Skip to main content

Niš

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Niš
Praćenje dozrelosti pseudotecija Venturia inaequalis - III nedelja

Na području delovanja RC Niš, jabuke se u zavisnosti od sorte i lokaliteta nalaze u fazi  bubrenja lisnih pupoljaka: pupoljci vidljivo nabubreli, ljuspice pupoljaka izdužene, sa svetlo obojenim mrljama do kraja bubrenja lisnih pupoljaka: ljuspice pupoljaka svetlo obojene, a neki delovi pokriveni gustim dlačicama (01-03 BBCH).

Velika slika

Laboratorijskim pregledom pseudotecija sa prezimelog opalog lišća jabuke registrovano je prisustvo zrelih askospora čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis). Dozrelost kod sorte Zlatni Delišes iznosi 3%, a kod sorte Ajdared 2,5%.

RC Niš nastavlja sa praćenjem dozrelosti pseudotecija ovog patogena.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice  se, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja, od 3 do 4 stabla vidljivo (BBCH 23-24).

Velika slika

Vizuelnim pregledom ozime pšenice, registrovana su oštećenja lisne mase kao posledica niskih temperatura, u periodu od 12.2.do 17.02. Minimalna temperatura zabeležena je 16.02. od -9,6 °C.

Vizuelnim pregledom useva nije uočeno prisustvo simptoma biljnih bolesti – rđe (Puccinia spp.), sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i pepelnie žita (Erisyphae gramminis). Takođe, vizuelnim pregledom useva pšenice nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae).

RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Praćenje dozrelosti pseudotecija Venturia inaequalis – II nedelja

Na području delovanja RC Niš, zasadi jabuke se nalaze u fenofazi lisni pupoljci zadebljali, cvetni pupoljci zatvoreni i pokriveni ljuspicama kore (BBCH 00).

Ovonedeljnim laboratorijskim pregledom pseudotecija sa prezimelog lišća jabuke, sorte Zlatni Delišes i Ajdared, registrovano je formiranje askusa prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis). U askusima nisu registrovane askospore. Dozrelost pseudotecija za ovu nedelju je 0%. 

velika slika

RC Niš  nastavlja sa praćenjem dozrelosti pseudotecija ovog patogena.

Praćenje dozrelosti pseudotecija Venturia inaequalis – I nedelja

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom utvrđeno je da se jabuka (Zlatni delišes i Ajdared) nalazi u fenofazi mirovanja (BBCH 00).

Laboratorijskim pregledom pseudotecija sa prezimelog lišća jabuke registrovano je formiranje askusa prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis). U askusima nisu registrovane askospore. Dozrelost pseudotecija je 0% za sorte Zlatni delišes i Ajdared. 

velika slika

RC Niš  nastavlja da prati dozrevanje pseudotecija prouzrokovača čađave pegavosti listova i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis).

 

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja, od 2 do 3 stabla vidljivo (BBCH 22-23).

Velika slika

Vizuelnim pregledom useva nije uočeno prisustvo simptoma biljnih bolesti – rđe (Puccinia spp.), sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i pepelnie žita (Erisyphae gramminis). Takođe, vizuelnim pregledom useva pšenice nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae).

Tokom vizuelnih pregleda primećene su rupe od glodara na više lokacija, pa se proizvođačima može preporučiti da redovno obilaze parcele i ukoliko se registruje prisustvo preko 10 aktivnih rupa od glodara po hektaru primene neki od registrovanih  rodenticida (gotovi mamci) uz obavezno zatrpavanje rupa nakon primene mamaka kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

Velika slika

RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja, od  tri lista razvijeno pa do  bokorenja (BBCH 13-22).

velika slika

Vizuelnim pregledom useva nije uočeno prisustvo simptoma biljnih bolesti - rđe (Puccinia spp.), sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i pepelnice žita (Erisyphae gramminis).

Takođe, na  parcelama pod pšenicom nije uočeno prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Vizuelnim pregledima useva pšenice u niskoj brojnosti registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae). 

RC Niš nastavlja sa praćenjem stanja useva ozime pšenice.

Praćenje čađave krastavosti jabuke (Venturia inaequalis) u Nišavskom okrugu tokom 2020. godine

Na početku svake proizvodne godine proizvođači jabuka se suočavaju sa ekonomski najznačajnijim patogenom jabuke, a to je prouzrokovač čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis). Infekcije pomenutim patogenom mogu se ostvariti od samog početka vegetacije (od momenta pojave prve lisne mase koja se pojavljuje nakon pucanja pupoljaka). Pojava bolesti i jačina napada zavise od osetljivosti sortimenta, klimatskih uslova i samog sprovođenja mera zaštite. 

Prouzrokovač čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke je oboljenje jabuke, koje može biti veoma destruktivno i koje svojim prisustvom može direktno da utiče na kvalitet plodova, a time i da načini veoma velike ekonomske štete. Parazit prezimljava u opalom lišću na površini zemlje, a u svom razvoju ima dve faze – parazitnu i saprofitnu. Parazitna faza počinje klijanjem askospora koje se nakon sazrevanja oslobađaju  iz pseudotecija sa prezimelog lišća i nošene vetrom u uslovima dužeg vlaženja lišča prouzrokuju infekciju – primarna infekcija, koja se može ostvariti od početka proizvodne godine. Sve dok postoje askospore u opalom lišću, postoji mogućnost od primarnih infekcija listova i plodova jabuke. Tokom godine može doći i do sekundarnih infekcija koje se ostvaruju konidijama. Konidije se obrazuju u okviru nastalih pega i najčešće se šire kišom u okviru voćnjaka. U toku vegetacije može se ostvariti više sekundarnih zaraza i one traju sve do kraja vegetacije. Sa opadanjem i izumiranjem lišća u jesen prestaje parazitna i počinje saprofitna faza razvoja parazita.

U Nišavskom  okrugu  sazrevanje askospora na prezimelom lišću je registrovano 13.3.2020. godine kada je jabuka bila u fazi od početka bubrenja lisnih pupoljka do kraja bubrenja lisnih pupoljaka, a završetak pražnjenja pseudotecija registrovano je 16.6.2020. godine u fazi razvoja ploda, kada je i završen period primarnih infekcija ovim patogenom. Praćenje dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija V.inaequalis, na sortama Ajdared i Zlatni delišes, u 2020. godini prikazano je u tabeli 1.

 Tabela 1. Praćenje dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija V.inaequalis u 2020. godini.

Datum

Dozrelost askospora kod sorte Ajdared

Dozrelost askospora kod sorte Zlatni Delišes

Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Ajdared

Ispražnjeost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes

13. 3. 2020.

1,5%

3,5%

-

-

20. 3. 2020.

3,5%

6,5%

-

-

30. 3. 2020.

10,5%

14,5%

-

-

6. 4. 2020.

18,5%

23,03%

-

-

14. 4. 2020.

42%

43,5%

-

-

21. 4. 2020.

52%

56%

4%

6%

27. 4. 2020.

64,5%

68%

8%

12%

4. 5. 2020.

76,5%

79,5%

22%

28%

11. 5. 2020.

85%

91%

36%

42%

18. 5. 2020.

97,11%

98,52%

48%

54,9%

25. 5. 2020.

100%

100%

72%

78%

1. 6. 2020.

100%

100%

88%

92%

8. 6. 2020.

100%

100%

92%

96%

16. 6. 2020.

100%

100%

100%

100%

Dužina trajanja primarnih infekcija obično traje do sredine juna, u zavisnosti od klimtskih uslova tokom proizvodne godine, tako da taj period može da varira. U Nišavskom  okrugu  je period primarnih infekcija ovim patogenom trajao 10 dana duže u odnosu na prošlu godinu.

Mere zaštite zasada jabuka u cilju suzbijanja pomenutog patogena podrazumevaju kombinovanje agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.

Agrotehničke mere podrazumevaju podizanje zasada na osunčanim mestima gde je omogućen dovoljan protok vazduha i formiranje odgovarajućeg uzgojnog oblika jabuke (vitko vreteno). Takođe, zaoravanjem opalog lišća ili tretiranjem opalog lišća 5% rastvorom uree u količini 1000 l/ha u jesenjem periodu, može značajno smanjiti infektivni potencijal patogena u narednoj vegetaciji.

U cilju zaštite jabuke od ovog patogena treba sprovoditi zaštitu fungicidima, a suzbijanje je potrebno vršiti na osnovu praćenja oslobađanja askospora iz pseudotecija kao i praćenja  količina padavina, dužine trajanja vlaženja lista i temperature.  Cilj ovih tretmana je da se obezbedi stalni deposit fungicida koji inaktivira spore dospele na list ili plod jabuke.  Ukoliko se infekcija spreči u toku perioda oslobađanja askospora iz plodonosnih tela (pseudotecija), tada dolazi do narušavanja tj. prekida primarnog ciklusa razvića patogena i nastanka konidija, odnosno budućeg izvora zaraze. Konidije formirane u okviru novonastalih pega ostaju stalna potencijalna opasnost za širenje sekundarnih infekcija do kraja sezone, naročito u uslovima povećane vlažnosti. U zasadima u kojima nisu sprečene primarne infekcije i u kojima se registruje prisustvo simptoma, zaštita od sekundarnih zaraza se nastavlja sve do kraja vegetacije, što dodatno otežava i poskupljuje proizvodnju.

Za suzbijanje V. inaequalis koriste se nesistemični (protektivni) fungicidi nespecifičnog mehanizma delovanja iz grupa neorganskih jedinjenja bakra, ditiokarbamata (mankozeb), ftalimida (kaptan i folpet) i hinona (ditianon). Uloga ovih fungicida, pošto ne prodiru u biljku, je da obezbede preventivnu zaštitu od infekcija. Pred najavu povoljnih uslova za ostvarenje infekcije depozit ovih preparata treba naneti tako da on bude  uniformno raspoređen po površini cele biljke. Kod ovih grupa jedinjenja retko se razvija rezistentnost.

Od sistemičnih fungicida najveću primenu u zaštiti jabuke imaju triazoli (tebukonazol, difenokonazol, flutriafol), strobilurini (krezoksim metil), anilino-pirimidini (pirimetanil i ciprodinil) i inhibitori sukcinat dehidrogenaze (fluopiram). Osobine ovih fungicida su da prodiru u biljku, kreću se u biljci, deluju i protektivno i kurativno i imaju specifičan mehanizam delovanja. Upravo zbog specifičnog mehanizma delovanja često se razvija rezistentnost na ove fungicide. Kako bi se sprečila rezistentnost, prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite,  sistemične fungicide treba koristiti u kombinaciji sa nesistemičnim fungicidima.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja, od  jedan do četiri lista razvijeno (BBCH 11-14).

Vizuelnim pregledima useva, registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) u niskom intenzitetu napada, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno. Trenutne i prognozirane niske temperature za naredni period, usporiće razoj i aktivnost ovih štetnih organizama.

Velika slika

Takođe,  pregledom useva pšenice nije uočeno prisustvo simptoma bolesti, kao ni prisustvo aktivnih rupa od glodara (Apodemus sylvaticus - poljski miš i Microtus arvalis - poljska voluharica). Međutim, preporučuje se proizvođačima da redovno obilaze parcele i ukoliko registruju prisustvo glodara iznad praga štetnosti koji iznosi 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa za poljsku voluharicu, primene neki od registrovanih gotovih mamaka. Nakon primene mamaka treba zatrpati rupe, kako ne bi došlo do trovanja divljači.

RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Zaštita voća krečenjem

Nakon jesenjeg tretiranja voća bakarnim preparatima, koje se sprovodi u fazi kada opadne minimum 70% lisne mase, u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih gljivičnih i bakterijskih oboljenja može se sprovesti i krečenje stabala.

Cilj krečenja voćaka jeste da se stvori bela površina na stablu kako bi se na taj način omogućila refleksija svetlosti. Bela boja na stablu i ramenim granama odbija sunčeve zrake i sprečava zagrevanje stabla.  Na ovaj način ublažuje se uticaj kolebanja dnevnih i noćnih temperatura tokom jeseni i zime koje može dovesti do pucanja kore na stablu i granama. Ova mera je naročito korisna kod koštičavih voćnih vrsta, sa kratkim i nestabilnim zimskim mirovanjem. Nastale pukotine predstavljaju ulazne otvore za razne patogene. Primenom ove mere uništavaju se lišajevi i mahovine koji su idealna podloga za prezimljavanje štetnih organizama. Takođe, ovom merom odlaže se kretanje vegetacije u proleće, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Spovođenje ove mere je najbolje izvesti u kasnu jesen, tokom novembra i decembra meseca, kada su povoljne temperature (iznad 0°C), kako se kreč ne bi smrzao i brzo se osušio na stablu u toku najtoplijeg dela dana.

Prilikom krečenja voćaka važno je naneti dobar sloj kreča kako bi pore kore stabla mogle lepo da ga upiju. Takođe, važno je da se ne kreči samo deblo i trupac, već i gornji delovi, odnosno račve, dvadesetak centimetara od prvog grananja grana. Dobro nanesen kreč bi trebalo da se održi na voćkama tokom cele zime, ali bi na proleće trebalo ponoviti ceo postupak zbog prolećnih kiša koje mogu sprati kreč sa voćaka.

Kao smesa za krečenje koristi se određena količina gašenog kreča, a u njega se dodaje so, koja stvara kvalitetniju kristalizaciju, sumpor u prahu, kao odlično fungicidno sredstvo i plavi kamen kao baktericidno sredstvo. Smeša kojom se vrši krečenje pravi se dodavanjem 5 kg gašenog kreča, 500g kuhinjske soli, 200g sumpora u prahu i 200g plavog kamena u 15 do 20 litara vode. Ovako pripremljena smeša treba da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje. Smesu treba naneti debljom četkom ili valjkom za krečenje, a sloj pravilno naneti i popuniti sve pore i pukotine na kori. U toku krečenja boja na stablu izgleda prozračno, jer je vlažna, ali se brzo suši i dobija jarku belu boju.

Monitoring cikade Scaphoideus titanus u vinogradima u 2020

Cikada Scaphoideus titanus je insekt koji je vektor fitoplazme Flavescence doree koja izaziva zlatasto žutilo vinove loze, veoma destruktivno oboljenje koje dovodi do propadanja čitavih biljaka i zasada vinove loze.  Praćenje ovog insekta je u 2020. godini sprovedeno na tri lokaliteta: Gornji Matejevac, Malča (Nišavski okrug) i Šljivarsko brdo (Zaječarski okrug). 

Larve pvog uzrasnog stupnja uočene su 11.06.2020. na naličju listova vinove loze, larve dugog stupnja 17.06.2020, a larve trećeg stupnja koje imaju sposbnost prenošenja fitoplazme 28.06.2020 kada je i preporučen prvi insekticidni tretman. S obzirom da je nakon prve preporuke i dalje registrovano prisustvo larvi u vinogradima, drugi insekticidni tretman je preporučen 10.07.2020. Prvi imago registrovan je 05.08.2020. na žutim lepljivim pločama, a dinamika ulova odraslih jedinki je prikazana na grafiku ispod.

velika slika

Ova cikada razvija jednu generaciju godišnje. Ženka polaže jaja pod koru dvogodišnjih lastara iz kojih se pile larve. Larva prolazi kroz pet razvojnih stupnjeva. Larve presvlačenjem prelaze iz jednog uzrasta u drugi, a košuljica ostaje priljubljena uz list tako da na osnovu njih možemo ustanoviti prisustvo insekta. Nakon razvoja larvi dolazi do pojave odraslih jedinki. Svi larveni uzrasti i odrasle jedinke hrane se na naličju lista vinove loze i pokretni su.

velika slika

U vinogradima u kojima nisu adekvatno sprovedene hemijske mere suzbijanja larvi cikade došlo je do pojave simptoma zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree.

velika slika

Cikada ishranom na zaraženim čokotima vinove loze usvaja fitoplazmu iz floema, zatim se fitoplazma razvija u pljuvačnim žlezdama, posle čega postaje infektivna.

Larve trećeg razvojnog stupnja su sposobne da prenesu fitoplazmu na zdrave čokote vinove loze i tu sposobnost zadržavaju do kraja života.

Početni simptomi zaraze fitoplazmom FD se ogledaju u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. U kasnijim fazama listovi se savijaju po obodu prema naličju. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze (tamnoljubičasti do svetlocrveni, svetložuti do zlatnožuti). Često dolazi i do nekroze cvasti, tako da nema formiranja grozdića ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta.

Zaštita zasada vinove loze od zlatastog žutila vinove loze zahteva primenu  svih raspoloživih mera, kako pesticidnih tako i nepesticidnih:

-          Korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-          Sanitarni pregledi zasada;

-          Uklanjanje obolelih čokota;

-         Uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada;

-          Uništavanje korova;

-          Krčenje napuštenih zasada vinove loze;

-          Suzbijanje vektora - cikade Scaphoideus titanus (od prisustva trećeg larvenog stupnja). 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima