Skip to main content

Niš

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Niš
Mere kontrole krompirovog moljca na parcelama gde se vadi krompir

Na području delovanja RC Niš većina površina pod krompirom je povađena dok je na manjem broju parcela u toku vađenje krtola krompira.

Na feromonskim klopkama koje su postavljene u useve krompira, registruju se visoke brojnosti imaga krompirovog moljca (Phthorimaea operculella).  Na parcelama gde još uvek nije povađen krompir postoji rizik od nastanka šteta koje pričinjavaju larve ove štetočine ubušujući se u krtolu u kojoj prave hodnike ispod pokožice. Ukoliko se infestirane krtole unesu u skladište ili se dozvoli ulazak leptira u skladišta, krompirov moljac pri povoljnoj temperaturi (>9 °C) nastavlja razviće u skladištu razvijajući još 2 do 3 generacije. Oštećene krtole tokom čuvanja trule i gube tržišnu vrednost.

Preporuke proizvođačima u  cilju zaštite krompira od krompirovog moljca kod useva gde je u toku vađenje krtola:

-          vađenje krompira u što kraćem roku,

-          ne ostavljati krtole preko noći na parcelama ili dvorištima već odmah nakon vađenja transportovati do skladišta u kojima je kontrolisana temperatura,

-          na otvorima skladišta postaviti guste mreže kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj ove štetočine,

-          postavljanje feromonskih klopki u skladište radi daljeg monitoringa prisustva moljca u zatvorenim objektima.

skladištenje krtola krompira u kontrolisanim uslovima

Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Dydimella applanata) u zasadima kupine

Na području delovanja RC Niš, u zasadima kupine berba je u toku.

Vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka kupine (Dydimella applanata).

velika slika

U zasadima gde su izostale hemijske mere zaštite ili su napravljeni propusti (neadekvatan izbora preparata i vremena primene fungicida) registrovano je prisustvo simptoma ovog patogena.

Simptomi ovog patogena mogu se uočiti na lišću jednogodišnjih izdanaka i izdancima. Na lišću se javljaju nekrotične pege u obliku latiničnog slova V koje počinju sa ivice lista i šire se uz lisni nerv, a oko pege se može uočiti hlorotični oreol. Zaraženo lišće se prevremeno suši. Sa lista, infekcija se širi na lisnu dršku, a potom i na izdanak na kome se javljaju kestenjaste pege koje se spajaju usled čega može biti zahvaćen veći deo izdanka. Tokom zime pege dobijaju srebrnkastu ili sivkastu boju. Zaraženi izdanci su oslabljeni, lako izmrzavaju, a ako se u proleće iz zaraženih pupoljaka formiraju rodne grančice one će dati sitne i imaće neugledne plodove.

Оd mehaničkih mera zaštite posle berbe se preporučuje orezivanje i uklanjanje obolelih izdanaka koji su doneli rod.

Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu registrovanih fungicida u toku vegetacije. Preporuke RC Niš za zaštitu kupine od ovog patogena, možete pogledi na sledećim linkovima:

Odrasle jedinke cikade Scaphoideus titanus u zasadima vinove loze

Na području delovanja RC Niš, zasadi vinove loze se nalaze u fazi od zatvaranje grozda: potpuno dodirivanje bobica do početka šarka (BBCH 79-81).

U zasadima vinove loze (lokalitet Gornji Matejevac i Malča) gde se vrši praćenje cikada Scaphoideus titanus na žutim lepljivim klopkama registrovani su ulovi odraslih jedinki ove štetočine.

velika slika

Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree, koja prouzrokuje veoma destruktivno oboljenje – Zlatasto žutilo vinove loze.

Razvija jednu generaciju godišnje. Ženka polaže jaja pod koru dvogodišnjih lastara iz kojih se pile larve. Larva prolazi kroz pet razvojnih stupnjeva. Larve presvlačenjem prelaze iz jednog uzrasta u drugi, a košuljica ostaje priljubljena uz list tako da na osnovu njih možemo ustanoviti prisustvo insekta. Nakon razvoja larvi dolazi do pojave odraslih jedinki. Svi larveni uzrasti i odrasle jedinke hrane se na naličju lista vinove loze i pokretni su.

Zaštita zasada vinove loze od zlatastog žutila vinove loze zahteva primenu  svih raspoloživih mera, kako pesticidnih tako i nepesticidnih:

-         Korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-         Sanitarni pregledi zasada;

-         Uklanjanje obolelih čokota;

-         Uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada;

-         Uništavanje korova;

-         Krčenje napuštenih zasada vinove loze;

-         Suzbijanje vektora - cikade Scaphoideus titanus registrovanim insekticidima (hemijske mere zaštite pogledati ovde). 

Oštećenja od jabukine ose (Hoplocampa testudinea)

Na području RC Niš jabuka se nalazi u fenofazi: razvoj ploda- plodovi dostigli oko 70% do 80% krajnje veličine (77-78 BBCH).

 

Vizuelnim pregledom  zasada jabuke, registrovana su oštećenja plodova od jabukine ose (Hoplocampa testudinea).

 

velika slika

 

Jabukina osa ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava pagusenica u kokonu koji je u zemlji na dubini 5 do 25 cm. U proleće pagusenice prelaze u lutku, a pred cvetanje jabuke izleće imago. Ženka polaže jaja ispod čašičnih listića ili na cvetnu ložu, prethodno zasecajući čašicu cveta testerastom legalicom. Ispiljene pagusenice se u početku hrane ispod pokožice ploda, a kasnije mogu da se ubuše do semenke. Larve mogu da prelaze i iz ploda u plod.

Karakterističan trag koji larve ostavljaju pored izlaznih otvora na plodu, jeste  površinska brazdasta linija braon boje.

Utvrđivanje brojnosti ove štetočine u zasadu jabuka vrši se pomoću belih lepljivih ploča.

Suzbijanje se vrši u fazi precvetavanja jabuke, kada počinje piljenje larvi, koje nanose štete.

Takođe, redovno obrađivanje zemljišta u zasadu, može smanjiti brojnost populacije ove štetočine.

 

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, registrovana su sveže položena jajna legla druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljka. Pregledom usevima paprike jajna legla nisu registrovana.

velika slika

U toku je početak polaganja jaja druge generacije ove štetočine.

Štete pričinjavaju larve na metlici, dršci klipa, listovima, klipu i stablu kukuruza, a napadnute biljke su podložnije lomljenju. Pored direktnih šteta insekti svojom ishranom otvaraju put za infekcije različitim vrstama patogena, a najzastuplenije su gljive iz roda Fusarium, Penicillium, Cladosporium i Aspergillus. Ove gljive u specifičnim uslovima mogu da sintetišu mikotoksine koji su veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja.

Prag štetnosti za kukuruz šećerac i semenski kukuruz  je 5% biljaka sa položenim jajnim leglima. U usevima merkantilnog kukruza prag štetnosti iznosi 10%. Na Nišavskom regionu uglavnom se gaji merkantilni kukuruz dok je proizvodnja kukuruza šećerca veoma malo zastupljena, a proizvodnja semenskog kukuruza nije zastupljena.

Suzbiljanje ove štetočine se vrši kombinacijom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera.  Posle berbe preporučuje se uništavanje kukuruzovine dubokim zimskim oranjem. U toku vegetacije brojnost se utvrđuje vizuelnim pregledima useva i praćenjem leta imaga na svetlosnim lampama.

Registrovani insekticidi za suzbijanje ove štetočine su:

Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha

Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda-cihaotrin) 0,2-0,25 l/ha

Avaunt 15 SC (a.m. indoksakarb) 0,25 l/ha.

RC Niš nastavlja sa praćenjem aktivnosti ove štetočine u usevima kukuruza i paprika.

Prisustvo virusa uvijenosti lišća vinove loze u vinogradima (Niš)

Na području delovanja RC Niš, zasadi vinove loze se nalaze u fazi od početka dodirivanja bobica do faze zatvaranje grozda: potpuno dodirivanje bobica (77-79 BBCH).

Vizuelnim pregledom vinove loze, uočeni su simptomi koji podsećaju na virus uvijenosti lišća vinove loze. Simptomi su registrovani na sortama Tamjanika bela, Muskat Hamburg, Smederevka i Merlot.

velika slika

Laboratorijskom analizom potvrđeno je prisustvo virusa uvijenostii lišća vinove loze (Grapevine leafroll virus – 1 GLRaV-1).

Simptomi na listovima se manifestuju u vidu uvijanja liske ka naličju, odakle i potiče naziv bolesti. Na obojenim sortama vinove loze uvijanje liske ka naličju prati purpurno crvena obojenost međunervalnog dela starijeg donjeg lišća. Lisni nerv i tkivo oko lisnog nerva zadržava zelenu boju. Liske su obično krte i zadebljale i opadaju pre vremena.

Na belim sortama vinove loze simptomi na listovima su u vidu blagog žućenja ili hlorotičnog prošaravanja  Zaražena vinova loza bez simptoma može biti izvor širenja virusa.

Ovaj virus osim što smanjuje vitalnost i dugovečnost vinove loze, značajno smanjuje prinos i kvalitet grožđa.

Virus se prenosi kalemljenjem i štitastim vašima.

S obzirom da se biljni virusi ne mogu suzbijati hemijskim putem, neophodne su preventivne mere koje podrazumevaju:

-          korišćenje zdravog sadnog materijala,

-          suzbijanje štitastih vaši kao vektora virusa,

-         vizuelni pregledi na prisustvo pomenutih simptoma,

-          krčenje zaraženih čokota, a ukoliko je procenat zaraze veći od 25%, preporučljivo je potpuno krčenje vinograda kako bi se smanjio rizik od širenja ove bolesti.

Virus bronzavosti paradajza

Na području delovanja RC Niš u plasteničkoj proizvodnji paprike i paradajza, koji se nalaze u fazi razvoja i sazrevanja plodova (BBCH 77-89), registrovano je prisustvo simptoma koji ukazuju na infekciju virusom bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus – TSWV).

Simptomi su registrovani u usevima gde nije adekvatno sprovedena zaštita od tripsa - vektora pomenutog virusa. U poslednjih nekoliko godina na našem terenu ovaj virus bronzavosti paradajza predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji paprike i paradajza u zatvorenom prostoru. Pomenuti virus doprinosi značajnom smanjenju prinosa i pogoršanju kvaliteta plodova.

velika slika

Na obolelim biljkama paprike simptomi su u vidu hloroze i kržljavosti biljaka, mozaika i bronzavosti listova, nekrotične prstenaste pegavosti i prugavosti na listovima i plodovima.

Simptomi na obolelim biljkama paradajza su u vidu hlorotičnih i nekrotičnih pega i prstenova na lišću, bronzaste boje na mlađem lišću, izobličenih i deformisanih listova, sistemične hloroze, uvenuća biljaka i prstenaste pegavosti i šarenila na plodovima.

Mere kontrole ovog virusa u proizvodnji paprike i paradajza se ogledaju u suzbijanju tripsa kao vektora virusa, registrovanim insekticidima.  Takođe, važno je i sprovođenje drugih nepesticidnih mera kao što su:

-         uništavanje korovskih biljaka u i oko plastenika kao rezervoara virusa,

-          uništavanje zaraženih biljaka,

-          proizvodnja zdravog rasada,

-          plodored - izbegavati smenu osetljivih kultura,

-          gajenje tolerantnih hibrida na ovaj virus.

Kod virusom zaraženih biljaka ne postoje hemijske mere zaštite.
Prisustvo bolesti u zasadima šljiva

Na području delovanja RC Niš, zasadi šljive se nalaze u fazi plodovi od oko 70% - 80% krajnje veličine (77-78 BBCH).

Vizuelnim pregledom zasada šljiva, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova (Monilinia spp.).

velika slika

Razvoju ovog patogena doprinose oštećenja na plodovima koja nastaju od insekata i oštećenja nastala gradom, kao i međusobno dodirivanje zdravih i inficiranih plodova.

Na zaraženim plodovima na mestu prodora patogena pojavljuju se simptomi u vidu mrkih pega, a daljim razvojem patogena dolazi do razmekšavanja tkiva i sporulacije gljive u vidu krugova na površini plodova.  Vremenom se količina vode u zaraženim plodovima smanjuje, plodovi mumificiraju i suše se. Ovi plodovi najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju, gde predstavljaju  izvor infekcije za narednu godinu.

U cilju zaštite plodova od ovog patogena potrebno je primeniti agrotehničke i hemijske mere zaštite:

- pravilno postavljanje redova i podizanje zasada na terenima na kojima je obezbeđeno dobro provetravanje;

- redovna rezidba;

- uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih delova iz zasada (grančica i mumificiranih plodova) koji predstavljaju izvor zaraze;

- primena fungicida u najosetljivijim fazama razvoja ove voćne vrste (faza cvetanja i obojavanja plodova -kada krene sazrevanje ploda RC Niš će blagovremeno obavestiti proizvođače o potrebi sprovođenja mera zaštite od ovog patogena);

- primena insekticida u cilju suzbijanja štetnih insekata, kako bi se mogućnost oštećenja plodova svela na minimum.

Takođe, u zasadima šljiva u kojima nisu adekvatno sprovedene hemijske mere zaštite, s obzirom na kišovito proleće, u zasadima su prisutni simptomi plamenjače ili crvene pegavosti lista šljive (Polystigma rubrum).

velika slika

Ovaj patogen prezimljava u opalom lišću. Sa kretanjem vegetacije, porastom temperatura i pojavom kiše dolazi do oslobađanja askospora koje nošene vetrom dospevaju na list, klijaju i vrše infekciju.

Simptomi se javljaju samo na listu u vidu narandžastih pega.  Pege se međusobno spajaju i ponekad prekrivaju celu lisnu površinu. Pege su sa lica lista malo ispupčene, a sa naličja udubljene. Jače napadnuto lišće prevremeno otpada, voćke slabe, plodovi ostaju sitni.

Mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida od početka listanja šljive, a pred najavljene padavine. Broj tretmana u toku vegetacije zavisi od povoljnosti uslova koji favorizuju razvoj pomenutog patogena.

Takođe, s obzirom da patogen prezimljava u opalom lišću, sakupljanjem i uništavanjem opalog lišća, kao i zaoravanjem u jesen, značajno se smanjuje inokulum za narednu vegetaciju.

Kraj perioda primarnih zaraza Blumeriella jappii – XII nedelja praćenja

Na  području delovanja RC Niš, zasadi višnje nalaze se u fazi  plod zreo za branje (tehnološka zrelost), do plodovi sazreli za ishranu: plodovi imaju tipičan ukus i boju (BBCH 87-89).

Pregledom prezimelog lišća višnje i plodonosnih tela apotecija prouzrokovača pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jappii) registrovana je ispražnjenost apotecija 100%, što predstavlja kraj perioda primarnih infekcija od ovog patogena.

Prisustvo cikade Reptalus panzeri u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Niš, usevi kukuruza se nalaze u fazi 7 do 9 i više razvijenih listova (17-19 BBCH).

Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza registrovano je prisustvo  cikade Reptalus panzeri.

velika slika

Ova cikada je vektor  Stolbur fitoplazme koja izaziva bolest crvenilo kukuruza.

Cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu i sa pšenice prelaze na kukuruz gde se hrane floemskim sokovima. Ukoliko su adulti cikade infektivni ishranom prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza. Simptomi fitoplazme se najpre javljaju u vidu crvenila glavnog nerva kukuruza, a kasnije na klipovima dolazi do različitih deformacija i poremećaja u sazrevanju (savitljivi klipovi, zrna sitnija, štura, često nisu ni formirana). Takođe može doći i do sušenja čitave biljke, a krajnji ishod je znatno umanjenje prinosa. 

Ženke ove cikade polažu jaja na koren kukuruza, na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.

U kontroli crvenila kukuruza i cikade R.panzeri najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza, jer se time prekida razvoj cikade i smanjuje brojnost ove štetočine.

Primena insekticida se ne preporučuje.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima