Skip to main content

Region Jagodina

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Jagodina
Pegavost lista kruške (Mycosphaerella pyri)
Na području RC Jagodina završena je berba krušaka. Vizuelnim pregledima zasada na pojedinim lokacijama i na pojedinačnim stablima, registrovano je prisustvo simptoma pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri).
 
 
Ovaj patogen je široko rasprostranjen u našoj zemlji, ali za sada ne predstavlja veću ekonomsku opasnost u zasadima gde se redovno sprovode hemijske mere zaštite. Značajne štete mogu da nastanu u rasadničkoj proizvodnji i u zasadima malih površina, na okućnicama i vikend naseljima, gde nije intenzivna proizvodnja i gde se ne sprovodi adekvatna zaštita fungicidima.
 
Simptomi se javljaju na licu i naličju lista u vidu nepravilnih, sitnih pega, a u njihovom centru formiraju se crni, razbacani piknidi. Na jednom listu se formira više pega koje se vremenom spajaju pri čemu se stvaraju veće nekrotične površine. Prilikom jačeg napada može doći do opadanja lišća već krajem leta. Ova bolest se retko može javiti i na plodovima.
 
Parazit prezimljava u opalom lišću. U toku zime i u proleće formiraju se peritecije sa askusima i askosporama. U proleće (u toku aprila i maja), sa povoljnim uslovima, dolazi do oslobađanja askospora koje vrše infekciju. Primarne zaraze nastaju samo od askospora i traju veoma kratko, svega nekoliko kišnih dana. Nakon primarnih infekcija nastupa period inkubacije koji traje 14 dana, a posle mesec dana, u okviru pega formiraju se piknidi sa piknosporama. Piknospore izazivaju sekundarne infekcije u toku vegetacije. U povoljnim vremenskim uslovima, kada ima dovoljno kiše za rasejavanje piknospora, dolazi do jačih zaraza.
 
U cilju suzbijanja prouzrokovača lisne pegavosti kruške, posebne mere zaštite se ne sprovode, već se ovaj patogen uspešno suzbija u okviru sprovođenja mera zaštite kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina).
Crna trulež kupusa (Xanthomonas campestris pv.campestris)
Na području delovanja RC Jagodina usevi kupusa za jesenju proizvodnju nalaze se u fazi razvijeno 9 i više listova do faze početka formiranja glavice (BBCH 19-41).
 
 
Prilikom vizuelnih pregleda useva kupusa na pojedinim parcelama registrovani su simptomi crne truleži kupusnjača (Xanthomonas campestris pv.campestris).
 
 
  simptomi crne truleži na listovima kupusa
 
Ovo bakterijsko oboljenje se smatra najznačajnijom bolešću biljaka iz porodice kupusnjača koje može značajno da umanji prinos, kvalitet i ekonomsku vrednost proizvoda. Pod povoljnim uslovima javlja se u svim razvojnim fazama biljaka. Kod odraslih biljaka karakteristični simptomi su pojava žutih pega u obliku slova "V" na ivicama listova i crnilo nerava.
Pege na listovima u početku su žute, hlorotične, a kasnije se suše i postaju mrke. Kasnije se šire duž nerava, zahvataju veće površine listova, listovi žute i venu. Bakterija nastavlja da se širi sprovodnim snopićima izazivajući trulež. Zaražene biljke se slabo razvijaju i najčešće ne formiraju glavicu. Tako oslabljene biljke su pogodne za naseljavanje sekundarnih patogena kao što su prouzrokovači vlažne truleži (Erwinia carotovora i Pseudomonas marginalis).
 
Ovaj parazit se širi preko semena, dovoljno je i mali broj zaraženog semena da se infekcija prenese na veliki broj biljaka u fazi rasada. U polju, parazit se održava u biljnim ostacima kupusnjača u zemljištu (do tri godine), pa je od izuzetne važnosti poštovanje plodoreda. U toku vegetacije infekcija se širi kišnim kapima, sistemom za navodnjavanje, preko stoma ili preko rana nastalih mehaničkim delovanjem bilo čoveka bilo insekata. Razvoju ovog patogena pogoduje toplo i vlažno vreme od 25 do 30 stepeni, ali se svakako razvija i na nižim temperaturama. Najveći rizik za nastanak i širenje infekcije ovim patogenom je vreme kada su dani topli, a noći hladne i sveže.
Parazit može da nastavi sa razvojem i u toku skladištenja.
U cilju zaštite kupusa i ostalih kupusnjača od ove bakterije najvažnije je sprovođenje sledećih mera:
 - korišćenje zdravog semena,
 - gajenje otpornih sorti,
 - poštovanje plodoreda od 3 do 4 godine,
 - uklanjanje biljnih ostataka i korova,
 - suzbijanje štetnih insekata i puževa u kupusu.
 
Od hemijskih mera preporučuje se  preventivno tretiranje preparatima na bazi bakra i đubrenje kalijumovim đubrivima.
ESKA vinove loze
Na području delovanja RC Jagodina zasadi vinove loze nalaze se u fazi od početak šarka do faze šarak bobica (BBCH 81-83).
 
Prilikom vizuelnih pregleda pojedinih zasada uočeni su simptomi karakteristični za esku vinove loze.
 
 
 
   Simptomi na listovima      Simptomi na grozdovima
 
U epidemiologiju ovog oboljenja uključeno je više patogena, a najznačajniji su: Fomitiporia mediterranea, Phaeoacremonium aleophilium, Phaeomoniella chlamydospora i dr. U početku je ovo bila bolest starijih vinograda, starosti osam do deset godina. Poslednjih godina bolest se javlja i kod mlađih zasada, starosti dve do pet godina.
 
Kod ove bolesti razlikujemo dva tipa.
Hronični i češći, gde se javlja sušenje i opadanje listova i akutni oblik, praćen iznenadnim sušenjem (apopleksijom) čokota. Simptomi bolesti se javljaju na listovima, lastarima i na bobicama.
 
Na listovima se između nerava javljaju crvenkasto-žuto-smeđa nekrotična polja, a oko samih nerava se zadržava zelena boja. Takvi listovi najčešće opadaju pre kraja vegetacije.
 
Zaraženi lastari zaostaju u porastu, venu i ne odrvenjavaju pa dolazi do izmrzavanja.
 
Kod mladih zasada infekcija ovim patogenima dovodi do začepljenja ksilema (sprovodnih kanala), zato nastaje uvenuće i sušenje čokota. Bolest je naročito izražena u leto, u vreme visokih temperatura.
Kod starijih zasada često su prisutni i patogeni prouzrokovači truleži drveta. Kao najčešći je Fomitiporia punctata koja dovodi do pojave bele truleži srži. To je karakterističan simptom ove bolesti koji se uočava na poprečnom preseku. Centralni deo je svetle boje i mek, oivičen zonom tvrdog drveta.
 
Simptomi eske na bobicama se javljaju u obliku  sitnih pega koje se šire, spajaju, dolazi do uvenuća i sušenja.
 
Infekcija najčešće nastaje prilikom rezidbe. Zaraženi čokoti mogu da opstanu više godina. Nekad se bolest na istom čokotu jedne godine ne pojavi, ali na kraju uvek dolazi do sušenja  i propadanja celog nadzemnog dela.
 
Mere suzbijanja:
  - korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,
  - izbegavanje oštre rezidbe,
  - premazivanje rana od orezivanja kalemarskim voskom,
  - dezinfekcija alata pri rezidbi 70% etil-alkoholom,
  - uklanjanje zaraženih čokota iz zasada.
Šljivin smotavac (Grapholita funebrana)
Na području RC Jagodina zasadi šljive srednjestasnih i kasnostasnih sorti se nalaze u fazi početak obojavanja ploda do obojavanje skoro završeno (BBCH 81-85).
 
Vizuelnim pregledom pojedinih zasada šljive, gde nisu adekvatno sprovedene hemijske mere zaštite od šljivinog smotavca (Grapholita funebrana), registrovana su oštećenja na plodovima.
 
 
Šljivin smotavac je jedna od najznačajnijih štetočina šljive u našoj proizvodnji. Štete nanose larve koje se posle piljenja ubušuju u unutrašnjost plodova. Napadnuti plodovi zaostaju sa razvojem, menjaju boju i opadaju. Plodovi u fazi sazrevanja gube ekonomsku vrednost.
 
U našim proizvodnim uslovima u toku vegetacije šljivin smotavac razvija tri generacije.
 
 
 
Sl.1-položeno jaje I generacije
Sl.2- jaje II generacije
Sl.3- jaje III generacije
 
Pored vizuelnog pregleda, monitoring ove štetočine vrši se i praćenjem aktivnosti i brojnosti ulovljenih imaga pomoću feromonskih klopki i to na na dve lokacije, Majur i Šuljkovac.
 
Na osnovu raspoloživih podataka, u toku ove proizvodne godine, date su preporuke za adekvatno i pravovremeno suzbijanje ove štetočine.
 
Na našem području u toku je intenzivno piljenje larvi treće generacije ove štetočine. Preporuka za njeno suzbijanje data je 06.08. (vidi preporuku) uz preporuku o obaveznom poštovanju karence!
Polaganje jajnih legala II generacije kukuruznog plamenca u usevima kukuruza
Na području delovanja RC Jagodina, usevi kukuruza u zavisnosti od datuma setve i grupe zrenja nalaze se u različitim fenofazama razvoja ploda (BBCH 71-75).
 
Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza na lokalitetima Glavinci i Novo Lanište registrovana su sveže položena jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 3-6% biljaka.
 
 
U toku je polaganje jajnih legala II generacije, a u  narednim danima se očekuje povećanje aktivnosti i intenzivnije polaganje jaja.
Vizuelnim pregledima useva paprike prisustvo ove štetočine se za sada nije registrovano.
 
Prag štetnosti kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca je 5%, a kod merkantilnog kukuruza je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima.
 
S obzirom da se nalazimo na početku polaganja jaja i da su sva jaja sveže položena, hemijske mere se za sada ne preporučuju.
 
RC Jagodina nastavlja sa praćenjem aktivnosti ove štetočine u usevima kukuruza i paprike i blagovremeno će dati preporuke za tretiranje.
Pojava invazivnih stenica u regionu Jagodine
Na području delovanja RC Jagodina, vizuelnim pregledima različitih biljnih kultura, uočeno je prisustvo dve vrste invazivnih stenica, zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys).
 
U ovom periodu, njihovo prisustvo je registrovano u  baštama i na okućnicama na otvorenom prostoru, gde se do sada nisu sprovodile intenzivne mere zaštite od štetočina.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Obe stenice su izrazito polifagne štetočine koje se hrane na raznim povrtarskim i voćarskim kulturama.
Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys) je veoma invazivna štetočina koja se poslednjih godina sve više sreće na našem području naročito na voćnim vrstama (trešnja, leska, šljiva).
Štete nanose imaga i starije larve sisanjem sokova iz svih nadzemnih delova biljaka. Kod voćarskih kultura najčešće se sreću u vreme sazrevanja plodova koji usled njihove ishrane menjaju ukus, boju, oblik i gube tržišnu vrednost. Mesta uboda su istovremeno i ulazna vrata za razne patogene.
 
Zelena povrtna stenica (Nezara viridula), imago i larve, velike štete nanose u vreme obojavanja i sazrevanja plodova, naročito paradajza i paprike gde usled ishrane dolazi do diskoloracije pokožice plodova, plodovi dobijaju gorak ukus, pokožica postaje tvrda a plodovi gube tržišnu i ekonomsku vrednost.
 
Dobru efikasnost u suzbijanju ovih stenica su pokazali insekticidi iz grupe piretroida.
U usevima paprike i paradajza za suzbijanje zelene povrtne stenice je registrovan insekticid Scatto (a.m.deltametrin) 0,18-0,42 l/ha.
 
Da bi se smanjila brojnost stenica, potrebno je hemijsko tretiranje sprovoditi po obodima parcela jer su veoma migratorne vrste, tretirati ona mesta gde se najviše grupišu, a tretiranje sprovoditi u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima kada su najaktivnije. Tretiranjem treba obuhvatiti i površinu tla. Na manjim površinama, okućnicama i baštama ako je moguće treba ih mehanički skupljati i uništavati jajna legla, postavljati lovne klopke, plastične čaše sa vodom i lepljive mamke crvene boje.
Proizvođačima se preporučuje da prate pojavu i brojnost ovih štetočina na svojim parcelama i da sprovedu sve raspoložive mere.
 
RC Jagodina nastavlja sa praćenjem aktivnosti ovih štetočina i po potrebi daće preporuke za hemijski tretman.
Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) u zasadima jabuke i kruške
Prilikom obilazaka i vizuelnih pregleda zasada jabuke i kruške u pojedinim zasadima su registrovani simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća(Erwinia amylovora).
 
 
Bakteriozna plamenjača je veoma destruktivno oboljenje koje napada sve delove biljke. Prezimljava u rak-ranama, zaraženim plodovima i granama. Na početku vegetacije u povoljnim uslovima vlage i temperature dolazi do aktiviranja bakterije i infekcije cvetova. Iz zaraženih biljnih delova, u povoljnim uslovima za razvoj bakterije, dolazi do curenja bakterijskog eksudata i  daljeg širenja ove bolesti. Širenju zaraze doprinose obilne kiše, insekti, vetar, ptice i čovek. Usled infekcije prouzrokovačem bakteriozne plamenjače može doći do velikih šteta, pogotovo kod mladih zasada i kod zasada gde je i prethodnoj vegetaciji ovaj patogen bio prisutan.
 
Prethodnih dana na našem području bilo je obilnih padavina negde praćenih i gradom, što su izuzetno povoljni uslovi za širenje ovog patogena, pa se proizvođačima preporučuje obilazak voćnjaka radi utvrđivanja prisustva patogena. Ukoliko se registruje prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače, proizvođačima se preporučuje da po suvom i toplom vremenu, mehanički uklone zaražene biljne delove uz primenu osnovnih higijenskih mera:
 - dezinfekcija alata, obuće, odeće radnika sa 10% rastvorom natrijum hipohlorita ili 70% etanolom,
 - prilikom odstranjivanja zaraženih delova rez mora zahvatiti 30 cm zdravog tkiva kod jabuke, a kod kruške 50 cm,
 - rane na drvenastom delu dezinfikovati 3% rastvorom bakarnih preparata,
 - odsečene biljne delove stavljati u PVC vreće ili u prikolice obložene folijom,
 - zaražene biljne delove spaliti van zasada,
- zaražena stabla obeležiti trakom ili bojom pa naqkon 7 dana ponovo pregledati i ukoliko je potrebno ponoviti postupak,
 - nakon odstranjivanja biljnih delova, preporučuje se tretman preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama.
 
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)
Na području delovanja RC Jagodina usevi krompira se u zavisnosti od sortimenta, lokaliteta i uslova gajenja, nalaze u različitim fazama sazrevanja ploda i semena i početka žućenja cime (BBCH 89-92).
 
Na lokalitetima Striža i Ostrikovac, gde se pomoću feromonskih klopki prati aktivnost imaga krompirovog moljca (Phthorimaea operculella), konstantno se beleže ulovi ove štetočine. Vremenske prilike izuzetno pogoduju razvoju ove štetočine.
 
Na parcelama gde se gaje rane sorte krompira kao što su Carera, Kolumbo, Bela Rosa, Andora, Lizeta i dr., cima se suši pa se uskoro očekuje vađenje krtola, a proizvođačima se preporučuje niz mera kako bi zaštitili krtole krompira od krompirovog moljca:
 
 - kada cima požuti i osuši se što pre treba izvaditi krompir,
 - izvađene krtole treba odmah pokupiti i skloniti sa parcela kako bi sprečilo polaganje jaja na njih,
 - samo zdrave krtole treba skladištiti u unapred pripremljena skladišta,
 - na sve otvore skladišta treba postaviti mreže kako bi se sprečilo uletanje leptira kromirovog moljca,
 - u skladištima treba obezbediti temperaturu ispod 10°C što je prag razvića ove štetočine.
 
Ako posmatramo prethodnu godinu, na našem području povećanu brojnost imaga krompirovog moljca zabeležili smo krajem jula, a najveća brojnost i štete smo uočili u toku avgusta meseca, koji se poklopio sa sušnim periodom, u vreme aktivnosti leta imaga treće i četvrte generacije.
Inače, ova štetočina ima 5-7 generacija u polju, a ako se unese u skladište i ima povoljne uslove, može da razvije još 2-3 generacije.
Ovu proizvodnu godinu karakterišu visoke temperature, sušni period koji dugo traje, u polju se uočavaju velike pukotine  u zemlji. Sve to stvara pogodne uslove za razvoj i ubrzano povećanje brojnosti ove štetočine koja u narednom periodu može da izazove velike štete u proizvodnji krompira.Takođe, ovih dana se očekuje povećana aktivnost krompirovog moljca usled preklapanja leta leptira druge i treće generacije.
 
Na parcelama gde se gaje kasnije sorte, gde je cima još uvek zelena i gde se vađenje krompira ne očekuje tako brzo, proizvođačima se preporučuju sledeće mere:
 
 -kako bi sprečili stvaranje pukotina i održali kompaktnost zemljišta, potrebno je redovno navodnjavanje da bi onemogućili uletanje ženki kroz pukotine do krtola i polaganje jaja,
 - primena hemijskih mera za suzbijanje krompirovog moljca (preporuka 06.07.2021.).
Prisustvo cikade Reptalus panzeri u usevu kukuruza
Na području delovanja RC Jagodina, usevi merkantilnog kukuruza se nalaze u fazi razvoja stabla, od pojave šestog do devet i više kolenaca faze(BBCH 26-29).
 
Vizuelnim pregledima useva merkantilnog kukuruza na više lokacija, registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri. Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme, prouzrokovača bolesti crvenilo kukuruza.
 
 
Ova cikada ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Odrasle jedinke prelaze na biljke kukuruza gde se hrane sokovima floema. Ženke kasnije polažu jaja na koren kukuruza, na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza na istim parcelama, larve nastavljaju sa razvojem i sledeće godine se pojavljuju odrasle jedinke.
 
Da bi se smanjila brojnost cikade i rizik od pojave bolesti crvenila kukuruza, najznačajnija mera je da se ne seje pšenica posle kukuruza. Na taj način se prekida ciklus razvoja cikade.
 
Hemijske mere suzbijanja navedenje cikade se ne preporučuju.
Jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevu paprike

Na području RC Jagodina, usevi paprike se nalaze u fazama od formiranja bočnih stabala do faze pojave prvih cvetova (BBCH 23-61).

 

Vizuelnim pregledima useva paprike, na više lokacija, registrovana su jajna legla prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u niskom intenzitetu napada u različitim embrionalnim fazama razvoja.

 
 
    Jajna legla kukuruznog plamenca na listu paprike
 

Kukuruzni plamenac u našim proizvodnim uslovima može da razvije od 2 do 3 generacije godišnje. Usevi paprike su najugroženiji od druge i eventualno treće generacije, jer se u tom periodu paprika nalazi u fazi formiranja i sazrevanja plodova u koje se ubušuju larve te štetočine.

 

Sprovođenjem tretmana sa ciljem suzbijanja vaši i tripsa (vidi preporuku) koji su trenutno prisutni u proizvodnji i koji pored direktnih šteta sisanjem biljnih sokova prenose i veoma destruktivne fitopatogene viruse delovaće se i na kukuruznog plamenca.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima