Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > jagoda  

Web Part Page Title Bar image
jagoda

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 29.7.2020 ‎(1)
Azijska voćna mušica – mere kontrole29.7.2020 1:09Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Leskovac monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) se vrši pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom, na nedeljnom nivou tokom cele godine. Klopke su postavljene u zasadima koštičavog i jagodičastog voća i vinove loze.

Prvi ulovi imaga su registrovani na višnji, dok je protekle nedelje registrovan ulov imaga na breskvi,višnji i vinovoj lozi.

Ženke Drosophila suzukii polažu jaja direktno u plod. Za razliku od drugih voćnih mušica ova vrsta napada zdrave plodove voća u fazi zrenja. Ženke svojom veoma snažnom legalicom probijaju površinu ploda gde polažu jaja. Za vrlo kratko vreme, plodovi usled ishrane ispiljenih larvi u potpunosti propadaju.

Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena. Mužjak azijske voćne mušice je prepoznatljiv po karakterističnim crnim pegama na krilima i dva češlja na prednjim nogama.

Drosophila suzukii-mužjak

velika slika

Za zaštitu ugroženih voćnih vrsta, preporuka je da se  sprovedu sledeće mere kontrole:

-          Postaviti što veći broj klopki za masovno izlovljavanje, prvenstveno na obodima zasada na rastojanju od 2-3 metara, a unutar parcele na 5 metara.

Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 mm. Takođe, potrebno je napraviti otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 i dodati par kapi deterženta za sudove.

-          Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa njive.

-          Redovno sprovođenje sanitarnih mera kao što su odstranjivanje zaraženih plodova, kontrola gajbica i druge opreme gde se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

-          Obavezna higijena ivica parcela na kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

Hemijske mere kontrole mogu doprineti smanjenju odraslih jedinki, ali ne i jaja i larve koji su zaštićeni u plodu. Takođe, ova štetočina polaže jaja u zrele plodove što ograničava upotrebu insekticida zbog karence. U našoj zelji ne postoje registrovani insekticidi za suzbijanje Drosophila suzukii.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba sprovoditi na području celog regiona jer kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabije rezultate.

Region: Leskovac
Expand/Collapse Created : 18.5.2020 ‎(1)
Zaštita jagode18.5.2020 10:44Siva trulež (botrytis cinerea); Tripsi (thrips spp)

Na području delovanja RC Šabac zasadi jagoda se nalaze u fazi početak sazrevanja:većina plodova bele boje do faze glavne berbe:većina plodova obojena (BBCH 81-87).

 
 
 

Najavljene padavine u narednom periodu i osetljiva faza razvoja jagoda mogu stvoriti povojne uslove za ostvarenje infekcija prouzrokovačem sive truleži (Botrytis cinerea).

U cilju suzbijanja navedenog patogena proizvođačima se preporučuje primena nekog od fungicida:

Signum, Luminis, Bosco gold (a.m. boskalid+piraklostrobin) u dozi 1,5 kg /ha (karenca 7 dana) ili

Luna sensation (a.m. fluopiram+trifloksistrobin ) u dozi 0,8 l/ha (karenca 7 dana ).

Vizuelnim pregledima zasada jagoda i metodom otresanja cvetova i peteljki registrovano je prisustvo tripsa (Thysanoptera) . Ove štetočine mogu biti ograničavajući faktor prilikom izvoza jagoda na tržišta gde pojedine vrste tripsa imaju karantinski status.

Preporuka proizvođačima koji su orijentisani ka izvozu je pregled biljaka na prisustvo tripsa. Ukoliko se registruje njihovo prisustvo preporučuje se primena insekticida: Laser 240 SC (a.m.spinosad ) 0,2 l/ha (karenca 3 dana).

Prilikom upotrebe pesticida obavezno voditi računa o karenci primenjenih preparata!

Region: Šabac
Expand/Collapse Created : 28.4.2020 ‎(1)
Zaštita jagode28.4.2020 12:33Siva trulež (botrytis cinerea)

Na području delovanja RC Šabac zasadi  jagoda se nalaze u fazi puno cvetanje :sekundarni i tercijalni cvetovi otvoreni  (BBCH 65) .

 

 jagode na otvorenom 

 

faza razoja jagode na otvorenom 

U toku meseca aprila, zbog čestih jutarnjih mrazeva,  kod mnogih useva jagoda je došlo do odbacivanja i propadanja prvog kola cvetova.

 

oštećenja od mraza u toku aprila meseca

Najavljene i česte padavine u narednom periodu, kada se jagoda nalazi u osetljivoj fazi cvetanja, mogu stvoriti povojne uslove za ostvarenje infekcija  prouzrokovačem sive truleži (Botrytis cinerea).  

U cilju zaštite jagode od navedenog patogena proizvođačima se preporučuje primena nekog od registrovanih fungicida:

Signum, Luminis, Bosco Gold (a.m. boskalid+piraklostrobin) u dozi 1,5 kg /ha (karenca 7 dana).

Region: Šabac
Expand/Collapse Created : 16.9.2019 ‎(1)
Zaštita jagode 16.9.2019 15:25Lisna pegavost jagode (Mycosphaerella fragariae)

Na teritoriji RC Zrenjanin završeno je rasađivanje jagoda. U zavisnosti od datuma rasađivanja, jagode se nalaze u fazi razvijeno od jedan do pet listova (BBCH 11 -15).

Faza jagode

Vizuelnim pregledom biljaka registrovano je prisustvo simptoma pegavosti jagode (Mycosphaerella fragariae) na 20% biljka.

Simptom pegavosti

Preporuka proizvođačima je da pregledaju biljke na prisustvo simptoma navedenog patogena i ukoliko potvrde prisustvo pega na listovima sprovedu hemijske mere zaštite u cilju sprečavanja daljeg razvoja patogena i propadanja lisne mase:

Mankogal (a.m.mankozeb) 2kg/ha.

Region: Zrenjanin
Expand/Collapse Created : 24.7.2019 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice24.7.2019 23:58Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

 

RC Ruma tokom cele godine vrši monitoring prisustva azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na 17 lokacija (opštine: Ruma, Irig, Inđija), pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog  i koštičavog voća (jagoda, kupina, malina, breskva, višnja), kao i vinove loze.

 

Pri poslednjem nedeljnom pregledu sadržaja lovnih klopki (za period od 17.7. do 23.07.) registrovani su prvi ulovi imaga ove štetočine, na lokalitetu Inđija u zasadu maline.

 

Ženka i mužjak azijske voćne mušice

 

U lovnim klopkama na lokalitetima Ruma, Irig, Rivica, Neradin, Maradik, Krčedin, Novi Slankamen, Slankamenački Vinogradi i Ljukovo se za sada ne beleže ulovi ove štetočine, ali se  ubrzo očekuje njena pojava na celoj teritoriji RC Ruma.

 

Azijska voćna mušica predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji jagodičastog / bobičastog, koštičavog voća  i vinove loze. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja. Ženke pomoću čvrste testeraste legalice polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

 

Sada je ključni momenat da se sprovedu sve raspoložive mere kontrole, naročito u zapuštenim zasadima. U cilju kontrole populacije ove štetočine  i smanjenja rizika od nastanka šteta, proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

 

- masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta; klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;

 

- skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele;

 

 - obavezno uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);

 

- higijena ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja;

 

- kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom.

 

Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

 

Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.

 

Region: Ruma
Expand/Collapse Created : 19.7.2019 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii)19.7.2019 12:11Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Niš,  pomoću lovnih klopki vrši se monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u zasadima breskve, šljive, višnje, maline, kupine, jagode i vinove loze.

Prvi ulovi imaga ove štetočine registrovani su u zasadima jagoda i kupina na lokalitetima  Matejevac i Pasi Poljana. Trenutno se registruju niske brojnosti ulovljenih imaga u lovnim klopkama.

Štete nastaju na plodovima usled polaganja jaja i ishrane larvi. Ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove u fazi zrenja i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.

Azijska voćna mušica na području Nišavskog regiona je prvi put registrovana semtembra 2016. godine u zasadima kupine, maline, breskve i vinove loze. U prošloj godini prouzrokovala je štete u zasadima malina, kupina i vinove loze.

U ovom momentu neophodno je preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.

Preporučuje se:

1.      Postavljanje velikog broja lovnih klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti otvor za širenje mirisa koji se prekriva gazom i nekoliko otvora prečnika 4-5 mm za ulazak mušica u klopku. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta.  Klopke treba postaviti prventsveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

2.      Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

3.      Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i na taj način širiti.

4.      Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

Raspoložive mere kontrole treba da se sprovedu na području celog regiona, jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

Region: Niš
Expand/Collapse Created : 17.7.2019 ‎(1)
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)17.7.2019 20:58Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Leskovac azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) prati se pomoću lovnih klopki u zasadima breskve, šljive, višnje, maline, jagode i vinove loze.

Ova invazivna štetočima može da predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji bobičastog, koštičavog voća i vinove loze. Ženke čvrstom testerastom legalicom zasecaju pokožicu ploda i polažu jaja u zdrave plodove u vreme zrenja. Ispiljene larve hrane se mesom ploda usled čega nastaju i najveće štete. Napadnuti plodovi podložni su napadu različitih vrsta patogena.

Prvi ulovi ove štetočine ove godine registrovani su u zasadima višnje (lokalitet Donja Jajina) i breskve (lokalitet Leskovac). Iako se trenutno registruju niske brojnosti ulovljenih imaga, s obzirom da se radi o štetočini koja ima visok reprodukcioni potencijal, kratko generacijsko vreme, veoma brzo može doći do povećanja brojnosti populacije. U narednom periodu očekuje se njena pojava i na drugim lokalitetima.

U cilju kontrole populacije ove štetočine, kao i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima malina, kupina, bresaka, šljiva, borovnica i vinove loze  preporučuju se sledeće mere:

-        Postavljanje velikog broja klopki u cilju masovnog izlovljavanja i  redukovanja brojnosti odraslih jedinki. Klopke se postavljaju na ivične delove paracela i to na rastojanju od 2 do 3m, dok se unutar parcele postavljaju na rastojanju od 5m. Lovne klopke se mogu napraviti od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora prečnika 4 mm (čime se omogućava ulazak mušica), kao i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta. Klopke se prazne na svakih 7 dana i menja atraktant.

-        Potrebno je skratiti interval berbe plodova, time i njihovo brže sklanjanje sa parcele.

-        Sanitarne mere podrazumavaju uništavanje prezrelih i zaraženih plodova odlaganjem u burad koja ostaju zatvorena sedam dana. Važna je i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama, čime se sprečava mogućnost prenosa iz jednog u drugi region.

-        Održavanje higijene ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja, divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ove štetočine i mesta njenog umnožavanja.

Raspoložive mere kontrole moraju biti sprovedene na području celog regiona. Parcijalna kontrola pojedinih parcele daje slabije rezultate i ostavlja mogućnost umnožavanja štetočine.

Region: Leskovac
Expand/Collapse Created : 16.7.2019 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice16.7.2019 7:59Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Tokom cele godine RC Novi Sad prati azijsku voćnu mušicu (Drosophila suzukii) pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima koštičavog, jagodičastog voća, kao i vinove loze.

Krajem protekle nedelje registrovani su prvi ulovi imaga ove štetočine na severnim obroncima Fruške gore u zasadima trešanja. U toku ove nedelje očekuje se njena pojava i na drugim lokalitetima.

Azijska voćna mušica je polifagna štetočina koja napada veliki broj kako gajenih, tako i biljaka iz spontane flore. Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od mnogih mušica iz roda Drosophila, ženke azijske voćne mušice imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Legalicom zasecaju pokožicu ploda i unutar njega ubacuju jaja. Takvi plodovi podložni su napadu različitih patogena, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

U ovom momentu neophodno je preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.

Mere kontrole:

·         Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

·         Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

·         Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržavati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

·         Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, dženarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćin ovoj štetočini.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

Region: Novi Sad
Expand/Collapse Created : 10.5.2019 ‎(1)
Zaštita jagoda10.5.2019 15:21Siva trulež (botrytis cinerea); Tripsi (thrips spp)

Na području delovanja RC Šabac  zasadi  jagoda se nalaze u fazi od seme jasno vidljivo na plodnici do faze prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar (BBCH 73-85).

 

velika slika

Osetljiva faza jagode i česte padavine mogu stvoriti povojne uslove za ostvarenje infekcija  prouzrokovačem sive truleži (Botrytis cinerea).  

U cilju suzbijanja navedenog patogena proizvođačima se preporučuje primena fungicida:

Signum, Luminis (a.m. boskalid+piraklostrobin) u dozi 1,5 kg /ha (karenca 7 dana).

Na osnovu vizuelnog pregleda zasada jagoda i metodom otresanja  cvetova i peteljki registrovano je prisustvo tripsa (Thysanoptera). Ove štetočine mogu biti ograničavajući faktor prilikom izvoza jagoda na tržišta gde pojedine vrste tripsa imaju karantinski status.

Preporuka proizvođačima koji su orijentisani ka izvozu je pregled biljaka na prisustvo tripsa. Ukoliko se registruje njihovo prisustvo preporučuje se primena insekticida:

Laser  240 SC (a.m.spinosad ) 0,2 l/ha (karenca 3 dana).

Prilikom primene pesticida obavezno voditi računa o karenci primenjenih preparata!

Region: Šabac
Expand/Collapse Created : 16.4.2019 ‎(1)
Zaštita jagoda16.4.2019 9:47Siva trulež (botrytis cinerea); Pepelnica jagode (Sphaerotheca macularis)

Na području delovanja RC Šabac  zasadi  jagode se nalaze u fazi od prvi otvoreni cvetovi do početka cvetanja oko 10% cvetalo (BBCH 60-61).

Vizuelnim pregledom jagoda registrovano je prisustvo simptoma pepelnice jagode (Sphaerotheca alchemillae).

 

  

simptomi pepelnice na naličju lista

Osetljiva faza cvetanja jagode i vlažni uslovi mogu stvoriti povojne uslove za ostvarenje infekcija  prouzrokovačem sive truleži (Botrytis cinerea).  

U cilju suzbijanja navedenih patogena proizvođačima se preporučuje primena fungicida:

Luna sensation ( a.m. fluopiram+ trifloksistrobin ) u dozi 0,8 l /ha.

Region: Šabac
1 - 10 Next