Skip to main content

Leskovac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Leskovac
Oštećenja na kupini (rod Cicadetta)

Zasadi kupine na području Jablaničkog okruga nalaze se zavisno od sorte u fazi razvoja po  BBCH skali   81 – 85  (početak sazrevanja  do prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar).

Obilaskom zasada kupine na području opštine Vlasotince vizuelnim pregledom registrovana su oštećenja na lastarima u vidu zareza, u kojima je utvrđeno prisustvo jaja bele boje. Ženke cikada iz roda Cicadetta prave oštećenja na  lastarima (može biti i više zareza na jednom lastaru)  u kojima polažu jaja. Na mestima oštećenja dolazi do lomljenja lastara i sušenja. Prisustvo odraslih jedinki koje su inače dobri letači nije utvrđeno.

oštećenja na lastaru kupine ( velika slika )
 
položena jaja ( velika slika )
 

Prvi ulov jabukinog smotavca

Na području delovanja RC Leskovac jabuka se nalazi u fenofazi precvetavanja i početka razvoja ploda ( 67-70 BBCH ). Pregledom feromonskih klopki u zasadu jabuke na punktu Glašince 12.04.2016. godine, registrovan je prvi ulovljeni imago jabukinog smotavca ( Carpocapsa pomonella ). Na punktu Slavujevce u zasadu jabuke prvi ulov je registrovan 13.04.2016. godine, a na punktu Leskovac - Poljoprivredna škola 14.04.2016. godine. RC Leskovac nastavlja sa daljim praćenjem dinamike leta jabukinog smotavca. 

                      Pregled prvih ulova imaga

             
Prvi ulov imaga
CDD (˚C) 
Punkt
12.04.2016.
124,75
Glašince
13.04.2016.
130,74
Slavujevce
14.04.2016
138,58
Leskovac

Akumulacije od 1. januara 2016. godine.

Crveni puž golać - Arion lusitanicus

Na području delovanja RC Leskovac u usevima povrtarskih kultura (naročito u kupusu) registrovana je jača pojava crvenog puža golaća (španski  golać Arion lusitanicus).Telo im je izduženo i usko, bez spoljne ljušture, obavijeno samo sluzastim plaštom. Mogu biti različite veličine i boje - sivi, crni, pepeljasti, crveni ”puž golać”.

Javljaju se pretežno na vlažnim mestima. Dan provode u zaklonima, a hrane se početkom večeri i noću. Njihovo prisustvo se otkriva po svetlom tragu koji ostavljaju za sobom. Množe se preko celog leta. Ženka polaže i do 500 jaja iz kojih se za 20 dana pojavljuju novi mladi puževi. Životni ciklus traje od jedne do dve godine.

Uzroci masovnog širenja golaća jesu uvodjenje monokultura, suženje izvora hrane usled korišćenja herbicida, promena strukture zemljišta, preobilno djubrenje, vlažna klima i globalno zagrevanje, raznošenje sinatropnih vrsta golaća.

 

Aktivno se kreće pri temperaturama 10 -25oC. Krupnije jedinke prelaze veća rastojanja i duže se kreću od sitnijih golaća. Najveća brzina kretanja odraslog golaća je 9 m/h, a na dan proseĉno predje 9.7 m. Dnevno pojede hrane do polovine sopstvene težine, ili 50-100 cm2 lisne površine.  Puževi mogu biti vektori razliĉitih biljnih patogena (gljiva, bakterija i virusa).

 

Suzbijanje

Agrotehniĉke metode:

·         Obrada zemljištaje je preventivna mera i  efikasan naĉin za uništavanje jaja i mladih golaća. Jaja se dubljom obradom se zatrpaju, a površinskom obradom izlože sunĉevoj svetlosti (ubijaja jaja i tek ispiljene golaće). Plitko usitnjavanje površine i razbijanje zgrudvanog zemljišta uklanja potencijalna dnevna skloništa i ograniĉava golaće na kontrolisana mesta,

·         Uništavanje korovskih biljaka,

·         Uklanjanje ili zaoravanje biljnih ostataka,

·         Promena režima zalivanja biljaka, obavljati u jutarnjim časovima zalivanje,

·         Đubrenje treba obavljati mineralnim djubrivima, koja imaju moluskocidna svojstva u kontaktu sa kožom puževa. Nasuprot tome, primena zelenišnih djubriva, komposta i stajnjaka veoma je riziĉna jer privlaĉi golaće sa okolnih površina.

 

Mehaniĉke metode

·         Uklanjanje skloništa za golaće – sklanjanje kamenja, drveta, folija, dasaka, limova, djubreta i drugih zaklona.

·         Ruĉno sakupljanje španskog golaća najekonomiĉniji je metod na manjim površinama. Tokom leta i jeseni, od ranih jutarnjih ĉasova, ili posle popodnevnog zalivanja površine (da se izmame golaći), treba puževe nabadati na improvizovane “viljuške” od šiljate žice ili jakih igala i otresati ih u kanticu sa rastvorom deterdženta, soli ili vrućom vodom.

·         Postavljanje barijera (u obliku kanala, ograda ili tretiranjem površine u trake) olakšava prostornu manipulaciju drugim merama i otežava prodor golaća sa okolnih površina. Koriste se plitko ukopane (15 cm) niske (20 cm) ograde od bakarnog ili cinkanog lima ili mreže oko parcele.

·         Postavljanje klopki  (daske, saksije, crep, mokri džakovi, oluci)  koje se pune mamcima-kriškama krompira, mrkve, jabuke, salatom, kupusom, prekrupom i prazne se u jutarnjim ĉasovima, a koje se lako mogu improvizovati: ukopa se posuda da viri 2 cm iznad zemlje, napuni sa malo piva ili mleka, ili fermentisanog voća i vode, i zaseni odozgo. Puževi golaći upadaju i dave se.

·         Alternativni načini suzbijanja puževa fizičkim barijerama pri čemu se koristi  piljevina, kreč, kameno brašno, pesak, oštri šljunak, sve što skida sluz s puževa tela. Posipa se po tlu oko biljaka. Od alternativnih načina koriste se i biljke s repelentnim svojstvima, kao što su lavanda, ruzmarin, paradajz, beli luk, kadulja i dr. Za odbijanje puževa koriste se njihova eterična ulja koja se dobiju. Često se ovim ekstraktima dodaje i neko voćno sirće.  

·         Postavljanje tanke žice oko parcele ili objekta povezane sa slabom strujom sprečava pojavu puževa u usevu povrća,

 

 

Hemijske metode

·         Arion (5 g peleta po 1m2), Gardene (5 g peleta po 1 m2), Pužomor palete, Mesurol granulat (30-50 g/m2). Nakon toga 20 dana ne obrađivati zemljište. Tretiranje vršiti u popodnevnim satima i ne dozvoliti da preparat padne na tretiranu biljku. Rasturanje preparata treba izvoditi između redova.

Preporučuje se kombinacija Pužomor peleta u kolicini 5 kg/ha sa mamcima od plodova jabuke jer se time postiže privlacenje puževa, ali i bolja distribucija preparata na odgovarajucem terenu.  

Sl.1.Crveni puž golać - Arion lusitanicus

Identifikacija patogena Erwinia amylovora u registrovanim i improvizovanim laboratorijama

Bakterija Erwinia amylovora  se nekada vrlo teško može identifikovati samo na osnovu simptoma, jer promene koje izaziva E.amylovora, vrlo često mogu prouzrokovati i neki drugi faktori biotske i abitske prirode, o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju.

Zbog toga je jako bitna laboratorijska identifikacija patogena. U registrovanim, specijalizovanim fitobakteriološkim laboratorijama, fakulteta i instituta,  vrlo lako se može dokazati prisustvo ovog patogena u obolelim biljnim delovima.

Medjutim u PSSS Leskovac po prvi put je načinjen pokušaj da se u uslovima improvizovanih laboratorija, na terenu, uz primenu improvizovanih metoda i postupaka dokaže prisustvo bakterije E.amylovora u inficiranim  delovima biljaka, i  u tom pokušaju dobijeni su odlični rezultati.

Korišćenjem čestica obolelog tkiva koji se zaranja u plod (najčešće šljive, ali i u plod jabuke, kruške, dunje, kajsije, mušmule), a potom sve to stavi u vlažnu sredinu, za vrlo kratko vreme (24 - 48 sati), dolazi do nekroze veštački zaraženih plodića i pojave kapljica bakterijskog eksudata, što je simptomatološki znak prisustva E.amylovora. Jer, vrlo često na terenu ima tipičnih simptoma bakteriozne plamenjače na biljakama domaćinima, ali nema kapljica bakterijskog eksudata, što vrlo često stručnjake može dovesti u sumnju. Ovakav jedan test dokazivanja prisustva bakterije u obolelim biljkama na terenu može biti orijentacioni i u svakom slučaju mnogo značajniji i merodavniji od vizelne dijagnoze.

Sl.1. Pojava kapljica bakterijskog eksudata Erwinia amylovora inokulisanog plodića kruške u improvizovanim laboratorijskim uslovima.

Biološki ciklus razvića žilogriza (Capnodis tenebrionis)

 

Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac  dužine  2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje.

 

Štete pričinjava na svim koštičavim voćnim vrstama – višnji, šljivi, kajsiji, breskvi.

 

Kod C.tenebrionis  jedna generacija  se razvija  i do 3 godine. Imago se pojavljuje  juna  -  avgusta meseca. Žilogriz prezimi kao odrastao imago ili kao larva. Kod  P.lugubris jedna generacija se proteže u dve vegetacione sezone. Imago se pojavljuje  aprila -  maja meseca

 

Obično se početkom marta imago aktivira i odlazi na biljke okolne korovske flore, gde se zadržava dok ne prolistaju koštičave voćke. Nakon toga napušta korove i prelazi na voćke. Imaga lete na nivou voćnjaka. Kada lete čuje se šum. Udaraju tvrdim telom o stabla ili grane. Ako se uznemire prelaze na drugu stranu stabla, a ako se otresa stablo, padaju na zemlju. Imaga  lete na veće udaljenosti samo ako su temperature iznad 30-35 oC, uglavnom ostaju u  vocnjaku,penju i spuštaju se po stablu (širenje je uglavnom sadnicama a manje preletanjem)

 

Za parenje i polaganje jaja potrebna je temepratura preko 24 stepena.U toku  Ishrane ženki ovariole sazrevaju, dolazi do parenja koje traje kratko, svega oko 6 minuta. Na stablima se tada nalaze samo ženke. Ženke se pare nekoliko puta, ali generalno ne sa istim muškarcem. Mužjaci uginjavaju, a ženke nastavljaju sa ishranom i polaganjem jaja.

 

Polažu 200-600 jaja uglavnom u prvom delu vegetacije u gomilicama, a dnevno najviše do 10 jaja.  Na njih se lepi pesak ili zemlja pa izgledaju kao grudvice.Od početka juna do kraja avgusta ženka jaja odlaže na koru donjeg dela stabla ili plitko u zemljište do 35 cm udaljenosti od debla, gde odloži oko 95 % jaja, a ostala jaja odloži u zemljište na udaljenosti do 1 m.

 

Mesto na koje ženka odlaže jaja potrebno je poznavati zbog sprovođenja efikasne, a ujedno iekonomične  zaštite.Nakon 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do izlaska larvi  koje se kreću prema korenu gde se ubušuju ispod kore. Bušeći hodnike prelazi iz tanje u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo iznad površine zemlje.

 

U jednoj voćki može se naći 10-15 i više larvi (30). Posle 12-14 meseci razvija se odrasli imago.Znaci napada uočavaju se tek pošto larve pričine određenu štetu. Napadnuta stabla se postupno suše i na kraju propadaju.Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja. Kvalitet ishrane (kora višanja ili šljiva, mladje ili starije stablo) znatno skraćuje ili produžuje ciklus razvića. Larva je bledo žute boje bez nogu, topuzastog izgleda, tj. najšira je u području prvog grudnog segmenta, a onda se naglo sužava prema kraju tela.Telo larve se sastoji od 13 članaka rasporedjenih u lanac i jasno odeljenih. Poseduje snažno razvijeni crni usni aparat.Kada odraste, može biti dugačka oko 7 cm.Razvoj larve traje 1-2 godine.

 

Ako je veći broj jaja položen dolazi do kompeticije i samo nekoliko larava završava razviće. Larve se 8 puta presvlače. Dužina života zavisi od kvaliteta hrane.Najbrže se razvija na višnjama.Razvojni ciklus žilogriza se produžuje za dužinu ishrane ženki i polaganja jaja  (do 3 meseca). 
Poznavanje biološkog ciklusa (pojava imaga, ishrana i vreme polaganja jaja, piljenja larvi , poznavanje mehanizma delovanja insekticida i praktična iskustva osnova su predloženih mere suzbijanja, a zasniva se na:

·         Sprečavanju nastavka razvića žilogriza,

·         Suzbijanju odraslih za vreme ishrane,

·         Sprečavanju ispiljenih larvi da dodju do korena,

·         Delovanju na larve u korenu.

 

Sl.1.Larva žilogriza (Capnodis tenebrionis)

 

Sl.2. Lutka žilogriza (Capnodis tenebrionis)

 

Sl.3.Imago žilogriza (Capnodis tenebrionis)

 

Suzbijanje Blumeriella jaapii na višnji

Na području RC Leskovac  višnja  je ekonomski vrlo značajna gajena kultura, gaji se na u plantažnim zasadima na preko 2.000 ha. Osim Monillia laxa, parazita koji izaziva sušenje cvetova, grana i grančica, ekonomski značajni patogen je i parazit  prouzrokovač ljubičaste lisne pegavosti, ospičavosti  (Blumeriella jaapii), koji u povoljnim godinama za razviće patogena i neadekvatne zaštite može prouzrokovati vrlo velike ekonomske štete.  Zbog toga je pravovremena primena agrotehničkih i hemijskih mera izuzetno bitna u cilju  održavanja  dobrog kondicionog stanja voćnjaka i proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane.  

 

Pravilna primena fungicida u zaštiti višnje od ospičavosti:

·         Prvi tretman treba izvršiti u vreme precvetavanja višnje, u vreme kada voćari na području Leskovca obavljaju tretiranje protiv monilioznog sušenja cvetova i grančica. U toj fenofazi treba primeniti preparat koji istovremeno suzbija oba oboljenja.

·         12-14 kasnije treba izvšiti sledeće tretiranje. Ukoliko je godina kišovita obavezno obaviti i treće tretiranje.

·         Primena registrovanih/kvalitetnih fungicida.

·         Nakon berbe preporučuju se mehaničke mere zaštite u cilju uklanjanja obolelog, opalog lišća. Patogen prezimljava u opalom lišću i naredne godine, pri povoljnim vremenskim uslovima, može izazvati nove infekcije.

·         Obolela pojedinačna stabla u zasadu koja su sasušena zbog dugogodišnje neadekvatne zaštite protiv ospičavosti treba iskrčiti kako ne bi predstavljala izvor novih zaraza.

·         Nakon mehaničkih mera preporučuje se kasno jesenje tretiranje voćaka, odnosno primena preparata na bazi bakra.

 

Greške u zaštiti višnje od ospičavosti:

·         Proizvođači relativno kasno otpočinju sa zaštitom višnje od ospičavosti (tek po pojavi prvih simptoma), a vrlo rano u vegetaciji prekidaju sa tretiranjem.

·         Proizvođači izvode svega jedan do dva tretmana (prvi petnaestak dana nakon precvetavanja, a drugi 10-15 dana kasnije), što je nedovoljno, pogotovo u godinama sa većom količinom padavina u julu i avgustu.

·         Primena  neodgovarajućih/neadekvatnih preparata.

·         Nakon berbe višnje ne primenjuju se mehaničke mere zaštite.

·         Osušena stabla u voćnjaku i potpuno sasušeni zasadi se ne krče, već predstavljaju izvore zaraze oboljenja.

·         Ne sprovodi se kasno jesenje tretiranje nakon berbe, već je praksa da se bakarni preparati koriste samo tokom proleća za rano prolećno tretiranje.

Sortni ogled pšenice RC Leskovac

Na području delovanja RC Leskovac demonstracioni sortni ogled stnih žita postavljen je na lokalitetu Ekonomija – Poljoprivredna škola u Leskovcu.

Setva je obavljena 29.10.2013. Djubrenje je obavljeno: 27.10.2013. NPK – 300 kg/ha i 03.03.2014. KAN– 200 kg/ha. Herbicidni tretman je izvršen 05.04.2014., kada je obavljeno i tretiranje  protiv žitne pijavice Lema melanopa.

Obilaskom parcela pod strnim žitima na području RC Leskovac, do sada, nismo registrovali pojavu  patogena izazivača pepelnice  strnih žita (Erysiphae graminis) i sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici), dok se rdja pšenice (Puccinia spp.) pojavljuje sporadično u zavisnosti od lokaliteta, sorte, kao i kategorije  posejanog semena.

Ocena zdravstvenog stanja sortnog ogleda strnih žita  izvršena je na prisustvo sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici), rđe (Puccinia spp.) i pepelnice  strnih žita (Erysiphae graminis). 

 

Ocenjivanje zdravstvenog stanja pšenice  vršeno je  kada su strna žita  bila u fenofazi prema skali BBCH 56-59, u zavisnosti od sorte. Pregled svih listova  na prisustvo štetnih patogena vršen je prema sledećoj skali:

 

0 -  bez simptoma

1 - 10% lisne površine

2 - 20% lisne površine

3 - 30% lisne površine

4 - 40% lisne površine

5 - 50% lisne površine

6 - 60% lisne površine

7 - 70% lisne površine

8 - 80% lisne površine

9 - 90% lisne površine,

 

Ocena intenziteta oboljenja prikazana u tabeli:

Redni broj

Sorta

Faza (BBCH) 

 

Septoria tritici   

 

Erysiphae graminis

           

 

Puccinia spp.

Pšenica

1

Rapsodija

56-59

0

0

0

0

0

1

2

Pobeda

56-59

0

0

0

0

0

1

3

Ilina

56-59

0

0

0

0

0

0

4

Evropa

56-59

0

0

0

0

0

2

5

NS 40 S

56-59

0

0

0

0

0

1

6

Renesansa

56-59

0

0

0

0

0

2

7

Zvezdana

56-59

0

0

0

0

0

3

8

Simonida

56-59

0

0

0

0

0

2

9

Dika

56-59

0

0

0

0

0

0

10

Emina

56-59

0

0

0

0

0

1

11

Futura

56-59

0

0

0

0

0

0

12

Desetka

56-59

0

0

0

0

0

2

13

Enigma

56-59

0

0

0

0

0

2

14

Tavita

56-59

0

0

0

0

0

2

15

Radojka

56-59

0

0

0

0

0

0

16

Kruna

56-59

0

0

0

0

0

1

17

Planeta

56-59

0

0

0

0

0

2

18

Balaton – (Delta)

56-59

0

0

0

0

0

2

19

Nikol – (Galenika)

56-59

0

0

0

0

0

1

20

Arleqin – (Magan)

56-59

0

0

0

0

0

2

21

Apache

56-59

0

0

0

0

0

2

Tritikale

22

Trijumf (KG)

59

0

0

0

0

0

0

23

Odisej (NS)

59

0

0

0

0

0

1

Ječam

24

NS 565

59

0

0

0

0

0

0

25

Nonijus (NS)

59

0

0

0

0

0

0

26

Rudnik (NS)

59

0

0

0

0

0

1

27

Pinon (NS)

59

0

0

0

0

0

2

28

Rekord (KG)

59

0

0

0

0

0

0

29

Amorosa (Delta)

59

0

0

0

0

0

1

Ovas

30

Jadar (NS)

56

0

0

0

0

0

1

31

Vranac (KG)

56

0

0

0

0

0

0

 

Bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka  - Erwinia amylovora

Na području delovanja RC Leskovac obilaskom dugogodišnjih zasada pod kruškom i dunjom registrovana je pojava sušenja vrhova grana i grančica, kao posledica destruktivne aktivnosti fitopatogene bakterije Erwinia amylovora.  

Ovakve simptome mogu prouzrokovati, osim bakterije Erwinia amylovora i bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae, zatim gljive {Nectria galligena, Nectria cinnabarina, Monilia spp., Phytophthora cactorum i dr.), zatim neke vrste insekata: kruškina buva (Psylla sp.), lisne vaši {Aphidae sp.), glodari (Microtus arvalis, Arvicola terrestris), srndaći, zečevi i dr. Od faktora abiotske prirode simptomi nalik bakterioznoj plamenjači mogu biti prouzrokovani mrazom, sušom, žegom i dr.

 

Vremenski uslovi tokom vegetacije utiču na pojavu bakterije E.amylovora. Temperatura od 25 oC i relativna vlažnost vazduha od oko 70 %  najpogodniji su za razvoj bolesti, kada za samo nekoliko dana  voćka može biti potpuno uništena.

Ako tokom faze cvetanja imamo minimalnu temperaturu  od 18,3 oC i veliku relativnu vlažnost vazduha može doći do pojave infekcije bakterijom E.amylovora. Optimalna temperatura za razviće bolesti je  od 21 oC do 27 oC, a maksimalna  od 32 oC do 35 oC.

Nekada se dešava da do infekcije biljaka dodje i kada je temperatura  niža od 18,3 oC  (13 oC).

 

Bakterija Erwinia amylovora se nekada vrlo teško može identifikovati samo na osnovu simptoma, jer promene koje izaziva E.amylovora, vrlo često mogu prouzrokovati i neki drugi faktori biotske i abitske prirode.

U uslovima priručne laboratorije, uz primenu improvizovanih metoda i postupaka dokazali smo prisustvo bakterije E.amylovora u inficiranim delovima dunje. Korišćenjem čestica obolelog tkiva koje je zaronjeno u plodić šljive, koji je potom stavljen u vlažnu sredinu, za vrlo kratko vreme, za 48 sati došlo je do nekroze veštački zaraženih plodića i pojave kapljica bakterijskog eksudata, što je simptomatološki znak prisustva E.amylovora.

 

 

Suzbijanje E.amylovora:

 

Agrotehničke mere  zaštite

 

- Ukoliko je zemljište u voćnjaku zabareno poželjno je vršiti odvodnjavanje. Treba izbegavati zemljišta lošeg mehaničkog sastava, slabo ocedna, suviše bazna ili suviše kisela zemljišta.

- Ukoliko se u blizini nalaze biljke spontane flore – divlja kruška i glog poželjno ih je ukloniti.

- Zemljište mora biti pH vrednosti od 5,5 do 6,5. Ne preporučuje se gajenje grahorice, lucerke i drugih biljaka koje zemljište obogaćuju azotom koji utiče na povećanu bujnost biljaka i intenzivniji porast mladara. Fosforna i kalijumova djubriva nemaju nikakvog uticaja na jaču pojavu i razvoj bakterije E.amylovora.  

- Ne vršiti prekomerno navodnjavanje voćaka. Ako se vrši zalivanje ovu meru obavljati natapanjem ili zalivanjem u brazde, ne nikako orošavanjem, kako se ne bi povećavala relativna vlažnost vazduha.

- Ne koristiti pčele za oprašivanje, jer su one istovremeno i vektori bakterije. Izbegavati kasnu obradu zemljišta koja podstiče razvoj novih zeljastih mladara koji su osetljivi prema bakterioznoj plamenjači. Vodopije i izdanke tokom vegetacije treba obavezno uklanjati.

 

 

Mehaničke mere zaštite

-Tanje grane treba rezati na 30 cm ispod obolelog tkiva, a deblje grane treba uklanjati na 50 cm ispod zaraženog tkiva. Obolele, orezane biljne delove treba izneti iz voćnjaka i obavezno spaliti. 

-Kada se mehaničke mere zaštite obavljaju tokom zimskih meseci dezinfekciju pribora za rezidbu voćaka proizvodjači ne moraju  vršiti, ali ako se obavlja letnja rezidba voćaka onda je obavezna mera dezinfekcija pribora za rad, makaza i testera, kojima se odstranjuju oboleli biljni delovi. Za dezinfekciju pribora za rad najčešće se koristi 70 % etil alkohol ili 10 % natrijum hipohlorit.

-Nakon obavljenih mehaničkih mera povredjena mesta treba dezinfikovati 70 % etil alkoholom, a zatim premazati kalemarskim voskom.

-Rak-rane treba odstraniti sasecanjem ili ljušćenjem, zahvatajući pritom zdravo tkivo. Tako povredjena mesta, takodje, treba dezinfikovati 70 % etil alkoholom  ili 10 % natrijum hipohloritom i premazati voskom.

-Ukoliko je infekcija stabala izuzetno jaka, gde su stabla  u potpunosti suva i nekrotična, preporuka je da se izvrši eradikacija (krčenje) takvih stabala, odnosno celog zasada i obavezno spaljivanje iskrčenih voćaka.

 

Hemijske mere zaštite

-Tokom vegetacije bakarni preparati se mogu primeniti u nižim koncentracijama,, ali u uslovima vlažnog vremena mogu prouzrokovati fitotoksičnost na  lišću i plodovima. Primena antibiotika u našoj zemlji  nije dozvoljena.

 

Sl.1. Inficirani  mladar dunje  od E.amylovora  s kukasto povijenim  vrhom „pastirski štap“.

Žitne stenice na strnim žitima

Vizuelnim pregledom strnih žita na području RC Leskovac (lokalitet Poljoprivredna škola) registrovano je više vrsta žitnih stenica. Njihova brojnost je ispod praga štetnosti tako da ne preporučujemo primenu insekticida u ovom momentu.

 

Identifikovane su sledeće vrste stenica:

·         Pyrrhocoris apterus

·         Aelia acuminata

·         Gonocerus acuteangulatus

·         Eurigaster maura

·         Dolycorus baccarum

·         Eurigaster austriaca

 

 

Sl.1.  Pyrrhocoris apterus

 

Sl.2. Aelia acuminata

 

Sl.3.Gonocerus acuteangulatus

 

Sl.4. Eurigaster maura

 

Sl.5. Dolycorus baccarum

 

Sl.6. Eurigaster austriaca

 

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima