Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac
Druga generacija kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)

Redovnim vizuelnim pregledima kukuruza ustanovljeno je da se od ove nedelje na listovima pojavljuju jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) što znači da je sa svojom aktivnošću počela druga generacija ove štetočine. To potvrđuje i rast ulova odraslih jedinki na svetlosnoj klopci (grafik).

 

velika slika

 

Registrovano je 4% biljaka sa jajnim leglima, uz napomenu da je jedna četvrtina njih bila parazitirana od strane osica iz roda Trichogramma.

 

jajno leglo kukuruznog plamenca

 

Zbog visokih temperatura i povoljnih uslova za razvoj gljiva Aspergilus vrsta koje sintetišu aflatoksin, preporuka je da proizvođači pregledaju svoje parcele na prisustvo jajnih legala kukuruznog plamenca, budući da oštećenja od insekata predstavljaju otvoren put za gljivičnu infekciju, a uskoro se može očekivati piljenje larvi koje oštećuju klip i zrno.

 

Na našem terenu zastupljena je proizvodnja kukuruza namenjenog za stočnu ishranu i za ishranu ljudi, dok nema površina pod semenskim kukuruzom a kukuruz šećerac je na zanemarljivim površinama. Za merkanitlni kukuruz prag štetnosti je 10% biljaka sa jajnim leglima. U slučaju da se primeti njihovo prisustvo iznad praga štetnosti, preporuka je primena nekih od insekticida registrovanih za ovu namenu.Ukoliko se uoče parazitirana jajana legla od osica iz roda Trichogramma, koja su karakteristične crne boje, prednost treba dati insekticidima na bazi hlorantraniliprola (Coragen 20 SC) koji nemaju štetno delovanje na korisne organizme. Naročito je značajno napomenuti važnost zaštite kukuruza namenjenog za ishranu mlečnih goveda kako se mikotoksini ne bi našli u mleku.

Pojava simptoma zlatastog žutila vinove loze (FD) u vinogradima

Na terenu RC Kragujevac vizuelnim pregledom u pojedinim vinogradima registrovani su simptomi nalik na zlatasto žutilo vinove loze čiji je prouzrokovač fitoplazma Flavescence doree (FD) a prenosilac cikada Scaphoideus titanus.

 

velika slika

 

Fitoplazme su intracelularni paraziti koji parazitiraju unutrašnjost floemske ćelije. Shodno tome, isključivo insekti koji se hrane sokom floema mogu ih usvojiti i kasnije prenositi. Cikade se hrane sokovima iz floema (tečnost koja prenosi hranljive materije od lista ka ostalim biljnim delovima) i pasivno unose fitoplazme u organizam. Vreme potrebno da protekne od trenutka ishrane, tj unošenja fitoplazme u organizam, do mogućnosti da ih cikada ishranom prenese na drugu biljku predstavlja period inkubacije. Za S. titanus taj period iznosi 21 dan za FD fitoplazmu.  

 

Kako direktnih hemijskih mera nema na raspolaganju u borbi protiv same fitoplazme, ostaje suzbijanje vektora uz niz mehaničkih, preventivnih i higijenskih mera.

 

U ovom trenutku beleži se porast ulova imaga pomenute cikade na žutim lepljivim klopkama postavljenim u vinovoj lozi (grafik). Ova cikada ima pet larvenih stupnjeva a infektivna postaje od trećeg kada i počinje hemijska zaštita.

 

velika slika

 

Proizvođačima koji nisu izvršili dodatni hemijski tretman u skladu sa preporukom, preporučuje se da ga izvedu uskoro. Ostale mere koje su na raspolaganju su:

 

- uklanjanje čokota sa karakterističnim simptomima (promena boje lista u zlatasto-žutu na belim sortama, a crvenkastu ili ljubičastu na crvenim uz uvijanje lista ka unutrašnjosti).

- suzbijanje korova, a naročitu pažnju potrebno je obratiti na pavit i divlju lozu jer su ove vrste takođe domaćini pomenutoj cikadi a ona se odatle širi na vinovu lozu.

- prilikom podizanja novih vinograda ili podsade koristiti zdrav, sertifikovan sadni material

- netretirane i zapuštene vinograde potrebno je iskrčiti jer odatle vektori prelaze na proizvodne zasade. Vinogradi u okolini vikendica i okućnica takođe moraju biti adekvatno održavani i negovani iz istog razloga.

 

Važno je naglasiti da je neophodno da sve mere borbe budu sprovedene na širem području, odnosno celoj regiji kako bi imale pun efekat.

ESKA-sušenje vinove loze

Eska je jedna od najstarije opisanih bolesti vinove loze. To je kompleksna bolest vinove loze uzrokovana većim brojem različitih vrsta gljiva koje se nalaze u unutrašnjem delu čokota i izazivaju sušenje vinove loze.

 

Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime i toplog i suvog vremena kakvo je vladalo tokom ove vegetacije, a u pojedinim vinogradima na našem terenu primećeni su simptomi koji odgovaraju simptomatološkoj slici koju daje ovo oboljenje (na slici).

 

velika slika

 

Oni se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Pojavljuje u dva tipična oblika - u hroničnoj formi koja se odlikuje sušenjem i opadanjem lišća, i u akutnoj formi koju karakteriše iznenadno sušenje (apopleksija) celog čokota.

 

Prvi simptomi se pojavljuju na listovima posle cvetanja, tokom leta i rano u jesen. Na listu između glavnih nerava javljaju se žute (na belim sortama) ili crvenkaste (na crvenim sortama) nekrotične pege, a zelena boja se zadržava samo oko centralnih nerava. Nakon što nekroza prekrije veći deo liske, list se suši i prevremeno opada.

 

Bobice se ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju blagovremeno, mogu ispucati i osušiti se. Simptomi bolesti se mogu javiti samo na lišću ili samo na bobicama. Na zeljastim organima simptomi se ne moraju obavezno ispoljiti svake godine.

 

Na čokotu se mogu pojaviti uzdužne pukotine. Na poprečnom preseku stabla uočava se centralni, oštećeni deo svetle boje, meke konzistencije oivičen  tamnijom zonom tvrdog drveta. Čokoti sa ovakvim simptomima žive po nekoliko godina, nakon čega nastupa akutna apoplektična faza. Sve promene na listovima i na celokupnom čokotu su posledice patoloških promena nastalih u unutrašnjosti čokota.

 

Mere zaštite od ove bolesti su uglavnom preventivne. Prva preventivna mera je sadnja sertifikovanih loznih kalemova. Pri orezivanju vinove loze ne treba praviti velike rezove. Orezane delove sa simptomima treba izneti iz vinograda i spaliti. Rezidbu treba obavljati dezinfikovanim alatom, a rezove premazati kalemarskim voskom. U slučaju pojave bolesti preporučuje se uklanjanje zaraženih delova čokota, ukoliko bolest nije zahvatila ceo čokot, ili uklanjanje celog zaraženog čokota iz vinograda.

Plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola)

Na terenu RC Kragujevac vinova loza se nalazi u fazi bobice veličine graška, grozdovi obešeni (BBCH 75) do faze početak dodirivanja bobica (BBCH 77).

Vizuelnim pregledom za ovu nedelju registrovani su simptomi plamenjače vinove loze na licu i naličju lista.

Prvi simptomi, na licu lista u vidu žućkastih pega i tzv. “uljane pege” teško se uočavaju, a kasnije se na naličju pojavljuje bela navlaka koja potiče od sporulacije gljive, odnosno formiranjem konidiofora sa konidijama u uslovima mraka, povećane vazdušne vlage (iznad 95%) i na temperaturi preko 13ºC. Tako formirane konidije bivaju oslobođene vetrom i kišom i vrše sekundarne infekcije. Parazit prodire u tkivo biljke isključivo kroz stomine otvore. Svaki novi set padavina inicira novi ciklus sekundarnih infekcija.

RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem ovog patogena i izveštavati o potrebi za hemijskim tretmanima.

Kraj primarnih infekcija gljivom Venturia inaequalis

Na teritoriji koju pokriva RC Kragujevac zasadi jabuke se nalaze u fazi prečnik ploda do 40 mm, plodovi uspravni, T faza (BBCH 74). 

 

Mikroskopskim pregledom pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) sa prezimelog lišća jabuke ustanovljena je dozrelost i ispražnjenost pseudotecija od 100%.

 

U ovom trenutku može se reći da je okončan period primarnih infekcija pomenutom gljivom. Proizvođači koji u svojim zasadima nemaju karakteristične simptome za ovo oboljenje, više ne moraju da ih štite fungicidima protiv čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke.

 

Proizvođači koji imaju pomenute simptome, odnosno koji nisu uspešno zaštitili svoje zasade od primarnih infekcija, suočiće se sa sekundarnim infekcijama i biće neophodan nastavak fungicidne zaštite.

Larve cikade Scaphoideus titanus

Na terenu RC Kragujevac vinova loza se nalazi u fazi od početak cvetanja, 10% cvetnih kapica opalo (BBCH 61) do rano cvetanje, 30% cvetnih kapica opalo (BBCH 63).

Vizuelnim pregledom naličja listova utvrđeno je prisustvo larvi prvog larvenog stupnja razvoja cikade Scaphoideus titanus, vektora fitoplazme Flavescence doree (FD), prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze. Ova cikada postaje infektivna u trećem larvenom stupnju, od ukupno pet kroz koje prolazi tokom svog razvoja, pa se u ovom trenutku hemijske mere ne preporučuju.

velika slika

RC Kragujevac nastaviće sa praćenjem biologije ove štetočine i blagovremeno signalizirati vreme za tretman.

Polaganje jaja kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)

Na terenu RC Kragujevac usevi kukuruza se, u zavisnosti od hibrida, vremena setve i primenjene agrotehnike, nalaze u fazi od 7 listova razvijeno (BBCH 17) do 9 i više listova razvijeno (BBCH 19).

 

Redovnim nedeljnim vizuelnim pregledima utvrđeno je prisustvo položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na naličju lišća kukuruza (na 5% pregledanih biljaka).

 

velika slika

 

Budući da u prošlonedeljnom pregledu jajna legla nisu registrovana, zaključujemo da je u toku polaganje jaja prve generacije ove štetočine.Takođe, beleže se povećani ulovi imaga kukuruznog plamenca na svetlosnim lovnim klopkama.

 

 

velika slika

 

Na našem terenu nema površina pod semenskim kukuruzom, gde je prag štetnosti 5% biljaka sa jajnim leglima, dok je na merkantilnom kukuruzu prag štetnosti 10%, te se trenutno (sa ovakvim brojnostima) hemijske mere ne preporučuju.

 

RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem biologije ove štetočine.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na terenu RC Kragujevac usevi ozimog ječma se, u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike, nalaze u fazi kraj klasanja, pojavili se svi klasovi (BBCH 59) do početak cvetanja, vidljive prve polenove kesice (BBCH 61), a ozima pšenica je u fazi od pojave lista zastavičara (BBCH 37) do kasna faza zastavičara, rukavac zastavičara nabubren (BBCH 45).

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice utvrđeno je prisustvo simptoma pepelnice strnih žita (Erysiphe graminis) na do 32% biljaka, žuto-mrke pegavosti pšenice (Pyrenophora tritici-repentis) na do 10% biljaka, a od štetočina primećena je larva žitne pijavice (Lema melanopus), pšenični tripsi (Haplothrips tritici), biljne vaši (Aphididae) i larva mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

Na ozimom ječmu zapaženo je prisustvo mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres) na do 30% biljaka, sočivaste pegavosti (Rhynchosporium secalis) na do 10% biljaka, a od štetočina pored žitne pijavice, pšenični tripsi i biljne vaši.

U ovom trenutku treba naročito naglasiti značaj fuzarioze klasa (Fusarium graminearum). Infekcija klasa ovom gljivom nastala u toku cvetanja (na samom početku cvetanja kada su prašnici najizloženiji i najdostupniji patogenu, što je faza u kojoj se mnogi ječmovi sada nalaze na našem terenu) u uslovima vlažnog i kišovitog vremena može napraviti najveće probleme sa stanovišta upotrebljivosti zrna za humanu i stočnu ishranu. Naime, ova gljiva je u stanju da sintetiše mikotoksine štetne za zdravlje ljudi i životinja.

Praćenje dozrevanja apotecija Blumeriella jaapii
Na terenu RC Kragujevac zasadi višnje nalaze se u fazi puno cvetanje (BBCH 65).
 
Laboratorijskim pregledom opalog lišća višnje nije uočeno prisustvo zrelih askospora u apotecijama gljive prouzrokovača pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).
 
RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem biologije ovog patogena i blagovremeno signalizirati vreme za tretman.
Zdravstveno stanje ozimih strnih žita

Na terenu RC Kragujevac u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike, usevi ozimih strnih žita nalaze se u različitim fazama bokorenja. Ozime pšenice se nalaze u fazi od 6 do 8 stabla vidljivo (26-28 BBCH), a ječam 9 i više stabla vidljivo (29 BBCH).

 

Vizuelnim pregledom na lokalitetima Lužnice, opština Kragujevac, i Bečevica, opština Knić, utvrđeno je prisustvo simptoma sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 3% biljaka i mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 8% biljaka. Na ozimoj pšenici registrovani su simptomi pepelnice strnih žita (Erysiphae gramminis) na do 2% biljaka i sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) takođe na do 2% biljaka.

 

mrežasta pegavost ječma

 

Primetna su i oštećenja na listovima od ishrane odraslih jedinki žitne pijavice (Lema melanopus) u niskom intenzitetu napada.

 

RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima