Skip to main content

Smederevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Smederevo
Pegavost lista višnje i trešnje

Na području delovanja RC Smederevo zasadi trešanja se nalaze u fazi starenja, završen rast mladara, lišće još uvek zeleno do lišće počinje da gubi boju (BBCH 91-92).

 

Vizuelnim pregledom zasada trešanja  na različitim lokalitetima registrovani su simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).

 

 

 

U proizvodnji trešanja u našim proizvodnim uslovima ovo je najznačajnije oboljenje. Usled neadekvatne zaštite zasada tokom vegetacije kao i nesporovođenja fungicidnih tretmana nakon berbe može doći do preranog gubitka lisne mase, što za posledicu može imati pojavu ponovnog listanja (retrovegetacije) čime se biljka dodatno iznuruje, dolazi do gubljenja kondicije za prezimljavanje što se sve negativno odražava na formiranje roda za narednu godinu.

Simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje su najviše prisutni na listovima ali se mogu javiti i na peteljkama, granama i plodovima. Ispoljavaju se u obliku sitnih pega na licu lista, u početku crveno ljubičaste do tamne boje, kreću se od oboda  listova prema centru, a u slučaju jače zaraze dolazi do širenja pega. U vlažnim uslovima, u okviru pega na naličju lista javlja se beličasta prevlaka koju čine konidije gljive.

 

Gljiva prezimljava na zaraženom lišću iz prethodne vegetacije. U proleće, dolazi do formiranja apotecija, plodonosnih tela, u kojima se obrazuju askusi sa askosporama koje u toku vegetacije ostvaruju primarne infekcije. Konidije koje se formiraju na naličju lista se prenose kišnim kapima i strujom vetra, vršeći sekundarne zaraze sve do opadanja lišća u jesen.

 

Za zaštitu od ovog patogena najznačajnija je primena fungicida u toku vegetacije. Sa primenom fungicida se počinje sa registrovanjem zrelih askospora u apotecijama, a pred uslove koji favorizuju razvoj patogena. Broj tretmana u vegetaciji zavisi od povoljnosti vremenskih uslova. Ukoliko se nakon berbe u zasadima registruje prisustvo simptoma oboljenja, preporučuje se primena registrovanih fungicida pred najavljene padavine, a broj tretmana u ovom drugom (posle berbe) delu vegetacije zavisi od povoljnosti uslova za širenje sekundarnih infekcija, kao i od osetljivosti sortimenta, infektivnog potencijala patogena za dati region itd. U cilju smanjenja infektivnog potencijala patogena za narednu godinu važna je i jesenja zaštita zasada primenom preparata na bazi bakra (u fazi kada opadne 70% lisne mase) kao i uklanjanje zaraženog lišća iz zasada.

Gorke pege na jabuci

Na području delovanja RC Smederevo, vizuelnim pregledom u pojedinim zasadima jabuka sa kasnim sortimentom (Mucu) gde se početak berbe tek očekuje, registrovano je prisustvo simptoma gorkih pega na plodovima.

 

Ovo oboljenje nije patogene prirode, već se definiše kao fiziološki poremećaj. Dominantno se javlja u skladištima, ali ponekad se može javiti i pre berbe. Osetljivost plodova na gorke pege je specifično za sortu: osetljive sorte su mucu i jonagold, manje osetljive su greni smit, zlatni delišes i ajdared, dok je gala sorta kod koje se gorke pege veoma retko javljaju.

Simptomi gorkih pega se javljaju u vidu nekrotičnih pega ispod pokožice ploda, a usled jačeg napada mogu se videti i na samoj pokožici. Na mestima gorkih pega, pokožica ploda je ulegnuta. Pege su braon boje, suve i usled njihovog prisustva plod dobija gorak ukus, i gubi tržišnu vrednost.

Postoji nekoliko faktora koji utiču na pojavu gorkih pega na plodovima jabuke:

       sadržaj kalcijuma u plodovima – ukoliko je nivo kalcijuma u plodu niži, rizik od pojave gorkih pega je veći. Problem sa nedostatkom kalcijuma nastaje kada biljke usled visokih temperatura i nedostatka vlage u dužem vremenskom periodu ne mogu da usvoje ovaj element, što je bio slučaj tokom ove proizvodne sezone. U ovakvim uslovima, kalcijum iz ploda se premešta ka drugim organima te oni postaju osetljiviji na pojavu gorkih pega.

       krupnoća ploda – krupniji plodovi su podložniji pojavi gorkih pega te prekomerna upotreba azotnih đubriva, mlada stabla sa malo plodova, jaka rezidba podstiču pojavu ovog fiziološkog poremećaja.

       adekvatna ishrana – visok sadržaj kalijuma i magnezijuma koji deluju antagonistički na kalcijum, sprečavaju njegovo adekvatno iskorišćavanje od strane biljke.

       neravnomerno snabdevanje vodom -  u direktnoj je vezi sa usvajanjem kalcijuma – u sušnim uslovima usvajanje kalcijuma je otežano.

Imajući u vidu faktore koji povećavaju rizik od pojave gorkih pega, mere za kontrolu ovog fizološkog poremećaja su sledeće: uspostavljanje izbalansirane ishrane, odgovarajuće pomotehničke mere, adekvatno navodnjavanje, pravovremena berba, režim čuvanja plodova prilagođen svakoj sorti, folijarna prihrana voćaka sa kalcijumom u toku vegetacije.

Crna pegavost kupusa

Na području RC Smederevo usevi kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u različitim fazama formiranja glavice (BBCH 41-43).

Vizuelnim pregledom useva kupusa na pojedinim parcelama na lokalitetu Skobalj, registrovani su simptomi crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na pojedinačnim, starijim listovima.

 

Pored kupusa ovi patogeni napadaju i ostale kupusnjače. Simptomi bolesti se javljaju uglavnom na donjem starijem lišću, koje se odbacuje. Zbog te činjenice se ovi patogeni ne smatraju posebno opasnim u proizvodnji kupusa. Karakteristični simptomi počinju sa sitnim žućkastim zonama koje se povećavaju u vidu koncentričnih krugova koji vremenom pokrivaju veći deo lisne površine. Simptomi se obično uočavaju na biljkama koje se razvijaju u nepovoljnim uslovima (uvratine, razor, delovi parcele koji se ne zalivaju).

Značajnije štete ovi patogeni pričinjavaju u proizvodnji rasada kupusa. Na mladim obolelim biljkama stvaraju se sitne pege na stablu, što prouzrokuje njihovo poleganje. Ako se takve biljke rasade, one zaostaju u porastu i ne postižu pun prinos.

Crna pegavost se širi konidijama putem kiše, vetra, alatima za rad itd, dok se  micelija može prenositi i semenom. Tokom zime se održavaju na korovskim biljkama iz porodice kupusnjača.

 

U cilju zaštite od nevedenih patogena najznačajnije je sprovođenje preventivnih mera kao što su: višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, korišćenje zdravog semena i rasada, upotreba dezinfikovanog semena i uništavanje korova. U toku vegetacije u cilju zaštite od ovih patogena mogu se koristiti i hemijske mere, primenom  fungicida kontaktnog delovanja na bazi aktivne materije mankozeb, preventivno pred padavine. Ukoliko se uoči širenje simptoma mogu se koristiti i fungicidi sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije difenokonazol.

Prisustvo odraslih jedinki braon mramoraste stenice u usevima paprike

Na području rada RC Smederevo usevi paprike se nalaze u različitim fazama razvoja plodova. Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo odraslih jedinki braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) u niskom intenzitetu napada. Na prisustvo navedene štetočine u usevima paprike umnogome utiču ranije primenjene hemijske mere zaštite.

 

 

Imaga i larve braon mramoraste stenice pričinjavaju štete sisanjem biljnih sokova sa svih nadzemnih delova biljaka. Najveće štete nastaju u fazama sazrevanja plodova, jer kao posledica uboda u toku ishrane odraslih jedinki i larvi, na napadnutim plodovima, dolazi do pojave nekrotičnih pega i raznih deformiteta i takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Pri jakom napadu ove štetočine moguć je i potpun gubitak prinosa usled opadanja plodova.

Trenutno se u usevima paprike registruje prisustvo pamukove sovice i kukuruznog plamenca za čije je suzbijanje RC Smederevo dao preporuku 20.8. (vidi preporuku). Ukoliko se vizuelnim pregledima useva uoči prisustvo braon mramoraste stenice u većoj brojnosti, sa ciljem zaštite paprike i suzbijanja svih navedenih štetočina prednost treba dati insekticidima na bazi deltametrina ili lambda-cihalotrina. Prilikom upotrebe insekticida obavezno treba voditi računa o maksimalnom broju dozvoljenih tretmana u toku vegetacije (MBT) i propisanoj karenci.

Pepelnica vinove loze

Na terenu RC Smederevo, zasadi vinove loze se nalaze u različitim fazama sazrevanja bobica, od faze šarak bobica do faze omekšavanje bobica (BBCH 83-85).

 

Vizuelnim pregledima zasada na različitim lokalitetima gde nisu sprovođene adekvatne mere zaštite, registrovano je prisustvo simptoma  pepelnice vinove loze  (Uncinula necator) na bobicama.

 

Pepelnica je uz plamenjaču, za vinovu lozu najvažnija bolest, koja se razvija na svim zeljastim delovima biljke. Prvi simptomi se javljaju u vidu sivkaste prevlake na peteljkama i listovima. Zaraženi listovi se suše i otpadaju. Najveća šteta se ispoljava na grozdovima. Pri infekciji ovom gljivom bobice prvo zaostaju sa razvojem, dok u fazi zatvaranja grozda epidermis bobice puca, te se ona suši i propada.

Ukoliko se ne izvrše adekvatne i pravovremene mere zaštite i simptomi se jave na bobicama, ne postoje hemijske mere koje mogu sprečiti nastalu štetu. Sve preporuke za zaštitu vinove loze i od prouzrokovača pepelnice i od drugih štetnih organizama mogu se pogledati na linku.

Breskvin smotavac

Na području rada RC Smederevo breskva uz jabuku predstavlja najznačajniju voćarsku voćarsku kulturu. U ovom trenutku u toku je berba kasnih sorata breskve i nektarine.

U pojedinim zasadima, koji nisu adekvatno štićeni, vizuelnim pregledom je uočeno prisustvo simptoma ubušenja larvi breskvinog smotavca (Cydia molesta) na plodovima.

 

 

 

Proizvođači bresaka i nektarina sa našeg područja su okrenuti izvozu na inostrano tržište gde prisustvo breskvinog smotavca, tripsa i stenica može predstavljati ograničavajući faktor prilikom izvoza.

Breskvin smotavac je jedan od najznačajnijih štetnih insekata breskve i nektarine. Pored breskve kao glavnog domaćina, breskvin smotavac oštećuje i krušku, jabuku, dunju, kajsiju i šljivu.

Ova štetočina u našoj zemlji razvija 4 generacije godišnje. Trenutno je u toku polaganje jaja i piljenje larvi četvrte generacije.

Dinamika leta leptira breskvinog smotavca na području RC Smederevo tokom 2021. godine je prikazana na grafiku ispod gde se može videti da je populacija ove štetočine značajana na sva tri lokaliteta praćenja.

 

 

Breskvin smotavac prezimljava u stadijumu larve u kokonu skrivenom u pukotinama kore stabla ili grana ili u biljnim delovima na površini zemlje. Prelazak iz larve u lutku se dešava u rano proleće, a datum zavisi od temperature (od sredine do kraja marta). Ako su vremenski uslovi povoljni ženka položi 100-200 jaja, najčešće na naličju lista. Kada se ispile, larve se ubušuju u vrh mladara gde prave vertikalne hodnike. Oštećeni mladari venu, žute i suše se u dužini od oko 10 cm. Na mestu ubušenja se javlja smolotočina. Ako nema dovoljno hrane larva izlazi iz mladara i prelazi u drugi. Tako jedna larva do svog punog razvoja može da ošteti 2-4 mladara.

Pored mladara larve se ubušuju i u plod, hraneći se njegovim tkivom. Jedna larva može da ošteti i do 4 ploda. Takvi plodovi su lošeg kvaliteta i gube tržišnu vrednost, a gubici u prinosu mogu biti veliki.

 

 

U cilju suzbijanja ove štetočine, ukoliko je došlo do ubušivanja u mladare, iste treba redovno orezivati kako bi se prekinuo razvoj larvi. Takođe, neophodne su i hemijske mere borbe. Hemijske tretmane treba sprovoditi pre ubušivanja larvi u mladare i plodove. Vreme suzbijanja larvi određuje se na osnovu vizuelnih pregleda zasada na prisustvio jaja i larvi i na osnovu biologije štetočine. Hemijske mere zaštite breskve i nektarine i od breskvinog smotavca, ali i od svih drugih ekonomski značajnih štetnih organizama se mogu pogledati na linku.

ESKA - u zasadima vinove loze

Na području delovanja RC Smederevo zasadi vinove loze se nalaze u fazi od zatvaranja grozda (BBCH 79) do faze početka sazrevanja bobice (BBCH 81).

 

Obilaskom zasada vinove loze na terenu RC Smederevo, lokalitet Vodanj i Suvodol, uočeni su simptomi apopleksije na vinovoj lozi kao i crvene paleži.

 

Ovo kompleksno oboljenje vinove loze poznato je pod nazivom ESKA. Iako je ESKA jedna od najstarije opisanih oboljenja vinove loze, još uvek nije potpuno razjašnjena patogena uloga gljiva koje prouzrokuju ovakve simptome. Danas se smatra da u etiologiji ovog oboljenja učestvuje nekoliko gljiva (Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum, Fomitiporia punctata i dr.).

 

Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze.

Na zaraženim listovima vinove loze javljaju se hlorotične pege koje se razvijuju između nerava ili po obodu lista. Pege se postepeno šire i poprimaju žutosmeđu (kod belih sorti) ili mrkosmeđu (kod crnih sorti) boju, dok zona oko lisnih nerava ostaje zelene boje. Listovi se postepeno suše i opadaju pre vremena. Na bobicama se (naročito kod belih sorti) mogu javiti pege mrkoljubičaste boje na pokožici ploda, one se neravnomerno razvijaju i ne dostižu punu zrelost. Pri jačem napadu bobica, dolazi do pucanja i njihovog sušenja. Na lastarima se simptomi uočavaju u vidu venjenja, zaostajanja u porastu, a neretko ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja. Najdrastičniji simptom ovog kompleksa oboljenja je pojava iznenadnog odumiranja (apopleksije) svih delova vinove loze, što se najčešće javlja tokom letnjih meseci i perioda veoma visokih temperatura. Na poprečnom preseku drvenih delova loze uočava se centralna zona svetlije boje i mekane strukture okružena tamnijom zonom drveta. Na uzdužnom preseku uočavaju se tamne, crne trake.

Infekcija pomenutim gljivama se ostvaruje kroz rane, najčešće nastale nakon oštre rezidbe ili nakon gradonosnih padavina.

Jedna od osnovnih mera kontrole ovog kompleksnog oboljenja je izbegavanje stvaranja jakih rana rezidbom jer one predstavljaju ulazni otvor za naseljavanje gljiva pouzrokovača ESKE. Nakon orezivanja rane treba premazati kalemarskim voskom. Orezani materijal treba odstraniti iz vinograda i spaliti. Takođe, prilikom podizanja vinograda treba koristiti samo zdrave biljke bez znakova obezbojavanja u sprovodnom tkivu.

 

Simptom crvene paleži vinove loze

Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera var. virgifera)

Na području rada RC Smederevo, vizuelnim pregledom i na lepljivim feromonskim klopkama, na pojedinim parcelama, uočeno je prisustvo imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera var. virgifera).

 

 

 

Ova štetočina je poznata po tome što napada kukuruz i ima jednu generaciju godišnje. Najveće štete prave larve koje se hrane na korenu kukuruza, naročito mlade, bočne korenove, ubušuju se u koren i izgrizaju ga u blizini glavne stabljike. Napadnute biljke dobijaju karakterističan izgled u vidu ,,guščijeg vrata“, poležu, a pri udaru jačeg vetra se lome. Odrasli insekti se hrane nadzemnim delovima biljaka (list, metlica, svila) i njih možemo registrovati od polovine juna meseca. Prezimljava u zemljištu kao jaje.

Napadnute biljke, kako bi preživele, troše hranjive materije na regeneraciju umesto na razvoj klipa, te prinos može biti značajno umanjen. Ovo se pre svega odnosi na napad larvi dok ishrana imaga ne utiče značajnije na prinos.

Kukuruzna zlatica je štetočina monokulture, tako da je preporuka da se vodi računa o plodoredu i ne gaji kukuruz na istoj parceli iz godine u godinu što i predstavlja jednu od osnovnih mera borbe.

Trulež plodova šljive

Na području RC Smederevo berba šljiva u zasadima ranog sortimenta je pri kraju, kod srednjeg sortimenta se očekuje početak berbe, dok se zasadi sa kasnim sortimentom nalaze u fazi završeno obojavanje (BBCH 85).

Obilaskom zasada šljiva u pojedinim zasadima, registrovano  je prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp). 

Nestabilno vreme sa padavinama u prethodnom periodu pogodovalo je razvoju ovog patogena, a tamo gde nisu sprovedene adekvatene mere kontrole šljivinog smotavca mogu se uočiti simptomi u jačem intenzitetu.

Na inficiranim plodovima pojavljuju se simptomi u vidu mrkih pega, uglavnom na mestima povreda, gde dolazi do sporulacije gljive u vidu krugova. Plodovi najpre omekšavaju, zatim se vremenom suše i mumificiraju. Ovakvi plodovi najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju i predstavljaju izvor infekcije za narednu godinu.

Mere za suzbijanje ovog patogena su primena agrotehničkih i hemijskih mera.

Pri podizanju zasada važan je izbor parcele, pravac redova i gustina sadnje, kako bi bilo obezbeđeno dobro provetravanje u voćnjaku.

Uklanjanje mumificiranih plodova sa stabla kao i njihovo iznošenje iz zasada i redovno održavanje krošnje rezidbom.

Primenu fungicida u najosetljivijim fazama razvoja biljke, u vreme cvetanja i sazrevanja plodova.

Suzbijanje štetnih insekata, prvenstveno šljivinog smotavca je veoma važna mera zaštite, jer su oštećeni plodovi podložni infekciji ovim patogenom.

Cikada Reptalus panzeri u usevu kukuruza

Na području rada RC Smederevo vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza na lokalitetu Selevac, registruje se prisustvo cikade Reptalus panzeri. 

 

 

Cikada Reptalus panzeri je vektor Stolbur fitoplazme koja uzrokuje crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Nakon prezimljavanja otpočinje ishrana larvi na korenu pšenice i divljeg sirka. U junu mesecu odrasle jedinke prelaze sa useva pšenice na biljke kukuruza.

U usevu kukuruza se hrane floemskim sokovima i ukoliko su zaraženi prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza.

Ženke cikade polažu jaja na koren kukuruza tokom avgusta meseca.

Nakon piljenja, larve počinju ishranu na korenu kukuruza, a ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.

U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida. 

Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima