22.9.2020
Na području delovanja RC Smederevo vizuelnim pregledima zasada šljive na lokalitetu Suvodol registrovano je prisustvo dudovca (Hyphantria cunea). Gusenična gnezda sa larvama druge generacije ove štetočine su uočena na pojedinim stablima.
Dudovac je polifagna vrsta koja napada veliki broj domaćina (preko 100 biljnih vrsta). Od voćaka najčešće štete pravi na: dudu, orahu, šljivi, trešnji, jabuci, krušci i drugim, ali napada i pojedine zeljaste vrste biljaka poput deteline, lucerke i plavog patlidžana.
Odrasle jedinke dudovca su bele boje, a ponekad se na prednjim krilima uočavaju crne tačke. Telo leptira je dugo od 11 do 15 cm, a raspon krila je od 25 do 30 cm. Ženke su obično krupnije od mužjaka. Jaja su loptasta, svetlozelene boje. Gusenice su žuto-zelene boje sa crnom glavom. Duž bočnih strana imaju niz od 12 bradavica iz kojih izbijaju duge dlake. Lutka dodovca je tamno smeđe boje, dužine oko 10 cm, i nalazi se u upredenom kokonu koji liči na mrežicu.
Prezimljava u stadijumu lutke u pukotinama kore i sličnim skrovitim mestima, a u proleće se pojavljuje leptir prve generacije koji polaže jaja u formi jajnih legala svetlo-zelene boje koja se teško uočavaju. Gusenice žive u zajednici u paučinastim guseničnim gnezdima.
Boja larve varira od žute do zelene, što zavisi od ishrane. Imaju karakterističnu široku smeđu prugu duž leđa i žute pruge na bokovima, s bradavicama iz kojih izbijaju tamne dlake. U početku je gusenično gnezdo malo i teže ga je zapaziti, a kasnije, s porastom gusenica, raste i može da prekrije celu krošnju drveta. U našim uslovima razvija dve generacije u toku jedne godine, s tim što u uslovima tople jeseni može započeti i treću. Odrasle jedinke dudovca su aktivne samo noću. Nakon parenja, ženka na naličje listova polaže od 600 do 900 jaja koja prekriva dlačicama sa trbuha. Mlade gusenice žive zajedno u guseničnim gnezdima koja grade lučenjem paučinastih niti zapredajući listove. Starije gusenice se razilaze i žive samostalno. Gusenice se ishranjuju lisnom masom i u slučaju njihove veće brojnosti može doći do golobrsta.
Proizvođačima se preporučuje obilazak zasada i ukoliko se registruje prisustvo pojedinačnih guseničnih gnezda, njihovo mehaničko uklanjanje. Ako je prisutno 2 do 5 guseničnih gnezda po stablu, preporučuje se sprovođenje hemijskog tretmana nekim od registrovanih insekticida. 24.8.2020
Na području delovanja RC Smederevo kukuruz se nalazi u u različitim fazama sazrevanja (BBCH 83-85).
Vizuelnim pregledom useva, registrovano je prisustvo biljaka sa simptomima crvenila kukuruza (prouzrokovač Stolbur fitoplazma).
Vektor Stolbur fitoplazme je cikada Reptalus panzeri. Ova cikada ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava kao larva koja se hrani na korenu pšenice. Imaga se javljaju tokom juna meseca i sa pšenice prelaze na kukuruz gde se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza i nakon piljenja, larve počinju da se hrane. Ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica larve cikade neometano nastavljaju svoj razvoj.
Početni simptomi javljaju se krajem jula kada prvo dolazi do crvenila glavnog nerva na listu koji je iznad klipa. Kasnije se crvena boja širi i na ostatak lista. Simptomi se mogu videti i na stablu i komušini. Usled zaraze često može doći i do sušenja cele biljke. Na zaraženim biljkama klip je deformisan, a zrna su sutnija i štura.
U cilju suzbijanja crvenila kukuruza najznačajnija mera je plodored odnosno izbegavanje setve pšenice na parcele na kojima je predusev kukuruz, jer se na taj način onemogućava dalji razvoj cikade a samim tim i mogućnost pojave crvenila kukuruza u narednoj sezoni. 22.8.2020
Na području RC Smederevo, na lokalitetu Lozovik, na pojedinim parcelama gde su plodovi u različitim fazama zrenja, uočeni su simptomi antraknoze (Colletotrichum capsici) i bakteriozne pegavosti paprike (Xanthomonas campestris pv.vesicatoria) na plodovima.
Obično se na parcelama na kojima se ne poštuje plodored (sistem zalivanja, „kap po kap“), posle perioda vlažnog vremena i neredovne zaštite, mogu uočiti simptomi pomenutih bolesti.
Simptomi antraknoze paprike najčešće se ispoljavaju na zrelim, a ređe na zelenim plodovima paprike. Na plodu se zaraza prepoznaje u vidu udubljenih pega, na kojima se, u uslovima povećane vlažnosti, pojavljuju spore patogena. Na tom mestu se javljaju i sekundarni patogeni, koji ubrzavaju propadanje plodova.
Do infekcije plodova prouzrokovačem bakteriozne pegavosti paprike može doći u svim fazama njihovog razvoja, od zametanja pa sve do berbe. Na zaraženim plodovima u početku se uočavaju sitne i zelenkasto mrke pege. Širenjem pega tkivo postaje mrko, a u sredini dolazi do pucanja tkiva i pojave krasta. Plodovi se deformišu i gube tržišnu vrednost.
Najznačajnije mere kontrole ovih bolesti su: setva zdravog semena, plodored (najmanje trogodišnji plodored), uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada, regulisanje temperature i vlažnosti. 15.8.2020
Na području delovanja RC Smederevo, na više lokaliteta, uočeno je prisustvo vršne truleži na plodovima paprike.
Vršna trulež plodova nije prouzrokovana patogenom ni jakim sunčevim svetlom, već je to fiziološki poremećaj. Hemijski tretmani nemaju nikakav efekat u suzbijanju ovog tipa truleži. Do pojave pomenute truleži može doći iz više razloga:
- nedovoljna količina kalcijuma u zemljištu
- stres zbog nagle promene vlažnosti zemljišta
- niska Ph vrednost
- povećana zaslanjenost zemljišta
- nedovoljno razvijen ili oštećen koren
- zalivanje prehladnom vodom (preporuka je da se zalivanje obavlja u jutarnjim časovima zbog smanjenja razlike u temperaturi zemljišta i vode koja je vrlo često niska jer se za zalivanje koriste podzemne vode)
- neadekvatno đubrenje
- duži period visokih temperatura
Kako bi se izbegla pojava vršne truleži preporuka proizvođačima je da u pripremu parcele za sadnju uvrste i hemijsku analizu zemlje kako bi na vreme i pravilno mogli da isplaniraju negu useva. 13.8.2020
Vizuelnim pregledima useva kukuruza na više lokaliteta, ustanovljeno je prisustvo simptoma mehuraste gari na klipovima kukuruza (Ustilago maydis).
Glavni simptom ovog oboljenja je pojava manjih ili većih izraslina tvz. mehura na nadzemnim delovima biljaka. Mehuri su u početku svetle boje (sivo-zelene), a kasnije dobijaju tamno sivu boju, raspucavaju se i iz njih se oslobađa crna praškasta masa spora. Tokom zime spore ostaju u zemljištu.
Zaraženi mogu biti svi nadzemni delovi, ali se simptomi najčešće ispoljavaju na klipu.
Optimalna temperatura za razvoj je 30ºC pa zaraze najčešće nastaju leti.
Ne prenosi se semenom pa dezinfekcija nema značaj. U mere kontrole spada plodored, prilikom obrade treba što manje oštećivati biljke, uklanjanje zaraženih biljaka, gajenje otpornih hibrida kao i dobro izbalansirano đubrenje. 12.8.2020
Cikada Metcalfa pruinosa (bela ili medena cikada) registruje se početkom jula, najpre na spontanoj korovskoj flori, međutim nakon toga, može da se uoči i na sve većem broju domaćina (vinova loza, jabuka, trešnja, malina,…).
Na terenu RC Smederevo uočeno je prisustvo ove štetočine na paprikama, na parcelama koje su okružene šumom, spontanom florom sa mnogo korovskih biljaka, kukuruzom, zaparloženim parcelama.
Ova štetočina se registruje uglavnom u baštama i okućnicama, kao i u zasadima i usevima u kojima se ne primenjuju redovne mere zaštite.
U Srbiji je prvi put zabeležena 2006. godine. Izraziti je polifag. Ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jaja koja polaže u pupoljke ili u koru biljke domaćina. Larve obilno luče belu voštanu prevlaku, po čemu se lako uočava njihovo prisustvo. Direktne štete nastaju usled ishrane larvi i imaga sisanjem biljnih sokova, što dovodi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina. Indirektne štete nastaju usled obilnog lučenja medne rose na koju se naseljavaju gljive čađavice, usled čega plodovi gube tržišnu vrednost.
Ukoliko se uoči prisustvo ove cikade preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova, kao i uništavanje parloga, jer je uočeno da je tamo najbrojnija. Hemijske mere kontrole ne daju zadovoljavajuće rezultate zbog pokretljivosti larvi i imaga, kao i zbog prisustva ove cikade na velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka gde se neometano razvija i održava.
U Srbiji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. 7.7.2020
Na teritoriji RC Smederevo, vizuelnim pregledima poljoprivrednih kultura registrovano je značajno prisustvo različitih vrsta stenica (Pentatomide).
U pojedinim intenzivnim zasadima breskve i kajsije u selu Seone, u usevima paprike, paradajza i krompira na području sela Šalinac, gde se sprovode redovne mere zaštite, kao i u mnogim baštama i okućnicama primećeno je prisustvo ovih štetočina.
Dve najdominantnije vrste koje pričinjavaju i najveće štete su:
zelena povrtna stenica (Nezara viridula) i
braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys).
S obzirom na njihovo trenutno prisustvo i veliku brojnost,
u narednom periodu se mogu očekivati velike štete u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mere kontrole ovih štetnih vrsta su veoma otežane. Najznačajniji razlog je ograničena upotreba insekticida tokom sazrevanja plodova (nemogućnost poštovanja karence) kada se registruju i najveći napadi stenica.
Drugi je što nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Zatim, stenice su migratorne vrste, dobri letači, te se može očekivati njihova stalna migracija ka biljkama domaćinima.
Na manjim površinama (baštama, okućnicama) preporuka je da se odrasle jedinke ručno sakupljaju i da se na taj način smanjuje i uništava njihova populacija.
Suzbijanjem stenica samo hemijskim merama zaštite moguće je stvaranje rezistentnosti na primenjene insekticide. Da bi se izbegli navedeni štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde su stenice grupisane.
Najčešće se koriste insekticidi iz grupe piretroida, s tim što se mora voditi računa o karenci preparata i maksimalnom broju tretmana tokom jedne vegetacije u određenom usevu ili zasadu. 1.6.2020
Na području RC Smederevo, na lokalitetu Vodanj, vizuelnim pregledom zasada vinove loze koja se nalazi u fazi početka cvetanja (BBCH 61), registrovano je prisustvo larvi cikade Scaphoides titanus na žutoj lepljivoj klopki.
Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree koja prouzrokuje veoma destruktivno oboljenje - zlatasto žutilo vinove loze.
Cikada Scaphoides titanus ima jednu generaciju godišnje i prezimi u fazi jajeta na dvogodišnjim lastarima. Larva prolazi kroz pet stupnjeva razvoja.
Larve od trećeg stupnja razvoja (L3, L4, L5) i imago su sposobne da prenesu fitoplazmu. S obzirom da su registrovane larve prvog stupnja razvoja, hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju. 12.5.2020
Vizuelnim pregledom zasada breskve na području RC Smederevo, u pojedinim zasadima, registrovano je prisustvo simptoma kovrdžavosti lista breskve (Taphrina deformans).
Simptomi se mogu uočiti na mladom lišću u vidu kovrdžavosti i deformisanosti lista. Oboleli listovi su crvene boje, nepravilno razvijeni, zadebljali. U toku vegetacije dolazi do defolijacije zaraženih listova nakon čega biljka formira novu lisnu masu (retrovegetira) što iznuruje biljku. Takvo stablo nepripremljeno ulazi u zimu i veoma često dolazi do njegovog izmrzavanja i propadanja.
S obzirom da ova gljiva ostvaruje samo primarne infekcije mladog neizdiferenciranog tkiva tokom bubrenja i otvaranja pupoljaka sada se ne primenjuju fungicidi u cilju sprečavanja daljeg razvoja ovog patogena.
U zasadima u kojima se registruju simptomi kovrdžavosti preporučuje se uklanjanje zaraženog lišća, intenzivnija prihrana zasada azotnim đubrivima kako bi pospešilo pravovremeno formiranje nove lisne mase, redovno zalivanje, kao i proređivanje plodova. 24.4.2020
Na lokalitetu Suvodol jabuke se nalaze u različitim fazama cvetanja.
Ovonedeljnim pregledom pseudotecija Venturia inaequalis (prouzrokovač čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke) sa prezimelog lišća jabuke, (sorta Ajdared), utvrđena je dozrelost od 62%, dok je ispražnjenost pseudotecija 10%.
RC Smederevo nastavlja i u narednom periodu da prati dozrelost i ispražnjenost pseudotecija ovog patogena. |
|
|
|
|