Skip to main content

Zaječar

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Zaječar
Prisustvo šlivinih osa u zasadu šljive
Na području delovanja RC Zaječar zasadi šlive se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi; krunični listići vidljivi; pojedinačni cvetovi bele ili roze boje (još uvek zatvoreni) do početka cvetanja: 10% cvetova otvoreno (BBCH 57-61).

velika slika


Na lepljivim pločama postavljenim u zasade šljive registrovana je pojava crne šljivine ose (Hoplocampa minuta) i žute šljivine ose (Hoplocampa flava).

Ove štetočine imaju jednu generaciju godišnje i napadaju isključivo šljivu. Ženke polažu jaja na čašične listiće cvetova. Štetu nanose larve koje se ubušuju u tek zametnute plodove. Hemijski tretman sprovodi se u periodu piljenja gusenica, pre njihovog ubušivanja u plodove.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i na vreme će signalizirati vreme za sprovođenje hemijskih mera zaštite.

U vreme cvetanja zabranjena je upotreba insekticida!

Pojava šljivinog smotavca (Grapholita funebrana) u zasadima šljive

Na području delovanja RC Zaječar, u zasadu šljive, na feromonskim klopkama registrovani su prvi ulovi šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).

Ova štetočina prezimljava u stadijumu odrasle gusenice u kokonu u kori stabla. Ženke polažu jaja na plod, a ređe i na list šljive. Štete pričinjavaju larve koje se ubušuju u plodove i ishranjuju mesom ploda. Napadnuti plodovi prestaju sa rastom, dobijaju ljubičastu boju i prevremeno opadaju. Na mestima ubušivanja larvi u plod pojavljuje se smolotočina.

U ovom trenutku ne preporučuju se hemijske mere zaštite, a RC Zaječar nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će signalizirati momenat za sprovođenje mera zaštite.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na teritoriji RC Zaječar usevi ozime pšenice  se u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze  u fazi bokorenja, vidljivo 3-7 sekundarnih stabala (BBCH 23-27).

Vizuelnim pregledom useva pšenice  uočeno je prisustvo simptoma žuto-mrke pegavosti (Pyrenophora tritici-repentis) na do 5% biljaka. Trenutno se ne preporučuju hemijske mere zaštite. 

 

 

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.
Pojava žitne pijavice u usevu ozimog ječma
Na području delovanja RC Zaječar, usevi ozimog ječma se nalaze u fazi bokorenja, vidljivo 3-4 sekundarna stabla (BBCH 23-24).

Vizuelnim pregledom useva ječma uočeno je prisustvo imaga žitne pijavice (Lema melanopus). U ovom periodu imaga izlaze sa mesta na kojima su prezimeli i počinju sa dopunskom ishranom na biljkama ječma gde su uočena karakteristična oštećenja na listu. Oštećenja od imaga su u vidu traka širine 1mm. U ovom trenutku se ne preporučuju hemijski tretmani protiv ove štetočine, jer najveće štete nanose larve.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimog ječma i na vreme će signalizirati vreme primene hemijskih mera zaštite.

Preventivne mere borbe u cilju zaštite od žičnjaka u proizvodnji krompira

Na teritoriji delovanja RC Zaječar u narednom periodu, čim remenske prilike dozvole, počeće sadnja krompira. Usitnjenost parcela i nemogućnost poštovanja višegodišnjeg plodoreda dovode do značajnih šteta od larvi žičnjaka - familija Elateridae, rod Agrotes.

Ciklus razvoja jedne generacija žičnjaka traje više godina (3-5). Imago uglavnom živi pod zemljom i ne nanosi štetu gajenim biljkama. Štete nanose larve koje su žuto-smeđe boje, dužine 1-3 cm i nalik su žici pa su tako ove štetočine i dobile naziv. Larve se ubušuju u krtole krompira i drugog korenastog povrća u kojima se hrane i prave kanale. Tako oštećene krtole najčešće imaju umanjenu tržišnu vrednost, a ukoliko je povećana vlažnost zemljišta dolazi do zaraze patogenima koji prouzrokuju različite vrste truleži i do potpunog propadanja krtola. 

Da bi se smanjile štete od žičnjaka u usevu krompira preporučuju se sledeće preventivne mere:

- plodored,

- izbegavanje sadnje krompira na tek uzoranim utrinama i lucerištima,

- uništavanje korovskih biljaka koje služe za ishranu odraslih jedinki,

- treba voditi računa o vodnom režimu useva – žičnjacima za razvoj odgovara povećana vlaga u zemlji,

- obrada zemlišta - mehaničkom obradom deo larvi dospeva na površinu pa se njima najčešće hrane ptice.

Takođe, pre sadnje krompira preporučuje se utvrđivanje brojnosti larvi žičnjaka u zemljištu. Ukoliko se registruje kritična brojnost od  3 do 5 larvi po m2 preporučuje se primena granulisanih insekticida registrovanih za njihovo suzbijanje. Insekticidi se apliciraju u zemlju neposredno pred sadnju u redove.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanje useva krompira.

Pojava glodara i tresetne mušice u rasadu
Na terenu RC Zaječar u plastenicima u kojima se proizvodi rasad povrća (paradajz, paprika, krastavac) uočena su oštećenja od glodara - poljskog miša (Apodemus sylvaticus) na mladim biljkama.
Glodari kojih ima u velikom broju na poljoprivrednim površinama ulaze u zaštićene prostore u kojima se proizvodi rasad i hrane se semenkama posejanog povrća ili ishranom oštećuju mlade biljke. Čim uoče ovakva oštećenja proizvođačima se preporučuje postavljanje mišolovki ili lepljivih mamaka ili postavljanje gotovih rodenticidnih mamaka registrovanih za ovu namenu.

Takođe, u plasteničkoj proizvodnji je veoma česta pojava tresetne mušice ili šampinjonska mušica(Bradysia spp.). Larve ove mušice napadaju koren mladih biljaka. Odrasle jedinke su sitni insekti koji polažu jaja u pvršinskom sloju supstrata. Iz jaja se pile larve koje se hrane korenom mladih biljaka i takve biljke propadaju. Larve tresetne mušice su providne i može ih biti više na jednoj biljci.

Radi smanjenja napada ove štetočine proizvođačima prepručujemo poštovanje sledećih mera:

-koristiti sterilisani supstrat i ne mešati ga sa običnom zemljom,

-održavati optimalnu temperaturu vazduha i vlažnost supstrata, naročito treba voditi računa da površinski sloj supstrata u saksijama bude suvlji pa će se tako usled nedostatka vlage smanjiti broj jaja i larvi,

-iz platenika izneti napadnute biljke i uništi ih.

Od hemijskih mera kontrole, za suzbijanje tresetne mušice preporučuje se zalivanje biljaka insekticidima na bazi hlorpirifosa (Pyrinex 48 EC, 60-80 ml na 100 metara kvadratnih, izuzev u mladom luku, krompiru i drugom korenastom i lisnatom povrću).

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na području delovanja RC Zaječar usevi ozimog ječma se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi od četri do pet listova razvijeno (BBCH 14-15).

Vizuelnim pregledom useva ječma, na lokalitetima Zvezdan i Veliki Izvor, registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 3% biljaka.

Vizuelnim pregledima useva ozimog ječma nije registrovano prisustvo štetnih insekata, ali su zabeležena oštećenja lisne mase (vrh lista) od mraza.

Tokom vizuelnih pregleda nije registrovanio prisustvo aktivnih rupa od poljske voluharice (Microtus arvalis) i poljskog miša (Apodemus sylvaticus).

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdrastvenog stanja useva ozimog ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice
Na području delovanja RC Zaječar usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi od četri lista razvijeno do faze bokorenja: vidljivo peto sekundarno stablo (BBCH 15-25).
 
 

Vizuelnim pregledom useva pšenice, na lokalitetima Zvezdan i Višnjar,  nije registrovano prisustvo simptoma bolesti.

Vizuelnim pregledima useva ozimog ječma nije registrovano prisustvo štetnih insekata, ali su  zabeležena oštećenja lisne mase (vrh lista) od mraza.
 

Obilaskom parcela uočeno je prisustvo aktivnih rupa glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis). Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak i pregled useva i ukoliko se ustanovi prisustvo preko 10 aktivnih rupa od glodara po hektaru, primena registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdrastvenog stanja useva ozime pšenice.

 
Tabla za pisanje i objavljivanje priloga!
Da bi napisali novi prilog , kliknite na Create a Post pod Upravljanje prilozima, sa desne strane.

Šta je prilog?

Prilog je tekst koji piše koordinator a odnosi se na monitoring štetnih organizama koji sprovodi po Programu za svoj region.

Prilozi se prikazuju u obrnutom hronološkom redu (najnoviji prilog prvi). Čitaocu priloga može se omogućiti da napiše komentar na pročitani prilog na koji zatim autor pročitanog priloga može da odgovori.

Za razliku od preporuka, koordinator u prilogu saopštava informacije o monitoringu štetnih organizama bez obzira što iz njih ne proizilazi akcija koju čitalac treba da preduzme. 

Poželjno je da prilog bude opremljen fotografijama i obrazloženjima koja proizilaze iz terenskih rezultata.

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima