Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac
Crna pegavost kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola)

Na terenu RC Kragujevac kupus namenjen jesenjoj proizvodnji nalazi se u fazi glavica dostigla 30% od očekivane veličine (BBCH 43).

Na pojedinim parcelama pod kupusom primetni su simptomi crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na listu.

velika slika

Crna pegavost kupusa je gljivična bolest koja se javlja i na drugim kupusnjačama. Izaziva simptom pegavosti lista na kupusu (tipične alternariozne pege oblika mete), a najčešće se javlja na donjem, najstarijem lišću.

Najveće štete može naneti u proizvodnji rasada, gde stvara sitne, tamne pege na stablu klijanaca što dovodi do poleganja rasada. Kad se takve biljke rasade, one ostaju manje i ne postižu pun prinos.

Što se tiče proizvodnje u polju, pošto se uglavnom javlja na starijem lišću koje se odbacuje, ne smatra se naročito opasnim oboljenjem. Kružne pege se najpre javljaju u obliku hlorotičnih zona koje postepeno prerastaju u tamne, koncentrične pege. Simptomi bolesti najpre se uočavaju na oslabljenim biljkama, odnosno biljkama koje se razvijaju u nepovoljnim uslovima (uvratine, razor, delovi parcele koji se ne zalivaju i slično).

Bolest se širi konidijama (skupljene u konidiofore na hifama) koje prorastaju kroz stome na listu. Raznose se putem kiše, vetra, alatom i mašinama, kao i životinjama, dok se micelija može preneti i semenom. Održava se preko zime u korovskim biljkama iz familije Brasicaceae.

S obzirom da se radi o parazitima slabosti najznačajnije mere borbe su preventivne mere koje podrazumevaju višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, korišćenje zdravog semena i rasada, dezinfikcija semena i suzbijanje korova. U toku vegetacije u cilju zaštite od ovih patogena mogu se koristiti fungicidi kontaktnog delovanja na bazi aktivne materije mankozeb preventivno pred padavine. Ukoliko se uoči širenje simptoma prema eppo standardu PP 2/7(1) mogu se koristiti fungicidi sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije difenokonazol.

Dudovac (Hyphantria cunea)

U pojedinim nedovoljno održavanim i negovanim zasadima šljive na terenu RC Kragujevac zapaženo je prisustvo dudovca (Hyphantria cunea).

gusenice dudovca

Na svetlosnim lovnim klopkama tokom jula i avgusta meseca, kad se i inače pojavljuju leptiri druge generacije, registrovan je povećan ulov imaga ove insekatske vrste.

U pitanju je polifagna vrsta koja napada veći broj domaćina. Štetna je za različite voćke (dud, šljiva, trešnja, jabuka, kruška, orah…), ali napada i pojedine zeljaste vrste biljaka, poput deteline, lucerke i plavog patlidžana. Poreklom je iz Severne Amerike odakle se proširila po Evropi.

Prezimi lutka u pukotinama kore i sličnim skrovitim mestima, a u proleće se pojavljuje leptir prve generacije koji polaže jaja u formi jajnih legala svetlo-zelene boje koja se teško uočavaju. Gusenice žive u zajednici u paučinastim guseničnim gnezdima.

izgled guseničnog gnezda na stablu šljive

Boja larve varira od žute do zelene, što zavisi od ishrane. Imaju karakterističnu široku smeđu prugu duž leđa i žute pruge na bokovima, s bradavicama iz kojih izbijaju tamne dlake. U početku je gusenično gnezdo malo i teže ga je zapaziti a kasnije, s porastom gusenica, raste i može da prekrije celu krošnju drveta. Razvija dve generacije u toku jedne godine, s tim što u uslovima tople jeseni može započeti i treću. Gusenice nakon što se raziđu iz gnezda mogu da izazovu golobrst.

Proizvođačima se preporučuje obilazak zasada i ukoliko se registruje prisustvo guseničnih gnezda, njihovo mehaničko uklanjanje. Ako je prisutno 2 do 5 guseničnih gnezda po stablu, preporučuje se sprovođenje hemijskog tretmana nekim od registrovanih insekticida.

Značaj integralnog pristupa u zaštiti jabuke od jabukinog smotavca

Na terenu RC Kragujevac berba ranih sorti jabuka (Gala) je u toku ili pri kraju, dok se srednje i kasne nalaze u fazi početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar (BBCH 81), do faze napredovanje zrenja: povećanje intenziteta boje karakteristične za kultivar (BBCH 85).

Zbog zahteva ruskog tržišta dosadašnja uobičajena praksa bila je da se pojedine sorte beru i pre optimalnog vremena za berbu, odnosno pre tehnološe zrelosti. Nakon što je Ministarstvo poljoprivrede zabranilo izvoz u Rusku Federaciju jabuke ubrane pre tehnološke zrelosti, značaj poštovanja karence je postao očigledan.

Prevremeno ubrani plodovi u slučaju da su tretmani vršeni imajući na umu projektovano vreme berbe u momentu tehnološe zrelosti, rezultirali bi povećanim sadržajem aktivnih materija i njenih metabolita u plodu u odnosnu na maksimalno dozvoljene koncentracije propisane regulativom zemlje uvoznice, u ovom slučaju Ruske Federacije. Iako je u sistemu PIS vođeno računa o ovoj činjenici, rizik da se ovakvi plodovi nađu u pošiljkama i eventualno kompromituju sav izvoz iz republike Srbije namenjen ruskom tržištu je doveo do zabrane izvoza ovakvih plodova.

Ova situacija naglašava i značaj integralne zaštite bilja, čiji je prognozno-izveštajni sistem neraskidivi deo. Naime, osim značaja poštovanja karence neophodno je voditi računa i o antirezistentnoj strategiji prilikom odabira preparata i njihovog pozicioniranja u šemi zašte bilja, odnosno maksimalnom broju tretmana (MBT) za svaki od njih.

Kod završnih tretmana posebno je potrebno obratiti pažnju na karencu preparata a budući da su se u dosadašnjim tretmanima koristile različite aktivne materije jednako je važno povesti računa o MBT korišćenih preparata kako bi pao izbor na onaj optimalni sa stanovišta antirezistentne strategije. U zavisnosti od broja tretmana i korišćenih preparata ali i eventualne rezistentnosti lokalnih populacija, do izraza dolazi mehanizam delovanja pesticida. U tabeli 1 su navedeni preparati, karence i maksimalni broj tretmana za zaštitu od jabukinog smotavca (Carpocapsa pomonella), kao najaktuelnijeg problema u zaštiti jabuke.

Štetni organizam

Preparat (a.m.) doza/koncentracija

MBT

Karenca

IRAC KOD




Carpocapsa pomonella

Exirel (cijantraniliprol)

2

7

28

Avaunt (indoksakarb)

2

7

22A

Runner 240 SC (metoksifenozid)

2


14

18

Coragen 20-SC (hlorantraniliprol)

2

14

28

Affirm 095 SC (emamektin)

2

7

6

Carpovirusine Evo 2

(Cydia pomonella granulovirus CpGV-R5)

10

3

31

Madex twin (Cydia pomonella granulovirus CpGV-V22)


10

1

31


Antirezistentna strategija podrazumeva alternaciju među preparatima različitog mehanizma delovanja (IRAC kod) kako bi se eventualna pojava rezistentnosti maksimalno odložila u lokalnim populacijama ciljanog štetnog organizma. U tabeli 2 su date aktivne materije registrovane u svetu protiv jabukinog smotavca na koje do sada nije registrovana pojava rezistentnosti u svetu.



Grupa insekticida

Način delovanja

Aktivna materija

Piretroidi

3A

Fenvalerat/Esfenvalerat

Permetrin

Bifentrin

Gama-cihalotrin

Tau-fluvalinat

Mikrobiološki insekticidi

Bacillus thuringiensis sub sp. kurstaki


Spinosini

5

Spinosad

Spinetoram

Regulatori rasta

7B

Piriproksifen

Neonikotinoidi

4A

Tiametoksam

Avermektini

6

Emamektin-benzoat

Antranil-diamid insekicidi

28

hlorantraniliprol

Oksadiazini

22A

indoksakarb

Poređenjem podataka iz tabela 1 i 2, imajući na umu registracije preparata u našoj zemlji, kao i činjenicu da određeni broj aktivnih materija više nije u opticaju, može se zaključiti da zbog kratke karence i specifičnog načina delovanja, kao i povoljnog statusa kad je reč o izostanku pojave rezistentnosti, za završne tretmane je poželjno koristiti preparate na bazi hlorantraniliprola, indoksakarba, emamektina,… poštujući maksimalan dozvoljen broj tretmana i modalitet dejstva već korišćenih preparata.

Činjenica koja dodatno usložnjava zaštitu jabuke u ovoj godini jeste povlačenje određenog broja preparata iz grupe organofosfata, piretroida i neonikotinoida sa tržišta što takođe pojačava naglasak na integralnoj zaštiti bilja i neophodnost korišćenja alternativnih biopesticida. Zbog kratkoće karence, ali i načina delovanja koji je potpuno drugačiji od organosintetičkih preprata, kao deo antirezistentne strategije, postoji mogućnost korišćenja preparata na bazi granulovirusa. U pitanju su virusi koji ispoljavaju štetno dejstvo na gusenice jabukinog smotavca. Međutim, da bi oni bili dovoljno efikasni, potrebno ih je koristiti u skladu s preporukama PISa jer je za pravovremenu upotrebu neophodno praćenje populacije jabukinog smotavca. Oni su najefikasniji u vreme kad se pojave mlade gusenice a pre ubušivanja u biljno tkivo. Kako se jabukin smotavac sada nalazi u fazi kada je u toku piljenje larvi treće generacije, ovi preprati bi za ovu sezonu mogli naći svoje mesto nakon što četvrta generacija počne svoju aktivnost, o čemu će RC Kragujevac blagovremeno dati signal. Zbog razvučene eklozije ove vrste, tretman je potrebno ponoviti posle desetak dana, ili i pre u slučaju obilnih padavina (preko 45 mm). Oni se inače mogu koristiti i u toku vegetacije za sve ostale generacije, na maksimalno dva uzastopna generacijska ciklusa. Sunčevo zračenje inaktivira dejstvo ovog bioinsekticida, pa je preporuka da se tretman vrši u večernjim satima.

Zanimljivo je reći i to da je u svetu u pojedinim regionima zabeležena pojava rezistentnosti i na ove biopreprate. U svetu se inače za suzbijanje jabukinog smotavca koriste i preparati na bazi Bacillus thuringiensis sub sp. kurstaki, ali pomenuti preparati na bazi granulovirusa su pokazali veću efikasnost.

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)
Na terenu RC Kragujevac, u zavisnosti od roka setve i primenjene agrotehnike, merkantilni kukuruz se nalazi u fazi od približno sva zrna dostigla punu veličinu do rana voštana zrelost: zrna meka, sadrže oko 45% suve materije (BBCH 77-83).
 
Na svetlosnoj lampi i dalje se beleži ulov imaga kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis), a vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza utvrđeno je prisustvo jajnih legala ove štetočine u niskom indeksu napada. Štaviše, veliki procenat pregledanih jajnih legala (do 50%) parazitiran je od strane parazitne osice iz roda Trichogramma.
 
 
U pitanju je štetočina koja osim kukuruza napada i papriku, a značajna je jer pored direktnih šteta oštećenjima od ishrane larvi olakšava ulazak različitim gljivičnim patogenima, poput Aspergilus vrsta, od kojih neke mogu produkovati mikotoksine (aflatoksin) čije prisustvo u hrani namenjenoj za ljudsku i stočnu upotrebu može biti štetno po zdravlje, odnosno ima kancerogeni efekat.
 
Pošto je ova insekatska vrsta najštetnija u semenskoj proizvodnji i proizvodnji kukuruza šećerca, koje su bez većeg značaja na našem regionu, a osim toga je u visokom procentu parazitirana, ove godine ne očekuje se značajna direktna šteta koja se ogleda u oštećenju i lomljenju biljaka.
 
U svakom slučaju, proizvođačima se može preporučiti obilazak površina pod merkantilnim kukuruzom i u slučaju prisustva položenih jajnih legala na najmanje 10% biljaka, insekticidni tretman nekim od preparata:
 
Affirm 095 SG (a.m emamektin benzoat) … 1,5-2 kg/ha
Ampligo 150 ZC (a.m hlorantraniliprol, lambda-cihalotrin) … 0,2-0,3 l/ha
Avaunt 15 EC (a.m indoksakarb) … 0,17-0,25 l/ha
Coragen 20 SC (a.m hlorantraniliprol) … 0,1-0,15 l/ha
 
Važno je napomenuti da ukoliko se pregledom utvrdi prisustvo parazitiranih jajnih legala osicama Trichogramma, koja se upadljivo razlikuju svojom crnom bojom (na slici), prednost je potrebno dati preparatima na bazi aktivne materije hlorantraniliprol zbog izražene selektivnosti na korisne organizme.
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na terenu RC Kragujevac na klopkama sa mirisnim atraktantima postavljenim u zasad kupine, uhvaćene su prve jedinke azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) za ovo područje.

 

D.suzukii-ženka

 

Pošto je u pitanju relativno nova, introdukovana vrsta u nas, domaći naziv za ovu mušicu ne postoji pa se uslovno koristi ime "azijska voćna mušica". U pitanju je invazivna vrsta poreklom iz Azije koja se proširila i na druge delove sveta. Danas je prisutna u više zemalja Evrope i Severne Amerike. Glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima koje ovaj patogen parazitira, a to su plodovi različitih voćnih vrsta, poput maline, kupine, jagode, breskve, grožđa, trešnje, šljive i druge. Dakle, širok je krug domaćina što čini suzbijanje ove štetočine otežanim.

 

Zbog aktuelnosti izvoza breskve i nektarine sa našeg područja, naročito za Rusku Federaciju, gde ova štetočina ima karantinski status, proizvođačima ovog, ali i sveg ostalog voća koje pomenuta štetočina napada, a čija proizvodnja je okrenuta izvozu, skrećemo pažnju na opasnost od pojave azijske voćne mušice u plodovima voća tokom i posle berbe.

 

Još jedna činjenica koja ograničava zaštitu jeste veliki broj generacija u toku godine (u povoljnim uslovima do 15). Za razliku od većine Drosophila vrsta, ova parazitira zrele plodove voća, dok je ono još na biljci, dakle uoči same berbe. To postiže zahvaljujući svojoj snažnoj testerastoj legalici kojom zaseca epidermis ploda i polaže jaja u unutrašnjost iz kojih se razvijaju larve. One se dalje hrane sadržajem ploda, a iz njih se najposle razvijaju lutke koje mogu biti ili unutar ili na površini ploda. Na kraju ciklusa pojavljuje se imago koji prezimi. Jedna ženka ove mušice može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu, ali kako jedan plod može posetiti više ženki, to se iz istog ploda može izleći 60-70 jedinki. Reprodukcioni ciklus je veoma kratak i varira između 1 i 2 nedelje, u zavisnosti od uslova sredine, što znači da samo jedan par može da produkuje stotine jedinki u potomstvu za samo nekoliko nedelja. Kada se ovako veliki reprodukcioni potencijal uzme u obzir zajedno sa razvijenom svetskom trgovinom kojom se ovaj parazit intenzivno širi, kao i sa velikim brojem generacija koje razvija tokom godine, onda postaje jasno da je po sredi potencijalno veoma opasna štetočina, čiji uticaj na poljoprivredu naše zemlje ne može da se potceni, zbog činjenice da parazitira mnoge voćne vrste koje su od ekonomskog značaja.

 

Osim direktnih šteta koje izaziva ishrana unutar ploda, postoje i indirektne štete zbog pojave sekundarnih parazita, gljivica i bakterija, koje uzrokuju trulež. Na pojedinim parcelama pod breskvom u SAD, pričinjena je 100% šteta.

 

Azijska voćna mušica preferira područja visoke vlažnosti i umerene temperature, dakle umereno- kontinentalni klimat kakav vlada na našim prostorima. Može se očekivati dalja adaptacija ovog parazita u našim uslovima, pogotovo jer, po podacima EPPO, hladna zima nema veći uticaj na stepen preživljavanja insekta.

 

Naši poljoprivredni proizvođači vizuelno teško mogu da razlikuju pomenutu vrstu od ostalih voćnih mušica koje su odomaćene na našem terenu, poput vinske mušice, Drosophila melanogaster. Pouzdana identifikacija moguća je samo u laboratorijskim uslovima, i to naročito na osnovu specifično građene testeraste legalice, koja je upadljivo razlikuje od ostalih vrsta istog roda, što je i razlog zašto je ona u stanju jaja da polaže u zreo plod tokom vegetacije, što nije svojstveno za neke druge vrste.

 

Upravo zbog činjenice da štete pričinjava u vreme neposredno pred berbu, zaštita hemijskim sredstvima zbog trajanja karence je otežana, a način života larve koji se odvija unutar ploda takođe usložnjava hemijsku zaštitu. Osim toga, primena feromona i feromonskih klopki nije moguća jer ova vrsta ne produkuje seksualne feromone kojima privlači jedinke iste vrste tokom parenja, već se kopulacija odvija na mestu ishrane, odnosno na voćnim plodovima kojima bivaju privučene jedinke oba pola ove vrste radi ishrane.  Zbog toga se akcenat daje na higijenskim merama koje preventivno mogu uticati na ograničenje populacije ovih insekata. Tu spadaju orezivanje i uklanjanje infestiranih plodova. Takođe se preporučuje ukljanjanje prezrelih i trulih plodova i skraćivanje perioda berbe. Potrebno je uništiti sve potencijalne biljke domaćine (divlja kupina, dženarika, zova i dr.) u okolini parcele. Zapušteni i neodržavani voćnjaci osetljivih vrsta bi trebali biti iskrčeni.

 

Drugi način kontrole populacije ove štetočin je masovno izlovljavanje pomoću klopki na osnovu mirisnog atraktanta a njihov dizajn je veoma jednostavan, tako da ih naši proizvođači mogu sami kreirati i postaviti u svojim voćnjacima. One se mogu napraviti od plastičnih flaša na kojima se izbuše rupice pri sredini, za ulaz mušice, dok se bliže grliću načini otvor prekriven gazom, odakle isparava atraktant koji privlači insekte. Sam atraktant se pravi od mešavine jabukovog sirćeta (1,5 dl) i crnog vina (1,5 dl), uz nekoliko kapi deterdženta.

 

Mnogo nade se polaže u mogućnost biološke kontrole korišćenjem parazitne osice iz roda Phaenopria.

 

Obična kruškina buva (Cacopsylla piri)
Na lokalitetu Vinča, kruška sorte Santa Maria nalazi se u fazi početak zrenja, pojavljuje se boja karakteristična za kultivar (BBCH 81).
 
Vizuelnim pregledom utvrđeno je prisustvo svih razvojnih stadijuma obične kruškine buve (Cacopsylla piri):
položena jaja u indeksu napada 18
imago u indeksu napada 41
mlađe larve u indeksu napada 6
starije larve u indeksu napada 7
 
 
 
 
 
U toku je let imaga četvrte letnje generacije i polaganje jaja obične kruškine buve.
 
RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem biologije ove štetočine i blagovremeno će signalizirati vreme za tretman.
Kraj primarnih infekcija gljivom Blumeriella jaapii
Na terenu RC Kragujevac zasadi višnje se nalaze u fazi plod zreo za branje (tehnološka zrelost) do plodovi sazreli za ishranu, imaju tipičan ukus i boju (BBCH 87-89).
 
Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća višnje ustanovljeno je da su apotecije gljive prouzrokovača pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) potpuno ispražnjene, što znači da je završen period primarnih infekcija ovim patogenom.
 
Preventivne mere zaštite od karantinskog patogena Monilinia fructicola
Na terenu RC Kragujevac šljive se nalaze, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, u fenofazi plodovi dostigli 70% krajnje veličine do početka obojavanja ploda (BBCH 77-81).
 
U pojedinim zasadima primetni su simptomi karakteristični za monilioznu trulež plodova.
 
 
Kao i ostale koštičave vrste, šljiva je podložna napadu gljive Monilinia fructicola. Ova gljiva naročito može biti štetna za nektarinu i breskvu, ali i višnju, trešnju, kajsiju i u manjoj meri za jabučaste voćne vrste. Kod nas se nalazi na listi karantinskih organizama IA deo II, što znači da je na pojedinim regionima naše zemlje prisutna dok drugde nije a njeno je unošenje i širenje u Republiku Srbiju zabranjeno. U programu posebnog nadzora na prisustvo M.fructicola proizvodni region RC Kragujevac pokazao se kao zona sa prisustvom ovog parazita.

Simptomi na plodovima su lako prepoznatljivi i na osnovu izgleda teško se mogu razlikovati od simptoma koje prouzrokuju druge gljive istog roda. Uključuju pojavu mrkih pega koje se postepeno šire i zahvataju celokupan plod (mrka, smeđa trulež) a kasnije sporulacijom dovode do pojave beličastih koncentričnih tvorevina. Takvi plodovi se suše, smežuravaju i očvrsli ostaju na granama ili padaju na zemlju (mumificirani plodovi). Oni predstavljaju dalji izvor inokuluma. Pored vidljivih simptoma, mogu postojati i plodovi bez simptoma koji su ipak inficirani (latentne infekcije). Važno je napomenuti da plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja i to najčešće kroz različite povrede, ali i kroz prirodne otvore i direktnim prodorom kroz kutikulu. S tim u vezi, period intenzivnog porasta nekoliko nedelja pred berbu smatra se najosetljivijim. Kako se približavamo periodu koji je kod šljive najkritičniji kad je u pitanju infekcija ovom gljivom, a prisutni su uslovi koji pogoduju njenom razvoju (vlažan i kišovit period za nama sa gradonosnim padavinama koje su stvorile mehaničke povrede, a zatim period sa visokim temperaturama), potrebno je skrenuti pažnju na sve mere koje se mogu iskoristiti u borbi protiv ovog patogena. To je naročito važno ako se zna da je M. fructicola karantinski parazit u Ruskoj Federaciji a da veliki deo šljive sa našeg terena završava upravo na tom tržištu. Drugi deo izvozi se ka zemljama EU, gde je ovaj parazit izgubio status karantinskog 2014. godine.

Pre svega, potrebno je ukloniti i uništiti sve zaražene biljne delove i mumificirane plodove iz voćnjaka. U samom voćnjaku neophodno je preduzimati sve redovne mere nege i zaštite, suzbijati korove i insekte jer oni svojom ishranom mogu načiniti mehanička ošetećenja koja su ulaz za M.fructicola. Takođe, preporuka je da se samonikle vrste voćaka koje su domaćin ovog parazita uklone ako se nalaze u blizini zasada. Značajno je uravnoteženo đubrenje i navodnjavanje a prihrana kalcijumom povoljno deluje na otpornost plodova.

Ono što može predstavljati naročit problem jeste činjenica da štete od ovog patogena mogu nastati i nakon berbe, tokom skladištenja i transporta. Najčešće se simptomi posle berbe pojavljuju kao posledica latentne infekcije, ali se može desiti da od momenta berbe zdravi plodovi bivaju inficirani u slučaju prisustva patogena i postojanja povoljnih uslova. Budući da je u toku berba višnje i ranih sorti nektarine, a berba ostalih vrsta koštičavih vrsta sleduje u budućem periodu, potrebno je istaći mere koje se tiču berbe i manipulacije plodovima kojima bi se minimizirao rizik od infekcije.

Sa tog stanovišta značajna je pravovremena i redovna berba i izbegavanje ozleđivanja biljaka. Berbu je potrebno obaviti uoči padavina. Prilikom berbe potruditi se da se što manje plodovi mehanički oštećuju. Zdrave plodove oštećene tokom branja ne stavljati u ambalažu a plodove bolesnog izgleda treba odstranjivati. I ambalaža mora biti nova ili, ako je ranije korišćena, treba je dobro oprati i obložiti iznutra. Ambalažu ne držati na zemlji zbog moguće kontaminacije i ne spuštati u nju bilo kakav drugi materijal. Skladišni prostor i transportna sredstva moraju biti čista i bez ostataka trulog voća koje bi moglo predstavljati izvor zaraze, a sami plodovi bi trebali biti u što kraćem roku rashlađeni do temperature skladištenja i uneti u skladište.

 Oprez zbog kalifornijskog cvetnog tripsa (Frankliniella occidentalis)

Na terenu RC Kragujevac berba ranih sorti nektarine je u toku ili se očekuje narednih dana, dok se srednje i kasne sorte breskve i nektarine nalaze u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81) do obojavanje ploda skoro završeno (BBCH 85).

velika slika

Vizuelnim pregledom zasada, otresanjem mladara, u pojedinim zasadima koji nisu izvršili tretmane u skladu sa preporukama iz prethodnog perioda, primećeno je prisustvo larvi i imaga tripsa (Thysanoptera). Budući da je region RC Kragujevac, naročito okolina Topole (Vinča, Plaskovac, Brezovac,…) područje naše zemlje sa jednom od najznačajnijih proizvodnji nektarine okrenute izvozu, i to pre svega na tržište Ruske Federacije, potrebno je još jednom skrenuti pažnju na potencijalnu opasnost od pojave kalifornijskog cvetnog tripsa  (Frankliniella occidentalis).

U pitanju je štetočina karantinskog statusa u Ruskoj Federaciji zbog čijeg prisustva u pošiljci namenjenoj izvozu u ovu zemlju fitosanitarne vlasti istu vraćaju pošiljaocu. Zbog toga je potrebno naglasiti značaj borbe protiv ovog insekta. Proizvođačima se može preporučiti obilazak zasada i pregled na prisustvo tripsa, te hemijski tretman ukoliko se oni primete. Pri tom, neophodno je voditi računa o karenci primenjenih preparata, a tamo gde je berba u toku ili se uskoro planira, hemijske mere se ne preporučuju.

Na početku vegetacije, pre cvetanja breskve i nektarine, a kad počne cvetanje korovskih biljaka, tripsi se nalaze na cvetovima korova (poput maslačka) na  kojima se hrane. Odatle oni mogu dalje migrirati na voćke u cvetu i nastaviti ishranu. Inače, ova vrsta ne prolazi zimsku dijapauzu već uglavnom prvi napad potiče iz zatvorenog prostora gde provode zimske mesece, zato je potreban poseban oprez ukoliko se zasadi nalaze u blizini plastenika i staklenika. Na otvorenom i u voćnim zasadima, najaktivniji je tokom letnjih mececi. Zbog velikog broja generacija koje razvije tokom godine (do 15 u zatvorenom prostoru), ali i zbog svoje polifagnosti, sklon je sticanju rezistentnosti na pojedine aktivne materije. Potrebno je posebno povesti računa o antirezistentnoj strategiji prilikom odabira insekticida za njegovo suzbijanje, odnosno alternirati preparate sa različitim mehanizmom delovanja i poštovati maksimalno dozvoljeni broj tretmana. Osim toga, značajna mera je i suzbijanje korova.

Pojava fuzarioze klasa u ozimoj pšenici
Na terenu RC Kragujevac usevi ozime pšenice se u zavisnosti od rokova setve, sortimenta, primenjene agrotehnike i lokalliteta nalaze u različitim fazama razvića ploda i sazrevanja: od srednje mlečne zrelosti (BBCH 75) do tvrde voštane zrelosti (BBCH 87).
 
Vizuelnim pregledom useva na lokalitetima Cerovac i Lužnice utvrđeno je prisustvo simptoma fuzarioze klasa pšenice (Fusarium graminearum). Na prvom pomenutom punktu procenat zaraženih klasova je 18% a procenat zaražene površine klasa je 4%. Na Punktu Lužnice procenat napadnutih klasova je 13%, dok je procenat zaražene površine klasa 3,44%.
 
 
Ovaj patogen kroz svoje metaboličke procese sintetiše mikotoksine (deoksinivalenol-DON), čije prisustvo u zrnu iznad određenih vrednosti može biti štetno po zdravlje ljudi i životinja.
 
 
1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima