|
 | Bačka Topola | | Beograd | | Čačak | | Jagodina | | Kikinda | | Kragujevac | | Kraljevo | | Kruševac | | Leskovac | | Mladenovac | | Negotin | | Niš | | Novi Sad | | Pančevo | | Pirot | | Požarevac | | Ruma | | Senta | | Smederevo | | Sombor | | Sremska Mitrovica | | Subotica | | Šabac | | Užice | | Valjevo | | Vranje | | Vrbas | | Vršac | | Zrenjanin | | Svi regioni |
|
|
|
|
|
  Created : 24.7.2019 (1) |
|
| Pojava azijske voćne mušice | 24.7.2019 23:58 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
RC Ruma tokom cele godine vrši monitoring prisustva azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na 17 lokacija (opštine: Ruma, Irig, Inđija), pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog i koštičavog voća (jagoda, kupina, malina, breskva, višnja), kao i vinove loze.
Pri poslednjem nedeljnom pregledu sadržaja lovnih klopki (za period od 17.7. do 23.07.) registrovani su prvi ulovi imaga ove štetočine, na lokalitetu Inđija u zasadu maline.
Ženka i mužjak azijske voćne mušice
U lovnim klopkama na lokalitetima Ruma, Irig, Rivica, Neradin, Maradik, Krčedin, Novi Slankamen, Slankamenački Vinogradi i Ljukovo se za sada ne beleže ulovi ove štetočine, ali se ubrzo očekuje njena pojava na celoj teritoriji RC Ruma.
Azijska voćna mušica predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji jagodičastog / bobičastog, koštičavog voća i vinove loze. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja. Ženke pomoću čvrste testeraste legalice polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.
Sada je ključni momenat da se sprovedu sve raspoložive mere kontrole, naročito u zapuštenim zasadima. U cilju kontrole populacije ove štetočine i smanjenja rizika od nastanka šteta, proizvođačima se preporučuju sledeće mere:
- masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta; klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;
- skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele;
- obavezno uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);
- higijena ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja;
- kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom.
Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.
Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.
| | Region: Ruma | | |
| Created : 19.7.2019 (1) |
|
| Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) | 19.7.2019 12:11 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
Na području delovanja RC Niš, pomoću lovnih klopki vrši se monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u zasadima breskve, šljive, višnje, maline, kupine, jagode i vinove loze.
Prvi ulovi imaga ove štetočine registrovani su u zasadima jagoda i kupina na lokalitetima Matejevac i Pasi Poljana. Trenutno se registruju niske brojnosti ulovljenih imaga u lovnim klopkama.
Štete nastaju na plodovima usled polaganja jaja i ishrane larvi. Ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove u fazi zrenja i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.
Azijska voćna mušica na području Nišavskog regiona je prvi put registrovana semtembra 2016. godine u zasadima kupine, maline, breskve i vinove loze. U prošloj godini prouzrokovala je štete u zasadima malina, kupina i vinove loze.
U ovom momentu neophodno je preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.
Preporučuje se:
1. Postavljanje velikog broja lovnih klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti otvor za širenje mirisa koji se prekriva gazom i nekoliko otvora prečnika 4-5 mm za ulazak mušica u klopku. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta. Klopke treba postaviti prventsveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.
2. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.
3. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i na taj način širiti.
4. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.
Raspoložive mere kontrole treba da se sprovedu na području celog regiona, jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate. | | Region: Niš | | |
| Created : 17.7.2019 (1) |
|
| Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) | 17.7.2019 20:58 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
Na području delovanja RC Leskovac azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) prati se pomoću lovnih klopki u zasadima breskve, šljive, višnje, maline, jagode i vinove loze.
Ova invazivna štetočima može da predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji bobičastog, koštičavog voća i vinove loze. Ženke čvrstom testerastom legalicom zasecaju pokožicu ploda i polažu jaja u zdrave plodove u vreme zrenja. Ispiljene larve hrane se mesom ploda usled čega nastaju i najveće štete. Napadnuti plodovi podložni su napadu različitih vrsta patogena.
Prvi ulovi ove štetočine ove godine registrovani su u zasadima višnje (lokalitet Donja Jajina) i breskve (lokalitet Leskovac). Iako se trenutno registruju niske brojnosti ulovljenih imaga, s obzirom da se radi o štetočini koja ima visok reprodukcioni potencijal, kratko generacijsko vreme, veoma brzo može doći do povećanja brojnosti populacije. U narednom periodu očekuje se njena pojava i na drugim lokalitetima.
U cilju kontrole populacije ove štetočine, kao i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima malina, kupina, bresaka, šljiva, borovnica i vinove loze preporučuju se sledeće mere:
- Postavljanje velikog broja klopki u cilju masovnog izlovljavanja i redukovanja brojnosti odraslih jedinki. Klopke se postavljaju na ivične delove paracela i to na rastojanju od 2 do 3m, dok se unutar parcele postavljaju na rastojanju od 5m. Lovne klopke se mogu napraviti od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora prečnika 4 mm (čime se omogućava ulazak mušica), kao i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta. Klopke se prazne na svakih 7 dana i menja atraktant.
- Potrebno je skratiti interval berbe plodova, time i njihovo brže sklanjanje sa parcele.
- Sanitarne mere podrazumavaju uništavanje prezrelih i zaraženih plodova odlaganjem u burad koja ostaju zatvorena sedam dana. Važna je i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama, čime se sprečava mogućnost prenosa iz jednog u drugi region.
- Održavanje higijene ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja, divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ove štetočine i mesta njenog umnožavanja.
Raspoložive mere kontrole moraju biti sprovedene na području celog regiona. Parcijalna kontrola pojedinih parcele daje slabije rezultate i ostavlja mogućnost umnožavanja štetočine. | | Region: Leskovac | | |
| Created : 16.7.2019 (1) |
|
| Pojava azijske voćne mušice | 16.7.2019 7:59 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
Tokom cele godine RC Novi Sad prati azijsku voćnu mušicu (Drosophila suzukii) pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima koštičavog, jagodičastog voća, kao i vinove loze.
Krajem protekle nedelje registrovani su prvi ulovi imaga ove štetočine na severnim obroncima Fruške gore u zasadima trešanja. U toku ove nedelje očekuje se njena pojava i na drugim lokalitetima.
Azijska voćna mušica je polifagna štetočina koja napada veliki broj kako gajenih, tako i biljaka iz spontane flore. Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od mnogih mušica iz roda Drosophila, ženke azijske voćne mušice imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Legalicom zasecaju pokožicu ploda i unutar njega ubacuju jaja. Takvi plodovi podložni su napadu različitih patogena, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.
U ovom momentu neophodno je preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.
Mere kontrole:
· Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.
· Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.
· Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržavati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.
· Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, dženarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćin ovoj štetočini.
Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate. | | Region: Novi Sad | | |
| Created : 10.5.2019 (1) |
|
| Zaštita jagoda | 10.5.2019 15:21 | Siva trulež (botrytis cinerea); Tripsi (thrips spp) |
Na području delovanja RC Šabac zasadi jagoda se nalaze u fazi od seme jasno vidljivo na plodnici do faze prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar (BBCH 73-85).
velika slika
Osetljiva faza jagode i česte padavine mogu stvoriti povojne uslove za ostvarenje infekcija prouzrokovačem sive truleži (Botrytis cinerea).
U cilju suzbijanja navedenog patogena proizvođačima se preporučuje primena fungicida:
Signum, Luminis (a.m. boskalid+piraklostrobin) u dozi 1,5 kg /ha (karenca 7 dana).
Na osnovu vizuelnog pregleda zasada jagoda i metodom otresanja cvetova i peteljki registrovano je prisustvo tripsa (Thysanoptera). Ove štetočine mogu biti ograničavajući faktor prilikom izvoza jagoda na tržišta gde pojedine vrste tripsa imaju karantinski status.
Preporuka proizvođačima koji su orijentisani ka izvozu je pregled biljaka na prisustvo tripsa. Ukoliko se registruje njihovo prisustvo preporučuje se primena insekticida:
Laser 240 SC (a.m.spinosad ) 0,2 l/ha (karenca 3 dana).
Prilikom primene pesticida obavezno voditi računa o karenci primenjenih preparata! | | Region: Šabac | | |
| Created : 16.4.2019 (1) |
|
| Zaštita jagoda | 16.4.2019 9:47 | Siva trulež (botrytis cinerea); Pepelnica jagode (Sphaerotheca macularis) |
Na području delovanja RC Šabac zasadi jagode se nalaze u fazi od prvi otvoreni cvetovi do početka cvetanja oko 10% cvetalo (BBCH 60-61).
Vizuelnim pregledom jagoda registrovano je prisustvo simptoma pepelnice jagode (Sphaerotheca alchemillae).
simptomi pepelnice na naličju lista
Osetljiva faza cvetanja jagode i vlažni uslovi mogu stvoriti povojne uslove za ostvarenje infekcija prouzrokovačem sive truleži (Botrytis cinerea).
U cilju suzbijanja navedenih patogena proizvođačima se preporučuje primena fungicida:
Luna sensation ( a.m. fluopiram+ trifloksistrobin ) u dozi 0,8 l /ha. | | Region: Šabac | | |
| Created : 27.7.2018 (1) |
|
| Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) | 27.7.2018 14:47 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
Posednjim pregledom lovnih klopki, registrovano je prisustvo imaga azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na lokalitetima Lipnica i Miokovci. Prisutna je u usevima breskve, jagode i kupine. Trenutno je brojnost dosta niska, ali usled kratkog generacijskog vremena, kao i visoke produkcije jaja, veoma brzo može doći do prenamnoženja.
Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja. Ženke ove štetočine polažu jaja u zdrave plodove pomoću čvrste testeraste legalice, kojom zasecaju pokožicu ploda čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.
U cilju kontrole populacije ove štetočine i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju se sledeće mere:
· masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta
· skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele
· održavanje higijene unutar i oko zasada.
· hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja
| | Region: Čačak | | |
| Created : 16.7.2018 (1) |
|
| Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) | 16.7.2018 23:02 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
velika slika
Na terenu RC Ruma, na teritoriji opštine Inđija (lokaliteti: Inđija, Ljukovo, Novi Slankamen i Slankamenački Vinogradi), registrovano je prisustvo azijske voćne mušice (Drosophila suzukii). Pri poslednjim pregledima lovnih klopki postavljenih u zasade maline, kupine, breskve, višnje, i vinove loze registruje se prisustvo odraslih jedinki (od pojedinačnih primeraka do 15 na nedeljnom nivou). Vizuelnim pregledom zapuštenih zasada maline u unutrašnjosti plodova uočeno je prisustvo larvi.
Na lokalitetima Ruma, Irig i Rivica u lovnim klopkama se za sada ne beleže ulovi ove štetočine.
Azijska voćna mušica predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji bobičastog, koštičavog voća i vinove loze. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja. Ženke ove štetočine polažu jaja u zdrave plodove pomoću čvrste testeraste legalice kojom zasecaju pokožicu ploda čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.
Bez obzira na trenutne niske brojnosti sada je ključni momenat da se sprovedu sve raspoložive mere, naročito u zapuštenim zasadima. U cilju kontrole populacije ove štetočine i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju se sledeće mere:
- masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta
- skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele
- obavezno uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana)
- higijena ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja
- kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom
-hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja
Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.
| | Region: Ruma | | |
| Created : 16.4.2018 (1) |
|
| Zaštita jabuke | 16.4.2018 9:38 | Bakteriozna plamenjača duvana (pseudomonas tabaci); Čađava krastavost jabuke (venturia inaequalis) |
Na teritoriji delovanja RC Vranje jabuke se nalazi u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta u različitim fazama cvetanja: od faze prvi cvetovi otvoreni (BBCH 60) do faze puno cvetanje (BBCH 65).
 
sl.1 sl.2
Kišni period koji je pred nama i izuzetno osetljiva faza razvoja u kojoj se jabuka nalazi dovešće do ostvarenja povoljnih uslova za infekcije prouzrokovačem čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke (Venturia inaequalis).
Preporuka poljoprivrednim proizvođačima da odrade tretman kombinacijom preventivnog i sisetemičnog preparata:
Mankogal 80 ili Dithane M 45 (mankozeb) 0,2 - 0,25%
+
Pyrus 400 SC ili Pehar (pirimetanil) 0,1%
U fazi cvetanja može dođi do infekcije cvetova fitopatogenom bakterijom prouzrokovačem bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).
Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da odrade tretman nekim od sledećih preparata:
Funguran OH - u koncentraciji 0,05 - 0,06% ili
Cuprablau Z ultra – u koncentraciji 0,1%
| | Region: Vranje | | |
| Created : 6.6.2014 (1) |
|
| Jagoda – antraknoza (Colletotrichum sp.) | 6.6.2014 14:31 | Antraknoza jagode (Colletotrichum acutatum) |
Pregledom zasada jagode (lokalitet Konarevo) na području delovanja RC Kraljevo, konstatovano je da se zasad nalazi u fazi 85 BBCH skale (Prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar).
Uočeni su simptomi antraknoze na plodovima jagode u jačem intenzitetu samo u delu parcele gde se voda duže zadržavala. Antraknozu plodova jagode izazivaju infekcije gljivama roda Colletotrichum (C. acutatum, C. dematium, C. fragariae, C. gloeosporioides), usled čega plodovi gube svoju tržišnu vrednost. Prethodni period izuzetno vlažnog vremena pogodovao je razvoju patogena. Ne postoje fungicidi registrovani za suzbijanje antraknoze jagode na tržištu Republike Srbije.
Colletotrichum sp. 1 – velika slika
Colletotrichum sp. 2 – velika slika | | Region: Kraljevo | | |
|
|
|
|
|