Skip to main content

Požarevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Požarevac
Siva pegavost lista kruške (Mycosphaerella pyri)

Na području delovanja RC Požarevac, u pojedinim zasadima kruške, registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri).

Ovaj patogen u našoj proizvodnji ne predstavlja ekonomski značajno oboljenje kruške, a simptomi se  pojavljuju u neadekvatno zaštićenim zasadima.

Simptomi sive pegavosti kruške najpre se javljaju u vidu nepravilnih pega, sivobele boje sa mrkoljubičastim obodom. U centru pega se formiraju crni piknidi. Pege se vremenom šire, povećava se njihov broj, spajaju se i nastaju nekrotične površine na licu. Takve pege se pojavljuju i na naličju lista. Kod jake zaraze dolazi do defolijacije, odnosno opadanja lišća.

Gljiva prezimljava u obliku saprofita u opalom lišću koje se zarazilo prošlog leta. U proleće, posle kiše, oslobađaju se askospore iz peritecija i vrše primarne infekcije. Nakon inkubacije, u okviru pega javljaju se piknidi sa piknosporama koje vrše sekundarne zaraze. Infekcije su jače kada ima kiše prilikom rasejavanja piknospora. U jesen nakon opadanja lišća, gljiva prelazi u saprofitni oblik i ciklus razvića se ponavlja.

U zasadima gde se sprovode redovne hemijske mere zaštite od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina) bolest uglavnom ne predstavlja veliki problem. Preventivne mere borbe podrazumevaju gajenje manje osetljivih sorata kruške.

Mehurasta gar kukuruza

Na području delovanja RC Požarevac usevi kukuruza nalaze se u fazi razvoja zrna, od faze rane mlečne zrelosti do približno sva zrna dostigla krajnju veličinu (BBCH 73-79).

 Vizuelnim pregledima useva na više lokaliteta, uočeno je prisustvo mehuraste gari na klipovima kukuruza (Ustilago maydis).

Mehurasta gar kukuruza napada sve nadzemne delove biljke, ali je formiranje tumora najčešće na klipu. Formiranje mehurastih izraslina, odn. tumora sunđeraste konzistencije  specifično je za meristemsko tkivo. Pojava simptoma jače je izražena u uslovima većih padavina nakon suša kada se meristemsko tkivo naglo aktivira, pa dolazi do ubrzanog porasta. Tada pojedini klipovi u celosti mogu biti zahvaćeni bolešću. Tumori su u početku svetle zeleno-sive boje, mesnati i čvrsti, a sa starenjem opna počinje da tamni, puca i iz tumora se oslobađa prašna masa crnih teleutospora.

Guke i teleutospore koje dospeju na zemlju predstavljaju izvor zaraze za narednu godinu. Prezimele teleutospore klijaju u proleće, a nastale spore raznošene vetrom i dospevanjem na mlade biljne delove zarazu ostvaruju direktnim prodorom u epidermalne ćelije. Optimalni uslovi za ostvarivanje zaraza su temperature od 26-28° C, zbog čega je i pojava simptoma izraženija u drugom delu vegetacije,  kada biljke dostignu 30-50 cm.

Vremenski uslovi u proteklom periodu pogodovali su ostvarivanju zaraza ovog patogena. Obzirom da se patogen ne prenosi semenom, i da je jedini vid održavanja patogena teleutosporama na parcelama poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje uklanjanje zaraženih klipova pre oslobađanja teleutospora, primena trogodišnjeg plodoreda, kao i optimalno đubrenje kako bi se izbegao intenzivan porast u najosetljivijim fazama rasta prema ovom patogenu.

Krvava vaš jabuke

Na teritoriji delovanja RC Požarevac, u pojedinim zasadima jabuke, gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite, zapaženo je prisustvo krvave vaši (Erisoma lanigerum).

Krvava vaš ima preko 10 generacija godišnje. Prezimljavaju u stadijum mlađih larvi na korenovom vratu i u pukotinama kore stabla i grana. U proleće, sa povećanjem temperatura, štetočina se aktivira i prelazi na nadzemne delove biljaka, gde se hrani biljnim sokovima i iznuruje biljku. Jako napadnute voćke se suše.

Krvava vaš je najčešće prisutna kod starijih i gustih zasada. Štete nastaju ishranom ove štetočine, jer se isisavanjem sokova oštećuju nadzemni delovi voćaka. Kolonije krvave vaši se  pre svega mogu naći na mlađim granama i lastarima, ali i na korenovom vratu, kao i na jačim presecima, tj. oštećenim mestima. Takođe, svojom ishranom prouzrokuju stvaranje gala.

Hemijsko suzbijanje nije jednostavno zbog populacije na korenovom vratu, koja je teško dostupna insekticidima, kao i zbog bele, guste voštane prevlake kojom su kolonije pokrivene.

Hemijske mere zaštite sprovode se u fazi mirovanja vegetacije primenom mineralnih ulja. Tokom vegetacije primena insekticida se pozicionira nakon migracije vaši sa korena na grane i grančice u periodu piljenja larvi i pojave najmlađih larvenih uzrasta.

Preventivne mere zaštite koje su od velikog značaja za kontrolu krvave vaši su:

·         izbor slabije bujnih podloga,

·         izbalansirano đubrenje,

·         rezidba u cilju stvaranja prozračne krune radi boljeg nanošenja depozita preparata.

Aktuelne mere zaštite od krompirovog moljca

Na lokalitetu RC Požarevac usevi krompira se zavisno od sortimenta i vremena sadnje nalaze u različitim fazama starenja, sa najvećim procentom u fazi vađenja krtola. Na pojedinim parcelama se registruje prisustvo zaostalih krtola, te se, ovom prilikom  još jednom osvrćemo na štetnost krompirovog moljca (Phthorimaea operculella).

Jedan od kritičnih tretnutaka kada treba posebnu pažnju posvetiti ovoj štetočini je faza  vađenja krompira, kao i unošenja krompira u skladište.

Najveće štete nanosi ženka koja na krtolama krompira polaže jaja, a ispiljene larve se ubušuju u krtole. Takve krtole su neupotrebljive, a na otvorima se stvaraju povoljni uslovi za sekundarne zaraze.

Prilikom vađenja krompira od velike je važnosti ukloniti sve krtole sa parcele (i zdrave i oštećene) kako bi se sprečilo održavanje ove štetočine van proizvodne sezone.

Kao mere zaštite od krompirovog moljca poljoprivrednim proizvođačima preporučuje se sledeće:

Ø  Na parcelama gde je u toku vađenje krompira ili se uskoro planira neophodno je:

-          Krtole krompira u najkraćem roku skloniti sa parcele i transportovati do skladišta  

-          Zaostale krtole ne ostavljati na parceli, već ih obavezno sakupiti i uništiti

Ø  U cilju sprečavanja ulaska krompirovog moljca u skladišta potrebno je:

-          Skladištiti samo zdrave krtole

-          Krtole čuvati u dobro pripremljenim i obezbeđenim prostorijama, sa mrežama na svim otvorima kako bi se sprečio ulazak moljca

-          U skladištima održavati temperaturu ispod 10°C

Ø Hemijske mere zaštite krompira od štetnih organizama u ovoj proizvodnoj sezoni kao i aktuelne mere suzbijanja krompirovog moljca se mogu pogledati na ovom linku.

Braon mramorasta stenica i medena cikada u vinogradima

Na području delovanja RC Požarevac, u pojedinim zasadima vinove loze, registrovano je prisustvo braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) u svim razvojnim stadijumima, kao i imaga i larve cikade Metcalfa pruinosa (bela ili medena cikada). Najintezivnije prisustvo ovih cikada je uočeno u zasadima gde se ne sprovede intenzivne mere zaštite od štetnih organizama, ali su u uočene i u intenzivnim zasadima u manjoj brojnosti.

Odrasle jedinke braon mramoraste stenice su obojene različitim nijansama smeđe boje na leđima i trbuhu, dok su noge takođe smeđe boje, ali sa crnim i belim tačkicama. Na gornjoj ivici štitića ima tri do pet bakarnih pega, a izgled antena je karakterističan za ovu vrstu, gde su na tamnim antenama izraženi bledo žuti prstenovi.

Halyomorpha halys ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava imago u stambenim i drugim građevinskim objektima. U letnjim mesecima, na naličju listova, ženke polažu buretsta, glatka, bela jaja u grupicama od 20 do 30 komada. Larve prolaze kroz pet stupnjeva razvića.

Ova stenica je izrazito polifagna vrsta, štete nanose larve i imago, sisanjem biljnih sokova iz nadzemnih delova biljaka. U vinovoj lozi se najčešće sreću u vreme sazrevanja, gde usled ishrane ove štetočine, dolazi do menjanja oblika, boje i ukusa bobica, pa grožđe gubi tržišnu vrednost. Takođe, mesta uboda su i „ulazna vrata“ za razvoj mnogih patogena, pre svega prouzrokovača sive truleži grožđa (Botrytis cinerea).

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje braon mramoraste stenice. Da bi se smanjila brojnost stenica, hemijsko tretiranje treba sprovoditi po obodu parcela, gde se najviše grupišu, u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim časovima, kada su najaktivnije, insekticidima na bazi piretroida. Na manjim površinama, preporučuje se mehaničko prikupljanje.

Metcalfa pruinosa ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja, u pupoljcima, pukotinama, na kori čokota i drugim mestima. Sredinom maja, larve počinju da se pile, najpre su bele boje, a kasnije svetlo zelene sa prepoznatljivom belom voštanu prevlakom na biljci, nalik na vatu. Hrane se isisavajući sokove, a ujedno luče i mednu rosu. Tokom dvomesečnog razvoja larva prolazi kroz pet razvojnih stadijuma, od kojih su poslednja dva veoma aktivna. Prva imaga se javljaju sredinom jula, a nakon polnog sazrevanja ženka tokom jeseni položi oko 100 jaja.

Ova cikada je široko polifagna vrsta, najštetnija je na vinovoj lozi, a ostale biljke hraniteljke su voćke, brojne vrste šumskog i ukrasnog drveća, mnoge žbunaste i zeljaste biljke. Štete koje nanosi mogu biti direktne i indirektne. Direktne štete, posledica su ishrane larvi i imaga, napadnuto lišće se kovrdža i opada, biljka je iscrpljena i slabijeg rasta. Indirektne štete nastaju usled izlučivanja medne rose, koju naseljavaju gljive čađavice.

Kada se registruje prisustvo ove cikade preporučuje se mehaničko uklanjanje svih zahvaćenih biljnih delova, kao i parloga, jer je na njemu najbrojnija. Mere zaštite protiv ove cikade se sprovode sa suzbijanjem cikade Scaphoideus titanus.

Stanje u zasadima šljive

Na području delovanja RC Požarevac, zasadi ranog sortimenta šljive nalaze se u fazi berbe, dok se zasadi kasnijeg sortimenta nalaze u fazi plod oko 80% krajnje veličine do faze početak obojavanja ploda (BBCH 78-81).

Vizuelnim pregledom zasada šljive registrovano je prisustvo simptoma plamenjače šljive (Polystigma rubrum) i simptoma truleži plodova koštičavog voća  (Monilinia spp).  Vremenske prilike u prethodnom periodu pogodovale su ostvarivanju infekcije i razvoju ovih patogena, naročito u  zasadima gde nisu sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite.

Simptomi plamenjače šljive mogu se videti samo na lišću, u vidu kružnih ili eliptičnih pega svetlo žute boje, koje postaju narandžaste, a zatim tamno crvene boje, tako da krošnja izgleda kao spaljena. U godinama sa kišovitim prolećem, predstavlja ekonomski značajno oboljenje šljive, pogotovu kod osetljivih sorti (Požegača, Čačanske selekcije), kada prouzrokuje prevremenu defolijaciju. Kod napada jačeg intenziteta opadaju i plodovi. U pojedinim godinama, dolazi do ponovnog listanja u jesen, što dovodi do iscrpljivanja voćke, pa lakše izmrzava tokom zime, dok je u sledećoj vegetacionoj sezoni rod slabiji ili potpuno izostaje.

Simptomi truleži plodova koštičavog voća u ovoj fenofazi registruju se na plodovima. Patogen najčešće zarazu ostvaruje na mestu oštećenja. Prvi simptomi se pojavljuju u vidu mrkih pega, a zatim dolazi do razmekšavanja tkiva, i sporulacije gljive u vidu krugova na površini plodova.  Sa zaraženog ploda patogen se širi i na zdrav plod sa kojim je u dodiru. Vremenom se količina vode u zaraženim plodovima smanjuje, plodovi mumificiraju i suše se. Ovi plodovi najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju, gde predstavljaju  izvor infekcije za narednu godinu zbog čega je važno da se zaraženi plodovi unište.

Mere borbe protiv prouzrokovača plamenjače šljive i prouzrokovača truleži plodova koštičavog voća  podrazumevaju sprovođenje hemijskih mera zaštite u najosetljivijim fazama razvoja, a RC Požarevac je u cilju zaštite šljive od ovih patogena tokom ovog vegetacionog perioda preporučio sedam tretmana (Preporuke pogledati ovde).

Pegavost lista višnje i trešnje

Na teritoriji Braničevskog okruga berba trešanja je završena. Vizuelnim pregledom listova, u pojedinim zasadima se u različitom procentu registruju simptomi pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).

Prouzrokovač pegavosti lista višnje i trešnje predstavlja značajnog patogena proizvodnih zasada ovih kultura jer u slučaju nesprovođenja adekvatnih mera zaštite može uticati na slabljenje biljaka, kao i na rodnost naredne godine.

Karakteristični simptomi su sitne pege na licu lista, tamne boje. Vremenom  tkivo u sredini nekrotira, a zaraženo lišće požuti, i u slučaju jačih zaraza opada. Prerano opadanje listova uglavnom je praćeno ponovnim listanjem (retrovegetacija) čime se biljka iznuruje što dovodi do značajnog poremećaja kondicije za prezimljavanje i formiranje roda za narednu godinu.

U cilju zaštite od ovog patogena potrebno je tretmane zaštite sprovoditi od faze pojave lisne mase, u skladu sa vremenskim uslovima i pojavom zrelih askospora kojima se ostvaruju primarne zaraze.

Vremenski uslovi u prethodnom periodu (toplo i kišno vreme) pogodovali su ostvarivanju sekundarnih infekcija.

U zasadima u kojima je zapaženo prisustvo simptoma, i nakon berbe preporučuje se primena registrovanih fungicida pre padavina (na bazi aktivne materije: dodin, kaptan, ditianon ili mankozeb) kako bi se lisna masa sačuvala i time omogućila što optimalnija priprema biljaka za predstojeću fazu mirovanja. 

Prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća u zasadima kruške i mere kontrole

Na području delovanja RC Požarevac, u pojedinim zasadima kruške, registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

Specifičan simptom ove bolesti javlja se na granama u vidu „pastirskog štapa“, odnosno nekroza listova koji ostaju na savijenoj sasušenoj grančici, dok na plodovima dolazi do pojave mrke boje. U povoljnim uslovima za razvoj, na zaraženim biljnim delovima, dolazi do curenja  bakterijskog eksudata koji služi za dalje širenje bolesti.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da ukoliko u zasadima registruju prisustvo simptoma navedenog patogena primene sve raspoložive mere u cilju smanjenja šteta:

Ø  Rezidbom na zeleno treba ukloniti sve obolele biljne delove.  Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30 do 50 cm zdravog tkiva, uz obavezno iznošenje odsečenih biljnih delova izvan zasada i njihovo spaljivanje.

Ø  Tokom rezidbe nakon svakog reza treba dezinfikovati alat sa 10% rastvorom natrijum-hipohlorita ili 70% rastvor etil-alkohola, a nakon rezidbe i dezinfekciju preseka preparatima na bazi bakra (3%).

 

Ø  Suzbijanje insekata koji prenose bakteriju tokom vegetacije.

 

Sprovođenje mehaničkih mera zaštite preporučuje samo po toplom, mirnom i suvom vremenu.

Grinje u zasadima jabuke

Na području  delovanja RC Požarevac zasadi jabuka se, u zavisnosti od sortimenta, nalaze u fazi od prečnik ploda do 40 mm, plodovi uspravni, T faza (BBCH 74) do plodovi oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).

Vizuelnim pregledima zasada na pojedinim parcelama registrovano je prisustvo grinja: običnog paučinara (Tetranychus urticae) i rđaste grinje (iz roda Aculus) u niskom intenzitetu napada.

Obični paučinar - je izrazito polifagna štetočina, hrani se na mnogim biljnim vrstama i to na gajenim, korovskim i divljim. Usled ishrane pomenute štetočine na jabuci, dolazi do smanjenja sadržaja hlorofila, a smanjeni su i fotosinteza, asimilacija ugljen-dioksida i transpiracija što sve utiče na prevremeno opadanje lišća i veličinu i kvalitet plodova.

Rđaste grinje iz roda Aculus pripadaju grupi eriofidnih grinja. Imaju više generacija godišnje i za kratko vreme, u povoljnim uslovima, može doći do njihovog prenamnoženja. Štete pričinjavaju svi pokretni stadijumi grinje sisanjem biljnih sokova. Usled napada ove štetočine na licu lista se javlja rđasta boja, list se uvija prema licu lista i ostaje sitan. Na plodovima dolazi do slabije obojene pokožice. Kao posledica remeti se proces fotosinteze, što utiče i na ometanje razvoja, a time i na klalitet i visinu prinosa.

Povoljni vremenski uslovi, suvo vreme i visoke temperature tokom prethodnih dana, kao i najavljene vremenske prilike u narednom periodu pogoduju razvoju i povećanju brojnosti ovih štetočina.

Kako bi se sprečilo prenamnoženje ovih štetočina proizvođačima se preporučuje primena hemijskih mera zaštite kao po preporuci.

Prisustvo gusenica kukuruznog plamenca u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Požarevac, tokom ovonedeljnih pregleda useva semenskog, merkantilnog i kukuruza šećerca, registrovana su oštećenja u vidu ubušenja gusenica prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis).

 

Mlade gusenice te štetočine ubušuju se u stablo u kojem se hrane. Takođe, hrane se i metlicom i svim delovima klipa. Napadnute biljke lako se lome zbog oštećenja stabla, a na oštećenim klipovima pored direktnih šteta, dolazi i do većeg intenziteta napada prouzrokovačima bolesti.

Od prve generacije kukuruznog plamenca najugroženiji su usevi semenskog kukuruza i kukuruza šećerca.

RC Požarevac dao je preporuku za suzbijanje navedene štetočine 11.6.2021. (vidi preporuku) i nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima kukuruza.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima