Skip to main content

Kosovska Mitrovica

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kosovska Mitrovica
Zdravstveno stanje useva ozime pšenice i ječma

Na području RC Kosovska Mitrovica, na nižim nadmorskim visinama usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od 3 do 5 listova razvijeno (BBCH 13-15), a usevi ozimog ječma u fazi do 8 listova razvijeno (BBCH 18). Usevi ozime pšenice na višim nadmorskim visinama se nalaze u fazama od nicanja do razvijena dva lista.

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma nisu uočeni simptomi biljnih bolesti, dok je prisustvo lisnih vaši registrovano na do 6 % biljaka.

Pregledom nije uočeno prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljskog miša – Apodemus sylvaticus i poljske voluharice – Microtus arvalis).

RC Kosovska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Prisustvo lisnih vaši u usevima ozime pšenice

Na području rada RC Kosovska Mitrovica na nižim nadmorskim visinima setva ozime pšenice je u toku, dok se usevi iz ranijih rokova setve nalaze u fazi nicanja do faze 1-2 razvijena lista (BBCH 11-12).

Na višim nadmorskim visinama (Babubovica, Kruševo, Graničane, Ostraće, Potkomlje i dr.) setva ozime pšenice se planira u narednom periodu.

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice (lokalitet Grabovac) registrovano je prisustvo jedinki lisnih vaši (Aphididae) na oko 6% biljaka. Prisustvo drugih štetočina i bolesti nije registrovano.

Primena insekticida preporučuje se ukoliko se u početnim fazama razvoja useva pšenice uoči prisustvo lisnih vaši i cikada na preko 10 % biljaka. Za naredni period prognoziraju se visoke temperature za ovo doba godine koje će pogodovati razvoju i povećanju aktivnosti štetnih insekata.  Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan pregled poniklih useva na prisustvo štetočina.

RC Kosovska Mitrovica nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima ozime pšenice.

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području rada RC Kosovska Mitrovica u okviru kosovsko-mitrovačkog regiona izvršen je zdravstveni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu. Vizuelnim pregledom obuhvaćeni su hibridi iz ranih i kasnih grupa zrenja. Monitoring kukuruza je obuhvatio 20 parcela na preko 10 različitih lokaliteta (Grabovac, Srbovac, Vuča, Leposavić, Ibarsko Postenje, Gornje i Donje Jarinje, Rvatska, Beluće, Varage, Zubin Potok i druge).

Monitoring kukuruza je podrazumevao pregled 100 klipova po parceli, radi utvrđivanja prisustva zaraze gljivama iz rodova Fusarium, Aspergillus, Penicillium i Cladosporium, kao i u cilju utvrđivanja oštećenja od ishrane insekata (kukuruzna sovica-Helicoverpa armigera i kukuruzni plamenac-Ostrinia nubilalis).

Vizuelnim pregledima klipova merkantilnog kukuruza utvrđeni su sledeći rezultati:

-          Oštećenja od insekata na do 40% klipova;

 

-          prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium registrovano je na 7-25% klipova;

 

 

-          prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus registrovano je na  0-10% klipova

 

-          prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium registrovano je na 0-5% klipova;

 

-          prisustvo gljiva iz roda Cladosporium registrovano je na 0-5% klipova;

 

 

-          prisustvo simptoma kombinovanih oštećenja registrovano je na 1-10% klipova;

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)

Na području rada RC Kosovska Mitrovica usevi kukuruza se u zavisnosti od hibrida i datuma setve nalaze u fazi vidljiv vrh metlice do faze rana mlečna zrelost (BBCH 52-73).

Vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovano je prisustvo položenih jaja druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis).

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je polifagna štetočina, koja naseljava i pravi štete na oko 225 vrsti biljaka iz različitih familija.

Kukuruzni plamenac prezimljava u stadijumu odrasle gusenice u žetvenim ostacima kukuruza. Kukuruzni plamenac jajna legla najčešće polaže na naličje listova kukuruza i paprike, a ponekad i na klipove i plodove. U toku je let leptira i polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca. Vizuelnim pregledima su registrovana položena jaja na do 3% biljaka semenskog i kukuruza šećerca, dok je kod merkantilnog kukuruza registrovano 7% biljaka sa položenim jajnim leglima ove štetočine. Hemijski tretman se preporučuje kada se na semenskom i kukuruzu šećercu utvrdi prisustvo jajnih legala na 5% biljaka, dok kod merkantilnog kukuruza taj prag iznosi 10% biljaka sa položenim jajnim leglima.

Vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovana su i oštećenja od ubušivanja i ishrane larvi prve generacije kukuruznog plamenca.

Oštećenja od kukuruznog plamenca su ulazna mesta za fitopatogene gljive koje sintetišu mikotoksine. Najštetnije su gljive iz roda Aspergillus koje sintetišu aflatoksin, pa na posebnom oprezu trebaju biti potrošači koji kukuruz koriste za ishranu u mlečnom govedarstvu. U sušnim i toplim uslovima kakvi trenutno vladaju, gljive iz roda Aspergillus mogu da proizvode aflatoksine.

Lozina lisna grinja šiškarica (Eriophyes vitis)

Na području rada RC Kosovska Mitrovica u zasadima  vinove loze je uočeno prisustvo simptoma na listovima, uzrokovanih napadom lozine lisne grinje šiškarice (Eriophyes vitis).

Procenat inficiranih čokota je oko 3, a infestiranih listova na čokotu je oko 7. Ova štetočina ima tri generacije, a razvoj ove grinje kreće od sredine aprila i završava se do kraja septembra. Imago je crvolikog oblika, bledožute je boje, a prezimljava u ljuspicama vinove loze, a aktivnost imaga kreće sa porastom temperature, preko 15°C.

Prvi i klasični tip simptoma napada je erinoza lišća. Grinje sisaju sokove, pa na naličju lista formiraju udubljenja ispunjena vunastom prevlakom što često može navesti do pogrešnog zaključka da se radi o plamenjači vinove loze. I vunasta prevlaka je takođe ispunjena kolonijom grinja koja je u početku žućkasto-beličastom boje, koja posle postaje ljubičasta ili rđasta. Grinje iz takvih listova prelaze na mlađe delove biljke. Na licu lista dolazi do formiranja bradavičastih izraštaja tamnozelene do crvene poje.

Drugi tip oštećenja se javlja na pupoljcima, gde prezimljava odrasla grinja, izazivajući izumiranje pojedinih pupoljaka i deformaciju lastara u vidu kratkih internodija, formirajući rozetnu u obliku “veštičje metle”. Grinje se u nove zasade mogu preneti zaraženim sadnim materijalom ili kalemljenjem. Treći tip oštećenja je uvijanje lišća, kao posledica sisanja sokova, bez pojave vunaste prevlake.

Kod suzbijanja grinja šiškarica treba obratiti pažnju na intenzitet napada. Ukoliko je intenzitet napada manji, preporučuju se hemijske mere uklanjanja i spaljivanja listova. Ukoliko je intenzitet napada veći, vrši se hemijsko tretiranje fungicidima na bazi sumpora, koji imaju supresivno dejstvo, a tretman treba sprovesti pri temperaturi vazduha od 15 do 28°C. Svakako se preporučuje i zimsko tretiranje s nekim od uljnih insekticida. Lozine grinje imaju i veliki broj prirodnih neprijatelja, posebno predatorskih grinja.

Pepelnica vinove loze (Uncinula necator)

Na području rada RC Kosovska Mitrovica u zasadima vinove loze tokom ove sezone najdominantiji su simptomi pepelnice vinove loze (Uncinula necator) od ekonomski značajnih oboljenja loze.

Na obolelim zeljastim delovima vinove loze dolazi do pojave brašnasto-bele navlake. Zaraženo mlado lišće se deformiše, a cvasti i vrhovi lastara se suše, ređe lišće. Na bobicama u porastu, zaraženo tkivo ispod brašnaste navlake nekrotira i puca. U pukotinama bobica se često vidi seme. Takve bobice se suše ili ih zahvata trulež. Razvijene bobice kada su zaražene ne pucaju, već se na njihovoj površini javljaju mrke, žiličaste nekroze.

Pepelnica se na vinovoj lozi javlja od ranog proleća pa do kraja vegetacionog perioda. Zaraze nastaju i po kišovitom i suvom vremenu. Plahovite kiše mogu da speru oidije (konidije gljive na površini zaraženih biljnih delova u vidu navlake sivo-bele boje) na zemlju i tako umanje zarazu. Povećanju inteziteta zaraza doprinosi promena klimatskih uslova i pojačano đubrenje mineralnim đubrivima. Ova fitopatogena gljiva može da vrši infekcije i bez slobodne vode, pri niskim vrednostima relativne vlažnosti vazduha (čak pri 20% prema literaturnim podacima). U uslovima koji su sve češći kod nas tokom proleća i leta, u uslovima dugih bezkišnih perioda i visokih temperatura, ovaj patogen ima sposobnost da se razvija i zato mu treba posvetiti posebnu pažnju i redovno vršiti hemijske mere zaštite (i kada nema padavina).

Siva trulež na malini (Botrytis cinerea)

Na području RC Kosovska Mitrovica zasadi malina se nalaze u fazi sazrevanja plodova (BBCH 81-89). Vizuelnim pregledima zasada malina na plodovima je uočeno prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinerea).

Ovom patogenu najviše pogoduju vlažni i prohladni vremenski uslovi, a naročito tokom cvetanja. Infekcija se ostvareuje u periodu cvetanja i plodonošenja. Kada dođe do zaraze ploda maline karakteristična je pojava sive masa plesni koja se formira na plodovima i koja predstavlja sporonosne organe gljive. Gljiva se brzo širi, pa od jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod. U zasadima malina siva trulež može da smanji prinos i do 80%.

Sa zaštitom od ovog patogena počinje se već kada je malina u cvetanju, a završava se pred berbu. Prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite obavezno se treba pridržavati karenci primenjenih preparata. Takođe, treba i koristiti fungicide različitog mehanizma delovanja  zato što parazitne gljive bezo steknu otpornost na korišćene fungicide. Od agrotehničkih mera u cilju smanjenja infekcije se preporučuje bolje provetravanje malinjaka, osvetljenosti u redu, kao i primena manjih količina azotnih đubriva.

Polaganje jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) u usevima paprika

Na području rada RC Kosovska Mitrovica, usevi paprika na otvorenom se nalaze u fazi 9 i više listova (BBCH 19). Vizulenim pregledima useva paprika registrovana su položena jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na pojedinačnim biljkama.

Pamukova (kukuruzna) sovica je izrazito polifagna štetočina, a najveće štete pravina kukuruzu, paprici, paradjzu, boraniji, soji, suncokretu, duvanu ali se pri masovnoj pojavi može registrovati ishrana na skoro svim gajenim biljkama. Gusenice mlađeg razvojnog stupnja skeletiraju lišće dok se starije hrane i generativnim organima. Kod paprika larva se ubušuje u plod i pričinjava štete koje se ne mogu popraviti, takvi plodovi gube tržišnu vrednost, a nakon kiše se napune vodom i trule.

RC Kosovska Mitrovica naastavlja sa praćenjem navedene štetočine.

Crna pegavost vinove loze (Phomopsis viticola)

Na teritoriji rada RC Kosovska Mitrovica zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od bobice veličine graška do faze početak dodirivanja bobica (BBCH 75-77). Vizuelnim pregledima vinove loze na više lokaliteta registruje se prisustvo simptoma crne pegavosti vinove loze koju prouzrokuje fitopatogena gljiva (Phomopsis viticola).

Ovo oboljenje naročito je često u našim vinogorjima i to u regionima sa hladnijim i vlažnijim prolećem, gde je porast lastara blago usporen pa je mogućnosti infekcije veća. Infekcija ovim patogenom obično nastaje sa povećanjem temperature preko 10°C sa nešto dužim vlažnijim periodima što je kraj marta, početak aprila u našim regionima. Nakon perioda inkubacije dolazi do pojave simptoma koji se javljaju prvenstveno na lastarima i to naročito na prve dve do tri internodije gde se pojavljuju tamne lezije i pege koje usled rasta tkiva pucaju, tako da se vrlo brzo na početnim internodijama javljaju pukotine i kraste na lastarima. Tako simptomatični lastari zaostaju u rastu i razvoju pa samim tim se na njima formira značjno manja količina grozdova nego na zdravim. Tako oštećeni lastari u toku zime veoma često izmrzavaju pa stoga u narednoj vegetaciji uopšte i ne kreću sa rastom i razvojem. Napad crne pegavosti može biti toliko jak da nekada strada i kompletan čokot. Ukoliko je inficiran kompletan čokot, u narednoj vegetacji neće moći da razvije kvalitetne lastare pa samim tim se ne ostvaruje željeni prinos. Simptomi se nakon toga javljaju i na listovima u vidu sitnih svetlih pega sa crnom tačkicom u sredini. Na listu može da se formira veliki broj pega koje se postepeno spajaju. Sa porastom temperature pege vrlo brzo nekrotiraju usled čega list ima značajno smanjenu asimilacionu površinu i ne može da ishrani formirane grozdove pa samim tim se dobija prinos značajno lošeg kvaliteta. Simptomi na grozdovima takođe mogu da se jave i to u vidu nekroze i pojave pukotina i kora na peteljci grozda, usled čega propada sam grozd delimično ili u potpunosti. Međutim simptomi na grozdovima ne javljaju se tako često kao na lastarima. Generalno, ova bolest u vinogradima može uzrokovati gubitke od 10 do 15% u smanjenju prinosa pa do krčenja kompletnih jače inficiranih čokota.

Sa suzbijanjem ove bolesti počinje se veoma rano već tokom rezidbe kada je potrebno prepoznati i rezidbom ukloniti sve simptomatične lastare. Često proizvođači greše pa orezani biljni materijal ne unište, a on predstavlja glavni izvor zaraze u narednoj vegetaciji. Obavezno je orezani biljni materijal izneti iz vinograda i spaliti. Nakon rezidbe preporučuje se sprovođenje hemijskog tretmana mineralnim uljem u cilju suzbijanja prezimljujućih formi štetočina u kombinaciji sa nekim od bakarnih preparata. Sledeći bitan korak u strategiji zaštite od crne pegavosti jeste hemijski tretman u fenofazi vunastih pupoljaka koja često može dugo da traje pa se u tom peroidu i ostvaruje infekcija, naročito u hladnijim regionima. U toj fenofazi značajno je primeniti preparate na bazi bakra. Sledeći tretman veoma je značajan i potrebno ga je sprovesti kada lastari počinju sa rastom (tri do pet cm) i to preparatima sa aktivnim materijama kontaktnog mehanizma delovanja kao što su: mankozeb ili folpet.

Prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevima kukuruza

Na području rada RC Kosovska Mitrovica usevi kukuruza se nalaze u fazi rata stabljike (BBCH 30-36). Vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovano je prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.

Takođe, pregledima su uočena i oštećenja na listovima i stabljici kukuruza koja prouzrokuju larve kukuruznog plamenca svojom ishranom.

 

Kukuruzni plamenac predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina kukuruza, kako u našoj zemlji, tako i u svetu. Kukuruzni plamenac u agroekološkim uslovima Srbije obrazuje dve generacije godišnje, a ponekad, u uslovima tople i vlažne jeseni, i parcijalnu treću generaciju. Let prve generacije beleži se od maja do kraja juna, i to najčešće od polovine maja do druge polovine juna, dok let druge generacije može početi već u prvoj polovini jula i trajati sve do septembra, ali najčešće od druge polovine jula. Larve koje uspešno prežive zimu i ulutkaju se na proleće, naći će se u polju na kojem je posejan drugi usev.  

Larve kukuruznog plamenca se hrane svim delovima biljke kukuruza, osim korena, te su štete koje uzrokuju mnogostruke. Razviće prve generacije se poklapa sa fazom formiranja metlice, koja često biva oštećena ili polomljena usled ishrane gusenica još nerazvijenom metlicom ili unutar drške metlice. Gusenice druge generacije oštećuju sve delove klipa, a mogu se hraniti nezrelim zrnom ispod komušine, kao i unutar drške klipa i kočanke, što može dovesti do otpadanja klipa. Začetak klipa može takođe biti oštećen i u velikom broju slučajeva takav klip ne formira zrna, a može i potpuno propasti. U većini slučajeva šteta koju gusenice nanose hraneći se na klipu je od manjeg značaja kod merkantilnog kukuruza u odnosu na kukuruz kokičar i šećerac, ali i semenski kukuruz, gde i najmanja oštećenja zrna predstavljaju direktan ekonomski gubitak. Larve obe generacije se ubušuju u stablo kukuruza i hrane se unutar stabla, čime se otežava usvajanje i prenos hranjivih materija. Oštećeno tkivo je podložno gljivičnim i bakterijskim infekcijama, a sama biljka postaje krta i sklona pucanju usled udara vetra ili jakih kiša. Larve mogu nanositi direktne štete ishranom, zrnom kukuruza i time direktno uticati na smanjenje prinosa. Takođe, ubušivanjem larvi u stablo i njihovom ishranom biljnim tkivima, dolazi do fizičkog slabljenja i biljke, što ima za posledicu povećavanje mogućnosti pucanja stabla i poleganja biljke. Na kraju, oštećeno tkivo ili zrno predstavljaju pogodna mesta za prodiranje patogena, kao što su gljive uzročnici sekundarnih infekcija, ali i bakterija i virusa.

Hemijske mere suzbijanja kukuruznog plamenca se preporučuju ukoliko je 10% biljaka sa položenim jajima kod merkantilnog kukuruza i 5% biljaka kod semenskog i kukuruza šećerca, na početku piljnja larvi. U tu svrhu su registrovane sledeće aktivne materije: hlorantraniliprol, hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin, indoksakarb i dr.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima