21.11.2023
Na području RC Jagodine usled nepovoljnih vremenskih uslova setva ozimih useva pšenice i ječma još traje. Usevi posejani u prethodnom periodu nalaze se u fazi od nicanja do faze dva lista razvijena (BBCH 09-12).
Faze razvoja ozimih žita
Vizuelnim pregledom ozimih useva pšenice i ječma na više lokacija, iz ranijih rokova setve i tamo gde nisu sprovedene hemijske mere zaštite, registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na 5 % do 10 % biljaka i cikada Psammotettix alienus na 8 % do 10 % biljaka.
lisne vaši
RC Jagodina je na osnovu monitoringa o prisustvu štetnih insekata, njihovoj štetnosti i značaju njihovog suzbijanja u prethodnom periodu dala preporuku za sprovođenje hemijske zaštite ozimih strnih žita (vidi preporuku od 6.11.2023.)
Najavljene niske temparture za naredni period delovaće na smanjenje aktivnosti štetnih insekata.
Vizuelnim pregledom ozimih useva pšenice i ječma u ovom periodu nije registrovano prisustvo simptoma bolesti kao ni prisustvo aktivnih rupa od poljskih glodara.
RC Jagodina nastavlja sa monitoringom zdravstvenog stanja ozimih useva pšenice i ječma.
3.11.2023
Na području RC Jagodina zasadi krušaka se nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća (BBCH 92-96).
Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo prezimljujuće forme obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). Za običnu kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma, pa je prezimljujući imago tamnije boje, krupniji i otporniji na niže temperature.
U ovom periodu se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Jagodina nastavlja sa monitoringom ove štetočine. 23.10.2023
Na području delovanja RC Jagodina zasadi višnje i trešnje nalaze se u fazi početak opadanja lišća (BBCH 93). Vizuelnim pregledom kod pojedinih zasada registrovana je pojava retrovegetacije.
Retrovegetacija višnje i trešnje
Ova pojava se sreće u zasadima gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite u cilju suzbijanja prouzrokovača mrke pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), usled čega je došlo do prevremene defolijacije i retrovegetacije. Na takvim stablima se u ovom periodu registruje bubrenje lisnih i cvetnih pupoljaka, porast nove lisne mase, najčešće na vršnim delovima lastara, kao i pojava cvetova.
Ova pojava dovodi do iznurivanja biljaka i takve biljke nespremne ulaze u fazu mirovanja, pa u zimskom periodu može doći do izmrzavanja vegetativnih i generativnih pupoljaka. Kod takvih biljaka, naredna vegetacija kasni, formira se manji broj cvetnih pupoljaka i može se očekivati znatno manji prinos.
U zasadima gde je došlo do retrovegetacije, preporuka je da se u rano proleće, pred početak vegetacije, sprovede intenzivna rezidba i izbalansirana mineralna ishrana kako bi se pomoglo biljkama da se oporave od stresa izazvanog retrovegetacijom.
6.10.2023
Na području rada RC Jagodina izvršeni su vizuelni pregledi različitih obradivih i neobradivih površina na prisustvo rupa od poljskih glodara, od poljskih miševa (rod Apodemus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).
Pregledi su sprovedeni na više lokaliteta, u različitim usevima (kukuruz, strništa pšenice, ječma, suncokreta, soje), višegodišnjim zasadima (jabuke, kruške, šljive, breskve, višnje, dunje), kao i lucerištima, ledinama, utrinama, međama i dr.
Rezultati pregleda su prikazani u tabeli:
|
Vrsta površine |
Utvrđen broj rupa/ha
polj voluharica |
Kategorija i opis brojnosti |
Utvrđen broj rupa/ha polj miš |
Kategorija i opis brojnosti |
|
Voćnjaci |
150 |
II niska |
50 |
II niska |
|
Lucerišta |
300 |
II niska |
50 |
II niska |
|
Neobr. površine(ledine,utrine,međe) |
300 |
II niska |
50 |
II niska
|
|
Strništa |
200 |
II niska |
40 |
II niska |
aktivne rupe na utrini i usevu lucerke
aktivne rupe na strništu pšenice i u višegodišnjem zasadu
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da pregledaju svoje parcele, jer obilje hrane u polju, nesistematsko suzbijanje, kao i toplo vreme pogoduje razmnožavanju ovih štetočina.
U zasadima voćaka, naročito kod mladih zasada, pomenute štetočine traže sklonište u zoni korena, a nakon nicanja ozimih žita migriraju ka tim parcelama gde mogu da nanesu velike štete, a takođe i na lucerištima. Ukoliko se utvrdi brojnost glodara iznad praga štetnosti (prisustvo glodara u II kategoriji brojnosti), a to je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa za poljsku voluharicu po hektaru), proizvođačima se može preporučiti primena gotovih registrovanih mamaka u aktivne rupe.
Posle postavljanja mamaka rupe obavezno treba zatrpati da ne bi došlo do trovanja divljači i ptica. Uginule glodare treba ukloniti sa parcela.
Pored primene rodenticida, proizvođačima se preporučuje redovna obrada zemljišta, uklanjanje i zaoravanje biljnih ostataka, uklanjanje korovskih biljaka sa međa i uvratina, kanala, ledina. Iz voćnjaka treba uklanjati sasušene grane i osušena stabla koja glodari koriste kao skrovišta. Takođe iz voćnjaka treba uklanjati opale i zaostale plodove.
Na osnovu svega, preporuka proizvođačima je redovno praćenje aktivnosti i brojnosti glodara i po potrebi blagovremeno sprovođenje svih mera suzbijanja kako bi sprečili nastanak većih šteta i držali brojnost glodara pod kontrolom.
Za određivanje brojnosti poljskih glodara koristi se sledeća skala:
|
Kategorija |
Opis brojnosti |
Poljska voluharica
Broj rupa/ha |
Poljski miš
Broj rupa/ha |
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
|
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
|
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
|
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
|
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
RC Jagodina nastavlja sa monitoringom brojnosti poljskih glodara. 5.9.2023
Na području RC Jagodina berba šljiva je najvećim delom završena ili se privodi kraju kod sorte Stenlej.
Vizuelnim pregledom zasada šljiva, na listovima je uočeno prisustvo pokretnih formi grinja običnog paučinara (Tetranychus urticae). U pojedinim zasadima registrovano je prisustvo grinja Eriophyes spp.
Tetranychus urticae Eriophydae spp
Grinje su polifagne štetočine koje se sreću kako na korovskim tako i na gajenim biljkama. Hrane se na naličju listova sišući biljne sokove. Suvo i toplo vreme pogoduje intenzivnom razmnožavanju i razvoju velikog broja generacija ovih štetočina, pa u takvim uslovima, usled povećane brojnosti i ishrane, dolazi do oštećenja listova, listovi gube boju i prevremeno opadaju. Usled rane defolijacije dolazi do ponovnog listanja (retrovegetacije) što dodatno iznuruje biljke. Takva stabla su slaba, podložna izmrzavanju, naredne godine kasni vegetacija, rod je slabiji i cela biljka je iznurena i slaba.
U našoj zemlji nema registrovanih akaricida za primenu u zasadima šljiva, iako se poslednjih godina
redovno registruje njihovo prisustvo.
Za tu namenu mogu poslužiti akaricidi na bazi abamektina. U zasadima gde je berba u toku ili se očekuje narednih dana, ne sprovoditi hemijsku zaštitu. 22.8.2023
Na području RC Jagodina zasadi vinove loze se zavisno od lokaliteta i sortimenta nalaze u različitim fazama sazrevanja bobica, početak šarka i šarak bobica (BBCH 81-83).
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze kao i na žutim lepljivim klopkama na pojedinim lokacijama, u ovom periodu, registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus .
Imago cikade S. titanus
Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescense doree (FD), prouzrokovača zlatastog žutila na vinovoj lozi. Vizuelnim pregledom pojedinih zasada, manjih individualnih zasada, čokota na okućnicama i vikendicama, registrovano je prisustvo simptoma koji ukazuju na moguće prisustvo bolesti zlatastog žutila vinove loze. Kod zaraženih biljaka dolazi do promene boje lista u zlatasto žutu kod belih sorti, a kod crvenih sorti boja listova je crvenkasto-ljubičasta, listovi se savijaju ka naličju, postaju čvrsti i grubi, na lastarima se skraćuju internodije, postaju kržljave, grozdovi su rehuljavi, zaostaju u porastu, i cela biljka propada.
Simptomi zlatastog žutila
Ova cikada je isključivo monofagna štetočina, što znači da celokupno razviće završava isključivo na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara. Larva u toku svog razvića prolazi kroz pet larvena stupnja, a od trećeg larvenog stupnja postaje infektivna i u mogućnosti da prenese fitoplazmu sa zaraženih na zdrave biljke. Jednom zaražena cikada ostaje infektivna tokom celog života.
U cilju sprečavanja širenja cikade vinove loze, proizvođačima se preporučuje sprovođenje nepesticidnih i pesticidnih mera.
Od nepesticidnih mera preporučuje se sledeće:
- uklanjanje i uništavanje zaraženih čokota, uništavanje krčenjem napuštenih vinograda, uklanjanje divlje loze u blizini zasada, uništavanje korova i dr.
- RC Jagodina je dala više preporuka i za primenu hemijskih mera za suzbijanje cikade Scaphoideus titanus. Vizuelnim pregledom pojedinih zasada i dalje se registruje prisustvo imaga ove cikade, pa se proizvođačima preporučuje da pregledaju zasade i da ukoliko uoče prisustvo cikada, kao i simptome zlatastog žutila, pored nepesticidnih mera, sprovedu hemijsku zaštitu primenom registrovanih insekticida strogo vodeći računa o karenci primenjenih insekticida. 12.8.2023
Na području RC Jagodina usevi merkantilnog kukuruza zavisno od rokova setve se nalaze u različitim fazama razvoja ploda (BBCH 73-75).
Na našem području nije zastupljena proizvodnja semenskog kukuruza, a površine pod kukuruzom šećercem su veoma male.
Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza uočena su jajna legla II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u niskom procentu biljaka.
Jajna legla II generacije kukuruznog plamenca
Ispiljene larve ove štetočine svojom ishranom oštećuju metlicu, listove, stablo i klipove. Zbog ubušenja u stablo biljke zaostaju u porastu, klip se nedovoljno ishranjuje i ostaje zakržljao, a može doći i do preloma stabla. Mnogo značajnije štete nastaju na klipovima. Larve svojom ishranom oštećuju klipove i zrna, koji postaju podložni infekciji različitim vrstama fitopatogenih gljiva. U povoljnim uslovima ove gljive mogu da sintetišu mikotoksine štetne kada se tako zaražen kukuruz koristi za ishranu životinja a posebno krava i proizvodnju mleka.
Za smanjenje populacije ove štetočine preporučuje se sprovođenje agrotehničkih mera, kao što je izbegavanje gajenja kukuruza u monokulturi, uništavanje biljnih ostataka, i dr.
Ukoliko se postigne prag štetnosti (kod merkantilnog kukuruza je 10% biljaka sa jajnim leglima, kod semenskog i kukuruza šećerca je 5% biljaka sa jajnim leglima), preporučuje se sprovođenje hemijske zaštite primenom preparata na bazi aktivne materije hlorantraniliprol, indoksakarb ili spinetoram, vodeći računa o karenci. 30.7.2023
U toku vizuelnih pregleda zasada vinove loze uočeni su simptomi filoksere (Phylloxera vastatrix) na listovima vinove loze u pojedinim zasadima na malom broju čokota. Simptomi se uočavaju na licu i naličju listova.
Karakteristične bradavičaste izrasline
Filoksera je vaš, žuto smeđe boje, veličine 0,7-1,4 mm. Poreklom je iz Amerike, a u Evropu je preneta u XIX veku, gde se brzo proširila preteći da potpuno uništi vinovu lozu.
Zavisno gde se hrani i gde se razvija, ove vaši se dele na:
- korenašice- žive na korenu vinove loze, imaju dužu sisaljku, a na leđima bradavičaste izraštaje,
- listašice- žive na naličju listova, imaju kraću sisaljku, bez bradavičastih izraštaja.
Na evropskoj vinovoj lozi celokupno razviće se odvija na korenu vinove loze, gde se usled uboda stvaraju sitne (nodoziteti) i krupne (tuberoziteti) izrasline. Ove izrasline sprečavaju normalan protok hranljivih materija kroz sprovodne sudove, što za posledicu ima trajno propadanje čokota vinove loze.
Kod američke vinove loze celokupno razviće se odvija u listu, u bradavičastim izraslinama. Na licu lista se uočavaju sitni ubodi, mesto gde se vaš ubušila, a na naličju, u bradavičastim izraslinama se odvija razviće vaši.
Jaja i vaš filoksere unutar bradavičastih izraslina
Američka loza na korenu ima deblji plutasti sloj koji ova vaš ne može da probije sisaljkom, pa je na taj način koren zaštićen od oštećenja. Ovo saznanje o otpornosti korena američke vinove loze je iskorišćeno da bi se sačuvala evropska vinova loza. Evropska vinova loza se kalemi na podlogu američke loze i na taj način je sačuvana od propadanja.
U toku vegetacije, suzbijanje vaši na listovima sprovodi se primenom insekticida na samom početku formiranja prvih bradavičastih izraslina. 30.6.2023
Na području RC Jagodina usevi paprike na otvorenom se zavisno od vremena rasađivanja nalaze u fazi razvoja sekundarnih stabala i pojave prvih cvetova (BBCH 21-22).
Vizuelnim pregledom useva paprike, na više lokacija registrovano je prisustvo jaja sovice gama (Autographa gamma) u niskom procentu napada.
Položeno jaje sovice gama na naličje lista paprika
Takođe, registrovano je prisustvo sveže položenih jaja kukuruzne/pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na licu lista paprike na 2 do 5% biljaka.
Položeno jaje Helicoverpa armigera na licu lista
Sovica gama polaže jaja na naličje listova. Polifagna je štetočina i pored paprike prisutna je u duvanu, krompiru, kupusu, lucerki i dr.
Jaja polaže najčešće pojedinačno. Ženka u toku životnog ciklusa položi oko 500 jaja. Embrionalni razvoj jaja traje 3-7 dana.
Ispiljene larve oštećuju lišće svojom ishranom.
Pamukova/kukuruzna sovica je veoma značajna štetočina u proizvodnji paprike, a najveće štete nanose larve hraneći se na generativnim organima paprike. Napadnuti i oštećeni plodovi su podložni napadu patogena prouzrokovača raznih vrsta truleži, čime gube tržišnu vrednost i nisu za upotrebu.
RC Jagodina nastavlja sa monitoringom zdravstvenog stanja paprike i blagovremeno će signalizirati pravo vreme za zaštitu.
28.6.2023
Na području RC Jagodina usevi kukruza se zavisno od rokova setve nalaze u različitim fazama razvoja lista i rasta stabla.
Vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza na više lokacija, registrovano je prisustvo imaga cikade Reptalus panzeri. Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme, prouzrokovača bolesti crvenila kukuruza.
Cikada Reptalus panzeri
Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice.
Odrasle jedinke tokom juna meseca prelaze na biljke kukuruza gde se hrane sokovima floema. Ženke kasnije polažu jaja na koren kukuruza, na kome se ispiljene larve hrane. Setvom pšenice nakon kukuruza na istim parcelama, larve nastavljaju sa razvojem i sledeće godine se pojavljuju odrasle jedinke.
Da bi se smanjila brojnost cikade i rizik od pojave bolesti crvenila kukuruza, najznačajnija mera je da se ne seje pšenica posle kukuruza. Na taj način se prekida ciklus razvoja cikade. Znači, najznačajnija mera je poštovanje plodoreda. |
|
|
|
|