Skip to main content

Region Jagodina

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Jagodina
Prisustvo stenica iz familije Pentatomidae

Na području rada RC Jagodina, vizuelnim pregledima poljoprivrednih kultura, registrovano je značajno prisustvo različitih vrsta stenica (Pentatomide) u usevima  kukuruza, soje, paprike, paradajza, u zasadima šljive, breskve, kajsije, jabuke, kruške  kao i  u baštama i okućnicama. 

 

Za sada su najveće brojnosti stenica registrovane na okućnicama i baštama i usevima i zasadima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji. Međutim, u narednim sezonama, usled povećanja njihove brojnosti, postoji visok rizik od nastanka šteta i u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

 

Najznačajnije vrste stenica koje su u ovoj sezoni pričinile i najveće štete su:  zelena ili povrtna stenica (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys). Takođe, u zasadima krušaka i na korovskoj flori registrovano je i prisustvo prugaste stenice (Graphosoma lineatum) u većim brojnostima.

Jajno leglo braon mramoraste stenice na kajsiji i odrasla jedinka na šljivi
 
 
Odrasla jedinka prugaste stenice (Graphosoma lineatum) na mladaru kruške
 
 
Jajno leglo braon mramoraste stenice i zelene stenice na kukuruzu
 
 
Odrasle jedinke zelene stenice na kukuruzu
 
 

Najveće štete registrovane su u usevima paparike i paradajza. Svojim usnim aparatom za bodenje i sisanje odrasle jedinke i larve stenica buše pokožicu ploda i na mestu ishrane dolazi do promene boje. Na mestu uboda, sa unutrašnje strane ploda stvaraju se zadebljanja. Napadnuti plodovi imaju gorak ukus i smanjuje se njihova upotrebna vrednost.

Odrasla jedinka braon mramoraste stenice na paprici i zelene stenice na paradajzu

 

 
Ispiljeno jajno leglo stenice na listu kupusa
 
 

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ovih štetočina. Dobru efikasnost su pokazali insekticidi iz grupe piretroida, ali oni suzbijaju i korisne insekte, a može doći i do pojave rezistentosti. Zatim, postoji i ograničenje primene insekticida u vreme zrenja plodova i berbe kad se ove štetočine i pojavljiju u većoj brojnosti, zbog nemogućnosti da se ispoštuje karenca primenjenih preparata.

Da bi se smanjila brojnost stenica, hemijsko tretiranje je moguće po ivicama parcela ili na mestima gde se one najviše grupišu. Od aktivnih materija mogu se koristiti preparati na bazi cipermetrina ili deltametrina.

Na manjim površinama, okućnicama i baštama, moguće je mehaničko sakupljanje jajnih legala i odraslih jedinki i larvi stenica. Takođe i postavljanjem lovnih klopki,  plastičnih čaša sa vodom ili postavljanjem lepljivih mamaka, može se uticati na smanjenje njihove brojnosti, a samim tim i šteta.

Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) jabučastog voća

Na području delovanja RC Jagodina, tokom vizuelnih pregleda zasada kruške, dunje, mušmile i jabuke, na pojedinačnim mladarima, registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

Simptomi se mogu videti na mladarima koji su povijeni i imaju izgled pastirskog štapa.

 
 

Bakteriozna plamenjača je veoma destruktivan patogen koji napada sve biljne delove. Prezimljava u rak-ranama, zaraženim plodovima i granama. Na početku vegetacije u specifičnim uslovima temperature i vlage dolazi do aktivacije bakterije i infekcije cvetova. Iz zaraženih biljnih delova, u povoljnim uslovima za razvoj bakterije, dolazi do curenja bakteriskog ekskudata koji služi za dalje širenje ove bolesti, putem kiše, insekata, vetra, ptica i čoveka. Usled infekcija prouzrokovačem bakteriozne plamenjače može doći do velikih šteta pogotovo u mladim zasadima i  u zasadima u kojima je u ovoj i u prošloj vegetaciji registrovano prisustvo bakterije.

Proizvođačima jabučastog voća se preporučuje obilazak voćnjaka i utvrđivanje prisustva simptoma bakteriozne plamenjače. Ukoliko se registruje prisustvo ovog patogena preporučuje se, po suvom i toplom vremenu, mehaničko uklanjanje zaraženih biljnih delova uz osnovne higijenske mere:

·        formiranje dezinfekcione barijere oko zasada,

·        dezinfekcija alata, obuće i odeće radnika sa 10% rastvorom natrijum hipohlorita  ili 70% rastvorom etil alkohola,

·        rez prilikom odstranjivanja zaraženih delova mora biti takav da obuhvati 30 cm zdravog tkiva kod jabuke i 50 cm kod kruške,

·        rane na drvenastom delu potrebno je dezinfikovati premazivanjem sa 3% rastvorom bakarnih preparata,

·        odsečene delove nikako ne bacati na zemlju već ih stavljati u pvc vreće ili u prikolice obložene folijom,

·         spaljivanje zaraženih biljnih delova,

·        zaražena stabla obeležiti vidljivom trakom ili bojom i nakon 7 dana ponovo pregledati pa ukoliko je potrebno ponoviti postupak mehaničkog uklanjanja,

·        nakon odstranjivanja zaraženih biljnih delova preporučuje se tretman preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama.

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)

Na području delovanja RC Jagodina, vizuelnim pregledima useva merkantilnog kukuruza, na više lokacija, uočeno je prisustvo sveže položenih jajanih legala druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u niskom intenzitetu napada.

 
 

U našim uslovima proizvodnje ova štetočina razvija 3 generacije godišnje. Odrasli insekti lete noću i jaja polažu u grupama. Na kukuruzu larve se ubušuju i hrane se unutar stabla i na klipovima. Napadnute biljke su podložne lomljenju, a na mestima ishrane dolazi do infekcije raznim vrstama gljiva koje u posebnim uslovima imaju sposobnost sinteze mikotoksina opasnih po zravlje ljudi i životinja.

 
 

U cilju suzbijanja ove štetočine treba preduzeti agrotehničke, mehaničke i hemijske mere. Posle berbe ostatke kukuruzovine treba zaorati duboko zimskim oranjem. U toku vegetacije brojnost se utvrđuje vizuelnim pregledima useva i praćenjem leptira na svetlosnim lampama i feromonskim klopkama. Preporuka za hemijsko suzbijanje kukuruznog plamenca daje se po postizanju praga štetnosti od 5% biljaka sa položenim jajnim leglima kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca, odnosno 10% biljaka sa položenim jajnim leglima kod merkantilnog kukuruza, na početku piljenja larvi.

Na području delovanja RC Jagodina uglavnom je zastupljena proizvodnja merkantilnog kukuruza i nema proizvodnje semenskog kukuruza, dok su parcele sa kukuruzom šećercem sporadične.

 

Registrovani insekticidi za suzbijanje ove štetočine su:

Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha

Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda+cihaotrin) 0,2-0,25 l/ha

Avaunt 15 SC (a.m. indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha i drugi.

Pojava azijske voćne mušice
Na području delovanja RC Jagodina, monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) se vrši pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantima. Kolpke su postavljene na više lokacija, u zasadima  jagode, višnje, breskve, vinove loze, šljive, na biljkama smokve. Takođe, minitoring se vrši  i uzorkovanjem zrelih plodova i praćenjem izletanja imaga iz njih u laboratorijskim uslovima.
 
 
Ovonedeljnim pregledom, u lovnim klopkama u zasadima vinove loze, registrovani su prvi ulovi imaga azijske voćne mušice.
Ovo je period kad počinje šarak i sazrevanje bobica vinove loze. To je ujedno i period kad ženke azijske voćne mušice počinju da polažu jaja u čvrste plodove.
Zasecanjem pokožice plodova, testerastom legalicom, stvaraju se otvori za prodor i razvoj drugih patogena.
Unutar ploda iz položenih jaja razvijaju se larve azijske voćne mušice i tako napadnuti plodovi propadaju.
Ovo je štetočina koja ima veliki broj generacija i za kratak vremenski period može da dostgine veliku brojnost.
U cilju kontrole populacije i smanjenja rizika od nastanka šteta, proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju se sledeće mere:
 
  - masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa crno vino (1,5 dl), jabukovo sirće (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta.
   -skraćivanje intervala berbe radi što bržeg sklanjanja plodova sa parcela,
   - uklanjanje samoniklih, divljih i napuštenih stabala voćaka  i žbunova blizu zasada,
  - uklanjanje napadnutih i prezrelih plodova iz zasada.
 
Ove mere treba sprovoditi na području celog regiona jer primenom mera na pojedinim parcelama, ostaju zasadi gde se insekti i dalje masovno razmnožavaju i šire areal delovanja.
Breskvin smotavac (Cydia molesta)
Na području delovanja RC Jagodina, u zasadima breskve, berba ranih i srednjestasnih sorti je završena, dok se berba kasnih sorti očekuje u narednom periodu.
 
Vizuelnim pregledima zasada, na pojedinim lokacijama su registrovani simptomi oštećenja vrhova letorasta u vidu sušenja i lomljenja praćeno pojavom  smole kao i ubušenja u plodove iz kojih curi smola.
Ovakvi simptomi koji se mogu videti i na fotografijama su posledica ishrane larvi breskvinog smotavca (Cydia molesta).
 
 
Pored breskve, ekonomske štete pravi i u zasadima nektarine, šljive, kruške, jabuke, dunje i kajsije.
Prezimljava u stadijumu gusenice u kokonima u pukotinama kore. Sa kretanjem vegetacije izleću leptiri, polažu jaja na vrhove mladara. Ispiljene larve prve generacije usled nedostatka plodova se ubušuju u mlade vrhove grančica, praveći hodnike dužine i do 10 cm.Vrhovi oštećenih grančica se suše i lome.
 
Ova štetočina u našim uslovima ima 4 generacije godišnje.
U toku leta, larve se ubušuju u plodove, hrane se mesom ploda i zagađuju plod izmetom. Na mestu ubušivanja pojavljuje se kapljica smole. Plodovi gube ekonomsku vrednost.
Posle berbe se pojavljuje četvrta generacija i usled nedostatka plodova ponovo se  pojavljuju oštećenja na vrhovima mladara. Četvrta generacija pravi štete i u zasadima jabuka i dunja.
 
Za suzbijanje ove ekonomski važne štetočine preporučuju se hemijske mere suzbijanja (mogu se pogledati na ovom Portalu u delu  najnovije preporuke/biljna vrsta breskva) kao i rezidba i uklanjanje orezanih delova iz zasada.
Pojava truleži plodova šljive
Na području delovanja RC Jagodina, šljive se zavisno od sortimenta nalaze u različitim fazama zrenja ploda:od početak obojavanja ploda do plod zreo za branje (BBCH 81-87).
 
 
Vizuelnim pregledom zasada šljive na pojedinim lokacijama, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp.).
U proteklom periodu, uslovi su bili veoma povoljni za razvoj gljiva koje prouzrokuju trulež. Period razvoja plodova je pratilo vlažno vreme sa čestim padavinama. U zasadima gde nisu sprovedene hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača truleži, intenzivnije je prisustvo simptoma na plodovima.
Najpre se javljaju simptomi u vidu mrkih pega, zatim dolazi do sporulacije gljive, plodovi omekšavaju. Kasnije tako zaraženi plodovi mumificiraju i suše se i najčešće kao takvi ostaju na granama ili opadaju na zemlju.
Trulež plodova može i  posle branja da se širi, plodovi trule i propadaju.
Ova gljiva prezimljava u mumificiranim plodovima, u oštećenoj kori na granama.
 
 
 
 U cilju suzbijanja ovog patogena treba sprovoditi hemijske i agrotehničke mere.
Hemijska zaštita podrazumeva primenu fungicida u fazi cvetanja i fazi sazrevanja ploda, ukoliko postoji infektivni potencijal i ako su vremenske prilike pogodne za razvoj patogena.
Prilikom primene fungicida voditi računa o karenci  preparata.
Arotehničke mere bi bile pravilno  postavljanje redova radi provetravanja, adekvatno rastojanje između stabala, uklanjanje trulih/mumificiranih plodova sa stabala i sa zemlje.
Zlatasto žutilo u zasadima vinove loze
Na području delovanja RC Jagodina, vizuelnim pregledima zasada vinove loze, registrovani su simptomi zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescense doree. Simptomi su registrovani na više lokaliteta u zasadima  i na manjim površinama od po nekoliko čokota gde se ne sprovode redovne mere zaštite, kao i u napuštenim vinogradima.
 
Na zaraženim čokotima listovi se savijaju obodom prema naličju. Boja zaraženih listova je različita i zavisi od sorte vinove loze. Od tamnoljubičaste boje kod crvenih sorti do svetložute i zlatnožute boje kod belih sorti:
 
 
Prenosilac fitoplazme je cikada Scaphoideus titanus. RC Jagodina prati brojnost cikade na dve lokacije sa intenzivnom proizvodnjom grožđa, Voljavče i Oparić, na žutim lepljivim klopkama i na tim lokacijama nije registrovano prisustvo cikada.
 
Međutim, u napuštenim zasadima i na čokotima na okućnicima i vikendicama, uočena je velika brojnost cikada:
 
 
Ovakva brojnost cikada predstavlja veliku opasnost i za okolne vinograde jer cikade preleću i nastavljaju da se hrane i da šire infekciju fitoplazmom. Na naličju listova registruje se i veliki broj košuljica od presvlačenja cikada:
 
 
Pored zasada gde se ne primenjuje hemijsko suzbijanje cikada, veliku opasnost za širenje ovog oboljenja predstavljaju i napušteni zasadi. Zato se u cilju suzbijanja cikada moraju uključiti svi vinogradari jer samo tako je moguće zaustaviti ovu bolest. U protivnom može doći do širenja bolesti, propadanja i krčenja vinograda.
 
Da ne bi došlo do pojave i širenja zlatastog žutila vinove loze, treba sprovesti sledeće mere:
 
  -koristiti sertifikovane lozne kalemove za podizanje zasada,
 - uklanjati zaražene čokote iz zasada, uništavati divlju lozu u okruženju, uništavati korove,
 - krčenje napuštenih zasada vinove loze,
 - hemijsko suzbijanje cikada.
 
Preporučuje se vizuelni pregled vinograda na prisustvo cikada i prisustvo simptoma zlatastog žutila vinove loze. Ako se primete simptomi bolesti preporučuje se uklanjanje zaraženih čokota, a u slučaju registrovanja cikada primena registrovanih insekticida.
 
Pojava povrtne stenice Nezara viridula
Na području delovanja RC Jagodina, vizuelnim pregledima useva paradajza i paprike, na pojedinim lokacijama i baštama, registruje se prisustvo larvi zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula). Pojava je za sada niskog intenziteta.
 
 
Ova stenica je polifagna štetočina, a štete stvaraju i odrasle jedinke i larve sisanjem biljnih sokova. Sisanjem biljnih sokova na plodovima, plodovi gube tržišnu vrednost. Na mestu uboda se javljaju pege, diskoloracija, plodovi se deformišu, ukus ploda postaje gorak.
Mesto uboda predstavlja ulazna vrata za različite prouzrokovače truleži.
 
Suzbijanje zelene povrtne stenice je veoma otežano, zato što se javljaju u periodu sazrevanja i berbe  plodova, kada je primena insekticida ograničena zbog karence, a u našoj zemlji i nema registrovanih insekticida za ovu štetočinu.
Na manjim površinama preporučuje se mehaničko sakupljanje i uništavanje i korišćenje zaštitnih entomoloških mreža.
Pojava cikade Reptalus panzeri
Na području delovanja RC Jagodina, vizuelnim pregledima useva merkatilnog kukuruza na više lokacija, registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri. Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme, prouzrokovača bolesti crvenilo kukuruza.
 
 
Cikada Reptalus panzeri prezimi u stadijumu larve na korenu pšenice. Odrasle jedinke prelaze na biljke kukuruza na kojima se hrane sokovima floema.
Ženke zatim polažu jaja na koren kukuruza, na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza larve nastavljaju sa razvojem i sledeće godine se pojavljuju odrasle jedinke.
 
Hemijsko suzbijanje  štetočine se ne preporučuje. Da bi se smanjila brojnost cikade i rizik od pojave bolesti crvenila kukuruza, najznačajnija mera je da se ne seje pšenica posle kukuruza. Na taj način se prekida razvoj cikade.
Siva trulež (Botrytis cinerea) na paradajzu
Na području delovanja RC Jagodina, usev  paradajza u plasteničkoj proizvodnji se nalazi u fenofazi razvoja i početak sazrevanja ploda (BBCH 73-81).
 
Obilaskom useva paradajza na punktu Duboka u plasteničkoj proizvodnji, registrovano je prisustvo simptoma sive truleži, prouzrokovač gljiva Botrytis cinerea. Simptomi su registrovani sporadično, na malom broju biljaka.
 
 
Prouzrokovač sive truleži je veoma rasprostranjen i štetan patogen koji predstavlja problem  pri gajenju paradajza u zaštićenom prostoru. Štete najčešće nastaju u objektima u kojima nije pravilno regulisana temperatura i vlažnost vazduha.
 
Infekcija ovom gljivom može nastati u svim fenofazama razvoja biljaka. Kod biljaka koje su u fazi rasađivanja, patogen izaziva poleganje rasada i napadnute biljke brzo propadaju.
Karakteristična je pojava vodenastih pega koje prstenasto obuhvataju stablo.Pojavljuje se i siva prevlaka od sporonosnih organa gljive.Dolazi do sušenja i propadanja biljke iznad mesta prodiranja gljive u biljno tkivo.
 
Suzbijanje bolesti nakon pojave je dosta teško, zato treba preduzeti preventivne mere da do infekcije ne dođe.
 
Osnovna mera u cilju sprečavanja pojave sive truleži u zatvorenom prostoru jeste regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta. Treba smanjiti zalivanje i povećati provetravanje. Obolele biljne  delove treba redovno odstranjivati.
 
Za suzbijanje sive truleži, u usevima paradajza su registrovani sledeći fungicidi:
 
Switch 62,5 WG, Atlas (a.m.ciprodinil+fludioksonil) u količini 0,6-0,8 kg/ha, karenca 3 dana,
Linus (ciprodinil+tebukonazol) 1,6-2 l/ha, karenca 7 dana.
 
Prilikom upotrebe fungicida obavezno se treba pridržavati propisane karence!
1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima