28.12.2022
Na području koje pokriva RC Smederevo konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi od 3 lista razvijena do faze bokorenja, drugo stablo vidljivo (BBCH 13-22).
Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na pojedinačnim biljkama, dok je u usevima ječma uočeno prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 4% biljaka.
Prisustvo simptoma bolesti izraženije je u usevima iz ranijih rokova setve. Kod useva koji su posejani posle optimalnih rokova setve i koji se nalaze u ranijim fazama razvoja nije uočeno prisustvo simptoma bolesti.
Vizuelnim pregledima nije uočeno prisustvo štetnih insekata, lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae), kao ni aktivnih rupa od glodara.
Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite, a RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva. 24.11.2022
Na području koje pokriva RC Smederevo, na lokalitetima Ralja, Vodanj i Selevac konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, od faze jedan do dva lista razvijena do faze 4-5 lista razvijeno (BBCH 11-13).
Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma prouzrokovača različitih pegavosti, mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres), sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) ali na malom procentu biljaka.
Takođe se i dalje se registruje prisustvo krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae).
Zasada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite, a RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva. 1.10.2022
Poslednjim pregledom lovnih klopki koje su postavljene u zasadima trešnje i breskve na lokalitetima Selevac i Suvodol, registrovano je prisustvo imaga azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).
Ova štetočina napada voćne vrste sa tankom pokožicom, koje su najosetljivije u vreme zrenja (jagoda, malina, kupina, smokva, trešnja, višnja, breskva, šljiva, vinova loza...). Napada zdrave plodove, jer ženka ima izrazito čvrstu testerastu legalicu kojom lako zaseca pokožicu ploda i unutra ubacuje jaja (direktne štete), a time se i otvara put za infekciju različitim vrstama patogena (indirektne štete). Razvoj jaja može da traje od svega par sati do 3 dana, nakon čega se larve hrane unutar plodova, koji brzo propadaju i trule.
Veliki deo proizvođača sa našeg područja okrenut je izvozu, naročito za Rusku Federaciju gde ova štetočina ima karantinski status. Iz tog razloga skrećemo pažnju na opasnost od pojave azijske voćne mušice u plodovima voća tokom i posle berbe.
U cilju kontrole populacije ove štetočine i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima se preporučuju sledeće mere:
- postavljanje što većeg broja klopki, plastične flaše (sa izbušenim rupicama prečnika 4 milimetara, otvor koji služi za širenje mirisa prekriven gazom) u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta. Klopke se stavljaju u krošnju drveta na senovito mesto.
- kada dođe do berebe trebalo bi skratiti interval berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele, zatim održavanje higijene unutar i oko zasada. Uništavanje prezrelih i zaraženih plodova odlaganjem u burad koja ostaju zatvorena sedam dana. Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama, time i mogućnost prenosa iz jednog u drugi region.
- hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u period zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja. Još je jedna činjenica koja ograničava zaštitu a to je veliki broj generacija u toku godine koje ova štetočina ima. 27.9.2022
Regionalni centar Smederevo Prognozno-izveštajne službe je izvršio vizuelni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.
U cilju utvrđivanja prisustva oštećenja na klipu kukuruza od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i kukuruzna sovica - Helicoverpa armigera) i simptoma prisustva fitopatogenih gljiva (Fusarium spp., Aspergillus spp., Penicillium spp., Cladosporium spp.), izvršen je pregled na više lokaliteta na području Smedereva
Gljive koje pripadaju rodovima Fusarium, Aspergillus, Penicillium, imaju sposobnost sinteze mikotoksina koji mogu ugroziti zdravstvenu bezbednost kukuruza.
Fusarium spp: Napada sve delove kukuruza. Simptomi se uočavaju u unutrašnjosti stabla, koji dobija sunđerastu konzistenciju, ružičaste je boje, dok je na klipovima prisutna micelija na vrhu klipa ili u sredini (slepljena komušinom). U zavisnosti od vrste gljive iz roda Fusarium, boja micelije je bela ili ružičasta.
Penicillium spp: Najčešće su zaražena zrna na vrhu klipa, a zrna između redova su obuhvaćena zelenkasto-plavičastom, paučinastom micelijom.
Aspergillus spp: Micelija ove gljive je žuto-zelene boje. Na neadekvatno uskladištenim klipovima ili zrnu, uz povišenu vlagu zrna i više temperature, dolazi do širenja gljive i nastanka indirektnih šteta usled sinteze aflatoksina.
Rezultati vizuelnih pregleda klipova u polju su prikazani u tabeli:
|
Vrsta klipova |
prosečan % klipova na 20 pregledanih parcela kukuruza |
|
Klipovi bez simptoma |
46.4 |
|
Klipovi sa oštećenjima od insekata |
24.25 |
|
Klipovi sa simptomima Fusarium sp. |
5.85 |
|
Klipovi sa simptomima Aspergillus sp. |
3.75 |
|
Klipovi sa simptomima Penicillium sp. |
0.4 |
|
Klipovi sa simptomima Cladosporium sp. |
4.4 |
|
Klipovi sa kombinovanim oštećenjima Insekti + Fusarium sp. |
11.25 |
|
Klipovi sa kombinovanim oštećenjima Insekti + Aspergillus sp. |
1.55 |
|
Klipovi sa kombinovanim oštećenjima Insekti + Cladosporium sp. |
1.15 |
|
Klipovi sa kombinovanim oštećenjima Insekti + Fusarium sp. + Aspergillus sp. |
0.45 |
|
Klipovi sa kombinovanim oštećenjima Insekti + Fusarium sp. + Cladosporium sp. |
0.55 |
19.8.2022
Na području delovanja RC Smederevo zasadi vinove loze se nalaze u fazi razvoja šarak bobica do omekšavanje bobica (BBCH 83-85).
Vizuelnim pregledima registrovano je prisustvo zelene povrtne stenice (Nezara viridula) kao i braon mramoraste stenice (Haliomorpha halys).
Najveće štete se mogu primetiti u vreme sazrevanja grožđa, gde usled ishrane odraslih jedinki i larvi koje imaju usni aparat za bodenje i sisnje dolazi do deformacije bobica, kao i do promene njihove kako boje tako i ukusa. Takvo grožđe gubi tržišnu vrednost. Takođe, mesta uboda predstavljaju ulazna mesta za razvoj mnogih patogena, pre svega prouzrokovača sive truleži grožđa (Botrytis cinerea).
Mere kontrole ovih štetočina su veoma otežane. Jedan od razloga je što su odrasle jedinke dobri letači i lako mogu da prelaze sa useva na usev. Međutim, najznačajniji razlog je ograničena upotreba insekticida tokom sazrevanja kada je jako teško ispoštovati karencu preparata a to je i vreme kada se registruju i najveći napadi stenica.
Na manjim površinama (baštama, okućnicama) preporuka je da se odrasle jedinke ručno sakupljaju i da se na taj način smanjuje i uništava njihova populacija.
Od hemijskih mera zaštite sa ciljem njihovog suzbijanja najbolje su se pokazali insekticidi iz grupe piretroida, s tim što se mora voditi računa o karenci preparata i maksimalnom broju tretmana tokom jedne vegetacije u određenom usevu ili zasadu. 31.7.2022
Fitoplazma Flavescence dorée (FD) prouzrokuje bolest zlatastog žutila vinove loze. Bolest izaziva propadanje, sušenje vinove loze. Ona se održava preko zime u obolelim čokotima. Vektor tj. prenosilac patogena je cikada Scaphoideus titanus. Cikada ima jednu generaciju godišnje i pet larvenih stupnjeva koje možemo naći na naličju listova tokom juna meseca. Larve od trećeg stupnja razvoja (L3, L4, L5) i imago su sposobne da prenesu fitoplazmu.
Ženka cikade polaže jaja početkom septembra na starijim lastarima vinove loze.
Pupoljci kod novozaraženih čokota ne kreću u proleće ili se lastari razvijaju tek značajno kasnije. Internodije su skraćene. Najkarekterističniji simptom možemo uočiti tokom leta. Lastari gube čvrstinu, povijaju se i padaju po zemlji. Oni ne odrvenjavaju. Lišće na tim lastarima zadebljava i postaje kruto i povija se naniže. Kod belih sorti, lišće poprima zlatastožutu, a kod obojenih crvenu boju.
Kasnije, tokom leta, na takvom lišću se duž nerava pojavljuju žućkaste pege, koje ubrzo po pojavi nekrotiraju. Između glavnih nerava mogu se obrazovati i uglaste pege. Ako se simptomi bolesti pojave pre cvetanja, cvasti se suše.
Osnovna mera zaštite vinove loze od zlatastog žutila je upotreba zdravog lozno-sadnog materijala za podizanje vinograda. Praćenje pojave cikade, prenosioca bolesti u vinogradima radi pravovremenog tretmana. Praćenje pojave i simptoma bolesti. Uklanjanje obolelih čokota i krčenje napuštenih vinograda. 30.7.2022
Vizuelnim pregledima useva kukuruza na više lokaliteta, ustanovljeno je prisustvo simptoma mehuraste gari na klipovima kukuruza (Ustilago maydis).
Glavni simptom ovog oboljenja je pojava manjih ili većih izraslina tvz. mehura na nadzemnim delovima biljaka. Mehuri su u početku svetle boje (sivo-zelene), a kasnije dobijaju tamno sivu boju, raspucavaju se i iz njih se oslobađa crna praškasta masa spora. Tokom zime spore ostaju u zemljištu.
Zaraženi mogu biti svi nadzemni delovi, ali se simptomi najčešće ispoljavaju na klipu.
Optimalna temperatura za razvoj je 30ºC pa zaraze najčešće nastaju leti. Ne prenosi se semenom iz tog razloga dezinfekcija nema značaj. U mere kontrole spada, pre svega plodored, prilikom obrade treba što manje oštećivati biljke, uklanjanje zaraženih biljaka, gajenje otpornih hibrida kao i dobro izbalansirano đubrenje. 27.6.2022
Na području RC Smederevo vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza na različitim lokalitetima, uočeno je prisustvo cikade Reptalus panzeri.
Cikada Reptalus panzeri je vektor stolbur fitoplazme koja uzrokuje bolest crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve i to na korenu pšenice. Nakon prezimljavanja otpočinje ishrana larvi što na korenu pšenice, ali i divljeg sirka.
U junu mesecu adulti prelaze sa useva pšenice na biljke kukuruza.
U usevu kukuruza adulti se hrane floemskim sokovima i ukoliko su zaraženi prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza. Ženke cikade polažu jaja na koren kukuruza tokom avgusta meseca. Nakon piljenja, larve počinju ishranu na korenu kukuruza, a ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.
U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida. Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini, a samim tim i rizik od pojave crvenila na kukuruzu. 26.6.2022
Na području delovanja RC Smederevo, tokom vizuelnih pregleda useva paprike, utvrđeno je prisustvo jaja zlatooke, insekta iz fam. Chrysopidae na do 3% biljaka.
Zlatooke su važna predatorska vrsta insekata. Imaga se hrane nektarom, polenom i mednom rosom, dok se larve hrane biljnim vašima, tripsima, grinjama kao i jajima i larvama drugih insekata. Ženka pri polaganju jaja luči tanak mlaz tečnosti koji se stvrdne na vazduhu (obrazuje se končić dužine oko 10 mm), a na njegovom kraju istisne jaje, koja su na taj način zaštićena od napada drugih insekata. Larve su veoma pokretljive, u toku svog razvića mogu uništiti oko 1.000 biljnih vaši.
Preporuka proizvođačima je da, ukoliko primete prisustvo zlatooke, koriste selektivne insekticidne preparate (aktivne materije hloantraniliprol, spinosad, flonikamid i dr.) koji neće uticati na smanjenje brojnosti ovog insekta koji je prirodni neprijatelj mnogih štetočina paprike. 17.6.2022
Na području RC Smederevo, vinova loza se u zavisnosti od sorte i lokaliteta nalazi u fenofazi od bobice veličine zrna pšenice do bobice veličine zrna graška (BBCH 73-75).
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na različitim lokalitetima (u vinogradima gde nisu sprovedene sve mere nege i zaštite) registrovani su simptomi koji odgovaraju infekciji gljivom prouzrokovačom crne truleži grožđa (Guignardia bidwellii).
Ovaj patogen može da zarazi sve zelene delove: lišće, drške, mladare, bobice. Prezimljava u mumificiranim plodovima, na čokotu ili opalim bobicama na zemlji. Na proleće se oslobađaju askospore koje vrše infekciju zelenih delova vinove loze, najpre lišća. Kasnije se zaraza širi i na grozdove.
Na lišću se javljaju simptomi u vidu okruglih, sitnih žućkastih pega (boja pege zavisi i od sorte), oivičene mrkom bojom.
Za širenje patogena je potrebna vlaga. Početne infekcije na bobicama u vidu sitnih, tačkastih pega se brzo šire te se bobice suše i postaju takozvane suve "mumije".
Uklanjanjem i spaljivanjem obolelih lastara i grozdova se u značajnoj meri smanjuje infekcioni potencijal. Ovaj patogen se uspešno suzbija u okviru mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače vinove loze. |
|
|
|
|