Na krtolama se javljaju ulegnute, okrugle pege. Pege na plodu su najštetnije jer zaraženi plodovi gube ekonomsku vrednost. Širenje zaraze ide od starijeg ka mlađem lišću. Toplo i vlažno vreme pogoduje razvoju bolesti, a prenosi se biljnim ostacima na kojima zadržava vitalnost i do 18 meseci.

Mere kontrole crne pegavosti su sledeće:

-upotreba zdravog sadnog materijala;

-gajenje otpornijih sorti;

-uklanjanje biljnih ostataka sa parcele;

-hemijske mere zaštite primenom fungicida.

Preporuke RC Kosovska Mitrovica za zaštitu krompira od crne pegavosti se mogu pogledati na linku.

Prisustvo simptoma truleži plodova (Monilinia spp.) u zasadima šljiva

Vizuelnim pregledom zasada šljiva na teritoriji delovanja RC Kosovska Mitrovica, uočeno je prisustvo simptoma truleži plodova (Monilinia spp.) na više lokacija.

Moniliozna oboljenja voća su rasprostranjena u svim proizvodnim regionima zemlje. Na osetljivim sortama ukoliko se ne preduzme adekvatna zaštita, redovno mogu da prouzrokuju masovno propadanje cvetova i grančica, a značajne štete nastaju na plodovima na kojima izazivaju trulež. Iz roda Monilinia u našim proizvodnim uslovima pojavljuju se tri vrste gljiva:

o   Monilinia laxa- napada koštičave voćne vrste: trešnju, višnju, šljivu, breskvu, kajsiju i izaziva sušenje cvetova i grančica,

o   Monilinia fructigena - prouzrokuje mrku trulež plodova jabučastih voćnih vrsta i

o   Monilinia fructicola – napada uglavnom biljke iz roda Prunus i u pojedinim zemljema gde se izvoze naši poljoprivredni proizvodi nalazi se na karantiskoj listi štetnih organizama što može da ograniči izvoz.

Sve tri vrste mogu parazitirati cvetove, mlade izdanke i plodove. Napadnuti cvetovi i mladi plodovi nekrotiraju, a listovi i izdanci venu. Na starijim plodovima gde se infekcija uglavnom vrši preko povreda,  javljaju se kružne koncentrične svetlosmeđe pege koje se brzo proširuju i tkivo u okviru pega truli zahvatajući sve veće površine tkiva. Ubrzo zatim čitav plod počinje da truli, smežurava se, suši i pretvara u tzv. mumije.  Takvi mumificirani plodovi mogu ostati u krošnji da vise ili otpadaju na zemlju i služe za održavanje patogena tokom zime. Osnovni izvor inokuluma kako za primarne tako i za sekundarne zaraze su konidije koje se stvaraju iz micelija, a raznosi ih vetar, voda i insekti. Najkritičniji period za ostvarenje infekcija je period cvetanja, naročito ako ga prati vlažno vreme, kao i period sazrevanja plodova.

Zaštita od monilioza nije jednostavna i zahteva primenu kako agrotehničkih, tako i hemijskih mera zaštite. Prilikom podizanja voćnjaka treba birati propusne terene gde je olakšano provetravanje, a redove postavljati u pravcu dominantnih vetrova radi bolje aeracije. Zaražene grančice i grane treba orezivati 20 cm ispod suvog dela, i ovu meru je najbolje sprovesti sa letnjom rezidbom, a ne odlaganjem u proleće. Odsečene grane zajedno sa mumificiranim plodovima treba izneti van voćnjaka i spaliti. Hemijske mere zaštite se sprovode u periodu cvetanja i sazrevanja plodova. Preporuku za zaštitu plodova šljive od prouzrokovača truleži plodova RC Kosovska Mitrovica je objavila 15.7. (vidi preporuku).

Prisustvo simptoma bakteriozne pegavosti lista paprike

Na području rada RC Kosovska Mitrovica usevi paprike na otvorenom se u zavisnosti od vremena sadnje i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, od faze vidljivo prvo primarno-sekundarno stablo do faze vidljivo devet i više cvetnih početaka sa izduženim plodnicima (ovariama) na glavnom stablu (BBCH 21-59).

Vizuelnim pregledom useva paprike na lokaciji Velji Breg, na donjim listovima paprike uočeni su simptomi bakteriozne pegavosti lista paprike (Xanthomonas campestris pv. vesicatoria).

 

Bakteriozna pegavost lista paprike je ekonomski najznačajnija bolest u proizvodnji paprike na otvorenom polju. Tokom leta, kada su vrednosti dnevnih temperatura visoke i prisutna je vlaga, može doći do infekcije lišća. Usled jačeg napada dolazi do opadanja zaraženog lišća i defolijacije biljaka što svakako bitno utiče na smanjenje prinosa.

Prvi simptomi se mogu uočiti na lišću paprike u vidu sitnih, tamnozelenih pega. U povoljnim uslovima pege se šire, obolelo tkivo nekrotira i dobija mrku boju. Prvo oboleva starije lišće a zatim se pegavost i hloroza šire i na mlađe lišće, a donji listovi opadaju.

Preventivne mere borbe od pomenutog patogena su od izuzetnog značaja: upotreba zdravog semenskog materijala, plodored  i priprema za period rasađivanja (dezinfkcija alata, kontejnera i dr.), gajenje manje osetljivih sorata.

Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu preparata na bazi bakra pred padavine ili navodnjavanje, kako je i RC Kosovska Mitrovica obavestila proizvođače sledećim preporukama.

Prisustvo simptoma fuzarioze klasa pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica usevi ozime pšenice se nalaze u fazi kasna mlečna zrelost do faze rana voštana zrelost (BBCH 77-83), a usevi ozimog ječma se nalaze u fazi rana voštana zrelost do faze mekana voštana zrelost (BBCH 83-85).

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma, na lokalitetu Grabovac,  registrovano je prisustvo simptoma fuzarioze klasa (Fusarium graminearum) na do 3% zaraženih biljaka.

 

 

Fuzariozu klasa prouzrokuju gljive iz roda Fusarium, i ovo oboljenje se javlja svake godine u slabijem ili jačem intezitetu. Ukoliko cvetanje pomenutih useva prati vlažno i kišovito vreme može doći do infekcije prouzrokovačem fuzarioze klasa, a cvetovi predstavlju ulazno mesto za prolazak gljive. Simtomi su lako uočljivi, nakon cvetanja klasići gube normalnu zelenu boju, postaju bledi i žućkasti. Zaraženi klasići ostaju uspravni, dok zdravi zbog težine zrna bivaju povijeni. U uslovima povećane vlažnosti dolazi do pojave narandžaste prevlake na plevicama.

Fuzarioza klasa je ekonomski značajna bolest jer dovodi do smanjenja prinosa, zaražena zrna su lošeg kvaliteta, šturog izgleda i nenalivena. U  povoljnim uslovima dolazi do sintetisanja mikotoksina koji su štetni za ishranu ljudi i životinja.

Hemijske mere zaštite se preporučuju na početku cvetanja, kada 5% klasova izbaci prašnike, kao što je i preporučeno 24.05.2021. godine (vidi preporuku).

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima