Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > jagoda  

Web Part Page Title Bar image
jagoda

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 17.7.2019 ‎(1)
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)17.7.2019 20:58Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Leskovac azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) prati se pomoću lovnih klopki u zasadima breskve, šljive, višnje, maline, jagode i vinove loze.

Ova invazivna štetočima može da predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji bobičastog, koštičavog voća i vinove loze. Ženke čvrstom testerastom legalicom zasecaju pokožicu ploda i polažu jaja u zdrave plodove u vreme zrenja. Ispiljene larve hrane se mesom ploda usled čega nastaju i najveće štete. Napadnuti plodovi podložni su napadu različitih vrsta patogena.

Prvi ulovi ove štetočine ove godine registrovani su u zasadima višnje (lokalitet Donja Jajina) i breskve (lokalitet Leskovac). Iako se trenutno registruju niske brojnosti ulovljenih imaga, s obzirom da se radi o štetočini koja ima visok reprodukcioni potencijal, kratko generacijsko vreme, veoma brzo može doći do povećanja brojnosti populacije. U narednom periodu očekuje se njena pojava i na drugim lokalitetima.

U cilju kontrole populacije ove štetočine, kao i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima malina, kupina, bresaka, šljiva, borovnica i vinove loze  preporučuju se sledeće mere:

-        Postavljanje velikog broja klopki u cilju masovnog izlovljavanja i  redukovanja brojnosti odraslih jedinki. Klopke se postavljaju na ivične delove paracela i to na rastojanju od 2 do 3m, dok se unutar parcele postavljaju na rastojanju od 5m. Lovne klopke se mogu napraviti od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora prečnika 4 mm (čime se omogućava ulazak mušica), kao i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta. Klopke se prazne na svakih 7 dana i menja atraktant.

-        Potrebno je skratiti interval berbe plodova, time i njihovo brže sklanjanje sa parcele.

-        Sanitarne mere podrazumavaju uništavanje prezrelih i zaraženih plodova odlaganjem u burad koja ostaju zatvorena sedam dana. Važna je i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama, čime se sprečava mogućnost prenosa iz jednog u drugi region.

-        Održavanje higijene ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja, divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ove štetočine i mesta njenog umnožavanja.

Raspoložive mere kontrole moraju biti sprovedene na području celog regiona. Parcijalna kontrola pojedinih parcele daje slabije rezultate i ostavlja mogućnost umnožavanja štetočine.

Region: Leskovac
Expand/Collapse Created : 16.7.2019 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice16.7.2019 7:59Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Tokom cele godine RC Novi Sad prati azijsku voćnu mušicu (Drosophila suzukii) pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima koštičavog, jagodičastog voća, kao i vinove loze.

Krajem protekle nedelje registrovani su prvi ulovi imaga ove štetočine na severnim obroncima Fruške gore u zasadima trešanja. U toku ove nedelje očekuje se njena pojava i na drugim lokalitetima.

Azijska voćna mušica je polifagna štetočina koja napada veliki broj kako gajenih, tako i biljaka iz spontane flore. Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od mnogih mušica iz roda Drosophila, ženke azijske voćne mušice imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Legalicom zasecaju pokožicu ploda i unutar njega ubacuju jaja. Takvi plodovi podložni su napadu različitih patogena, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

U ovom momentu neophodno je preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.

Mere kontrole:

·         Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

·         Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

·         Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržavati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

·         Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, dženarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćin ovoj štetočini.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

Region: Novi Sad
Expand/Collapse Created : 10.5.2019 ‎(1)
Zaštita jagoda10.5.2019 15:21Siva trulež (botrytis cinerea); Tripsi (thrips spp)

Na području delovanja RC Šabac  zasadi  jagoda se nalaze u fazi od seme jasno vidljivo na plodnici do faze prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar (BBCH 73-85).

 

velika slika

Osetljiva faza jagode i česte padavine mogu stvoriti povojne uslove za ostvarenje infekcija  prouzrokovačem sive truleži (Botrytis cinerea).  

U cilju suzbijanja navedenog patogena proizvođačima se preporučuje primena fungicida:

Signum, Luminis (a.m. boskalid+piraklostrobin) u dozi 1,5 kg /ha (karenca 7 dana).

Na osnovu vizuelnog pregleda zasada jagoda i metodom otresanja  cvetova i peteljki registrovano je prisustvo tripsa (Thysanoptera). Ove štetočine mogu biti ograničavajući faktor prilikom izvoza jagoda na tržišta gde pojedine vrste tripsa imaju karantinski status.

Preporuka proizvođačima koji su orijentisani ka izvozu je pregled biljaka na prisustvo tripsa. Ukoliko se registruje njihovo prisustvo preporučuje se primena insekticida:

Laser  240 SC (a.m.spinosad ) 0,2 l/ha (karenca 3 dana).

Prilikom primene pesticida obavezno voditi računa o karenci primenjenih preparata!

Region: Šabac
Expand/Collapse Created : 16.4.2019 ‎(1)
Zaštita jagoda16.4.2019 9:47Siva trulež (botrytis cinerea); Pepelnica jagode (Sphaerotheca macularis)

Na području delovanja RC Šabac  zasadi  jagode se nalaze u fazi od prvi otvoreni cvetovi do početka cvetanja oko 10% cvetalo (BBCH 60-61).

Vizuelnim pregledom jagoda registrovano je prisustvo simptoma pepelnice jagode (Sphaerotheca alchemillae).

 

  

simptomi pepelnice na naličju lista

Osetljiva faza cvetanja jagode i vlažni uslovi mogu stvoriti povojne uslove za ostvarenje infekcija  prouzrokovačem sive truleži (Botrytis cinerea).  

U cilju suzbijanja navedenih patogena proizvođačima se preporučuje primena fungicida:

Luna sensation ( a.m. fluopiram+ trifloksistrobin ) u dozi 0,8 l /ha.

Region: Šabac
Expand/Collapse Created : 27.7.2018 ‎(1)
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)27.7.2018 14:47Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Posednjim pregledom lovnih klopki, registrovano  je prisustvo imaga  azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na lokalitetima  Lipnica i Miokovci.  Prisutna je u usevima breskve, jagode i kupine. Trenutno je brojnost dosta niska, ali usled kratkog generacijskog vremena, kao i visoke produkcije jaja, veoma brzo može doći do prenamnoženja.

Plodovi su najosetljiviji  u vreme zrenja. Ženke ove štetočine polažu jaja u zdrave plodove pomoću čvrste testeraste legalice, kojom zasecaju pokožicu ploda čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

 

U cilju kontrole populacije ove štetočine i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima  bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju se sledeće mere:

 

·     masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta

·     skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele

·     održavanje higijene unutar i oko zasada.

·     hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja

 

Region: Čačak
Expand/Collapse Created : 16.7.2018 ‎(1)
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) 16.7.2018 23:02Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)
 

 

velika slika

 

 

Na terenu RC Ruma, na teritoriji opštine Inđija (lokaliteti: Inđija, Ljukovo, Novi Slankamen i Slankamenački Vinogradi), registrovano je prisustvo  azijske voćne mušice (Drosophila suzukii). Pri poslednjim pregledima lovnih klopki postavljenih u zasade maline, kupine, breskve, višnje, i vinove loze registruje se prisustvo odraslih jedinki (od pojedinačnih primeraka do 15 na nedeljnom nivou). Vizuelnim pregledom zapuštenih zasada maline u unutrašnjosti plodova uočeno je prisustvo larvi.

 

Na lokalitetima Ruma, Irig i Rivica u lovnim klopkama se za sada ne beleže ulovi ove štetočine.

 

 Azijska voćna mušica predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji bobičastog, koštičavog voća  i vinove loze. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja. Ženke ove štetočine polažu jaja u zdrave plodove pomoću čvrste testeraste legalice kojom zasecaju pokožicu ploda čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

 

Bez obzira na trenutne niske brojnosti sada je ključni momenat da se sprovedu sve raspoložive mere, naročito u zapuštenim zasadima. U cilju kontrole populacije ove štetočine  i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju se sledeće mere:

 

- masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta

 

- skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele

 

 - obavezno uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana)

 

- higijena ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja

 

- kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom 

 

-hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja

 

Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.

 

Region: Ruma
Expand/Collapse Created : 16.4.2018 ‎(1)
Zaštita jabuke16.4.2018 9:38Bakteriozna plamenjača duvana (pseudomonas tabaci); Čađava krastavost jabuke (venturia inaequalis)

Na teritoriji delovanja RC Vranje  jabuke se nalazi u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta u različitim fazama cvetanja: od faze prvi cvetovi otvoreni (BBCH 60) do faze puno cvetanje (BBCH 65).

 

                 sl.1                                 sl.2

Kišni period koji je pred nama i izuzetno osetljiva faza razvoja u kojoj se jabuka nalazi dovešće do ostvarenja povoljnih uslova za infekcije prouzrokovačem čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke (Venturia inaequalis).

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima da odrade tretman kombinacijom preventivnog i sisetemičnog preparata:

Mankogal 80 ili Dithane M 45    (mankozeb) 0,2 - 0,25%

+

Pyrus 400 SC ili  Pehar (pirimetanil) 0,1%

U fazi cvetanja može dođi do infekcije cvetova fitopatogenom bakterijom prouzrokovačem bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora). 

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da odrade tretman nekim od sledećih preparata:

Funguran OH - u koncentraciji 0,05 - 0,06% ili

Cuprablau Z ultra – u koncentraciji 0,1%

 

Region: Vranje
Expand/Collapse Created : 6.6.2014 ‎(1)
Jagoda – antraknoza (Colletotrichum sp.)6.6.2014 14:31Antraknoza jagode (Colletotrichum acutatum)

Pregledom zasada jagode (lokalitet Konarevo) na području delovanja RC Kraljevo, konstatovano je da se zasad nalazi u fazi 85 BBCH skale (Prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar).

 

Uočeni su simptomi antraknoze na plodovima jagode u jačem intenzitetu samo u delu parcele gde se voda duže zadržavala. Antraknozu plodova jagode izazivaju infekcije gljivama roda Colletotrichum (C. acutatum, C. dematium, C. fragariae, C. gloeosporioides), usled čega plodovi gube svoju tržišnu vrednost. Prethodni period izuzetno vlažnog vremena pogodovao je razvoju patogena. Ne postoje fungicidi registrovani za suzbijanje antraknoze jagode na tržištu Republike Srbije.

 

Colletotrichum sp. 1 – velika slika

 

Colletotrichum sp. 2 – velika slika

Region: Kraljevo
Expand/Collapse Created : 22.5.2014 ‎(1)
Monilinia fructigena, Botrytis cinerea22.5.2014 9:07Mrka trulež ploda jabuke (monilinia fructigena); Siva trulež (botrytis cinerea)
Trulež plodova, jabučastog i koštičavog voća je patogen koji prezimljava u zaraženim, mumificiranim plodovima.
 
U toku naredne vegetacije na površini zaraženih plodova u povoljnim uslovima formiraju se sporodohije sa konidijama koje se otkudaju i nošene vetrom i kišnim kapima,insektima ostvarujući zarazu.
Naročito povoljan momenat za infekciju predstavljaju povrede na površini ploda.Parazit na mestu ulaza obrazuje miceliju koja se širi sa jednog na drugi plod i sistemično širi zarazu.
 
Plod može biti zaražen od zametanja pa sve do berbe a kasnije i u skladištu.
 
Parazit je naročito opasan za plodove u početnoj fazi zrenja a i kasnije.Povećanjem sadržaja šećera i vode u plodovima razvoj patogena je intenzivniji.
 
Na površini ploda obrazuju se koncentriočni krugovi koji se veoma brzo formiraju u toku nekoliko dana obuhvatajući veliku površinu plodova.
 
Preporučuje se proizvođačima da urade tretman koštičavih voćnih vrsta (višnja,trešnja)koje se nalaze u  početnoj fazi zrenja. 
 
Jagodaste voćne vrste (malina, jagoda, kupina)su osetljive na sivu trulež ploda Botrytis cinerea. Kišovito vreme, povrede plodova nastale ubodom insekata, gradom ili na drugi način predstavljaju ulazno mesto za patogena.
 
U cilju suzbijanja navedenih patogena koristiti fungicide sa kraćom karencom:
a.m.ciprodinil +fludioksonil Preparat SWITCH 62,5 WG u konc. o,o8%
a.m.boskalid + piraklostrobin preparat SIGNUM u konc.0,15 % za jagodaste voćne vrste a 0,05-0,075% za višnju i trešnju.
Karenca za jagode 7 dana a za višnju 14.dana.
Prilikom tretiranja jagode naročito je bitno naglasiti da se moraju koristiti veće količine vode.
 
 
Region: Sremska Mitrovica
Expand/Collapse Created : 5.5.2014 ‎(1)
Lisna pegavost jagode – Mycophaerella  fragariae5.5.2014 10:09Lisna pegavost jagode (Mycosphaerella fragariae)

Na području delovanja RC Leskovac obilazeći  zasade pod jagodom registrovana je pojava  tamnoljubičastih  pega, okruglog do nepravilnog oblika, koje se postepeno povećavaju i prelaze u svetlo-mrku ili beličastu boju sa crvenoljubičastim obodom. Uzročnik ovim promenama jeste patogen Mycophaerella fragariae  za čiju pojavu i razvoj  je pogodovalo vlažno i kišovito vreme praćeno nižim temperaturama.

Kako se jagoda nalazi u fazi  početka sazrevanja, gde su pojedinačni plodovi bele boje (fenofaza prema skali BBCH 81), ne preporučujemo primenu  hemijskih sredstava zbog ostataka pesticida. Jedine mere koje u ovom periodu predlažemo jeste mehaničko uklanjanje obolelih  listova i iznošenje iz jagodnjaka kako bi se smanjio potencijal patogena.

Sl. 1 i 2. Lisna pegavost jagode (Mycosphaerella fragariae).

Region: Leskovac
1 - 10 Next