Skip to main content

Leskovac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Leskovac
Malinina muva galica ( Lasioptera rubi)

Na području delovanja RC Leskovac  vizuelnim pregledom  zasada maline sorta Vilamet, lokalitet Kozare, registovana su  oštećenja na izdancima maline u vidu  zadebljanja ( guka ).

U gukama je konstatovano prisustvo larvi malinine muve galice (Lasioptera rubi ).

 Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje, a prezimi kao odrasla larva u zadebljanjima na napadnutim izdancima, koja nastaju dejstvom izlučevina larvi ove štetočine. Zbog prekida sprovodnih sudova napadnuti izdanci se lako lome i suše. Odrasli insekti su aktivni u vreme cvetanja maline, što otežava zaštitu.  

 Preoručuje se mahaničko uklanjanje i uništavanje  napadnutih izdanaka.

Malinina muva galica- zadebljanje na izdanku i larve

Malinina muva galica - zadebljanje na izdanku i larve

Pojava cikade Metcalfa pruinosa

Na području delovanja RC Leskovac , punkt Hisar,  u zasadu vinove loze registrovana je pojava cikade Metcalfa pruinosa. Na grozdovima i listovima prisutne su larve.

Metcalfa pruinosa je izraziti polifag. Napada veliki broj vrsta šumskog i ukrasnog drveća, voće, vinovu lozu,  i neke zeljaste biljke. Ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja koje ženka polaže u pupoljke ili u pukotine na kori biljki hraniteljki. Larve obilno luče belu voštanu prevlaku preko tela, koja liči na vatu  i na osnovu koje se može lako uočiti njeno prisustvo.

Štete nanose larve i odrasle jedinke. Direktne štete se ogledaju u smanjenom prirastu i slabijoj fiziološkoj kondiciji napadnutih biljaka usled ishrane sisanjem biljnih sokova, a indirektne štete nastaju zbog prisustva gljiva čađavica usled lučenja medne rose, što umanjuje tržišnu vrednost napadnutih plodova.

Preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova.

larva Metcalfa pruinosa

larva Metcalfa priunosa

krompirova zlatica

Na području delovanja RC Leskovac, lokalitet Donje Stopanje, usev krompira, sorta Arizona, nalazi se u fenofazi razvoja vodljivo sedam izdanaka u osnovi ( BBCH 27 ).

Vizuelnim pregledom utvrđeno je prisustvo  krompirove zlatice ( Leptinotarsa decemlineata ).

-   imaga u indeksu napada 3,5

-   jajanih  legla  u indeksu napada 4,5

Za sada se primena insekticida ne preporučuje.

 

krompirova zlatica - imago
krompirova  zlatica - jajano leglo 

Oštećenja na kupini (rod Cicadetta)

Zasadi kupine na području Jablaničkog okruga nalaze se zavisno od sorte u fazi razvoja po  BBCH skali   81 – 85  (početak sazrevanja  do prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar).

Obilaskom zasada kupine na području opštine Vlasotince vizuelnim pregledom registrovana su oštećenja na lastarima u vidu zareza, u kojima je utvrđeno prisustvo jaja bele boje. Ženke cikada iz roda Cicadetta prave oštećenja na  lastarima (može biti i više zareza na jednom lastaru)  u kojima polažu jaja. Na mestima oštećenja dolazi do lomljenja lastara i sušenja. Prisustvo odraslih jedinki koje su inače dobri letači nije utvrđeno.

oštećenja na lastaru kupine ( velika slika )
 
položena jaja ( velika slika )
 

Prvi ulov jabukinog smotavca

Na području delovanja RC Leskovac jabuka se nalazi u fenofazi precvetavanja i početka razvoja ploda ( 67-70 BBCH ). Pregledom feromonskih klopki u zasadu jabuke na punktu Glašince 12.04.2016. godine, registrovan je prvi ulovljeni imago jabukinog smotavca ( Carpocapsa pomonella ). Na punktu Slavujevce u zasadu jabuke prvi ulov je registrovan 13.04.2016. godine, a na punktu Leskovac - Poljoprivredna škola 14.04.2016. godine. RC Leskovac nastavlja sa daljim praćenjem dinamike leta jabukinog smotavca. 

                      Pregled prvih ulova imaga

             
Prvi ulov imaga
CDD (˚C) 
Punkt
12.04.2016.
124,75
Glašince
13.04.2016.
130,74
Slavujevce
14.04.2016
138,58
Leskovac

Akumulacije od 1. januara 2016. godine.

Crveni puž golać - Arion lusitanicus

Na području delovanja RC Leskovac u usevima povrtarskih kultura (naročito u kupusu) registrovana je jača pojava crvenog puža golaća (španski  golać Arion lusitanicus).Telo im je izduženo i usko, bez spoljne ljušture, obavijeno samo sluzastim plaštom. Mogu biti različite veličine i boje - sivi, crni, pepeljasti, crveni ”puž golać”.

Javljaju se pretežno na vlažnim mestima. Dan provode u zaklonima, a hrane se početkom večeri i noću. Njihovo prisustvo se otkriva po svetlom tragu koji ostavljaju za sobom. Množe se preko celog leta. Ženka polaže i do 500 jaja iz kojih se za 20 dana pojavljuju novi mladi puževi. Životni ciklus traje od jedne do dve godine.

Uzroci masovnog širenja golaća jesu uvodjenje monokultura, suženje izvora hrane usled korišćenja herbicida, promena strukture zemljišta, preobilno djubrenje, vlažna klima i globalno zagrevanje, raznošenje sinatropnih vrsta golaća.

 

Aktivno se kreće pri temperaturama 10 -25oC. Krupnije jedinke prelaze veća rastojanja i duže se kreću od sitnijih golaća. Najveća brzina kretanja odraslog golaća je 9 m/h, a na dan proseĉno predje 9.7 m. Dnevno pojede hrane do polovine sopstvene težine, ili 50-100 cm2 lisne površine.  Puževi mogu biti vektori razliĉitih biljnih patogena (gljiva, bakterija i virusa).

 

Suzbijanje

Agrotehniĉke metode:

·         Obrada zemljištaje je preventivna mera i  efikasan naĉin za uništavanje jaja i mladih golaća. Jaja se dubljom obradom se zatrpaju, a površinskom obradom izlože sunĉevoj svetlosti (ubijaja jaja i tek ispiljene golaće). Plitko usitnjavanje površine i razbijanje zgrudvanog zemljišta uklanja potencijalna dnevna skloništa i ograniĉava golaće na kontrolisana mesta,

·         Uništavanje korovskih biljaka,

·         Uklanjanje ili zaoravanje biljnih ostataka,

·         Promena režima zalivanja biljaka, obavljati u jutarnjim časovima zalivanje,

·         Đubrenje treba obavljati mineralnim djubrivima, koja imaju moluskocidna svojstva u kontaktu sa kožom puževa. Nasuprot tome, primena zelenišnih djubriva, komposta i stajnjaka veoma je riziĉna jer privlaĉi golaće sa okolnih površina.

 

Mehaniĉke metode

·         Uklanjanje skloništa za golaće – sklanjanje kamenja, drveta, folija, dasaka, limova, djubreta i drugih zaklona.

·         Ruĉno sakupljanje španskog golaća najekonomiĉniji je metod na manjim površinama. Tokom leta i jeseni, od ranih jutarnjih ĉasova, ili posle popodnevnog zalivanja površine (da se izmame golaći), treba puževe nabadati na improvizovane “viljuške” od šiljate žice ili jakih igala i otresati ih u kanticu sa rastvorom deterdženta, soli ili vrućom vodom.

·         Postavljanje barijera (u obliku kanala, ograda ili tretiranjem površine u trake) olakšava prostornu manipulaciju drugim merama i otežava prodor golaća sa okolnih površina. Koriste se plitko ukopane (15 cm) niske (20 cm) ograde od bakarnog ili cinkanog lima ili mreže oko parcele.

·         Postavljanje klopki  (daske, saksije, crep, mokri džakovi, oluci)  koje se pune mamcima-kriškama krompira, mrkve, jabuke, salatom, kupusom, prekrupom i prazne se u jutarnjim ĉasovima, a koje se lako mogu improvizovati: ukopa se posuda da viri 2 cm iznad zemlje, napuni sa malo piva ili mleka, ili fermentisanog voća i vode, i zaseni odozgo. Puževi golaći upadaju i dave se.

·         Alternativni načini suzbijanja puževa fizičkim barijerama pri čemu se koristi  piljevina, kreč, kameno brašno, pesak, oštri šljunak, sve što skida sluz s puževa tela. Posipa se po tlu oko biljaka. Od alternativnih načina koriste se i biljke s repelentnim svojstvima, kao što su lavanda, ruzmarin, paradajz, beli luk, kadulja i dr. Za odbijanje puževa koriste se njihova eterična ulja koja se dobiju. Često se ovim ekstraktima dodaje i neko voćno sirće.  

·         Postavljanje tanke žice oko parcele ili objekta povezane sa slabom strujom sprečava pojavu puževa u usevu povrća,

 

 

Hemijske metode

·         Arion (5 g peleta po 1m2), Gardene (5 g peleta po 1 m2), Pužomor palete, Mesurol granulat (30-50 g/m2). Nakon toga 20 dana ne obrađivati zemljište. Tretiranje vršiti u popodnevnim satima i ne dozvoliti da preparat padne na tretiranu biljku. Rasturanje preparata treba izvoditi između redova.

Preporučuje se kombinacija Pužomor peleta u kolicini 5 kg/ha sa mamcima od plodova jabuke jer se time postiže privlacenje puževa, ali i bolja distribucija preparata na odgovarajucem terenu.  

Sl.1.Crveni puž golać - Arion lusitanicus

Sortni ogled pšenice RC Leskovac

Na području delovanja RC Leskovac demonstracioni sortni ogled stnih žita postavljen je na lokalitetu Ekonomija – Poljoprivredna škola u Leskovcu.

Setva je obavljena 29.10.2013. Djubrenje je obavljeno: 27.10.2013. NPK – 300 kg/ha i 03.03.2014. KAN– 200 kg/ha. Herbicidni tretman je izvršen 05.04.2014., kada je obavljeno i tretiranje  protiv žitne pijavice Lema melanopa.

Obilaskom parcela pod strnim žitima na području RC Leskovac, do sada, nismo registrovali pojavu  patogena izazivača pepelnice  strnih žita (Erysiphae graminis) i sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici), dok se rdja pšenice (Puccinia spp.) pojavljuje sporadično u zavisnosti od lokaliteta, sorte, kao i kategorije  posejanog semena.

Ocena zdravstvenog stanja sortnog ogleda strnih žita  izvršena je na prisustvo sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici), rđe (Puccinia spp.) i pepelnice  strnih žita (Erysiphae graminis). 

 

Ocenjivanje zdravstvenog stanja pšenice  vršeno je  kada su strna žita  bila u fenofazi prema skali BBCH 56-59, u zavisnosti od sorte. Pregled svih listova  na prisustvo štetnih patogena vršen je prema sledećoj skali:

 

0 -  bez simptoma

1 - 10% lisne površine

2 - 20% lisne površine

3 - 30% lisne površine

4 - 40% lisne površine

5 - 50% lisne površine

6 - 60% lisne površine

7 - 70% lisne površine

8 - 80% lisne površine

9 - 90% lisne površine,

 

Ocena intenziteta oboljenja prikazana u tabeli:

Redni broj

Sorta

Faza (BBCH) 

 

Septoria tritici   

 

Erysiphae graminis

           

 

Puccinia spp.

Pšenica

1

Rapsodija

56-59

0

0

0

0

0

1

2

Pobeda

56-59

0

0

0

0

0

1

3

Ilina

56-59

0

0

0

0

0

0

4

Evropa

56-59

0

0

0

0

0

2

5

NS 40 S

56-59

0

0

0

0

0

1

6

Renesansa

56-59

0

0

0

0

0

2

7

Zvezdana

56-59

0

0

0

0

0

3

8

Simonida

56-59

0

0

0

0

0

2

9

Dika

56-59

0

0

0

0

0

0

10

Emina

56-59

0

0

0

0

0

1

11

Futura

56-59

0

0

0

0

0

0

12

Desetka

56-59

0

0

0

0

0

2

13

Enigma

56-59

0

0

0

0

0

2

14

Tavita

56-59

0

0

0

0

0

2

15

Radojka

56-59

0

0

0

0

0

0

16

Kruna

56-59

0

0

0

0

0

1

17

Planeta

56-59

0

0

0

0

0

2

18

Balaton – (Delta)

56-59

0

0

0

0

0

2

19

Nikol – (Galenika)

56-59

0

0

0

0

0

1

20

Arleqin – (Magan)

56-59

0

0

0

0

0

2

21

Apache

56-59

0

0

0

0

0

2

Tritikale

22

Trijumf (KG)

59

0

0

0

0

0

0

23

Odisej (NS)

59

0

0

0

0

0

1

Ječam

24

NS 565

59

0

0

0

0

0

0

25

Nonijus (NS)

59

0

0

0

0

0

0

26

Rudnik (NS)

59

0

0

0

0

0

1

27

Pinon (NS)

59

0

0

0

0

0

2

28

Rekord (KG)

59

0

0

0

0

0

0

29

Amorosa (Delta)

59

0

0

0

0

0

1

Ovas

30

Jadar (NS)

56

0

0

0

0

0

1

31

Vranac (KG)

56

0

0

0

0

0

0

 

Žitne stenice na strnim žitima

Vizuelnim pregledom strnih žita na području RC Leskovac (lokalitet Poljoprivredna škola) registrovano je više vrsta žitnih stenica. Njihova brojnost je ispod praga štetnosti tako da ne preporučujemo primenu insekticida u ovom momentu.

 

Identifikovane su sledeće vrste stenica:

·         Pyrrhocoris apterus

·         Aelia acuminata

·         Gonocerus acuteangulatus

·         Eurigaster maura

·         Dolycorus baccarum

·         Eurigaster austriaca

 

 

Sl.1.  Pyrrhocoris apterus

 

Sl.2. Aelia acuminata

 

Sl.3.Gonocerus acuteangulatus

 

Sl.4. Eurigaster maura

 

Sl.5. Dolycorus baccarum

 

Sl.6. Eurigaster austriaca

 

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima