Skip to main content

Niš

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Niš
Zdravstveno stanje useva pšenice i ječma

Pregledom useva ozime pšenice, lokalitet Bubanj, utvrđeno je da se pšenica nalazi u fenofazi BBCH 21-22 (bokorenje, vidljivo prvo i drugo sekundrano stablo po biljci).

 Pregledom biljaka pšenice  nisu registrovani simptomi sive pegavosti  (Septoria tritici), pepelnice (Erysiphe graminis) i rđe (Puccinia spp.).

 

Pregledom useva ozimih ječmova, utvrđeno je da se usevi nalaze u fenofazi bokorenja: treće-četvrto stablo vidljivo (23-24 BBCH).

Registrovana je pojava simptoma sočivaste pegavosti  listova ječma (Rhynchosporium secalis) na 9% biljaka, dok  simptomi mrežaste pegavosti listova ječma (Pyrenophora teres) nisu uočeni.

 

simptomi sočivaste pegavosti ječma (velika slika)

 

RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva pšenice i ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na teritoriji RC Niš, lokalitet Bubanj, usevi ozime pšenice nalaze se u fenofazi BBCH 13-14 (3-4 listova razvijeno). Vizuelnim pregledom biljaka pšenice nije registrovano prisustvo simptoma bolesti (Septoria tritici, Erysiphe graminis, Puccinia spp.). Na pojedinim biljkama primećeno je sušenje vrhova  listova kao posledica niskih temperatura.

    

                  fenofaza razvoja pšenice

Na lokalitetu Bubanj usevi ozimog ječma nalaze se u fenofazi početka bokorenja, vidljivo prvo sekundarno stablo (BBCH 21). Vizuelnim pregledom nisu uočeni simptomi bolesti.

 

 fenofaza razvoja ječma

 

RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva pšenice i ječma.

Malinin prstenar (Agrilus aurichalceus) u zasadu kupine

Vizuelnim pregledom zasada kupine na na teritoriji delovanja RC Niš, registrovano je prisustvo larvi malininog prstenara (Agrilus aurichalceus) u izdancima kupine. Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve u srži izdanka. Imago polaže jaja na koru mladih izdanaka iz kojih se pile larve i ubušuju pod koru. Svojom ishranom larve buše hodnike i oštećuju sprovodne snopiće, a kao posledica dolazi do pojave zadebljanja, lomljenja i sušenja izdanaka.

 

Larva malininog prstenara (velika slika)

 

 

Larva Agrilus aurichalceus (velika slika)

 

Hemijske mere zaštite podrazumevaju suzbijanje imaga u toku polaganja jaja. Ukoliko dođe do ubušivanja larvi u izdanke preporučuju se mehaničke mere obaveznog uklanjanja i spaljivanja napadnutih izdanaka kupine, kao i uništavanje biljaka u zasadu i bližoj okolini koje mogu da služe insektu kao dopunska hrana (divlja kupina i ruža).

 

Pojava oštećenja  u zasadima kupine

Na području delovanja RC Niš, opština Aleksinac, kupina se u zavisnosti od sorte nalazi u fenofazi BBCH (81-85) početak sazrevanja-sazrevanje napredovalo.

Vizuelnim pregledom zasada kupine registrovana su oštećenja u vidu zareza na kori mladara kupine. Na mestima oštećenja lastari se lome usled čega dolazi do njihovog sušenja. Ova oštećenja su posledica prisustva i aktivnosti imaga cikade iz roda Cicadetta.

Ženke cikada prave zareze na kori gde polažu jaja i na tim mestima dolazi do lomljenja grana. Na jednoj grani može biti više zareza, a u svakom od njih nalazi se na desetine jaja.

U zarezima registrovana su položena jaja ove štetočine. Odrasle jedinke cikada prilikom pregleda nisu uočene.

oštećenja u vidu zareza (velika slika)

položena jaja (velika slika)

 

Pregled zasada kupine na pojavu cikada
Na području Nišavskog okruga zasadi kupine, u zavisnosti od sorte, nalaze se u fazi razvoja plodova i početka sazrevanja.
 
Registrovanjem prisustva oštećenja u vidu zareza na kori grana, kao i lomljenja rodnih grančica kao posledica prisustva i aktivnosti cikada iz roda Cicadetta u pojedinim područjima Srbije, RC Niš je obavio vizuelne preglede na pojavu ove cikade na području Nišavskog okruga.
 
U zasadima kupine nije registrovano prisustvo odraslih formi cikade iz roda Cicadetta niti oštećenja na kori izdanaka i rodnih grančica.
 
Oštećenja u vidu zareza na izdancima prave ženke i u njih polažu jaja u grupama. Na ovim mestima ostaju trajna oštećenja, pa su izdanci i rodne grančice na tim mestima podložni lomljenju. Obzirom da su odrasle forme dobri letači, postoji osnovan rizik od njihovog nalaženja i na novim terenima.
 
RC Niš će u narednom periodu pratiti stanje u zasadima kupine na području okruga i blagovremeno obavesti proizvođače o potencijalnom prisustvu cicada iz roda Cicadetta i merama borbe.
Virus šarke šljive (Plum pox virus – PPV)

Na teritoriji delovanja RC Niš u zasadima šljive registrovano je prisustvo simptoma virusa šarke šljive (Plum pox virus – PPV).

To je ekonomski najznačajniji virus koštičavog voća u našoj zemlji. Glavni domaćini su vrste iz roda Prunus, gde spadaju šljiva, kajsija, breskva, nektarina, badem, trešnja i višnja.

Simptomi se javljaju  na listovima, cvetovima, plodovima i košticama.

Najtipičniji simptomi ispoljavaju se na listovima u vidu mozaičnog šarenila lociranog između nerava lista. Mogu se javiti i prstenaste pege sa hlorotičnim oreolom i zelenim unutrašnjim delom.

Simptomi na plodovima javljaju se u toku sazrevanja u vidu polukružnih i prstenastih pega.

Simptom virusa šarke šljive na listu šljive (velika slika)

Na teritoriji RC Niš uočeno je i prisustvo simptoma virusa šarke šljive (Plum pox virus) na nektarinama, sorta Kaldezi.

Na plodovima su uočene tipične prstenaste pege različitih dimenzija, raspoređene po celoj pokožici ploda ili samo na jednom njegovom delu. Simptomi mogu da budu uočljivi samo na nekim plodovima i javljaju se pre sazrevanja, da bi kako plod sazreva postali sve izraženiji. Na nektarinama simptomi se ispoljavaju kroz deformacije na plodu kao izbočine crvenkaste boje, koje su u kontrastu sa zeleno-žutom pokožicom još nezrelog ploda.

Prstenasto šarenilo na plodu nektarine (velika slika)

Stabla zaražena virusom šarke šljive ne propadaju, ona i dalje rađaju ali slabije i daju plodove lošijeg kvaliteta. Šarka je kao virusna bolest neizlečiva, jednom zaraženo stablo ostaje čitavog života zaraženo i nema mogućnost izlečenja.

Virus šarke šljive  prenosi se vegetativnim umnožavanjem zaraženih biljaka i lisnim vašima.

S obzirom da se biljni virusi ne mogu suzbijati hemijskim putem, neophodne su preventivne mere koje podrazumevaju:

-          Proizvodnju bez virusnog sadnog materijala

-          Gajenje koštičavog voća na lokacijama gde postoji prostorna izolacija

-          Gajenje vrsta koje nisu domaćini virusa šarke po obodu proizvodnih zasada koje bi poslužile kao zaštitni pojas od lisnih vaši i novih infekcija

-          Suzbijanje biljnih vaši kao vektora virusa šarke šljive

-          Gajenje tolerantnih sorti

 

Zaštita višnje
Na području delovanja RC Niš, lokalitet Gredetin, višnja, sorta Oblačinska nalazi se u fazi početka obojavanja do obojavanje skoro završeno.
 

Na feromonskim klopkama u zasadu višnje registrovana su prva imaga trešnjine muve (Rhagoletis cerasi).

 

Rhagoletis cerasi (velika slika)

Imaga ove muve, posle perioda dopunske ishrane polažu jaja ispod pokožice ploda.

Preporučuje se primena nekog od registrovanih insekticida:

 

-  Kestrel, Afinex (a.m.acetamiprid)  0,025% -  karenca 14 dana

-  Lamdex 5 CS  (a.m.lambda cihalotrin) 0,05% - 0,07% - karenca 14 dana

-  Decis 2,5 EC (a.m, deltametrin )  0,07%  - karenca 14 dana

 

Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora)

Na teritoriji RC Niš, zasadi jabuka se nalaze u fenofazi drugog opadanja plodova (BBCH 73). Pregledom zasada jabuke registrovani su simptomi bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora).

Na plodovima se uočava pojava mrke do crne boje. Listovi su takođe crne boje, suše se i ostaju na lastarima, ne otpadaju. Oboleli mladari sa osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom.

Simptomi bakteriozne plamenjače na jabuci (velika slika)

Imajući u vidu da su mere zaštite protiv ove bolesti veoma teške, proizvođačima jabučastog voća se preporučuje mehaničko uklanjanje zaraženih biljnih delova. U mehaničkom uklanjanju neophodno je koristiti dezinfikovani alat a zaražene biljne delove iseći tako da se zahvati 30-40 cm naizgled zdravog biljnog materijala. Isečene delove spakovati u vreće i izneti iz voćnjaka.

Uklanjanje zaraženih delova, mora se izvršiti samo u vreme toplog i suvog vremena. Sečenje se ne sme obavljati u periodu vlažnih uslova, da ne bi došlo do širenja infekcije ovom bakterijom (Erwinia amylovora).

 Nakon izvršenog odsecanja zaraženih delova, obavezno obaviti hemijski tretman preparatima na bazi bakarhidroksida u koncentraciji od 0,05%.

 

 

Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata)

Na području delovanja RC Niš, punkt Katun , usevi krompira se nalaze u fazi razvoja listova (BBCH 19) devet i više listova na glavnoj stabljici razvijeno. 

Vizuelnim pregledom lišća krompira registrovano je prisustvo imaga  krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata) sa  indeksom  napada 3,5. Na naličju listova krompira prisutna su jajna legla krompirove zlatice sa indeksom napada 2,27.

U narednom periodu očekuje se piljenje larvi krompirove zlatice. RC Niš nastavlja sa praćenjem krompirove zlatice i daće preporuku za insekticidni tretman na početku piljenja larvi.

Imago krompirove zlatice (velika slika)

Jajno leglo krompirove zlatice (velika slika)

Takođe, na ovom punktu se prati i let krompirovog moljca (Phthorimaea operculella). Na feromonskim klopkama za zada nisu ulovljena imaga ove štetočine.

 

Pojava i suzbijanje rutave bube (Tropinota hirta)

Vizuelnim pregledom zasada  koštičavih voćnih vrsta (višnja i šljiva)  koje se nalaze u fazi početka cvetanja ili punog cvetanja, na lokalitetu Merošina,  registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta) koja će se sa cvetanjem i porastom temperature intenzivirati.

Štete nanose samo odrasli insekti, koji se hrane prašnicima, tučkom, a u nedostatku hrane i pupoljcima. Ima jednu generaciju godišnje i  prezimljava kao  odrasla jedinka u zemlji na dubini do 10 cm. Imago rutave bube je dobar letač i najaktivniji je u najtoplijem delu dana  u periodu od 11 - 16 časova.

Upozoravamo proizvođače da može doći do masovnije pojave imaga rutave bube sa porastom temperature.

Preporuka proizvođačima je da pregledaju svoje zasade u najtoplijem delu dana, naročito na obodnim delovima parcela  i ukoliko uoče rutavu bubu sprovedu mere njenog mehaničkog izlovljavanja. U voćnjacima treba postaviti lovne posude plave ili bele boje napunjene vodom uz dodatak  negro bombona ili nekog voćnog sirupa,  naročito oko rubova parcela. Posude se mogu postaviti na zemlju i u krošnju drveta.  Sadržaj u lovnim posudama redovno menjati.

Prisustvo korovske vrste maslačka (Taraxacum oficinale)  u voćnjacima je poželjno jer se rutava buba hrani cvetom maslačka (pa se ne preporučuje njegovo uklanjanje iz voćnjaka).

Za hemijsko suzbijanje rutave bube registrovan je insekticid:

-           (Mavrik-EW)  0,3 l/ha (a.m. tau-fluvalinat).

Hemijski tretman koristiti samo pri veoma jakom napadu. Radi zaštite pčela tretman obavezno obaviti u večernjim časovima i prethodno obavestiti pčelare.

Rutava buba na cvetu šljive (velika slika)

 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima