Skip to main content

Leskovac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Leskovac
Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Leskovac, usevi ozime pšenice se, zavisno od vremena setve i primenjenih agrotehničkih mera, nalaze u  različitim fazama razvoja, od faze klijanja, do faze 2-3 lista razvijena (BBCH 07-13).

usev pšenice

velika slika

Vizuelnim pregledom useva uočeno je prisustvo krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) na do 5% biljaka i cikada (Cicadellidae) na do 4% biljaka.

cikada (Cicadellidae) na zemlji
krilata forma vaši

Prag štetnosti prema EPPO standardu 2/11/1, u ovim fazama razvoja strnih žita, iznosi 10% biljaka naseljeno sa jednom ili više vaši.

Lisne vaši i cikade pored direktnih šteta koje nanose sisanjem biljnih sokova tokom svoje ishrane, one su  veoma značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa.

Hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja navedenih štetočina se ne preporučuju, s obzirom da su vizuelnim pregledima useva pšenice registrovane njihove niske brojnosti i da se u narednom periodu najavljuje pad temperature sa pojavom mraza, koje će nepovoljno uticati na njihov dalji razvoj i širenje. 

Vizuelnim pregledom useva nije registrovano prisustvo simptoma bolesti.

RC Leskovac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja u usevima ozime  pšenice.

Bakteriozna plamenjača u jabukama               

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom zasada jabuka registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora). Simptomi su uočeni na letorastima koji su savijeni poput "pastirskog štapa", osušeni su i mrke boje.  

jabika - Erwinia amylovora

velika slika

Ova bakterija pored jabuke napada i druge jabučaste vrste voća (kruška, dunja, mušmula). To je prouzrokovač najdestruktivnijeg oboljenja jabučastog voća u našim proizvodnim uslovima i napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren.

Ova bakterija se širi na različite načine: insektima, vetrom, kišnim kapima, mehanizacijom, alatom koji se koristi u zasadu i dr.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da obiđu svoje voćnjake i ukoliko registuju vidljive simptome na biljkama,  da mehanički uklone obolele delove biljaka po mirnom i suvom vremenu. Rezidba se ne sme obavljati po vlažnom vremenu,  a potrebno je i poštovanje sledećih higijenskih mera:

-          Odsecanje obolelog dela biljke treba da se sprovede najmanje 30 cm u zdravo tkivo,

-          Mesta orezivanja trba dezinfikovati nekim peparatom na bazi bakra, a preseke veće od 3cm nakon dezinfekcije premazati kalem voskom,

-          Odsečene delove biljaka treba staviti u plastične vreće izneti iz zasada i spaliti, nikako ne ostavljati na zemlju u zasadu,

-          Obavezna dezinfekcija alata kojima se obavlja rezidba.

Nakon navedenih mera proizvođačima se preporučuje jesenje tretiranje jabučastog voća. Tretiranje treba izvršiti  sa nekim od registrovanih preparata na bazi bakra uz utrošak veće količine vode i kada je temperatura vazduha iznad 8°C.

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza ped berbu

Na području delovanja RC Leskovac, izvršen je pregled klipova merkantilnog kukuruza pred berbu na dvadeset parcela, i to na deset parcela sa hibridima rane grupe zrenja i na deset parcela sa hibridima kasne grupe zrenja na sledećim lokacijama: Đakus, Izvor (Toplički okrug), Bošnjace, Donja Jajina, Brza, Slavujevce, Leskovac, Pečenjevce, Gornja Jajina, Gložane, Miroševce, Drvodelja, Nakrivanj, Žitorađa (Toplički okrug), Donje Stopanje, Priboj, Bukova Glava, Veliko Trnjane i Bogojevce. Na svakoj parceli pregledano je po 100 klipova.

Na klipovima su registrovanana oštećenja od insekata  (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera), kao i prisustvo gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium i Clodosporium.

larva Ostrinia nubilalis
Fusarium spp.
 
 

Rezultati vizuelnih pregleda su sledeći:

.      bez simptoma bolesti i oštećenja od insekata na 57-84 % klipova

.      prisustvo oštećenja od insekata na 5–22% klipova,

·      prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium na 3–19% klipova,

·      prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium na 0-2% klipova,

·      prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspegillus na 0-8% klipova,

·      prisustvo simptoma gljiva iz roda Clodosporium 4-15% klipova,

·      prisustvo kombinovanih oštećenja na 2-16% klipova.

Prisustvo štetnih organizama na klipovima kukuruza je na nivou prosečnih vrednosti za region Leskovca, a analizom uzoraka kukuruza sa pregledanih parcela u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonom dozvoljenih vrednosti, te se može zaključiti da je zdravstveno stanje kukuruza iz ovogodišnjeg roda u redu.

Praćenje azijske voćne mušice u zasadima vinove loze

Na području delovanja RC Leskovac, praćenje azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na vinovoj lozi, vrši se na lokalitetima  Vinaračkog i Jugbogdanovačkog vinogorja. Monitoring se vrši pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom, na nedeljnom nivou, tokom cele godine. Na punktovima Hisar i Đakus, registruju se povećani ulovi odraslih jedinki  na lovnim klopkama, što se može videti i na dijagramu.

dijagram

velika slika

Azijska voćna mušica je veoma destruktivna štetočina. Prezimljava u stadijumu odrasle jedinke (imaga), koji se aktivira u  proleće sa porastom temperature  iznad 10 C°. U zavisnosti od uslova može imati i više od 15 generacija godišnje. U povoljnim uslovima aktivna je tokom cele godine, a ženke aktivno traže zdrave plodove domaćina koji su u fazi zrenja da bi položile jaja. Na temperaturama u našim uslovima za piljenje larvi potrebno je 7 – 8 dana. Usled ishrane larvi plodovi potpuno propadaju.

Za zaštitu vinove loze, kao i ugroženih voćnih vrsta (jagoda, malina, kupina, borovnica, višnja, trešnja, breskva, kajsija, šljiva, smokva), u cilju smanjenja populacije navedene štetočine  preporučuje se  sprovođenje sledećih mere kontrole:

- postavljanje što većeg broj klopki za masovno izlovljavanje, prvenstveno na obodima zasada na rastojanju od 2-3 metara, a unutar parcele na 5 metara.

- kao klopke mogu se  koristiti plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica, prečnika 4 mm. Takođe, potrebno je napraviti otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 i par kapi deterženta za sudove.

- skraćenje intervala branja plodova, u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa njive.

- redovno sprovođenje sanitarnih mera kao što su odstranjivanje zaraženih plodova, kontrola gajbica i druge opreme gde se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

- održavanje higijene ivica parcela na kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

Hemijske mere kontrole mogu doprineti smanjenju odraslih jedinki, ali ne i jaja i larvi koje se nalaze unutar plodova i na koje ne mogu delovati primenjeni insekticidi. Takođe, ova štetočina polaže jaja u zrele plodove što ograničava upotrebu insekticida zbog karence.

Retrovegetacija u zasadima višnje i šljive

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom zasada višnje i šljive, na više lokaliteta u Jablaničkom i Topličkom okrugu, uočena je pojava retrovegetacije.

retrovegetacija višnje

retrovegetacija višnje

retrovegetacija šljive

retrovegetacija šljive

Ova pojava najizraženija je u zasadima gde nisu sprovedene mere zaštite  u cilju suzbijanja štetnih organizama, prvenstveno od prozrokovača mrke pegavosti lista višnje (Blumeriella jaapii) u zasadima višanja i prouzrokovača šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila) u zasadima šljiva, usled čega je došlo do prevremenog opadanja listova. Na stablima se zapaža bubrenje lisnih pupoljaka, rast nove lisne mase (obično na vršnim delovima lastara), cvetanje, a ređe se može videti i plod.

Usled jačeg stepena aktivacije pupoljaka biljka se iznuruje i nespremno ulazi u fazu mirovanja gde može doći do izmrzavanja vegetativnih i generativnih delova biljke, a sve to se odražava na narednu vegetacionu sezonu, u kojoj se može očekivati umanjen prinos.

Kada dođe do  retrovegetacije u voćnjacima,  tada bi trebalo da se, u rano u proleće, pred početak vegetacije,  sprovede intenzivnija rezidba i izbalansirana mineralna ishrana. Ove  mere treba da pomognu biljkama da se oporave od stresa izazvnim retrovegetacijom.

Retrovegetacija u zasadima višnje

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom zasada višnje, na više lokaliteta u Jablaničkom i Topličkom okrugu, uočena je pojava retrovegetacije.

retrovegetacija višnje

velika slika

Ova pojava najizraženija je u zasadima gde nisu sprovedene mere zaštite  u cilju suzbijanja štetnih organizama, prvenstveno od prozrokovača mrke pegavosti lista višnje (Blumeriella jaapii), usled čega je došlo do prevremenog opadanja listova. Na stablima se zapaža bubrenje lisnih pupoljaka, rast nove lisne mase (obično na vršnim delovima lastara), cvetanje, a ređe se može videti i plod.

Usled jačeg stepena aktivacije pupoljaka biljka se iznuruje i nespremno ulazi u fazu mirovanja gde može doći do izmrzavanja vegetativnih i generativnih delova biljke, a sve to se odražava na narednu vegetacionu sezonu, u kojoj se može očekivati umanjen prinos.

Kada dođe do  retrovegetacije u voćnjacima,  tada bi trebalo da se, u rano u proleće, pred početak vegetacije,  sprovede intenzivnija rezidba i izbalansirana mineralna ishrana. Ove  mere treba da pomognu biljkama da se oporave od stresa izazvnim retrovegetacijom.

Crna pegavost kupusa

Na području delovanja RC Leskovac, kupus namenjen za jesenju proizvodnju nalazi se u fazi glavice dostigle od 50% do 70% krajnje veličine (BBCH 45-47).

Obilaskom parcela pod kupusom i vizuelnim pregledom, registrovano je prisustvo simptoma crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na listu. Simptomi su uočeni na pojedinačnim biljkama.

Crna pegavost kupusa

velika slika

U simptomima koje izazivaju ova dva patogena nema bitnih razlika, a javljaju se u vidu pega na obolelim donjim listovima koje su najpre žute, a potom mrke boje, nepravilnog oblika, sa karakterističnim koncentričnim krugovima. U središnjem delu pega obrazuje se crna prevlaka od konidiofora i konidija, a unutar pega tkivo nekrotira i suši se.

Pege koje se razvijaju na starom donjem lišću nisu toliko štetne, ali ako se bolest pojavi na mladim biljkama u fazi rasada, može izazvati ozbiljne štete. Na mladim biljkama se javljaju sitne tamne pege na stablu koje mogu prouzrokovati poleganje rasada.Takve biljke ne treba saditi, jer ne dostignu porast normalnih biljaka, zaostaju u porastu i ne mogu postići pun prinos.

Konidije navedenih patogena se raznose na različite načine: vetrom, vodom, alatom za rad, insektima itd, dok se micelije mogu preneti biljnim ostacima i semenom.  

U cilju zaštite preporučuju se preventivne mere:

- višegodišnji plodored,

- uklanjanje biljnih ostataka,

- upotreba dezinfikovanog semena,

- uništavanje korova.

U toku vegetacije za zaštitu od navedenih patogena mogu se koristiti i hemijske mere zaštite, primenom  fungicida na bazi  aktivne materije mankozeb i aktivne materije difenokonazol.

Siva trulež paradajza – Botrytis cinerea

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom useva paradajza  u plasteničkoj proizvodnji registrovano je prisustvo sive truleži paradajza (Botrytis cinerea).

Siva trulež paradajza – Botrytis cinerea

velika slika

Kod nas ova gljiva predstavlja problem pri gajenju paradajza u zaštićenom prostoru. Plastenici u kojima je nepravilno regulisana temperatura i vlažnost vazduha izuzetno pogoduju razvoju navedenog patogena, koji može izazvati veće štete.

Kod proizvodnje rasada, prilikom infekcije ova gljiva prouzrokuje simptome poleganja biljaka ili topljenja rasada. Na mladim biljkama u prizemnom delu stabla se uočava vodenasta nekrotična pega, koja stablo zahvata sa svih strana. Kod odraslih biljaka pojava vodenaste pege dovodi do sušenja nadzemnih delova biljke. Na zelenim plodovima paradajza su vidljivi simptomi, naročito na mestu gde se spajaju plod i peteljka, gde nastaje vodenasta zona koja je uzrok opadanja plodova.

U plastenicima gde je visok stepen vlažnosti,  na plodovima gde je došlo do infekcije, razvija se sivopepeljasta prevlaka koju čine sporonosne tvorevine gljive. Vodenaste pege se mogu javiti i na lišću, koje se u uslovima povećane vlažnosti brzo šire i nekrotiraju.

Ova gljiva prezimljava micelijom u obolelim delovima biljaka. Nastupanjem povoljnih uslova u miceliji počinju da se formiraju konidije koje se rasejavaju i prilikom dospeća na biljku proklijaju u uslovima visoke vlažnosti i tako ostvaruju zarazu. Najčešći putevi infekcije su oštećenja na biljci, ali može i direktnim prodiranjem u tkivo biljke domaćina. Tokom vegetacije gljiva može ostvariti više ciklusa zaraze.

Usklađenim odnosom temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u proizvodnim objektima zaštićenog prostora, smanjuje se opasnost od pojave sive truleži. Čestim provetravanjem i redukovanim brojem zalivanja pri nižim temperaturama, snižava se vlažnost vazduha i smanjuje mogućnost infekcije. Plodovi koji su oboleli treba odstraniti i izbaciti iz objekta, kako bi sprečili dalje širenje bolesti. Za proizvodnju rasada obavezno izvršiti dezinfekciju supstrata.

Pored navedenih mera, usled jačeg napada navedenog patogena preporučuju se i hemijske mere zaštite upotrebom preparata na bazi aktivnih materija pirimetanil ili ciprodinil+fludioksonil i drugi.

Prilikom upotrebe fungicida voditi računa o karenci i dozvoljenom broju tretmana u toku jedne vegetacije istim preparatom.

Zaštita krompira od krompirovog moljaca (Phthorimaea operculella)

Na području delovanja RC Leskovac, veći deo površina pod krompirom su povađene, dok se  manji broj parcela sa kasnim sortimentom nalazi u različitim fazama sušenja nadzemnog dela biljke.

U regionu Leskovca, na svim parcelama krompira gde su postavljene feromonske klopke beleže se visoke brojnosti odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella). U toku je preklapanje leta leptira treće i četvrte generacije ove štetočine.

Ulov odraslih jedniki krompirovog moljca na feromskim klopkama

Usled visokih brojnosti odraslih jedinki krompirovog moljca na feromonskih klopkama postoji visok rizik za nastanak šteta.

Na parcelama gde krompir nije povađen, preporuka je da se preduzmu mere kontrole kako ne bi došlo do pojave oštećenja krtola:

·        Na parcelama gde je došlo do propadanja cime treba što pre izvaditi krompir.

·        Nakon vađenja krtole ne traba ostavljati na parceli ili u dvorištima već ih što pre treba uneti u skladišta sa kontrolisanom temperaturom (ispod 10 ֯C) i obezbeđenim mrežama na svim otvorima.

·        Na parcelama gde cima nije propala preporučuje se održavenje kompaktosti zemljišta navodnjavanjem u cilju zatvaranja pukotina i sprečavanja polaganja jaja na krtole. Proizvođačima koji  neće u skorije vreme vaditi krompir, na početku žućenja cime, preporučuju se hemijske mere zaštite primenom insekticida: Grom (lambda-cihalotin) 0,25 l/ha (karenca 7 dana).

Plamenjača kupusa (Peronospora parasitica)

Gljiva koja prouzrokuje plamenjaču kupusa, ali i drugih kupusnjača poput karfiola, kelja, kelja pupčara, brokolija je Peronospora parasitica.

Ova gljiva prouzrokuje značajne štete u proizvodnji rasada i u proizvodnji semena kupusa. Biljke namenjene za proizvodnju glavica, veoma retko bivaju jače napadnute ovim patogenom.

Simptomi  se javljaju na listovima u vidu hlorotičnih pega različitog oblika, koje zatim dobijaju mrku boju. Na naličju lista stvara se siva prevlaka koju čine konidiofore sa konidijama. Često dolazi do deformacije lista usled nejednakog porasta zdravog i zaraženog tkiva, a tkivo u okviru pege se sasušuje. U slučaju jaček napada može doći do potpunog izumiranja rasada, a kod semenjača do opadanja čitavog lišća.

plamenjača kupusa

velika slika

Gljiva prezimljava u vidu oospora. U proleće, kada temperatura zemljišta dostigne 10 °C oospore klijaju i vrše primarnu zarazu lišća kupusnjača. Ubrzo zatim se na lišću pojavljuju žućkaste pege, a na naličju sporonosni organi kojima se vrše sekundarne infekcije.  

Za zaštitu kupusnjača  od plamenjače najbolje je koristiti zdrav rasad, a to se može postići dezinfekcijom zemljišta, ređom setvom, čestim provetravanjem i primenom fungicida na bazi bakra i mankozeba u toplim lejama. Samo u slučaju jačeg napada u polju, u proizvodnji glavica, mogu se primeniti neki od registrovanih fungicida: Mankogal 80 (mankozeb), Dakoflo (hlorotalonil) i Folio gold (hlorotalonil+metalaksil).

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima