Skip to main content

Niš

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Niš
Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se nalaze u različitim fazama razvoja lista, od 2 do 5 listova razvijeno (BBCH 12-15).

Vizuelnim pregledom pšenice nije registrovano prisustvo simptoma bolesti lista pšenice, kao ni prisustvo lisnih vaši (Aphididae). Registrovano je prisustvo cikade Psammotettix alienus na do 1% biljaka.

Cikada Psammotettix alienus

Takođe, registrovano je prisustvo aktivnih rupa poljskog miša (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis) u niskoj kategoriji brojnosti.

Prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10 do 50 aktivnih rupa po ha, a za poljsku voluharicu je 10 do 500 aktivnih rupa po ha. Po postizanju pragova štetnosti preporučuje se primena rodenticidnih mamaka u aktivne rupe.

RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice

Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi od nicanja do faze četiri  lista razvijeno (BBCH 09-14).

velika slika

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 1% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije registrovano.

Brojnosti vaši i cikada su na izuzetno niskom nivou, a na pojedinim parcelama njihovo prisustvo nije ni registrovano što je posledica zahlađenja u prethodnom periodu.

U usevima ozime pšenice nije registrovano prisustvo simptoma bolesti lista.

Na pojedinim parcelama registrovano je prisustvo aktivnih rupa poljskog miša (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis) u vrlo niskoj brojnosti. Prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10-50 aktivnih rupa/ha, a za poljsku voluharicu 10-500 aktivnih rupa/ha.

Preporuka prizvođačima je redovan obilazak parcela. Ukoliko se uoči prisustvo aktivnih rupa na nivou navedenih pragova štetnosti preporučuje se primena registrovanih rodenticida.

RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Niš, oktobar mesec obeležilo je veoma toplo vreme za taj period jeseni. Takođe, značajnijih padavina nije bilo do 8. novembra. U takvim uslovima nedostatka vlage u zemljištu nije bilo moguće sejati ozime žitarice, tako da je setva ozimih žitarica na našem regionu još uvek u toku. Samo mali procenat površina pod žitima je posejan u predhodnom periodu i ti se usevi sada nalaze u fazama klijanja i nicanja do faze dva lista razvijena (BBCH 09-12).

velika slika

Vizuelnim pregledom poniklih useva registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na do 6% biljaka, kao i prisustvo cikade Psammotettix alienus na do 4% biljaka.

Navedene štetočine pored direktnih šteta koje nanose sisanjem biljnih sokova, veoma su značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa. Prag štetnosti, u početnim fazama razvoja pšenice, kada se preporučuju hemijske mere zaštite sa ciljem kontrole viroza, iznosi 10% biljaka sa jednom ili više vaši i/ili 5 cikada po m².

Pomenute štetočine se nalaze ispod praga štetnosti, a najavljeno zahlađenje za naredni period uticaće na dodatno smanjenje brojnosti i aktivnosti pomenutih štetnih insekata, te se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

Prisustvo simptoma bolesti i prisustvo aktivnih rupa od poljskih glodara nije uočeno.

RC Niš nastavlja sa praćenjem zdrastvenog stanja useva ozime pšenice.

Prisustvo poljskih glodara u regionu Niša

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom useva kukuruza, lucerke i voćnih zasada utvrđeno je prisustvo aktivnih rupa od poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Brojnost ovih štetočina je vrlo niska osim na parcelama pod lucerkom gde je brojnost na nivou III kategorije (50-500 rupa od poljskog miša i 500-5000 rupa od poljske voluharice).

voćni zasadi

parcela sa žetvenim ostacima kukuruza

usev lucerke

Toplo vreme bez padavina i izvori hrane na parcelema nakon kombajniranja pogoduju njihovoj aktivnosti te se može očekivati prenamnoženje i povećanje brojnosti.

U narednom periodu glodari mogu migrirati na novoposejane useve ozime pšenice i ječma, gde usled njihove ishrane može doći do stvaranja praznih mesta bez useva na parcelama. Takođe,  štete mogu nastati i u mladim voćnim zasadima, gde oštećenja od glodara mogu dovesti do slabljenja i sušenja stabala.

Proizvođačima se preporučuje obilazak i pregled parcela u cilju utvrđivanja prisustva i brojnosti ovih štetočina, na osnovu kog će se vršiti primena rodenticida.

Kategorije za utvrđivanje brojnosti poljskih glodara:

Kategorija

Opis brojnosti

Broj rupa po hektaru

POLJSKA VOLUHARICA

 

POLJSKI MIŠ

 

I

Vrlo niska

do 10

do 10 

II

Niska

10-500 

10-50 

III

Srednja

500-5000

50-500 

IV

Visoka

5000-20000

500-2000

V

Vrlo visoka

20000-50000

2000-10000

 

Po dostizanju pragova štetonosti (prisustvo glodara u II kategoriji brojnosti) potrebna je primena registrovanih rodenticida (na bazi cink-fosfida) ubacivanjem gotovih mamaka u aktivne rupe, koje se obavezno nakon aplikacije zatrpavaju kako ne bi došlo trovanja divljači. U ovom momentu primena rodenticida opravdana je u lucerištima, mladim voćnim zasadima i parcelama gde se planira setva pšenice i ječma gde se dostigne prag štetnosti.

Takođe, potrebno je primeniti i preventivne mere zaštite kao što su zaoravanje žetvenih ostataka, intenzivnu agrotehniku tj. izbegavanje redukovane obrade, blagovremenu setvu i žetvu sa što manje osipanja zrna.

Odrasle jedinke cikade Scaphoideus titanus u vinovoj lozi

U zasadima vinove loze na Nišavskom okrugu gde se vrši praćenje cikada Scaphoideus titanus, na žutim lepljivim klopkama i dalje se registruju ulovi odraslih jedinki ove štetočine.

Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree, koja prouzrokuje oboljenje – zlatasto žutilo vinove loze.

Cikada  ima jednu generaciju godišnje. Ženka polaže jaja pod koru dvogodišnjih lastara iz kojih se u proleće pile larve. Larve presvlačenjem prelaze iz jednog uzrasta u drugi (ukupno 5).  Svi larveni uzrasti i odrasle jedinke hrane se na naličju lista vinove loze i pokretni su.  Samo larve (L3,L4,L5) i odrasle jedinke mogu preneti pomenutu fitoplazmu sa bolesnih na zdrave čokote hraneći se sokovima obolelih biljaka.

U vinogradima u kojima nisu adekvatno sprovedene hemijske mere suzbijanja larvi cikade došlo je do pojave simptoma zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree.

velika slika

Na zaraženim čokotima došlo je do promene boje lista, listovi su savijeni po obodu prema naličju. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze (tamnoljubičasti do svetlocrveni, svetložuti do zlatnožuti). Prisutni su simptomi rehuljavosti grozdova.

Mere suzbijanja zlatastog žutila vinove loze su:

- korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-uklanjanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada, uništavanje korova,

- krčenje napuštenih zasada vinove loze,

- suzbijanje cikade.

U slučaju pojave ovih simptoma obavezno je uklanjanje zaraženih čokota. Zapušteni vinogradi predstavljaju veliku opasnost za dalje širenje zlatastog žutila vinove loze, te  je njihovo krčenje obavezno.

Odrasle jedinke cikade Scaphoideus titanus u vinovoj lozi

U zasadima vinove loze, lokalitet Malča gde se vrši praćenje cikada Scaphoideus titanus na žutim lepljivim klopkama registrovani su ulovi odraslih jedinki ove štetočine.

Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD), koja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.

Ova cikada  ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava jaje u kori dvogodišnjih lastara iz kojih se u proleće pile larve. Larve prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva, a samo larve (L3,L4,L5) i odrasle jedinke mogu preneti ovo oboljenje sa bolesnih na zdrave čokote hraneći se sokovima obolelih biljaka.

Zaštita zasada vinove loze od zlatastog žutila vinove loze zahteva primenu mera za sprečavanje širenja zlatastog žutila vinove loze:

-         Korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-         Sanitarni pregledi zasada;

-         Uklanjanje čokota koji pokazuju simptome;

-         Uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada;

-         Uništavanje korova;

-         Krčenje napuštenih zasada vinove loze;

-         Pratiti prisustvo vektora cikade Scaphoideus titanus žutim lepljivim pločama.

-     Primena hemijskih mera za suzbijanje vektora – cikade Scaphoideus titanus registrovanim insekticidima

RC Niš je dao više preporuka za primenu hemijskih mera za suzbijanje cikade Scaphoideus titanus.

Prisustvo jajnih legala II generacije kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, na naličju listova kukuruza registrovana su sveže položena jajna legla  kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2 % biljaka.

velika slika

U narednom periodu očekuje se intenzivnije polaganje jaja i piljenje larvi II generacije ove štetočine. Takođe, na svetlosnoj lampi, lokalitet Donja Trnava beleže se povećani ulovi imaga ove štetočine.

Prag štetnosti za ovu štetočinu kod merkantilnog kukuruza je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod semenskog i kukuruza šećerca je prisustvo jajnih legala na 5% biljaka.

Hemijske mere zaštite sprovode se po dostizanju pragova štetnosti, na početku piljenja larvi, te se suzbijanje za sada ne preporučuje, a RC Niš nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Zlatasto žutilo vinove loze (Flavescence doree)

Na području delovanja RC Niš vinova loza se nalazi u fazi bobice su veličine zrna pšenice do faze bobice veličine graška (73-75 BBCH).

Vizuelnim pregledom vinove loze, uočeni su simptomi zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree (FD). Ova pojava na vinovoj lozi registrovana je na pojedinačnim čokotima.

velika slika

Ova bolest je direktno povezana s prisustvom cikade Scaphoideus titanus. Cikada prenosi fitoplazmu s zaraženih na zdrave čokote. Ženke cikade polažu jaja u početkom septembra na starijim izdancima vinove loze. Larve se hrane na donjoj strani listova tokom juna. Odrasli insekti se pojavljuju početkom jula i nastavljaju se hraniti na lišću vinove loze, što omogućava prenos bolesti s zaraženih na zdrave čokote. Takođe, fitoplazma se može preneti i putem sadnog materijala.

velika slika

Početni simptomi infekcije fitoplazmom FD su lastari koji imaju skraćene internodije i zaostaju u porastu. Na zaraženim čokotima listovi se savijaju po obodu prema naličju. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze. Kod crvenih sorti inficirani listovi su tamnoljubičasti do svetlocrveni, a kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti. Često dolazi i do nekroze cvasti, tako da nema formiranja grozdića ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta.

U vinogradima u kojima nisu sprovedene hemijske mere suzbijanja larvi cikade u proteklim vegetacijama došlo je do pojave pomenutih simptoma.

Mere zaštite i prevencije su:

Uklanjanje i uništavanje obolelih čokota vinove loze,

Praćenje pojave cikada, postavljanjem žutih lepljivih ploča u vinogradu,

Suzbijanje korova i samoniklih biljaka vinove loze, kao potencijalnih rezervoara zaraze,

Krčenje zapuštenih vinograda, kao i uništavanje divlje loze,

Za sadnju treba koristiti  zdrav i sertifikovan sadni materijal. Pri izboru sortimenta treba birati manje osetljive sorte vinove loze, posebno u vinogradima u kojima je fitoplazmoza već prisutna.

Suzbijanje vektora - cikade Scaphoideus titanus (od prisustva trećeg larvenog stupnja). 

Virus bronzavosti paradajza i virus mozaika krastavca na paprici

Na području delovanja RC Niš, usevi paprike u plasteničkoj proizvodnji se u zavisnosti od datuma rasađivanja nalaze u fazama intenzivnog cvetanja i plodonošenja (BBCH 64-72).  Usevi paprike na otvorenom se u zavisnosti od datuma rasađivanja nalaze u različitim fazama razvoja listova (BBCH 15-19).

Vizuelnim pregledima paprike u plasteničkoj proizvodnji i na otvorenom na pojedinim biljkama registovano je prisustvo simptoma virusa bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus – TSWV) i virus mozaika krastavca.

U plasteničkoj proizvodnji paprika su zabeležni simptomi koje uzrokuju virusi na listovima i plodovima. Ovi simptomi su primećeni u usevima gde nije pravovremeno vršeno suzbijanje tripsa, od kojih su pojedinevrste vektori virusa bronzavosti paradajza.

Simptom koje uzrokuje virus bronzavosti paradajza je pojava bronzaste boje koja se u početku javlja sa naličja, a potom se proširi na celu lisku.

velika slika

Na mladim, zelenim plodovima javljaju se nekrotični prstenovi i šare usled čega plodovi imaju nepravilan oblik.

velika slika

Često se javlja neravnomerno sazrevanje plodova. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost.

Takođe, u zasadima paprike u plasteničkoj proizvodnji i na otvrenom uočavaju se simptomi koji upućujuna zaraze virusom mozaika krastavca. Vektori ovog virusa su biljne vaši.

Simptomi na biljkama paprike su u vidu nervature u cik cak ili/i hlorotičnog mozaika na listovima, nekroze. Cvetovi su izobličeni a plodovi kržljavi i izobličeni.

velika slika

Preventivne mere u borbi protiv viroza su:

-  pregled biljaka na prisustvo tripsa (metod otresanja na belu podlogu),

- pregled biljaka na prisustvo vaši vizuelnim pregledom,

-  suzbijanje tripsa i vaši primenom registrovanih insekticida.

-  uništavanje korova u i oko plastenika jer su korovi rezervoari virusnih oboljenja i vektora,

-  uništavanje biljaka sa simptomima virusa.

Šturost klasa ozime pšenice (Fusarium graminearum)

Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se nalaze u fazi mlečne zrelosti (BBCH 73-77).

Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma fuzarioze klasa (Fusarium graminearum). Procenat zaraženih klasova kreće se  od 10 do 30, a zaražena površina klasa od 5 % do 60 %. Simptomi su izraženiji na parcelama gde nisu sprovedene hemijske mere zaštite.

velika slika

Infekcija ovom gljivom se ostvaruje u fazi cvetanja pšenice u vlažnim uslovima. Vremenski uslovi koji su vladali u predhodnom periodu kao i izostanak hemijskih mera zaštite u fazi početka cvetanja pšenice doveli su do ostvarenja infekcije ovim patogenom.  

Simptomi se ispoljavaju u vidu šturosti zrna što za posledicu ima smanjenje prinosa i kvaliteta zrna. Inficirana zrna mogu sadržati mikotoksine štetne po zdravlje ljudi i domaćih životinja.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima