31.12.2020
Cikada Scaphoideus titanus je veoma značajna štetočina vinove loze. Dok su direktne štete od ishrane larvi i odraslih jedinki zanemarljive, indirektne štete su izuzetno velike jer je ova vrsta vektor fitoplazme Flavescence doree (FD). Ova fitoplazma prouzrukuje zlatasto žutilo vinove loze, veoma destruktivno oboljenje koje može dovesti do propadanja čitavih biljaka i zasada vinove loze.
Kao i predhodnih godina, RC Smederevo je i tokom 2020. godine vršio monitoring cikade Scaphoideus titanus putem vizuelnih pregleda i lepljivih klopki i to na lokalitetima Vodanj i Suvodol.
Tokom praćenja, vizuelnim pregledom su na naličju listova vinove loze, uočene larve prvog stupnja 29.05.2020. na lokalitetu Vodanj dok je na lokalitetu Suvodol zabeleženo njihovo prisustvo 05.06.2020. Larve trećeg uzrasnog stupnja koje imaju sposobnost prenošenja fitoplazme Flavescence doree su uočene 28.06.2020. kada je i signalizirano da treba izvršiti prvi insekticidni tretman. Druga preporuka za suzbijanje cikade je data 09.07.2020.
Cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja koje polaže ženka ispod kore dvogodišnjih lastara, iz kojih se pile larve. Larve u svom razvoju prolaze kroz 5 razvojnih stupnjeva (L1-L5) i pritom se hrane na naličju lista vinove loze. Pojavom odraslih jedinki cikade nastavlja se ishrana na naličju lista, čime se može preneti fitoplazma sa zaraženih na zdrave čokote.
Primarni simptomi zaraze fitoplazmozom vide se na čokotu u proleće, kada pupoljci kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari ne odrvene u potpunosti i izmrzavaju tokom zime, zaostaju u porastu i imaju skraćene internodije. Zaraženo lišće je čvrsto, krto i uvija se po obodu prema naličju, a duž glavnog nerva nastaju nekrotične pege. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta, te je kod belih sorti od svetložute do zlatno-žute, a kod crnih sorti od svetlocrvene do tamnoljubičaste. U zavisnosti od jačine i vremena pojave simptoma, često dolazi i do nekroze cvasti, rehuljavosti grozdova, a bobice su smežurane i lošeg kvaliteta.
U cilju zaštite zasada vinove loze od zlatastog žutila, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pridržavanje sledećih mera:
-korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,
-stalni sanitarni pregled zasada,
-uklanjanje obolelih čokota,
-uništavanje korova i divlje loze u okruženju proizvodnih zasada,
-krčenje napuštenih zasada vinove loze,
-suzbijanje vektora fitoplazme-cikade Scaphoideus titanus primenom registrovanih preparata, od prisustva trećeg larvenog stupnja. 30.12.2020
Svake godine u našim voćnjacima veliku štetu izazivaju glodari i zečevi. Od štetnih glodara najzastupljeniji su poljska voluharica (Microtus arvalis) i poljski miš (Apodemus sylvaticus). Oštećenja koja prave često dovode do slabljena, pa i sušenja voćaka. Miševi i zečevi su posebno štetni za mlade voćnjake, jer su nežne sadnice često jedina hrana do koje mogu doći tokom hladne zime. Posebno vole zasade jabuke, kruške, višnje.
Najveće štete nastaju krajem zime, sa porastom temperature u periodu februar-mart. Iz tog razloga veoma je važno održavanje higijene voćnjaka, uklanjanje svega u šta se mogu zavući sitni glodari i tu napraviti svoje sklonište, voćnjak treba redovno kositi i ukloniti grane nakon rezidbe. Miševi prave svoja skloništa u gomilama pokošene trave koja nije uklonjena iz voćnjaka i svemu što može da im posluži kao sklonište.
Tokom jeseni i proleća potrebno je redovno obilaziti voćnjak i vršiti pregled aktivnih rupa i pratiti tragove aktivnosti miševa (brojnost rupa, pojava hodnika na površini, prisustvo izmeta, da li su zapažena oštećenja na stablima voćaka). Ocena opasnosti od miševa vrši se na osnovu broja aktivnih rupa, a koje određujemo na taj način što sve prisutne rupe na ispitivanoj površini zatrpamo i idućeg dana ustanovljavamo broj otvorenih, odnosno aktivnih rupa. Ako broj aktivnih rupa tokom jeseni na 100 m2 iznosi 10, napad je slab, 10-20 srednje jak, preko 20 jak napad. U prolećnom pregledu, odnosno od polovine februara do polovine marta, kao slab napad ocenjuje se prisustvo 2 aktivne rupe, kao srednji do 5 rupa, a iznad 5 aktivnih rupa kao jak napad.
U cilju suzbijanja glodara preporučuje se primena registrovanih gotovih mamaka u rupe uz obavezno zatrpavanje dok postavljanje zaštitnih mreža oko debla može smanjiti ili čak i sprečiti štete od divljači.
Na području rada RC Smederevo, voće i vinova loza se u zavisnosti od vrste, sortimenta i lokaliteta nalazi u različitim fazama opadanja lišća, starenja i početka mirovanja.
Jesenje hemijsko tretiranje voća je veoma značajna preventivna mera u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih vrsta patogena (pogledati preporuku za zaštitu jabuke od 19.11.).
Prilikom rezidbe voća, mesta preseka većih grana treba premazati kalemarskim voskom, a alat i pribor koji se koristi za orezivanje treba dezinfikovati sa 5% rastvorom bakarnih preparata. Pored hemijskog tretmana a sve u cilju očuvanja dobre rodnosti voća preporučuje se uklanjanje osušenih i bolesnih grana i stabala iz zasada, uklanjanje mumificiranih i opalih plodova u kojima prezimljavaju brojni patogeni i koji kao takvi predstavljaju izvor zaraze.
U voćnim zasadima koji su u toku vegetacije bili inficirani gljivama prouzrokovačima čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inequalis), čađave krastavosti kruške (Venturia pyrina), plamenjače šljive (Polystigma rubrum) u cilju smanjenja infektivnog potencijala ovih patogena, preporuka je da se izvrši tretman opalog lišća sa 5% rastvorom uree.
U voćnim zasadima može se sprovesti i krečenje stabala. Ova mera obavezno se radi u jesen radi ublažavanja temperaturnih oscilacija između dana i noći u deblu (ove godine smo imali toplu jesen i te oscilacije još uvek nisu drastične). Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije zatim šljive i višnje). Cilj je da se spreči pucanje kore stabla i grana usled kolebanja dnevnih i noćnih temperatura u toku kasne jeseni i zime. Takođe, ovom merom se sterilišu stabla, uklanjaju se lišajevi, a u proleće se odlaže kretanje vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Smeša kojom se vrši krečenje se pravi od 5 kg negašenog kreča, 500 g soli, 50 g sumpora i 20 l vode. Pre nanošenja na grane i stabla, smešu treba ostaviti da odstoji najmanje 24 sata uz povremeno mešanje kako bi se dobila veća lepljivost smeše. Stabla se premazuju četkom u 2-3 navrata tokom jesenje-zimskog perioda, a može se prskati atomizerom s tim da onda rastvor mora biti ređi i češće se nanositi. Pre upotrebe krečne smeše trebalo bi je procediti par puta, a nanosi se kada su temperature u plusu i kada je sunčan dan da bi se smeša mogla osušiti. 29.12.2020
Na području koje pokriva RC Smederevo, na lokalitetimaVodanj i Selevac, konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u fazi od 3 lista razvijena do faze bokorenja, drugo stablo vidljivo (BBCH 13-22).
Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 7% biljaka i pepelnice žita (Erisyphae gramminis) na do 9% biljaka. Vremenske prilike koje su obeležile predhodni period sa povećanim procentom vlažnosti doprinele su pojavi simptoma bolesti. Kod useva koji su posejani posle optimalnih rokova setve i koji se nalaze u početnim fazama razvoja, prisustvo simptoma bolesti nije uočeno.
Vizuelnim pregledom useva ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 8% biljaka.
Prisustvo jedinki lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae) u ovom pregledu nije registrovano.
RC Smederevo će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva. 30.11.2020
Na području rada RC Smederevo, na lokalitetima Vodanj i Selevac usevi ozime pšenice i ječma se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u različitim fazama razvoja, od faze jedan do dva lista razvijena do faze 4 do 5 lista razvijeno (BBCH 11-15).
Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice nije registrovano prisustvo bolesti, dok je u usevima ječma regsitrovano prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) u niskom intenzitetu napada.
Tokom vizuelnim pregleda na parcelama ozime pšenice i ječma regsirtovani su pojedinačni primerci krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) i ciklada (Cicadelidae).
Hemijske mere zaštite se ne preporučuju, a RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita. 23.11.2020
Prilikom obilaska zasada jabuka na teritoriji RC Smederevo uočeno je prisustvo kolonija krvave vaši (Eriosoma lanigerum) na pojedinim sortama jabuke.
Sem jabuka može se naći i kod kruške i dunje. Pregledom voćnjaka lako se može uočiti u zoni korenovog vrata, pukotinama gde i prezimljava. Ženke su crvenkaste boje bez krila, na zadnjem delu prekrivene gustom voštano-vunastom prevlakom. U proleće, sa kretanjem vegetacije, kreće migracija ka gornjim delovima biljke i to posebno na one grane koje su oštećene od oštre rezidbe. Krilate forme se javljaju u letnjim mesecima i prelaze na nova stabla.
Krvava vaš je prisutna u različitom intenzitetu, u zavisnosti od sortimenta, kondincije i starosti zasada, vrste podloge. Za preventivno delovanje i sprečavanje krvave vaši da se prenamnožava, prilikom podizanja zasada treba obratiti pažnju na izbor sorti i podloga jabuke (koristiti manje bujne sorte), izbegavati vlažnije terene i izbegavati oštru rezidbu.
Posle opadanja lišća se preporučuje u sklopu redovne jesenje zaštite tretiranje mineralnim uljima. Tada su kolonije najbrojnije i skoncentrisane su pri zemlji, u osnovi korena.
U zasadima gde se registruje prisustvo krvave vaši, u toku vegetacije, preporučuje se primena insekticida na bazi aktivne materije spirotetramat - Movento 100 SC u koncentraciji 0,15%, a pravi momenat tretiranja je pojava pokretnih formi, odnosno početak migracije sa drveta na zelene delove biljke. 22.9.2020
Na području delovanja RC Smederevo vizuelnim pregledima zasada šljive na lokalitetu Suvodol registrovano je prisustvo dudovca (Hyphantria cunea). Gusenična gnezda sa larvama druge generacije ove štetočine su uočena na pojedinim stablima.
Dudovac je polifagna vrsta koja napada veliki broj domaćina (preko 100 biljnih vrsta). Od voćaka najčešće štete pravi na: dudu, orahu, šljivi, trešnji, jabuci, krušci i drugim, ali napada i pojedine zeljaste vrste biljaka poput deteline, lucerke i plavog patlidžana.
Odrasle jedinke dudovca su bele boje, a ponekad se na prednjim krilima uočavaju crne tačke. Telo leptira je dugo od 11 do 15 cm, a raspon krila je od 25 do 30 cm. Ženke su obično krupnije od mužjaka. Jaja su loptasta, svetlozelene boje. Gusenice su žuto-zelene boje sa crnom glavom. Duž bočnih strana imaju niz od 12 bradavica iz kojih izbijaju duge dlake. Lutka dodovca je tamno smeđe boje, dužine oko 10 cm, i nalazi se u upredenom kokonu koji liči na mrežicu.
Prezimljava u stadijumu lutke u pukotinama kore i sličnim skrovitim mestima, a u proleće se pojavljuje leptir prve generacije koji polaže jaja u formi jajnih legala svetlo-zelene boje koja se teško uočavaju. Gusenice žive u zajednici u paučinastim guseničnim gnezdima.
Boja larve varira od žute do zelene, što zavisi od ishrane. Imaju karakterističnu široku smeđu prugu duž leđa i žute pruge na bokovima, s bradavicama iz kojih izbijaju tamne dlake. U početku je gusenično gnezdo malo i teže ga je zapaziti, a kasnije, s porastom gusenica, raste i može da prekrije celu krošnju drveta. U našim uslovima razvija dve generacije u toku jedne godine, s tim što u uslovima tople jeseni može započeti i treću. Odrasle jedinke dudovca su aktivne samo noću. Nakon parenja, ženka na naličje listova polaže od 600 do 900 jaja koja prekriva dlačicama sa trbuha. Mlade gusenice žive zajedno u guseničnim gnezdima koja grade lučenjem paučinastih niti zapredajući listove. Starije gusenice se razilaze i žive samostalno. Gusenice se ishranjuju lisnom masom i u slučaju njihove veće brojnosti može doći do golobrsta.
Proizvođačima se preporučuje obilazak zasada i ukoliko se registruje prisustvo pojedinačnih guseničnih gnezda, njihovo mehaničko uklanjanje. Ako je prisutno 2 do 5 guseničnih gnezda po stablu, preporučuje se sprovođenje hemijskog tretmana nekim od registrovanih insekticida. 24.8.2020
Na području delovanja RC Smederevo kukuruz se nalazi u u različitim fazama sazrevanja (BBCH 83-85).
Vizuelnim pregledom useva, registrovano je prisustvo biljaka sa simptomima crvenila kukuruza (prouzrokovač Stolbur fitoplazma).
Vektor Stolbur fitoplazme je cikada Reptalus panzeri. Ova cikada ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava kao larva koja se hrani na korenu pšenice. Imaga se javljaju tokom juna meseca i sa pšenice prelaze na kukuruz gde se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza i nakon piljenja, larve počinju da se hrane. Ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica larve cikade neometano nastavljaju svoj razvoj.
Početni simptomi javljaju se krajem jula kada prvo dolazi do crvenila glavnog nerva na listu koji je iznad klipa. Kasnije se crvena boja širi i na ostatak lista. Simptomi se mogu videti i na stablu i komušini. Usled zaraze često može doći i do sušenja cele biljke. Na zaraženim biljkama klip je deformisan, a zrna su sutnija i štura.
U cilju suzbijanja crvenila kukuruza najznačajnija mera je plodored odnosno izbegavanje setve pšenice na parcele na kojima je predusev kukuruz, jer se na taj način onemogućava dalji razvoj cikade a samim tim i mogućnost pojave crvenila kukuruza u narednoj sezoni. 22.8.2020
Na području RC Smederevo, na lokalitetu Lozovik, na pojedinim parcelama gde su plodovi u različitim fazama zrenja, uočeni su simptomi antraknoze (Colletotrichum capsici) i bakteriozne pegavosti paprike (Xanthomonas campestris pv.vesicatoria) na plodovima.
Obično se na parcelama na kojima se ne poštuje plodored (sistem zalivanja, „kap po kap“), posle perioda vlažnog vremena i neredovne zaštite, mogu uočiti simptomi pomenutih bolesti.
Simptomi antraknoze paprike najčešće se ispoljavaju na zrelim, a ređe na zelenim plodovima paprike. Na plodu se zaraza prepoznaje u vidu udubljenih pega, na kojima se, u uslovima povećane vlažnosti, pojavljuju spore patogena. Na tom mestu se javljaju i sekundarni patogeni, koji ubrzavaju propadanje plodova.
Do infekcije plodova prouzrokovačem bakteriozne pegavosti paprike može doći u svim fazama njihovog razvoja, od zametanja pa sve do berbe. Na zaraženim plodovima u početku se uočavaju sitne i zelenkasto mrke pege. Širenjem pega tkivo postaje mrko, a u sredini dolazi do pucanja tkiva i pojave krasta. Plodovi se deformišu i gube tržišnu vrednost.
Najznačajnije mere kontrole ovih bolesti su: setva zdravog semena, plodored (najmanje trogodišnji plodored), uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada, regulisanje temperature i vlažnosti. 15.8.2020
Na području delovanja RC Smederevo, na više lokaliteta, uočeno je prisustvo vršne truleži na plodovima paprike.
Vršna trulež plodova nije prouzrokovana patogenom ni jakim sunčevim svetlom, već je to fiziološki poremećaj. Hemijski tretmani nemaju nikakav efekat u suzbijanju ovog tipa truleži. Do pojave pomenute truleži može doći iz više razloga:
- nedovoljna količina kalcijuma u zemljištu
- stres zbog nagle promene vlažnosti zemljišta
- niska Ph vrednost
- povećana zaslanjenost zemljišta
- nedovoljno razvijen ili oštećen koren
- zalivanje prehladnom vodom (preporuka je da se zalivanje obavlja u jutarnjim časovima zbog smanjenja razlike u temperaturi zemljišta i vode koja je vrlo često niska jer se za zalivanje koriste podzemne vode)
- neadekvatno đubrenje
- duži period visokih temperatura
Kako bi se izbegla pojava vršne truleži preporuka proizvođačima je da u pripremu parcele za sadnju uvrste i hemijsku analizu zemlje kako bi na vreme i pravilno mogli da isplaniraju negu useva. |
|
|
|
|