14.3.2023
Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u različitim fazama bokorenja (BBCH 23-27).
_jfif.jpg)
velika slika
Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 8 % biljaka i simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 3 % biljaka.
Vizuelnim pregledom, je registrovano i prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 4% biljaka.
RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice. 10.3.2023
Na području delovanja RC Niš, jabuke se nalaze u fazi od lisni pupoljci zadebljali cvetni pupoljci zatvoreni i pokriveni ljuspicama kore (00 BBCH) do početak bubrenja lisnih pupoljaka (01 BBCH).
pseudotecija sa askusima i askosporama
Laboratorijskim pregledom pseudotecija sa prezimelog lišća jabuke registrovano je prisustvo zrelih askospora prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis). Kod sorte Zlatni Delišes dozrelost pseudotecija za ovu nedelju iznosi 5,5%.
RC Niš nastavlja sa praćenjem dozrelosti pseudotecija ovog patogena. 3.3.2023
Na području delovanja RC Niš, jabuke se nalaze u fazi lisni pupoljci zadebljali cvetni pupoljci zatvoreni i pokriveni ljuspicama kore (00 BBCH).
Laboratorijskim pregledom pseudotecija sa prezimelog lišća jabuke registrovano je formiranje askusa prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis). U askusima nisu registrovane zrele askospore, te je dozrelost pseudotecija za ovu nedelju 0%.
velika slika
RC Niš nastavlja sa praćenjem dozrelosti pseudotecija ovog patogena. 24.2.2023
Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u različitim fazama bokorenja (BBCH 21-25).
Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 10 % biljaka, dok simptomi sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i simptomi lisne rđe (Puccinia recondita) nisu uočeni.
_jpg.jpg)
velika slika
Vizuelnim pregledom, takođe je registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae) na do 2% biljaka.
_jpg.jpg)
velika lika
Prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis) registrovano je u vrlo niskoj brojnosti.
velika slika
U ovom momentu primena hemijskih mera zaštite se ne preporučuje.
Tokom vizuelnog pregleda pšenice iz optimalnih rokova setve uočeno je prisustvo simptoma oštećenja od niskih temperatura na vršnim listovima.
velika slika
RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice. 21.12.2022
Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja listova pa do početka bokorenja (BBCH 15-21).
velika slika
Vizuelnim pregledom useva nije registrovano prisustvo simptoma biljnih bolesti kao ni prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae).
Takođe, pregledom parcela pod pšenicom nije uočeno prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).
RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice. 28.11.2022
Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja, od 3 lista razvijeno do 8 listova razvijeno (BBCH 13-18).
Vizuelnim pregledima useva, registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 8% biljaka. Prisustvo cikada (Cicadellidae) uočeno je na do 3% biljaka.
velika slika
Prognozirane negativne jutarnje temperature za naredni period (više uzastopnih dana) usporiće razoj i aktivnost ovih štetočina, te se hemijske mere zaštite u ovom momentu ne preporučuju.
Pregledom useva pšenice nije uočeno prisustvo simptoma bolesti, kao ni prisustvo aktivnih rupa od glodara: poljski miš (Apodemus sylvaticus) i poljska voluharica (Microtus arvalis).
RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice. 30.9.2022
Na području delovanja RC Niš izvršen je zdravstveni pregled klipova merkantilnog kukuruza pred berbu ranih grupa zrenja na 10 parcela.
Vizuelnim pregledom klipova je uočeno prisustvo simptoma infkeicje gljivama Fusarium spp., Penicillium spp., Aspergillus spp. i Cladosporium spp., kao i oštećenja od insekata i to od kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) i kukuruzne sovice (Helicoverpa armigera).
Na pregledanim parcelama dominantno je prisustvo gljiva Fusarium spp. i Cladosporium spp., kao i štete od insekata.
Prisustvo oštećenja od insekata (Ostrinia nubilalis i Helicoverpa armigera) registrovano je na 10 – 32 % klipova.
Prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium registrovano je na 15 – 41 % klipova.
Prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus registrovano je na 0-5 % klipova.
Prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium registrovano je na 0-8 % klipova.
Prisustvo simptoma gljiva iz roda Cladosporium registrovano je na 0-29 % klipova.
Klipovi bez vidljivih oštećenja su utvrđeni na 33-68 %.
Kako je na pojedinim parcelama uočeno prisustvo klipova sa simptomima infekcije gljivama iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium, koje u specifičnim uslovima imaju sposobnost sinteze mikotoksina, preporuka je da se jako zaraženi klipovi pri skladištenju odbace i ne koriste za ishranu stoke.
velika slika 1.9.2022
Na području delovanja RC Niš vinova loza se nalazi u fazi od omekšavanja bobica do bobice zrele za berbu kod ranih stonih sorata - Kardinal (BBCH 85-89).
Vizuelnim pregledima zasada vinove loze na lokalitetima Gornji Matejevac i Malča registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus, vektora fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje oboljenje zlatno žutilo vinove loze. Ovo oboljenje dovodi do propadanja čokota vinove loze.
_jpg.jpg)
velika slika
Početni simptomi infekcije fitoplazmom FD se ogledaju u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju. Na zaraženim čokotima dolazi do promene boje lista, listovi se savijaju po obodu prema naličju i krti su. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze (tamnoljubičasti do svetlocrveni, svetložuti do zlatnožuti). Često dolazi i do nekroze cvasti, tako da nema formiranja grozdića ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta.
Cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava jaje u kori dvogodišnjih lastara iz kojih se u proleće pile larve. Larve prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva, a samo larve (L3,L4,L5) i odrasle jedinke mogu preneti oboljenje sa bolesnih na zdrave čokote hraneći se sokovima obolelih biljaka.
Pored hemijskih mera koje podrazumevaju primenu registrovanih insekticida u suzbijanju vektora, mere kontrole zlatastog žutila podrazumevaju i sprovođenje sledećih mera:
- korišćenje sertifikovanog sadnog materjala,
- uništavanje korova u zasadima,
- uklanjanje divlje loze u okolini zasada,
- stalni sanitarni pregledi zasada,
- uklanjanje zaraženih čokota, krčenje napuštenih zasada i spaljivanje zaraženih čokota. 4.8.2022
Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, na više lokaliteta na naličju listova kukuruza registrovana su položena jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 5 % biljaka. Na pojedinim listovima registrovana su i po dva položena jajna legla. Takođe, na svetlosnim lampama beleže se povećani ulovi leptira ove štetočine.
velika slika
Prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod semenskog i kukuruza šećerca je prisustvo jajnih legala na 5% biljaka.
Štete koje su nastale prouzrokovane ishranom larvi prve generacije ove štetočine su vidljive na mnogim lokalitetima. Međutim, na našem regionu je i dalje slabo zastupljeno tretiranje kukuruza u cilju suzbijanja ove štetočine.
velika slika
Preporuka za smanjenje populacije kukuruznog plamenca je sprovođenje niza mera poput izbegavanje gajenja kukuruza u monokulturi, uništavanje biljnih ostataka odmah posle berbe i duboko zaoravanje. Od hemijskih mera, po dostizanju praga štetnosti, na početku piljenja larvi, preporučuje se primena insekticida:
Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha (karenca 14 dana) ili
Avaunt 15 EC (a.m. indoksakarb) 0,25 l/ha (karenca14 dana) ili
Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin) 0,2-0,25 l/ha (karenca 7 dana) ili
Radiant 120 SC (a.m. spinetoram) 0,4 l/ha (karenca 14 dana) ili
Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux (a.m. deltametrin) 0,4-0,5 l/ha (karenca 35 dana) ili
Decis expert (a.m. deltametrin) 0,075-0,125 l/ha (karenca 30 dana). 3.8.2022
U zasadima vinove loze registrovano je prisustvo simptoma apopleksije vinove loze – eske. Simtomi ove bolesti uočeni su u starijim zasadima.
velika slika
Prvi simptomi se manifestuju u vidu promena boje na listovima usled gubitaka hlorofila. Kod crvenih sorti listovi su crvenkasto smeđe boje, a kod belih žućkaste boje. Na listu je samo glavni nerv zelene boje. List ima izgled “tigrovih šara”. Ako nekroza prekrije veći deo, list se osuši.
Pojava simptoma na listovima u narednoj godini može da bude prikrivena ili čak i da izostane, ali će se ovi simptomi svakako javiti nakon jedne ili dve godine. Simptomi su izraženiji tokom toplih letnjih meseci.
Istovremeno se smežuravaju i bobice na grozdu, da bi se na kraju i ceo čokot osušio. Čokoti sa ovakvim simptomima žive po nekoliko godina, nakon čega se suše.
Sve promene na listovima i na spoljnjem izgledu čokota su posledica promena koje su nastale u unutrašnjosti čokota. Ove promene nastaju zbog delovanja patogenih gljiva koje se lokalizuje u unutrašnjem delu čokota vinove loze izazivajući truljenje i sušenje čokota. Sušenje se manifestuje u letnjim mesecima.
Oboleli čokoti normalno započinju rast i razvoj, cvetanje i oplodnju, a prve neželjene promene su vidljive tek nakon toplog letnjeg perioda.
Fungicidi kao mera zaštite za suzbijanje ove bolesti ne postoje. Najvažnije su preventivne mere zaštite i to:
- korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,
- premazivanje većih rana od rezidbe kalemarskim voskom kako bi se sprečio ulaz spora gljive u biljku,
- dezinfekcija alata tokom rezidbe 70%-tnim alkoholom,
- nakon krčenja šuma i starih voćnjaka i vinograda odmarati zemljište 2-6 godina, pogotovo ako je predhodni zasad bio zaražen bolestima drveta.
Direktne mere su uklanjanje obolelih čokota iz vinograda. |
|
|
|
|