1.9.2023
Na klopkama koje su postavljene u zasadima vinove loze na lokalitetu Malo Središte, registruju se ulovi odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus koja prenosi fitoplazmu Flavescence doree. U proteklih nekoliko godina u našem regionu sve češće registrujemo jedinke cikade u zasadima vinove loze koji se nalaze u intenzivnoj proizvodnji a i sve više imamo simptomatičnih biljaka kod kojih je laboratorijskom analizom potvrđeno prisustvo fitoplazme Flavescence doree prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze.
Iz tog razloga skrećemo pažnju proizvođačima još jednom na sve mere koje treba preduzeti u cilju sprečavanja širenja fitoplazme:
-
uklanjanje simptomatičnih čokota;
-
korišćenje sertifikovanog sadnog materijala;
-
uklanjanje divlje loze i korova iz okruženja i vinograda;
-
krčenje napuštenih zasada vinove loze;
-
primena insekticida sa ciljem suzbijanja cikada kao vektora fitoplazme.
RC Vršac nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u zasadima vinove loze. 25.8.2023
Regionalni centar: Vršac
U zasadima šljiva, kod najvećeg broja sorti berba je završena dok će berba sorte Stenlej započeti u narednom periodu.
Vizuelnim pregledom zasada šljiva je uočena promena boje na listovima.
Pregledom listova pod binokularom utvrđeno je prisustvo pokretnih formi grinja običnog paučinara (Tetranychus urticae) kao i rđaste grinje (Aculus).
To su polifagne štetočine koje se hrane na mnogim biljnim vrstama, kako na gajenim tako i na korovskim biljkama. Hrane se na naličju listova sišući biljne sokove.
U uslovima suvog i toplog vremena često dolazi do jakog napada usled čega se boja lista menja, žuti i suši se.
U višegodišnjim zasadima intenzivan napad ovih grinja može dovesti do prevremene defolijacije i pojave retrovegetacije (ponovnog olistavanja).Time se oslabljuje vitalnost stabala koja su sklonija izmrzavanju i ranijem propadanju kao i smanjenoj rodnosti naredne godine.
U našoj zemlji nema registrovanih akaricida u zasadima šljiva iako su one redovno prisutne i trenutno brojnost populacije i nivo oštećenja opravdava njihovu primenu. Za tu namenu mogu poslužiti akaricidi na bazi abamektina.
U zasadima gde sledi berba, nikako ne treba sprovoditi bilo kakve hemijske mere zaštite. 17.8.2023
Monitoring prisustva azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na terenu koji pokriva RC Vršac obavlja redovno tokom cele godine pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom u zasadima voća koje je za ovu vrstu atraktivno: malina, trešnja, borovnica, kupina, vinova loza.Brojnost u klopkama je značajno povećana od početka avgusta meseca.
Imago polaže jaja u plodove koji su ušli u fenofazu sazrevanja tako što ženka može svojom testerastom legalicom da zaseče pokožicu neoštećenih plodova.Usled prisustva larvi u njima dolazi do pojave truleži.Najosetljivije voćne vrste su jagodičasto voće:maline,kupine koje su sad u fenofazi sazrevanja ali se one u našem regionu gaje na okućnicama,zatim koštičavo voće:trešnja,višnja kod kojih je berba završena i vinova loza koja je u fenofazi šarka (sorte ranije grupe sazrevanja) i ona je ujedno u našem regionu najugroženija.U narednom periodu postoji rizik od uvećanja brojnosti azijske voćne mušice i nastanka ozbiljnih šteta.
Mužjak
Ženka
Lutke
U cilju zaštite zasada osetljivih biljnih vrsta u narednom periodu, preporučuje se primena svih raspoloživih mera:
-
masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki koje imaju kao mirisni atraktant mešavinu crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta. Preporuka je da se klopke gušće postave na ivičnom delu parcele (na 2-3m) a unutar parcele na svakih 5m
-
ne ostavljati plodove posle berbe koji su prezreli jer predstavljaju mesto za razmnožavanje mušice
-
skraćivanje intervala berbe radi bržeg uklanjanja plodova sa parcele
-
održavanje higijene oko parcela kao i krčenje napuštenih zasada-sve u cilju ukljanjanja plodova na kojima se ona razmnožava
-
hemijske mere zaštite – u zasima vinove loze,insekticidi koji će se primenjivati za suzbijanje pepeljastog grožđanog moljca (Lobesia botrana) će uticati na smanjenje populacije i ove štetočine 15.8.2023
Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) je jedan od najznačajnijih patogena koji se javlja u zasadima višanja i trešanja.Intenzitet pojave patogena zavisi od uslova:pre svega od padavina tj.dužine vlaženja lišća.Gljiva prezimljava u opalom lišću u apotecijama u kojima se nalaze askospore.Padavine dovode do izbacivanja askospora koje obavljaju. RC Vršac obavlja redovne preglede dozrelosti apotecija i prati period izbacivanja askospora o čemu izveštava preko priloga ovog portala.
Na inficiranim listovima se mogu uočiti sitne,purpurne pege.Tkivo nekrotira a kasnije može i ispasti .Zaraženo lišće kasnije požuti i opada.U toku proleća sa učestalim padavinama,ostvaruje se veći broj infekcija i pri neadekvatnoj zaštiti se mogu lako uočiti simptomi.
Na terenu koji pokriva RC Vršac su se u periodu jula i avgusta mogli videti brojni zasadi sa žutim lišćem koje je kasnije i opalo.Mnogi proizvođači do berbe rade redovnu zaštitu protiv ovog patogena a potom, zbog poštovanja karence u kišnim uslovima se uočava razvoj simptoma.Posle berbe se dešava da se zasadi “zaborave” tj.ne nastavlja se sa primenom fungicida.Tada dolazi do širenja patogena konidijama.Usled jačeg napada dolazi do opadanja listova.Prevremena defolijacija nikako nije dobra za voćke iz više razloga:formira se manje rodnih pupoljaka za narednu godinu,a može doći i do retrovegetacije usled čega se stabla iznuruju.Ovim želimo da podsetimo proizvođače o značaju fungicidnog tretmana posle berbe. 14.8.2023
Regionalni centar : Vršac
Fenofaza : 70 % mahuna dostiglo krajnju veličinu (BBCH 77).
U pojedinim usevima soje u našem regionalnom centru vizuelnim pregledom uočeno je prisustvo braom mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
Braon mramorasta stenica je polifagna, invazivna vrsta koja svojom ishranom može naneti štete velikom broju biljaka.
Štete pričinjavaju odrasle jedinke i larve.
Tokom ishrane usnim aparatom za bodenje i sisanje ubrizgavju pljuvačku u tkivo a potom sišu sok iz zrna soje.Na mestu uboda stvara se nekrotirana površina.
Načinjena oštećenja postaju mesta za ulazak fitopatogenih organizama,što dovodi do truljenja zrna.Napadnuta zrna gube tržišnu vrednost.
Krajem jeseni i početkom zime,odrasle jedinke se povlače na prezimljavanje u naseljenim mestima,suvim i zaštićenim objektima.
U našoj zemlji za sada nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine u soji.
Na manjim površinama moguće je mehaničko sakupljanje i uništavanje larvi i odrasle jedinke. 29.7.2023
Vinova loza se nalazi u fenofazi potpuno dodirivanje bobica.
Vizuelnim pregledom zasada registrujemo intenzivno prisustvo ožegotina od sunca na grozdovima do čije pojave je došlo usled jake sunčeve insolacije u prethodnom periodu. Ovaj simptom se javlja svake godine u većem ili manjem intenzitetu pre svega na onoj strani reda koji je orjentisan ka zapadu ili jugu.
Konstatujemo da je ove godine simptom prisutniji nego inače.Smežurane a kasnije i mumificirane bobice se pri vizuelnom pregledu često mešaju sa drugim patogenima, pre svega sa simptomima crne truleži grožđa (Guignardia bidwellii).
Preporuka je da se bobice pregledaju pod uveličanjem i ukoliko se uoče pseudotecije,onda je to siguran znak da je u pitanju infekcija gljivom. Raspoznavanje simptoma je važno da bismo imali saznanje o tome da li su preduzete mere u suzbijanju patogena bile adekvatne.
25.7.2023
Usevi soje se nalaze u fenofazi cvetanja (BBCH 65) dok su donji spratovi sa formiranim mahunama.
Pri vizuelnim pregledima useva, pored grinja na naličju listova registrovano je i prisustvo imaga i larvi tripsa (Thysanoptera). Jedinke su prisutne na listovima biljaka rubnih delova parcela. U pregledenim usevima nisu uočeni simptomi na listovima koji se ogledaju u vidu srebrnkasto-belog odsjaja sa mnoštvom tačkastih uboda. Ivice liski se obično smežuravaju što se i uočava.
Tripsi se hrane sisanjem biljnih sokova a suvo i toplo vreme odgovara njihovom razvoju. Njihovo prisustvo u većoj brojnosti bi za soju bio problem u početnim fazama vegetacije.
U ovom momentu nije potrebno preduzimati mere za njihovo suzbijanje.
Proizvođačima se svakako preporučuje redovan pregled parcela, posebno rubnih delova ukoliko se oni nalaze uz pašnjake ili višegodišnje zasade koji su zakorovljeni i sa kojih bi moglo doći do značajnije introdukcije ovih štetočina u usev. 21.7.2023
U mnogim zasadima koštičavih voćnih vrsta u regionu koji pokriva RC Vršac prilikom vizuelnih pregleda uočavamo prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilca (Perotis lugubris).
Ovo su štetne vrste koje imaju sličnu biologiju i čine iste štete na koštičavom voću.Razvoj jedne generacije traje dve godine a na prezimljavanje odlaze u stadijumu larve, lutke i imaga.
Glavne štete nastaju ishranom larvi na korenu stabala što se manifestuje slabljenjem njihove vitalnosti. Prvo se uočavaju sitniji listovi i plodovi, potom sušenje vrhova mladara, zatim većeg dela stabla.Na kraju se stabla lako čupaju jer im je koren sasvim uništen.
Pristup suzbijanju ovih štetočina treba da bude preventivan što znači da treba činiti sve da do useljenja ne dođe jer su kurativne mere nedovoljno uspešne. Mere borbe podrazumevaju primenu mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera:
-
najvažnija mera je krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju mesto odakle se ovi insekti nesmetano šire.Zaražena stabla treba fizički eliminisati (spaliti) a u jame uneti granulisane insekticide,
-
sve mere koje doprinose dobroj kondiciji zasada su važne u borbi protiv ove štetočine.To podrazumeva izbalansirano đubrenje, navodnjavanje, redovnu zaštitu protiv bolesti i štetočina gde se u sklopu suzbijanja drugih insekata suzbijaju i ovi u periodu dopunske ishrane i veoma važno česta obrada zemljišta koja sprečava stvaranje pukotina u zemljištu i iznosi na površinu eventualno položena jaja,
-
neka od mera koje bi mogle biti korisne su otresanje stabala i sakupljanje odraslih jedinki, postavljanje fizičkih barijera oko stabala u vidu bala slame, mrežica i sl. čime se ometaju ženke za polaganje jaja,
-
prilikom podizanja novih zasada treba koristiti nezaražen sadni materijal a u iskopane jame unositi granulisane insekticide,
-
primena granulisanih insekticida oko stabala u vreme polaganja jaja.U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za ove štetočine, međutim može se koristiti a.m. teflutrin: Force 20 CS, Rovocid,Galation ultra,Saturn ultra. 11.7.2023
Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys) je u regionu Južnog Banata registrovana 2015.god.Vrlo brzo je postala jedna od najvažnijih štetočina pre svega voća i povrća u našem regionu.
Posebno je bila značajna za zasade u blizini naselja kao i za povrće u okviru okućnica.Teškoća u borbi sa ovom štetočinom se ogleda u tome što naseljava useve u fenofazi sazrevanja kada je primena insekticida otežana zbog karenci preparata.
Međutim,usled njene invazivnosti postala je značajna i za zasade i površine koje se nalaze u intenzivnoj proizvodnji,tj. nisu vezane samo za naseljena mesta.
Njeno prisustvo je najbrojnije u zasadima voća:breskve,jabuke,kruške,leske a imaga su u 2023. registrovana u toku prve polovine maja meseca gde su migrirala posle prezimljavanja.Štete čine odrasli i larve tokom ishrane kada ubadaju tkivo najčešće plodova ali i ostalih nadzemnih delova biljaka a na mestu uboda tkivo nekrotira.
U toku jeseni migrira ka naseljenim mestima gde se zavlači u kuće radi prezimljavanja. 29.6.2023
U regionu Južnog Banata berba višanja je u toku.
U zasadima se registruje bronziranje najmlađih listova na mladarima.Pregledom pod uveličanjem uočava se prisustvo velikog broja jedinki tzv.rđastih grinja iz roda Aculus.
Usled jačeg napada koji se dešava ranije u vegetaciji može doći do zastoja u porastu mladara,smanjene fotosinteze i slabijeg nalivanja plodova.
U ovom momentu se primena mera zaštite ne preporučuje. Posle završene berbe preporučuje se proizvođačima da pre primene akaricida ponovo provere prisustvo grinja jer prirodni neprijatelji mogu regulisati njihovu brojnost. |
|
|
|
|