Skip to main content

Region Jagodina

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Jagodina
Prisustvo glodara u usevima pšenice i ječma

Na teritoriji RC Jagodina, vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma, registruje se prisustvo štetnih  glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

 
 

Ove štetočine imaju veliki reproduktivni potencijal, tako da se pri povoljnim uslovima za razvoj, njihova brojnost brzo povećava. Štete nanose u toku cele godine. U periodu setve stnih žita hrane se posejanim zrnima, sakupljaju ih i odnose u podzemne hodnike, praveći zalihe, ostavljajući gole površine u polju. Hrane se i tek izniklim biljkama, pregrizajući biljke zbog zrna i mladih korenčića. Na povećanje brojnosti, pored povoljnih klimatskih prilika, utiče dostupnost hrane, neadekvatna obrada zemljišta, neobrađene parcele u okruženju, utrine i njihovo nesistemično suzbijanje.

 

Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela sa ozimim usevima i utvrđivanje prisustva rupa. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru.

 

Da bi proverili da li su rupe aktivne, potrebno je iste zatrpati, sačekati nekoliko dana, pa ponovo pregledati rupe. Rupe koje su u sledećem obilasku otvorene ubrajamo u aktivne. Ukoliko se pregledom parcela strnih žita registruje brojnost glodara iznad praga štetnosti preporučuje se njihovo suzbijanje. Za ovu svrhu mogu se korisusti registrovani gotovi mamci. Nakon postavljanja mamaka u rupe iste treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja. Uginule glodare treba ukloniti sa parcela.

 

U cilju suzbijanja glodara važne su i preventivne mere zaštite koje podrazumevaju blagovremenu žetvu stnih žita sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strništa, uništavanje korova i duboko oranje.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća

Na području delovanja RC Jagodina prilikom vizuelnih pregleda zasada jabučastog voća (kruške, dunje, mušmule i jabuke) registrovano je prisustvo simptomi bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora).

 
 
 
 
 

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak zasada jabučastog voća i ukoliko uoče karakteristične simptome, a pre jesenjeg tretiranja, da po suvom vremenu, mehanički uklone zaražene biljne delove uz poštovanje higijenskih mera:

 

  - prilikom odsecanja zaraženih biljnih delova, rez mora biti minimum 30 cm u zdravo tkivo,

-  rane na stablima nakon orezivanja treba dezinfikovati preparatima na bazi bakra,

 - odsečene biljne delove nikako ne treba bacati na zemlju nego stavljati u plastične vreće ili u prikolice obložene folijom,

  - orezane biljne delove nakon iznošenja treba spaliti,

  - treba obeležiti stabla koja su bila zaražena radi praćenja u narednom periodu,

  - stabla koja su u većem procentu zaražena ovim patogenom treba mehanički odstraniti iz zasada,

  - treba ukloniti stabla divljih biljaka (stabla gloga i divlje kruške) u okruženju,

  -  prilikom rezidbe treba vršiti dezinfekciju alata, obuće i odeće radnika upotrebom 10% rastvora natrijum hipohlorita ili 70% etil alkohola.

 

Nakon ovih mera preporučuje se jesenje tretiranje jabučastog voća. Tretiranje treba sprovesti nekim od registrovanih preparata na bazi bakra,  kad opadne oko 70% lisne mase uz primenu veće količine vode, po mirnom vremenu, bez padavina, kada je temperatura vazduha iznad 8 °C.

Značaj jesenjeg tretiranja koštičavog voća

Na području delovanja RC Jagodina zasadi koštičavog voća se, zavisno od voćne vrste, sortimenta, lokaliteta i primenjene agrotehnike, nalaze u različitim fazama starenja i početka mirovanja.

 
 

Ovo je period kada je veoma značajno sprovesti jesenje hemijsko tretiranje voćaka kao preventivnu meru za smanjenje infektivnog potencijala različitih vrsta patogena. Takođe, važna je i primena agrotehničkih mera koje podrazumevaju:

-         mehaničko ukanjanje osušenih stabala iz voćnjaka,

-        orezivanje i uklanjanje osušenih grane i grančica iz zasada,

-         uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova sa stabala, jer predstavljaju infektivni potencijal nekih vrsta patogena za narednu vegetaciju,

-         uklanjanje opalih i trulih plodova iz voćnjaka.

 

Mumificirani plodovi u zasadima koštičavog voća

 

Mumificirani plodovi breskve
Mumificirani plodovi šljive
Sušenje grana breskve

 

Sprovođenje hemijskih mera zaštite preparatima na bazi bakra u voćnim zasadima, u ovom periodu, ima za cilj dezinfekciju stabala i smanjenje infektivnog potencijala patogena koji prezimljavaju u voćnjaku, kao što su: prouzrokovač šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophilla), prouzrokovač rak rana i sušenja voćaka (Cytospora cincta), gljive iz roda Monilinia koje prouzrokuju trulež plodova, grana i grančica, prouzrokovača bakterioznih oboljenja (Pseudomonas syringae) i drugih.

 

Simptom šupljikavosti lišča koštičavog voća na listu breskve i šljive

 

 

Jesenje tretiranje koštičavog voća treba sprovesti kad opadne minimum 70% lišća sa stabala, uz utrošak veće količine tečnosti po hektaru, kako bi se biljke „okupale“ i depozit primenjenog preparata dospeo do svih mesta prezimljavanja patogena. Sprovođenje tretmana se preporučuje po mirnom i suvom vremenu na temperaturi vazduha iznad 8 ˚C.

Crna trulež kupusnjača (Xanthomonas campestris pv.campestris)

Na području delovanja RC Jagodina, usev kupusa namenjen za jesenju proizvodnju se nalazi u fazi glavice od 80% do 90% od krajnje veličine (BBCH 47-48).

 

Vizuelnim pregledom useva kupusa, na više lokaliteta, registrovani su simptomi crne truleži kupusa koje prouzrokuje bakterija Xanthomonas campestris pv. campestris na pojedinačnim biljkama.

 
 

Infekcija biljaka ovim patogenom je moguća u svim fazama razvoja kupusa. Kada dođe do infekcije rasada, rasad vene i dolazi do propadanja mladih biljaka. Kod starijih biljaka, infekcija kreće od ivica liski. U početku infekcije uočavaju se hlorotične pege koje se klinasto šire od ivice lista prema unutrašnjosti i simptomi dobijaju izgled slova ,,V". Posle izvesnog vremena ceo list žuti i vene. Kada bakterija dospe u sprovodne sudove, biljke slabo napreduju, zaostaju u porastu, a glavice se ili ne formiraju ili su kržljave. Zaražene biljke često napadaju sekundarni patogeni usled čega dolazi do potpunog propadanja biljaka.

Razvoju ove bakterije pogoduje toplo i vlažno vreme i prohladne noći. Prezimljava u zemljištu, a zadržava vitalnost i do tri godine. Širenje ove bakterije vrši se pomoću vode za navodnjavanje i kišnim kapima, a značajnu ulogu imaju i insekti, puževi i oruđa za rad.

 

U cilju zaštite od ovog patogena poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje: korišćenje tolerantnih sorti i hibrida kupusa, korišćenje zdravog semena, dezinfekcija semena i toplih leja, uništavanje obolelih biljnih ostataka i korovskih biljaka, suzbijanje insekata i puževa golaća kao vektora, primena plodoreda u trajanju od najamanje 3 godine i pravilna upotreba đubriva.

Šupljikavost lišća šljive (Stigmina carpophila)

Na području delovanja RC Jagodina, vizuelnim pregledima zasada šljive, u pojedinim zasadima u kojima nisu adekvatno sprovedene hemijske mere zaštite, registrovano je prisustvo simptoma šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila). 

 
 

Ovaj patogen napada mnoge vrste koštičavog voća kao što su: šljiva, trešnja, višnja, breskva, nektarina, kajsija i dr, a može doći do infekcije lista, ploda, lastara, pupoljka i cvetova.

Simptomi na listovima su ispoljavaju u vidu okruglih crveno-smeđih pega sa tamnijim rubom. Unutrašnji deo pege nekrotira, izumire i ispada usled čega list postaje šupljikast. Kod kasnijih zaraza tkivo iz pega ne ispada. Zaraženo lišće često opada pre vremena. Na zaraženim plodovima se javljaju neravne, plutaste pege koje liče na kraste ili bradavice što umanjuje njihov kvalitet. Zaraženi pupoljci su tamni i iz njih često curi smola. Zaraza cvetova nastaje ili preko zaraženih pupoljaka ili kada na mestu formiranja cvasti nastaju rak rane, kada dolazi do propadanja cele cvasti. Na mladarima su pege purpurne ili mrke, one se vremenom šire i nastaju rak rane često prekrivene gumoznim eksudatom. Sa razvojem bolesti, mladari mogu biti prstenasto obuhvaćeni zbog čega izumiru.

 

Ovaj patogen se održava u vidu spora u rak-ranama na mladarima i u pupoljcima. Vlažno vreme pogoduje razvoju ovog patogena. Patogen prodire direktno u list klijanjem konidija. Prodiranje se obavlja i sa lica i sa naličja lista. U toku jedne vegetacije ima više sekundarnih zaraza.

 

U cilju suzbijanja ovog patogena veoma su važne mehaničke mere koje podrazumevaju uklanjanje zaraženih grana i grancica rezidbom i njihovo uništavanje. Hemijske mere zaštite podrazumevaju tretmane preparatima na bazi bakra u jesen kada opadne 70% lisne mase i u proleće uoči bubrenja lisnih pupoljaka. U toku vegetacije, nakon cvetanja, mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija mankozeb, kaptan i ciram.

Pegavost lista kruške (Mycosphaerella pyri)

Na području delovanja RC Jagodina vizuelnim pregledom zasada krušaka, na pojedinačnim stablima, registrovano je prisustvo simptoma pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri).

 
 

Ovaj patogen je široko rasprostranjen u našoj zemlji, ali za sada ne predstavlja ekonomski značajnu bolest u zasadima gde se redovno sprovode hemijske mere zaštite. Najveće štete može prouzrokovati u rasadničkoj proizvodnji i na zasadima malih površina, na okućnicama i vikendicama, koji nisu u intenzivnoj proizvodnji.

 

Simptomi se javljaju na licu i naličju lista u vidu nepravilnih, sitnih pega, a u njihovom centru formiraju se crni, razbacani piknidi. Na jednom listu se može formirati više pega koje se vremenom spajaju pri čemu se stvaraju veće nekrotične površine. Prilikom jačeg napada može doći do opadanja lišća krajem leta. Ova bolest se retko javlja i na plodovima.

 

Parazit prezimljava u opalom lišću. U toku zime i u proleće formiraju se peritecije sa askusima i askosporama. U proleće (tokom aprila i maja), sa povoljnim uslovima, dolazi do oslobađanja askosopra koje vrše infekcije. Primarne zaraze nastaju samo od askospora  i traju veoma kratko, svega nekoliko kišnih dana. Nakon primarnih infekcija nastupa period inkubacije koji traje 14 dana, a posle mesec dana, u okviru pege formiraju se piknidi sa piknosporama. Piknospore izazivaju sekundarne infekcije u toku vegetacije. U povoljnim vremenskim uslovima, kada ima dovoljno kiše za rasejavanje piknospora, dolazi do jačih zaraza.

 

U cilju suzbijanja prouzrokovača lisne pegavosti kruške se ne sprovode posebne mere zaštite, već se ona uspešno suzbija u okviru sprovođenja mera zaštite kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venuria pirina).

Zdravstveno stanje merkatilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Jagodina izvršen je monitoring merkantilnog kukuruza pred berbu. Vizuelnim pregledom obuhvaćeni su hibridi ranih i kasnih grupa zrenja. Iz svake grupe pregledano je po 10 parcela na različitim lokacijama.

 

Po parceli je pregledano najmanje 100 klipova radi utvrđivanja prisustva gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium i oštećenja od insekata (Ostrinia nubilalis- kukuruzni plamenac i Helikoverpa armigera-pamukova sovica) na klipovima.

 

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja su sledeći:

-      oštećenja od insekata (pamukova sovica - Helicoverpa armigera i kukuruzni plamenac-Ostrinia nubilalis) na 3% do 62% klipova,

-      prisustvo simptoma od gljiva iz roda Fusarium na 1% do 7% klipova,

-      prisustvo simptoma od gljiva iz roda Aspergillus na do 2% klipova,

-      prisustvo kombinovanih simptoma oštećenja od insekata i gljiva iz roda Fusarium na 1% do 9% klipova,

-      prisustvo kombinovanih simptoma oštećenja od insekata i gljiva iz roda Aspergillus na 1% do 4% klipova.

 
Crna pegavost kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola)

Na području delovanja RC Jagodina, usev kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi od početka formiranja glavice do glavice dostigle 30% očekivane veličine (BBCH 41-43).

 

Vizuelnim pregledima useva na pojedinim parcelama uočeni su simptomi crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na listu.

 
 

Prouzrokovač crne pegavosti je gljiva koja pored kupusa napada i druge biljke iz porodice kupusnjača. Karakteristični simptomi su kružne pege u obliku meta na listovima koje se najčešće javljaju na donjim, najstarijim listovima. Kružne pege se prvo pojavljuju kao hlorotične zone koje postepeno postaju tamne, koncentrične pege. Unutar pega tkivo nekrotira i suši se. Simptomi bolesti se obično javlju kod biljaka koje se razvijaju u nepovoljim uslovima za razvoj kao što su biljke na uvratinama, razoru, delovima parcele koji se ne navodnjavaju i dr.

 

Najveće štete od ovog patogena mogu da nastanu ako se bolest pojavi u fazi rasada. Na mladim biljkama javljaju se tamne pege koje izazivaju poleganje rasada. Ako se takve biljke rasade one zaostaju u porastu i ne daju pun prinos.

 

Kod biljaka kupusa u polju, patogen se razvija na najstarijem, donjem lišću, koje se odbacuje, pa se ova bolest ne smatra posebno opasnom.

 

Bolest se širi konidijama koje prodiru kroz stomine otvore na lišću. Raznose se kišom, vetrom, alatom i mašinama koje se koriste u radu, kao i  životinjama. Micelija može da se prenese i semenom. U toku zime održava se u biljnim ostacima i korovskim biljkama iz porodice Brasicaceae.

 

S obzirom da se radi o parazitima slabosti osnovne mere borbe su preventivne mere:

 - višegodišnji plodored,

 - uklanjanje biljnih ostataka,

 - korišćenje zdravog semena i rasada,

 - dezinfekcija semena,

 - suzbijanje korovskih biljaka.

 

U toku vegetacije u cilju suzbijanja ovog patogena mogu se koristiti  kontaktni fungicidi na bazi aktivne materije mankozeb preventivno pred padavine. Ukoliko dođe do širenja simptoma prema standardu Evropske organizacije za zaštitu bilja (EPPO) PP 2/7(1), u slučaju širenja simptoma, moguća je primena sistemičnih fungicida na bazi aktivne materije difenokonazol.

Prisustvo stenica iz familije Pentatomidae

Na području rada RC Jagodina, vizuelnim pregledima poljoprivrednih kultura, registrovano je značajno prisustvo različitih vrsta stenica (Pentatomide) u usevima  kukuruza, soje, paprike, paradajza, u zasadima šljive, breskve, kajsije, jabuke, kruške  kao i  u baštama i okućnicama. 

 

Za sada su najveće brojnosti stenica registrovane na okućnicama i baštama i usevima i zasadima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji. Međutim, u narednim sezonama, usled povećanja njihove brojnosti, postoji visok rizik od nastanka šteta i u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

 

Najznačajnije vrste stenica koje su u ovoj sezoni pričinile i najveće štete su:  zelena ili povrtna stenica (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys). Takođe, u zasadima krušaka i na korovskoj flori registrovano je i prisustvo prugaste stenice (Graphosoma lineatum) u većim brojnostima.

Jajno leglo braon mramoraste stenice na kajsiji i odrasla jedinka na šljivi
 
 
Odrasla jedinka prugaste stenice (Graphosoma lineatum) na mladaru kruške
 
 
Jajno leglo braon mramoraste stenice i zelene stenice na kukuruzu
 
 
Odrasle jedinke zelene stenice na kukuruzu
 
 

Najveće štete registrovane su u usevima paparike i paradajza. Svojim usnim aparatom za bodenje i sisanje odrasle jedinke i larve stenica buše pokožicu ploda i na mestu ishrane dolazi do promene boje. Na mestu uboda, sa unutrašnje strane ploda stvaraju se zadebljanja. Napadnuti plodovi imaju gorak ukus i smanjuje se njihova upotrebna vrednost.

Odrasla jedinka braon mramoraste stenice na paprici i zelene stenice na paradajzu

 

 
Ispiljeno jajno leglo stenice na listu kupusa
 
 

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ovih štetočina. Dobru efikasnost su pokazali insekticidi iz grupe piretroida, ali oni suzbijaju i korisne insekte, a može doći i do pojave rezistentosti. Zatim, postoji i ograničenje primene insekticida u vreme zrenja plodova i berbe kad se ove štetočine i pojavljiju u većoj brojnosti, zbog nemogućnosti da se ispoštuje karenca primenjenih preparata.

Da bi se smanjila brojnost stenica, hemijsko tretiranje je moguće po ivicama parcela ili na mestima gde se one najviše grupišu. Od aktivnih materija mogu se koristiti preparati na bazi cipermetrina ili deltametrina.

Na manjim površinama, okućnicama i baštama, moguće je mehaničko sakupljanje jajnih legala i odraslih jedinki i larvi stenica. Takođe i postavljanjem lovnih klopki,  plastičnih čaša sa vodom ili postavljanjem lepljivih mamaka, može se uticati na smanjenje njihove brojnosti, a samim tim i šteta.

Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) jabučastog voća

Na području delovanja RC Jagodina, tokom vizuelnih pregleda zasada kruške, dunje, mušmile i jabuke, na pojedinačnim mladarima, registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

Simptomi se mogu videti na mladarima koji su povijeni i imaju izgled pastirskog štapa.

 
 

Bakteriozna plamenjača je veoma destruktivan patogen koji napada sve biljne delove. Prezimljava u rak-ranama, zaraženim plodovima i granama. Na početku vegetacije u specifičnim uslovima temperature i vlage dolazi do aktivacije bakterije i infekcije cvetova. Iz zaraženih biljnih delova, u povoljnim uslovima za razvoj bakterije, dolazi do curenja bakteriskog ekskudata koji služi za dalje širenje ove bolesti, putem kiše, insekata, vetra, ptica i čoveka. Usled infekcija prouzrokovačem bakteriozne plamenjače može doći do velikih šteta pogotovo u mladim zasadima i  u zasadima u kojima je u ovoj i u prošloj vegetaciji registrovano prisustvo bakterije.

Proizvođačima jabučastog voća se preporučuje obilazak voćnjaka i utvrđivanje prisustva simptoma bakteriozne plamenjače. Ukoliko se registruje prisustvo ovog patogena preporučuje se, po suvom i toplom vremenu, mehaničko uklanjanje zaraženih biljnih delova uz osnovne higijenske mere:

·        formiranje dezinfekcione barijere oko zasada,

·        dezinfekcija alata, obuće i odeće radnika sa 10% rastvorom natrijum hipohlorita  ili 70% rastvorom etil alkohola,

·        rez prilikom odstranjivanja zaraženih delova mora biti takav da obuhvati 30 cm zdravog tkiva kod jabuke i 50 cm kod kruške,

·        rane na drvenastom delu potrebno je dezinfikovati premazivanjem sa 3% rastvorom bakarnih preparata,

·        odsečene delove nikako ne bacati na zemlju već ih stavljati u pvc vreće ili u prikolice obložene folijom,

·         spaljivanje zaraženih biljnih delova,

·        zaražena stabla obeležiti vidljivom trakom ili bojom i nakon 7 dana ponovo pregledati pa ukoliko je potrebno ponoviti postupak mehaničkog uklanjanja,

·        nakon odstranjivanja zaraženih biljnih delova preporučuje se tretman preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima