Skip to main content

Region Sombor

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

 Ostalo

  Arhiva
  Arhiva (kalendar)
  Fotografije
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Sombor
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Sombor.
Stanje u usevima ozimih ječmova

Na području delovanja RC Sombor usevi ozimih ječmova se nalaze, u zavisnosti od datuma setve, u fenofazi od dva lista do početka bokorenja ( BBCH 12-21).

Vizuelnim pregledom useva koji se nalaze u fenofazi bokorenja, registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti ječma (prouz. Pyrenophora teres).

velika slika

Mrežasta pegavost se javlja svake godine ali u zavisnosti od  uslova sredine i osetljivosti sorte zavisi intenzitet pojave.

Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu nekrotičnih pega ili crta, koje se spajaju i dobijaju mrežasti izgled. Jače obolelo lišće propada, i to obično posle klasanja ječma.

Glavni izvor inokuluma su zaraženi ostaci ječma i nekih trava pa je zbog toga potrebno voditi računa o pravilnoj plodosmeni useva u narednim godinama. Pored ovog načina prenošenja, gljiva se prenosi i zaraženim semenom pa je setva deklarisanog semena veoma važna u  zaštiti  ječma.

 Razvoju bolesti pogoduje i prohladno i vlažno vreme. Za sporulaciju je potrebna visoka vlažnost u trajanju 10-30 časova  a odvija se u širokom temperaturnom intervalu , sa optimumom oko 20 °C.

Za sada su simptomi registrovani samo u bujnim usevima zbog povoljnih uslova u prethodnom periodu koji su ostvareni i pogodovali su razvoju ovog patogena.

Primena fungicida se ne preporučuje u usevima ozimih ječmova a RC Sombor nastavlja i u narednom periodu da prati zdravstveno stanje u ovom usevu.

 

Monitoring zdravstvenog stanja merkantilnog kukuruza pred berbu hibrida kasnih FAO grupa zrenja na području RC Sombor

RC Sombor je u proteklom periodu izvršio vizuelni pregled 10 parcela sa hibridima kukuruza kasnih grupa zrenja (FAO 500-600). Na svakoj parceli pregledano je po 100 klipova kukuruza.

Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:

% klipova bez simptoma bolesti i oštećenja od insekata

4-49

% klipova oštećenih od insekata

28-52

% klipova sa kombinovanim simptomima-insekti+Fusarium spp

10-43

% klipova sa kombinovanim simptomima-insekti+Fusarium spp+Aspergillus spp

0-21

% klipova sa kombinovanim simptomima-insekti+Fusarium spp+ Penicillium spp

0-3

% klipova sa kombinovanim simptomima-insekti+Fusarium spp+Aspergillus spp+Penicillium spp

0-3

Zdravstveno stanje uljane repice

Na području delovanja RC Sombor, usevi uljane repice se u azvisnosti od datuma setve, nalaze u fenofazi razvoja listova-od 3-9 i više istova razvijeno ( BBCH 13-19).

Vizuelnim pregledom useva uljane repice  utvrđeno je prisustvo simptoma  suve truleži uljane repice (Phoma lingam). Simptomi su registrovani na 5 % biljaka i to na pojedinačnim listovima.

velika slika

Početni simptomi suve  truleži se uočavaju u jesen na donjim listovima, na kojima se mogu uočiti pege .U okviru pega se nalaze plodonosna tela gljive, piknidi sa piknosporama, koje se raznose kišnim kapima i vetrom i šire zarazu na druge biljke u usevu. Simptomi ovog patogena se mogu razviti tokom cele godine u svim razvojnim fazama uljane repice a najveće štete na usevima uljane repice nastaju ako se simptomi prošire na stablo.

 S obzirom da je procenat inficiranih biljaka ispod praga štetnosti koji prema EPPO standardu PP 2/8(1) iznosi 35-40%, mere zaštite se ne preporučuju.

RC Sombor nastavlja i u narednom periodu da prati  zdravstveno stanje useva uljene repice.

Monitoring zdravsvenog stanja kukuruza ranih grupa zrenja na području RC Sombor

RC Sombor je u proteklom periodu izvršio vizuelni pregled 10 parcela ranih hibrida kukuruza na području svog delovanja sa ciljem utvrđivanja zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza.

Rezultati vizuelnih pregleda su prikazani u tabeli :

% klipova bez simptoma bolesti i oštećenja od insekata

2-52

% klipova oštećenih od insekata

15-43

% klipova sa kombinovanim simptomima-insekti+Fusarium spp

9-40

% klipova sa kombinovanim simptomima-insekti+Aspergillus spp

0-2

% klipova sa kombinovanim simptomima-insekti+Fusarium spp+Aspergillus spp

0-25

% klipova sa kombinovanim simptomima-insekti+Fusarium spp+Aspergillus spp+Penicillium spp

0-8

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                 
 
Sanitarni pregled vinograda i uklanjanje obolelih čokota

Na području delovanja RC Sombor, vizuelnim pregledom zasada vinove loze uočeni su simptomi koji upućuju na zlatasto žutilo vinove loze.

 

velika slika         velika slika

Bolest zlatasto žutilo vinove loze je veoma destruktivno oboljenje vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree. Za kratko vreme fitoplazma može da prouzrokuje sušenje velikog broja čokota i propadanje vinograda. Prenosilac ove fitoplazme sa obolelih na zdrave čokote je cikada Scaphoideus titanus.

 

 

S.titanus                  

Simptomi zaraze fitoplazmom Flavescence doree na vinovoj lozi su:

- kasnije kretanje vegetacije na proleće ili potpuno izostajanje kretanja vegetacije

-promena boje lista- kod crnih sorti ljubičasta do crvena, kod belih sorti zlatnožuta

- savijanje spoljašnjih ivica lista prema naličju

- skraćene internodije na zaraženim lastarima

- pojava rehuljavih grozdova koji zaostaju u razvoju u odnosu na zdrave

-odsustvo lignifikacije zaraženih lastara

Mere kontrole ovog oboljenja su:

-sanitarni pregled zasada

- uklanjanje zaraženih čokota

- uništavanje rezervoara fitoplazme (divlja loza, korovi)

- uništavanje napuštenih vinograda kao potencijalnih izvora zaraze.

Zdravstveno stanje suncokreta pred žetvu

Na području delovanja RC Sombor usevi suncokreta se u zavisnosti od vremena setve, sortimenta i lokaliteta nalaze u različitim fazama sazrevanja, dok je na pojedinim parcelama na delu Telečke visoravni (lokaliteti Riđica, Stanišić, Aleksa Šantić) žetva suncokreta u toku.

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma sledećih bolesti:

  • mrke pegavosti suncokreta (prouz Alternaria helianthi) na do 10% biljaka;

  

velika slika                              velika slika

Simptomi ove bolesti javljaju se na svim nadzemnim delovima biljke u vidu pega različitog oblika i veličine. Pege na listu su okruglaste, s koncentričnim krugovima, svetlomrke do tamnomrke boje. U centru pega se javljaju sitne nekrotične tačke tamnije boje  koje su mesto prodiranja parazita. Na stablu se javljaju izdužene eliptične pege različite veličine, tamnomrke boje. U uslovima jakih zaraza čitavo stablo može da bude zahvaćeno.

  • crne pegavosti suncokreta (prouz Phoma macdonaldi) na 30% biljaka;

  

velika slika                  velika slika

Simptomi crne pegavosti ispoljavaju se od cvetanja do kraja vegetacije i mogu se javiti na listu, lisnim drškama, stablu i glavicama. Crna pegavost se prvo javlja na donjem, najstarijem lišću u vidu pega, nepravilnog oblika i veličine. Na lisnim drškama se češće ispoljava te zbog ovoga vrlo često dolazi i do prevremenog opadanja lišća. Na stablu su simptomi najuočljiviji. Na mestu spoja lisne drške sa stablom javljaju se okruglaste, eliptične krupne pege crne boje. Pege se vremenom povećevaju, spajaju i pretsnasto zahvataju stablo. U slučaju jačih zaraza biljke prinudno sazrevaju ili venu i uginjavaju.

  • sivomrke pegavosti stabla suncokreta (prouz. Phomopsis spp.) na do 30% biljaka;

   

velika slika                              velika slika

Početni simptomi ove bolesti se javljaju na lišću i stablu donjih delova biljaka, obično posle cvetanja. Na ivicama starijeg lišća javljaju se pojedinačne mrke pege. Na zahvaćenom lišću nekroza tkiva se širi duž glavnih lisnih nerava do lisne drške. U slučaju jačeg napada lišće se suši i propada. Najuočljiviji simptomi su na na stablu. Pege se javljaju na donjim delovima stabla, na mestima gde je nasađena lisna drška. Pege su u početku sitne, ali se kasnije povećavaju i postaju mrke i eliptične. Centralni delovi nastalih pega postaju sivi, a ivična tkiva mrka. Usled jače zaraze može doći i do lomljenja i poleganja biljaka.

Za sve navedene tj. registrovane bolesti u usevima suncokreta je zajedničko da se reproduktivni organi gljiva nalaze u zemljištu i da su vitalni nekoliko godina.

Najvažnija mera kontrole sprečavanja pojave bolesti u suncokretu je plodored tj. suncokret treba gajiti na istoj parceli tek posle 5 godina. Kao predusevi preporučuju se pšenica i kukuruz, dok setvu suncokreta treba izbegavati nakon gajenja uljanih kultura (soja i uljana repica) i leguminoza (lucerka, grašak). Pored plodoreda, u ostale mere kontrole spadaja i setva sertifikovanog semena, optimalna gustina setve, izbalansirana upotreba azotnih đubriva, setva manje osetljivih hibrida i dr.

Prisustvo virusa patuljavosti pšenice (Wheat dvarf virus-WDV) u usevima pšenice

Na području delovanja RC Sombor, na lokalitetu Stapar, u usevu pšenice registrovano je prisustvo biljaka sa simptomima virusa patuljavosti pšenice (Wheat dwarf virus - WDV), što je laboratorijskom analizom i potvrđeno.

Pregledom parcele pod pšenicom tokom maja meseca uočeni su simptomi na biljkama u vidu patuljastog rasta, nakostrešenog izgleda listova, pojačanog bokorenja, pojave žute do ljubičaste boje na listovima, a na pojedinim biljkama nije došlo do formiranja klasa. U kasnijim pregledima tokom juna meseca na parceli je registrovano propadanje celih biljaka. Labaratorijskim analizama je utvrđeno da se radi o virusu patuljavosti pšenice.

Virus patuljavosti pšenice prenosi cikada Psammotetttix alineus. Aktivnosti ove štetočine pogoduju topla i suva jesen. U proleće cikade se sa pšenice sele na korovske biljke i samonikle biljke pšenice gde nastavljaju sa ishranom. U jesen se vraćaju na novoposejane useve pšenice i infestirane cikade prenose virus na iznikle biljke.

Simptomi zaraze tim virusom se mogu pojaviti u toku jeseni ili u toku proleća. U jesen se simptomi zaraze na biljkama najčešće javljaju u usevima pšenice iz ranih rokova setve, kada se vizuelno teško mogu uočiti pored simptoma koje izazivaju abiotički faktori poput nedostatka hraniva, ostataka herbicida u zemljištu i drugo. Najčešće se simptomi jesenje zaraze primećuju tek na proleće, najranije u martu mesecu u vidu propadanja bokora i zaostajanja biljaka u porastu.

Pojava simptoma je lokalnog karaktera. Jedna parcela može biti jako zaražena, a parcela pored nje može biti bez simptoma ili sa simptomoma na pojedinačnim biljkama. Širenje bolesti počinje od ivičnih delova parcele koji se graniče sa površinama zakorovljenim samoniklim žitima i korovima iz familije trava (Lolium spp. i dr.) koji predstavlaju rezervoare virusa. Na našem regionu su samonikla strna žita najvažniji izvor zaraze jer se više od 90% strništa ne obrađuje do kasne jeseni.

Virus patuljavosti pšenice se ne prenosi semenom, biljnim sokom i zemljištem.

Mere kontrole virusa patuljavosti pšenice podrazumevaju:

-        gajenje manje osetljivih sorti,

-        suzbijanje vektora,

-        uništavanje zaraženih biljaka,

-        uništavanje korova i drugih domaćina,

-        uništavanje žetvenih ostataka.

Simptomi registrovani tokom maja :

    

velika slika                                  velika slika

      

velika slika                                 velika slika

Simptomi registrovani tokom juna :

          

velika slika                                        velika slika

     

velika slika                                    velika slika

Prisustvo imaga rutave bube u usevu suncokreta

Na području delovanja RC Sombor suncokret se nalazi u fenofazi –od početka  do punog cvetanja (BBCH 61-65).

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo imaga rutave bube (Tropinota hirta) na glavicama suncokreta.

  

velika slika                               velika slika

Rutava buba  ima jednu generaciju godišnje i  prezimljava kao odrasla jedinka u zemlji na dubini do 10 cm. Po izlasku iz zemlje prvo naseljava maslačak ,a kasnije se seli na uljanu repicu, krušku, jabuku, trešnju i dr. Imago rutave bube je dobar letač. Najaktivniji je u najtoplijem delu dana, u periodu od 10-16h.

Oštećuje cvetne pupoljke i cvetove. U cvetu stradaju prašnici i tučkovi što remeti proces oplodnje koji je u toku.

Pored imaga rutave bube, u cvetu suncokreta su prisutne i pčele.

Primena insekticida zbog prisustva pčela i drugih polinatora nije dozvoljena!

Plamenjača soje (Peronospora manshurica)

Na području delovanja RC Sombor usevi soje se nalaze u fenofazi cvetanja ( BBCH 61-65).

Vizuelnim pregledom useva soje registrovano je prisustvo simptoma plamenjače soje ( prouz Peronospora manshurica) u niskom intenzitetu napada.

      

velika slika                                                         velika slika

Simptomi se prvo uočavaju oko dve nedelje posle nicanja soje, na pojedinačno zaraženim kljiancima ali ovi simptomi obično prolaze nezapaženi u polju. Kasnije se na lišću mladog troperog lišća javljaju bledozelene pege različite veličine i oblika. Pege postaju svetlo do tamnomrke boje, oivičene žućkastom bojom tkiva. Na naličju zaraženog lišća, u okviru pega, obrazuje se paperjasta navlaka od konidiofora i konidija gljive, sivkaste do purpurne boje. U slučaju jače zaraze, može doći i do opadanja lišća.

Plamenjača može da se javi i na mahunama, ali najčešće bez vidljivih simptoma. Unutrašnjost zaražene mahune kao i seme najčešće su prevučeni beličastom masom od micelija i oospora gljive. Seme može da bude delimično ili potpuno zahvaćeno parazitom.

Razvoju plamenjače pogoduje prohladno i vlažno vreme, kao i gušći usevi. Sa starenjem biljka postaje otpornija. Takođe i visoke temperature i dugi periodi bez padavina onemogućavaju širenje bolesti.

Prisustvo cikada u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Sombor usevi kukuruza se nalaze u fenofazi rasta stabla ( BBCH 30-38 ).

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri.

velika slika

Cikada Reptalus panzeri je vektor Stolbur fitoplazme. Ima  jednu generaciju godišnje. Prezimljava kao larva koja se hrani  na korenu pšenice. Odrasle jedinke   se javljaju  tokom juna meseca i sa pšenice prelaze na kukuruz gde se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza i nakon piljenja, larve počinju da se hrane. Ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica larve cikade neometano nastavljaju svoj razvoj.

Početni  simptomi javljaju se krajem jula kada  prvo dolazi do crvenila glavnog nerva na listu  koji je iznad klipa. Kasnije se  crvena boja širi i na ostatak lista. Simptomi se mogu videti i na stablu i na komušini. Usled zaraze često može doći i do sušenja cele biljke. Na zaraženim biljkama  klip  je deformisan, zrna su sutnija i  štura.

   

simptom iz 2018.      simptom iz 2018.

U cilju suzbijanja crvenila kukuruza  najznačajnija mera je plodored odnosno izbegavanje setve pšenice na parcele na kojima je predusev kukuruz jer se na taj način onemogućava dalji razvoj cikade i mogućnost pojave crvenila kukuruza u narednoj sezoni.

 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima