26.5.2022
Na području rada RC Smederevo usevi kukuruza se u zavisnosti od datuma setve nalaze u različitoj fazi razvoja lista (BBCH 11-17).
Obilaskom terena, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza registrovano je prisustvo položenih jaja kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 1% pregledanih biljaka.
Prag štetnosti za merkantilni kukuruz je 10% odnosno 5% biljaka sa položenim jajnim leglima za semenski kukuruz i kukuruz šećerac, te se hemijski tretman za sada ne preporučuje.
RC Smederevo nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će signalizirati vreme za sprovođenje hemijskih mera zaštite. 13.4.2022
Na području koje pokriva RC Smederevo konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od vremena setve nalaze u različitim fazama rasta stabljike (BBCH 30-32).
Vizuelnim pregledom parcela pod ozimim usevima, na lokalitetima Vodanj, Selevac i Ralja utvrđeno je prisustvo odraslih jedinki žitne pijavice (Lema melanpous).
Žitna pijavica prezimljava kao odrastao insekt u zemljištu među biljnim ostacima strnih žita. Kada dnevne temperature tokom nekoliko dana iznose iznad 100C, insekti počinju da budu aktivni. Žitna pijavica se hrani izgrizajući lisku između lisnih nerava, pa nastaju tanke uzdužne rupe na listu. Larve ne progrizaju lišće već ga skeletiraju tako da lišće ostaje žućkasto i belo.
Trenutno je u toku dopunska ishrana odraslih jedinki i polaganje jaja.
Takođe, uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) kao i cikada, na pojedinačnim biljkama. Pored direktnih šteta koje prouzrokuju svojom ishranom tj. sisanjem biljnih sokova, lisne vaši i cikade su mnogo značajnije kao prenosioci fitopatogenih virusa.
Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Smederevo nastavlja sa praćenjem ovih štetočina. 8.3.2022
Na području koje pokriva RC Smederevo konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od vremena setve nalaze u različitim fazama bokorenja: vidljivo od 3 do 6 sekundarnih stabala (BBCH 23-26).
Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice je registrovano prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 7% biljaka. U usevu ozimog ječma uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 25% biljaka kao i simptoma sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 10% biljaka.
Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma nije registrovano prisustvo štetočina.
RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva. 21.2.2022
Na području koje pokriva RC Smederevo, na lokalitetima Selevac i Vodanj konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama bokorenja: vidljivo prvo sekundarno stablo do 4 stablo vidljivo (BBCH 21-24).
Vizuelnim pregledima pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na oko 5% biljaka.
U usevu ječma uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophpra teres) na do 20% biljaka kao i simptoma sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 10% biljaka.
Prisustvo štetočina nije registrovano.
RC Smederevo će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva. 22.12.2021
Na području rada RC Smederevo konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja lista pa do faze bokorenja (BBCH 13-21).
Vremenske prilike, karakteristične za ovo doba godine, nisu pogodovale daljem razvoju bolesti i štetočina, tako da je vizuelnim pregledom useva ječma registrovano prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) i sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 3% biljaka. U usevima ozime pšenice i usevima ozimog ječma koji su posejani posle optimalnih rokova setve i koji se nalaze u početnim fazama razvoja listova, prisustvo simptoma bolesti nije uočeno.
Takođe, vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae).
RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva. 20.12.2021
Trulež plodova jabuke je veoma značajna jer se razvija kako u voćnjacima tako i u skladištima. U skladišni prostor gljivična oboljenja dolaze sa plodovima iz voćnjaka gde su se razvili tokom vegetacije. Trulež plodova u skladištu izaziva nekoliko vrsta gljiva od kojih se najčešće uočavaju simptomi gljiva prouzrokovača mrke truleži ploda (Monilinia fructigena) i gorke truleži ploda (Colletotrichum gloeosporioides).
Mrka trulež ploda češće napada plodove, a retko cvetove i grančice. Ređe su napadnuti mladi plodovi, i kada su zahvaćeni oni nekrotiraju, istrule i opadaju. Na mestu zaraze javljaju se kružne koncentrične, svetlosmeđe pege koje se brzo proširuju, tkivo u okviru pega truli i pega se brzo povećava. Na obolelim delovima ploda parazit formira karakteristična tela, u vidu koncentričnih krugova, što je pouzdan znak za identifikaciju moniliozne truleži.
Gorka trulež ploda izaziva na plodovima jabuke kružne pege koje počinju na ranama ili lenticelama i postepeno se šire. Na jednom plodu može biti više pega. One se postepeno šire zavisno od temperature, spajaju se i dovode do potpune truleži ploda. Gljiva formira toksine koji zaraženom plodu daju gorak ukus, po čemu je i bolest dobila ime.
Patogeni prouzrokovači truleži ploda prezimljavaju u mumificiranim plodovima koji nisu uklonjeni sa grana ili padnu na zemlju. Sledećeg proleća na mumificiranim plodovima se formiraju plodonosna tela gljiva koja služe za dalje širenje infekcije. Ova oboljenja se više javljaju u drugom delu vegetacije i u uslovima povećane vlažnosti. Pomoću vetra ili kiše, spore gljiva se prenose na mlade i zrele plodove i vrše infekciju.
Suzbijanje prouzrokovača truleži plodova jabuke se najbolje postiže kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera borbe. Neophodno je pre svega iz voćnjaka ukloniti mumificirane plodove i odstraniti rezidbom osušene drvenaste delove. U toku sezone, ukoliko je u voćnjaku prisutna bakteriozna plamenjača, neophodno je ukloniti zaražene i osušene delove biljke jer oni mogu biti naknadno kolonizovani gljivom i na taj način služiti kao izvor inokuluma. Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida radi suzbijanja insekata da bi se sprečila oštećenja.i u fazama sazrevanja plodova, kada su oni i najosteljiviji na infekcije pomenutim patogenom, kao i jesenji tretman preparatima na bazi bakra, u fazi kada opadne oko 70% lisne mase, a koji ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala patogena. 18.11.2021
Na području koje pokriva RC Smederevo konstatovano je da se usevi ozimih kultura pšenice i ječma, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, od faze nicanja, jedan do dva lista razvijena do faze 4 lista razvijeno (BBCH 11-13).
Vizuelnim pregledom useva ozimog ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 3% biljaka i sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 1% biljaka. Na usevima ozime pšenice vizuelnim pregledima nije registrovano prisustvo simptoma biljnih bolesti.
Takođe, tokom vizuelnih pregleda useva pšenice i ječma registrovano je prisustvo cicada (Cicadelidae) na do 5% biljaka, dok prisustvo vaši (Aphididae) nije uočeno.
Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite, a RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva pšenice i ječma. 28.9.2021
Na području delovanja RC Smederevo zasadi trešanja se nalaze u fazi starenja, završen rast mladara, lišće još uvek zeleno do lišće počinje da gubi boju (BBCH 91-92).
Vizuelnim pregledom zasada trešanja na različitim lokalitetima registrovani su simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).
U proizvodnji trešanja u našim proizvodnim uslovima ovo je najznačajnije oboljenje. Usled neadekvatne zaštite zasada tokom vegetacije kao i nesporovođenja fungicidnih tretmana nakon berbe može doći do preranog gubitka lisne mase, što za posledicu može imati pojavu ponovnog listanja (retrovegetacije) čime se biljka dodatno iznuruje, dolazi do gubljenja kondicije za prezimljavanje što se sve negativno odražava na formiranje roda za narednu godinu.
Simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje su najviše prisutni na listovima ali se mogu javiti i na peteljkama, granama i plodovima. Ispoljavaju se u obliku sitnih pega na licu lista, u početku crveno ljubičaste do tamne boje, kreću se od oboda listova prema centru, a u slučaju jače zaraze dolazi do širenja pega. U vlažnim uslovima, u okviru pega na naličju lista javlja se beličasta prevlaka koju čine konidije gljive.
Gljiva prezimljava na zaraženom lišću iz prethodne vegetacije. U proleće, dolazi do formiranja apotecija, plodonosnih tela, u kojima se obrazuju askusi sa askosporama koje u toku vegetacije ostvaruju primarne infekcije. Konidije koje se formiraju na naličju lista se prenose kišnim kapima i strujom vetra, vršeći sekundarne zaraze sve do opadanja lišća u jesen.
Za zaštitu od ovog patogena najznačajnija je primena fungicida u toku vegetacije. Sa primenom fungicida se počinje sa registrovanjem zrelih askospora u apotecijama, a pred uslove koji favorizuju razvoj patogena. Broj tretmana u vegetaciji zavisi od povoljnosti vremenskih uslova. Ukoliko se nakon berbe u zasadima registruje prisustvo simptoma oboljenja, preporučuje se primena registrovanih fungicida pred najavljene padavine, a broj tretmana u ovom drugom (posle berbe) delu vegetacije zavisi od povoljnosti uslova za širenje sekundarnih infekcija, kao i od osetljivosti sortimenta, infektivnog potencijala patogena za dati region itd. U cilju smanjenja infektivnog potencijala patogena za narednu godinu važna je i jesenja zaštita zasada primenom preparata na bazi bakra (u fazi kada opadne 70% lisne mase) kao i uklanjanje zaraženog lišća iz zasada.
Na području delovanja RC Smederevo, vizuelnim pregledom u pojedinim zasadima jabuka sa kasnim sortimentom (Mucu) gde se početak berbe tek očekuje, registrovano je prisustvo simptoma gorkih pega na plodovima.
Ovo oboljenje nije patogene prirode, već se definiše kao fiziološki poremećaj. Dominantno se javlja u skladištima, ali ponekad se može javiti i pre berbe. Osetljivost plodova na gorke pege je specifično za sortu: osetljive sorte su mucu i jonagold, manje osetljive su greni smit, zlatni delišes i ajdared, dok je gala sorta kod koje se gorke pege veoma retko javljaju.
Simptomi gorkih pega se javljaju u vidu nekrotičnih pega ispod pokožice ploda, a usled jačeg napada mogu se videti i na samoj pokožici. Na mestima gorkih pega, pokožica ploda je ulegnuta. Pege su braon boje, suve i usled njihovog prisustva plod dobija gorak ukus, i gubi tržišnu vrednost.
Postoji nekoliko faktora koji utiču na pojavu gorkih pega na plodovima jabuke:
– sadržaj kalcijuma u plodovima – ukoliko je nivo kalcijuma u plodu niži, rizik od pojave gorkih pega je veći. Problem sa nedostatkom kalcijuma nastaje kada biljke usled visokih temperatura i nedostatka vlage u dužem vremenskom periodu ne mogu da usvoje ovaj element, što je bio slučaj tokom ove proizvodne sezone. U ovakvim uslovima, kalcijum iz ploda se premešta ka drugim organima te oni postaju osetljiviji na pojavu gorkih pega.
– krupnoća ploda – krupniji plodovi su podložniji pojavi gorkih pega te prekomerna upotreba azotnih đubriva, mlada stabla sa malo plodova, jaka rezidba podstiču pojavu ovog fiziološkog poremećaja.
– adekvatna ishrana – visok sadržaj kalijuma i magnezijuma koji deluju antagonistički na kalcijum, sprečavaju njegovo adekvatno iskorišćavanje od strane biljke.
– neravnomerno snabdevanje vodom - u direktnoj je vezi sa usvajanjem kalcijuma – u sušnim uslovima usvajanje kalcijuma je otežano.
Imajući u vidu faktore koji povećavaju rizik od pojave gorkih pega, mere za kontrolu ovog fizološkog poremećaja su sledeće: uspostavljanje izbalansirane ishrane, odgovarajuće pomotehničke mere, adekvatno navodnjavanje, pravovremena berba, režim čuvanja plodova prilagođen svakoj sorti, folijarna prihrana voćaka sa kalcijumom u toku vegetacije. 23.9.2021
Na području RC Smederevo usevi kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u različitim fazama formiranja glavice (BBCH 41-43).
Vizuelnim pregledom useva kupusa na pojedinim parcelama na lokalitetu Skobalj, registrovani su simptomi crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na pojedinačnim, starijim listovima.
Pored kupusa ovi patogeni napadaju i ostale kupusnjače. Simptomi bolesti se javljaju uglavnom na donjem starijem lišću, koje se odbacuje. Zbog te činjenice se ovi patogeni ne smatraju posebno opasnim u proizvodnji kupusa. Karakteristični simptomi počinju sa sitnim žućkastim zonama koje se povećavaju u vidu koncentričnih krugova koji vremenom pokrivaju veći deo lisne površine. Simptomi se obično uočavaju na biljkama koje se razvijaju u nepovoljnim uslovima (uvratine, razor, delovi parcele koji se ne zalivaju).
Značajnije štete ovi patogeni pričinjavaju u proizvodnji rasada kupusa. Na mladim obolelim biljkama stvaraju se sitne pege na stablu, što prouzrokuje njihovo poleganje. Ako se takve biljke rasade, one zaostaju u porastu i ne postižu pun prinos.
Crna pegavost se širi konidijama putem kiše, vetra, alatima za rad itd, dok se micelija može prenositi i semenom. Tokom zime se održavaju na korovskim biljkama iz porodice kupusnjača.
U cilju zaštite od nevedenih patogena najznačajnije je sprovođenje preventivnih mera kao što su: višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, korišćenje zdravog semena i rasada, upotreba dezinfikovanog semena i uništavanje korova. U toku vegetacije u cilju zaštite od ovih patogena mogu se koristiti i hemijske mere, primenom fungicida kontaktnog delovanja na bazi aktivne materije mankozeb, preventivno pred padavine. Ukoliko se uoči širenje simptoma mogu se koristiti i fungicidi sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije difenokonazol. |
|
|
|
|