Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac
Gljivične bolesti jabuke u skladištu

Budući da je pred nama berba jesenjih i zimskih  sorti jabuka koje su namenjene dužem čuvanju u hladnjačama, potrebno je naglasiti značaj pravilne berbe, manipulacije i skladištenja jabuka, ali i završnih fungicidnih tretmana pred berbu, sve u cilju minimizacije pojave skladišnih bolesti na plodu koje po svom ekonomskom značaju mogu nadmašiti štetnost patogena u polju. Iako najčešće prouzrokovači gljivičnih oboljenja koja se javljaju tokom skladištenja u skladišni prostor dolaze sa plodovma iz voćnjaka, gde su se razvili tokom vegetacije, oni se mogu širiti i u samom skladištu, sa zaraženog na zdrav plod.

Procesi koji podstiču pojavu i širenje simptoma ovih bolesti uzrokovani su produženim periodom skladištenja u hladnjači, pojavom novih i osetljivih sorti, intenzivnom proizvodnjom, prekomernim đubrenjem, neadekvatnim agrotehničkim i pomothničkim merama, neodgovarajućim uslovima čuvanja itd.

Uprkos kontrolisanim uslovima u hladnjačama  i u ULO hladnjačama, kakvih ima na našem terenu, uskladišteni plodovi su podložni napadu patogena. Važno je naglasiti da svaka sorta jabuke ima tačno određenu temperaturu, vlagu, količinu i sastav gasova, odnosno specijalnu atmosferu na kojoj se optimalno čuva i najduže može zadržati svežinu. Od ključnog je značaja da se plodovi sa simptomima na vreme prepoznaju i uklone iz skladišnog prostora. S tim u vezi, treba razlikovati patogene promene uzrokovane gljivičnim oboljenjima od neparazitnih, fizioloških promena kao što su gorke pege (bitter pit), jonatanove pege, staklavost ploda, brašnjavost ploda, posmeđivanje pokožice (skald) …

Zbog ograničenih mogućnosti borbe protiv skladišnih bolesti (suzbijanje prouzrokovača truleži u skladištu tretiranjem sintetičkim antioksidansima je zabranjeno), neophodno je vršiti fungicidnu zaštitu u periodu pre berbe odgovarajućim preparatima protiv najvažnijih gljivičnih prouzrokovača – gorke truleži ploda (Colletrotrichum gleosporoides), smeđe truleži ploda (Monilinia fructigena), meke truleži (Penicillium expansum), sive truleži (Botrytis cinerea).

Naročit problem predstavlja latentna infekcija ploda unetog u skladište, koja podrazumeva da je patogen prisutan iako je plod naizgled zdrav, dakle bez vidljivih simptoma.

Generalna preporuka u skladu sa načelima integralne proizvodnje bila bi oprezna manipulacija plodovima tokom berbe, izbegavanje mehaničkih oštećenja, valjana zaštita protiv prouzrokovača bolesti tokom vegetacije preparatima sa kraćom karencom, skladištenje i čuvanje plodova u odgovarajućim uslovima, odnosno adekvatnom skladišnom prostoru. Kad je o hemijskim tretmanima reč, obično se tokom zadnjih mesec-dva uoči berbe, u periodu sazrevanja plodova, sa nekoliko tretmana može postići sprečavanje latentne infekcije i unošenje zaraženih plodova u skladište, te time znatno uticati na smanjenje gubitka u skladištu, produženje vremena čuvanja i duže držanje plodova u marketima.

Smeđa trulež ploda-najznačajniji prouzrokovač truleži kad je u pitanju jabuka. Najčešće se javlja u vegetaciji na starijim plodovima, ređe na mlađim i na drugim biljnim organima. U pitanju je parazit rana koji prodire kroz oštećenja nastala od insekata ili na drugi način, ali može inficirati i neozleđeno tkivo (simptomi kod takvih plodova su manje izraženi). Osim u polju, do infekcije može doći i u hladnjači, sa zaraženih plodova, naročito pri povećanju temperature. Zato do intenzivne pojave ovog oboljenja može doći pri iznošenju jabuke iz skladišta. Inače se javlja već na samom početku skladištenja, brzo se širi a plodovi naglo propadaju. Na pokožici pojavljuje se smeđa pega koja se vremenom širi zahvatajući deo ploda koji sasvim istruli u period 7-14 dana u zavisnosti od temperature. Ova trulež može uništiti 50-80% roda. Na plodu se vide koncentrične žuto-sive tvorevine koje potiču od konidija. Opisani simptom je tipična monolijska trulež koja se javlja u uslovima osvetljenosti. U odsustvu svetla javlja se tzv. sterilni tip monilijske truleži, gde plod pocrni i truli bez stvaranja karakterističnih koncentričnih konidijskih tvorevina.

Ova gljiva obično prezimljava u krošnji drveća ili na površini zemljišta u mumificiranim plodovima. U proleće i leto pri povoljnim uslovima vlažnosti na površini tih plodova formiraju se sporodohije s reproduktivnim organima gljive. Infekcija se prenosi raznošenjem konidija pomoću vetra i insekata. Sekundarne zaraze, kojih ima više u toku jedne vegetacije, vrše se konidijama na primarno zaraženim plodovima.

Micelija gljive kod oba pomenuta tipa truleži prožima plodove i zbog gubitka vode plodovi se sasuše i u slučaju infekcija u voćnjaku, ostaju u krošnji ili otpadaju na površinu zemljišta. Takvi plodovi, kako smo videli, imaju ključnu ulogu u epidemiologiji parazita, ali treba reći i da plodovi koji istrule u skladištu a bivaju izbačeni van skladišta (ali u krugu hladnjače, u blizini mesta prijema nove robe) i dalje predstavljaju potencijalni izvor zaraze.

Osim redovne zaštite od bolesti u voćnjaku, potrebno je zaštititi plodove od oštećenja koje nanose insekti kao i od povreda pri berbi i transportu.   

Gorka trulež ploda – plod jabuke se zaražava u samom voćnjaku, tokom vegetacije, budući da je inokulum stalno prisutan na drvenastim delovima biljke, i to najčešće u poslednja dva meseca pred berbu, naročito u kišnim uslovima. Parazit se održava između dve vegetacije u obliku peritecija i acervula u mumificiranim plodovima i micelijom u zaraženom odumrlom drvetu. U toku vegetacije pri kišnom vremenu iz peritecija se oslobađaju askospore, a iz acervula konidije. Konidije se raznose kišnim kapima a askospore vetrom, obe klijaju u kapi vode.

U zavisnosti od tipa spora koje su izazvale infekciju zavise simptomi koji se ispoljavaju na plodu. U početku su simptomi isti kod onih plodova koji su zaraženi askosporama i onih izazvanih konidijama.

Kod infekcije konidijama, na plodovima jabuke stvaraju kružne pege koje šire i povećanjem postaju ulegnute. Kad pege porastu od 1 do 3 cm u njima se u koncentričnim krugovima stvaraju acervule, koje se u nekim pegama stvaraju u velikom broju sa mnogobrojnim konidijama, čija je masa ružičaste ili boje slame. Askospore formiraju pege tamnije boje i one nisu ulegnute, u tim pegama acervuli su ređi i razbacani su unutar pege. U pegama se mogu formirati i peritecije. Konidije koje su stvorene u tim pegama su boje slame a kasnije starenjem postaju tamnomrke ili crne.

Pege bilo da su nastale iz askospora ili konidija šire se prema unutrašnjosti ploda pa se na preseku ploda vidi trulež u obliku latiničnog slova „V”. Trulež retko zahvata ceo plod. Pored toga specifično za ovaj patogen je što u pegama gljive stvaraju toksine koji plodu daju gorak ukus (otud je bolest dobila svoj naziv).

Inficirani plodovi uneti u hladnjaču ispoljavaju simptome tek posle nekog vremena (najčešće od januara nadalje). Obično se ova bolest naglo širi izlaskom voća iz hladnjače, na više temperature.

U cilju suzbijanja ove bolesti potrebno je izneti iz voćnjaka mumificirane plodove, ukloniti rezidbom delove voćke sa rak ranama i izumrle grane. Preporučena je zaštita fungicidima tokom cele vegetacije. Posebno osetljive sorte su Golden delicious, Jonagold, Cox orange i dr.

Meka trulež - javlja se za vreme skladištenja, dok u voćnjaku nema naročit ekonomski značaj (može se javiti samo na opalom voću i to u uslovima povećane vlažnosti) ali u skladištu i transportu može pričiniti velike štete.

Simptom na plodu se javlja u vidu vlažnih, vodenastih pega staklastog izgleda, svetlo-mrke boje ili boje slame, u početku jasno odvojenih od okolnog zdravog tkiva. Pege su plitke a kasnije se šire prema unutrašnjosti ploda koji može biti zahvaćen u celosti. Usled povećanja vlažnosti pojavljuje se beličasta plesan koja kasnije dobija plavu do zelenu boju (otuda ovu bolest zovu i plava trulež), nakon formiranja konidiofora s konidijama kojima se gljiva širi. Tada nastaje karakterističan neugodan miris, svojstven za sve Penicillium vrste. Inače, u trulim plodovima može nastati mikotoksin paulin.

U plod prodire preko rana i oštećenja (od insekata, udara, povreda, grada, ulaska drugih gljivica…) ili kroz lenticele, naročito u povoljnim uslovima, i to kroz one u blizini ozleda. Prezreli i dugo uskladišteni plodovi su najviše osetljivi, pogotovo ako su nagnječeni ili oštećeni. Parazit se održava na trulim i prezimelim plodovima oko hladnjače, prostora za pakovanje i sl., koji predstavljaju glavni izvor inokuluma. To zapravo znači da od stare ambalaže, korišćenih paleta, alata i mašina koji se koriste pri pakovanju i transportu može poticati zaraza. Ma kako pažljiva manipulacija plodovima bila tokom pakovanja, transporta i skladištenja zbog činjenice da plodovi nose spore gljive na svojoj površini, uvek postoji verovatnoća od infekcije u slučaju povoljnih uslova. Infekcija se može ostvariti i pri niskim temperaturama (0ºC), ali se tada sporije širi.

U cilju zaštite od ovog patogena potrebno je sprovoditi redovnu fungicidnu zaštitu protiv ostalih prouzrokovača bolesti koje omogućavaju njegovo lakše prodiranje u plod. Osim toga, ne treba zanemariti pažljivo rukovanje plodovima, izbegavanje oštećenja, higijenu skladišta i pakirnica, kao i što brže rashlađivanje robe posle berbe. Nagnječene i trule plodove potrebno je uništiti pre nego što se na njima formiraju spore gljive.

Pošto jedan broj naših proizvođača na svom gazdinstvu poseduje određene skladišne kapacitete koji im omogućavaju da jabuku ne predaju odmah nakon berbe već da sačekaju višu cenu, dodatni oprez pri unošenju robe u skladište se svakako preporučuje kako bi se pojava skladišnih bolesti i njihovo destruktivno dejstvo držalo pod kontrolom.

U ovom trenutku najzastupljeniji simptomi u voćnjacima koji se mogu očekivati i na prijemu robe i eventualno prvi razviti u skladištu jesu oni koje izaziva smeđa trulež ploda. U nastavku je tabela sa najupečatljivijim karakteristikama najvažnijih skladišnih bolesti koja može biti od pomoći u njihovoj detekciji i identifikaciji.

 

SMEĐA TRULEŽ

GORKA TRULEŽ

MEKA TRULEŽ

Izgled simptoma

-smeđa pega na plodu koja se vremenom širi

-trulež ploda

-koncentrične žuto/sive tvorevine (simptom na svetlosti)

- plod pocrni i truli bez stvaranja koncentričnih tvorevina (simptom u tami)

-kružne pege koje se vremenom šire i bivaju ulegnute, ružičaste/slamne tvorevine u koncentričnim krugovima (konidijski tip simptoma).

- pege tamnije boje, nisu ulegnute, sa ređim i razbacanim tvorevinama unutar pege boje slame a kasnije tamnomrke/ crne (tip simptoma nastao od askospora)

-trulež unutrašnjosti ploda u obliku slova „V”.

 

-vlažne, staklaste, vodenaste pege, svetlo-mrke boje ili boje slame, u početku odvojene od  zdravog tkiva, plitke a kasnije se šire prema unutrašnjosti ploda.

-deo ploda koji je istrulio može se sav odvojiti od zdravog dela ostavljajući rupu

-u uslovima vlage pojavljuje se beličasta plesan koja kasnije postaje plavičasta

-neprijatan miris (na buđ)

Vreme prve pojave u hladnjači

Na samom početku skladištenja

Od januara

Za sve vreme perioda čuvanja

Koliki deo ploda zahvata

Ceo

Retko ceo (deo u obliku slova „V”)

 

Najčešće 1/3 ploda (može i ceo)

Način ulaska u skladišni prostor

Iz voćnjaka

Iz voćnjaka

Iz okoline hladnjače

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora) na krušci

Na terenu RC Kragujevac u pojedinim zasadima pod kruškom primetni su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

Simptomi ovog oboljenja se mogu ispoljiti na svim biljnim organima, uključjući čak i koren a kao krajnju posledicu to može dovesti do sušenja i uvenuća cele voćke. Prvi simptomi u godini javljaju se u proleće, dve do tri nedelje po cvetanju, kada se mogu videti cvetovi vlažnog izgleda koji postepeno venu i suše se dobijajući mrku i crnu boju. Preko cveta, parazit prelazi u list (koji pocrni, suši se i odumire), na mlad plod (potamni, smežurava se), a karakteristično je da i lišće i plodovi ne otpadaju već ostaju na grani.

 

 

Rodne grančice i mladari dobijaju mrku, zatim crnu boju i imaju izgled kao da su oštećeni plamenom, po čemu je bolest dobila svoj naziv. Karakterističan simptom je i “pastirski štap”, savijeni vrh mladara.

 

 

Na starijim granama i deblu razvijaju se rak rane iz kojih može da curi bakterijski eksudat (beličasta ili žućkasta tečnost, najčešće u obliku kapljica).

 

bakterijski eksudat

 

Ovde je reč o polifagnom parazitu koji je najznačajniji kao patogen jabučastog voća (u prvom redu jabuke, kruške i dunje), ali se javlja na velikom broju domaćina iz različitih familija biljaka. Najosetljivije su-pored pobrojanih-glog, dunjarica, jarebika, vatreni trn, a paraztira i šumske vrste, kao što su brest, lipa, topola…

 

Kako je u pitanju bakterioza, mere borbe su kompleksne a zbog širokog kruga domaćina počinju već samim izborom parcele za podizanje voćnjaka. Ne preporučuje se podizanje krušika i jabučnjaka u okolini šuma (zapažena je pojava intetnzivnijeg napada na terenima okruženim šumom), kao i uništavanje biljke gloga u blizini zasada (do 200 metara udaljenosti). U vezi sa podizanjem voćnjaka, treba pomenuti i izbor podloge, što kod kruške može biti dunja, u kom slučaju je potrebno uništavanje izdanaka dunje koje izbijaju iz podloge jer bakterija na taj način može dospeti u koren i osušiti celu biljku. Zanimljivo da se bolest ne širi putem zemljišta, što je odlika velikog broja fitopatogenih bakterija, već u dodiru sa zemljištem gubi infektivnost. Što se odabira sorti prilikom podizanja voćnjaka tiče, postoje podaci o sortnoj otpornosti pa bi uzgajanje takvih sorti svakako bilo preporučljivo zbog smanjenja napada ovog patogena. Tu se navode sorte Boskova bočica, Eliot, Starking delicious i dr. Nasuprot njima, postoje sorte za koje se zna da ispoljavaju značajnu osetljivost: Viljamovka, Konferans, Krasanka, Klapovka, Trevuška…  

 

Preventivni pregledi i higijenska rezidba u smislu uklanjanja zaraženih grančica i letorasta s karakterističnim simptomima preporučuju se tokom vegetacije, a mesta na kojima su rak rane (na granama i stablu) potrebno je ukloniti tokom mirovanja vegetacije budući da tu prezimljava bakterija omogućavajući prisustvo inokuluma koji vrši zarazu u novoj sezoni. Dok se inokulum iz sezone u sezonu prenosi kroz rak rane, tokom vegetacije rasprostire se preko kapi eksudata koji se šire insektima (pčele, bumbari, ose, muve, biljne vaši…), kišnim kapima, prolaskom alata i mašina i sl.

 

Upravo iz ovog razloga samo orezivanje inficiranih biljnih delova vrši se tako što se rez načini duboko u zdravo tkivo (tridesetak santimetara ili više) a prilikom svake nove intervencije alat se dezinfikuje alkoholom ili varikinom. S tim u vezi bitno je naglasiti da se prilikom manipulacije odstranjenim delovima izbegava kontakt sa zdravim delovima biljke, dok je sav materijal sa simptomima neopodno izneti iz voćnjaka i uništiti. Nakon rezidbe, preporučuje se tretman preparatima na bazi bakra u smanjenoj koncentraciji, a u cilju dezinfekcije nastalih rana i povreda od rezidbe budući da takva mesta predstavljaju ulaz za ovu baketriju. U slučaju većih preseka, oni se mogu premazati kalem voskom. Takođe, bitna mera je i jesenje prskanje bakarnim preparatima.

 

Dakle, osim povreda nastalih na različite načine (ishrana insekata, vetar, čestice nošene jakim vetrom, rezidba i druge manipulacije u voćnjaku…), bakterija može inficirati biljku domaćina i kroz prirodne otvore. Parazit prodire kroz lenticele (na ovaj način može biti zaražen mladar i plod), stomine otvore i hidatode (zaraza lista). Ipak, najznačajnije sa stanovišta epidemiologije su nektarske žlezde na cvetu, zbog čega je posebno osetljiva fenofaza cvetanja i to u povoljnim uslovima (vlažno i kišovito vreme).

 

Stoga posebno treba naglasiti značaj hemijske zaštite of ovog patogena u najosetljivijoj fazi, fazi cvetanja. U našoj zemlji, za ovu namenu, u zaštiti kruške na raspolaganju su sredstva na bazi bakra u manjoj koncentraciji i preparat na bazi bakterije Bacilus subtilis. Tretmane je potrebno vršiti tokom cvetanja na osnovu prognostičkih parametara a posle signala koji izdaje PIS. Kako smo videli da mehaničke povrede mogu predstavljati dobru podlogu za razvoj ove bakterije, simptomi bakteriozne plamenjače mogu u velikoj meri biti ispoljeni nakon povreda od grada, tako da je potrebno onemogućiti razvoj bakterije na površini oštećenih biljnih delova i to u najkraćem roku po prestanku gradonosnih padavina. Pojedine aktivne materije (kaptan) naročito su preporučljive za tu namenu, s tim da je upotreba svakog pojedinačnog preparata limitirana njegovom karencom, odnosno vremenom u vegetaciji kad dolazi do pojave grada i nastanka masovnih povreda koje zahtevaju tretman.

 

Najefikasniji vid suzbijanja bila bi eradikacija (krčenje) svih inficiranih biljaka sprovedena na određenom, širem području.

Prisustvo simptoma nalik na zlatasto žutilo vinove loze

Na pojedinim čokotima na terenu RC Kragujevac primetni su simptomi karakteristični za bolest zlatasto žutilo vinove loze. Ovo oboljenje prouzrokuje fitoplazama Flavescence doree koju prenosi cikada Scaphoideus titanus.

velika slika

Na žutim lepljivim klopkama koje se kontrolišu na nedeljnom nivou, redovno se hvataju odrasli primerci ovog štetnog insekta. Cikada, koja ukupno ima pet larvenih stupnjeva, infektivna postaje od trećeg (drugim rečima, od tada je sposobna da prenese zarazu), tako da se sa zaštitom otpočinje kada se ovaj stupanj pojavi u vinogradu. Samo oboljenje se manifestuje promenama na listu (menja se boja u zlatasto-žutu na belim sortama, odnosto crvenkastu ili ljubičastu na crvenim i list se uvija ka unutrašnjosti). U konačnici, dolazi do uvenuća čokota. Takve biljke su izvor za dalje zaražavanje i stoga ih treba ukloniti iz zasada i uništiti. Osim toga, borba protiv vektora (cikade) i korova su mere koje doprinose smanjenju pojave ove bolesti. Važno je reći da direktnih hemijskih mera suzbijanja nema na raspolaganju. Potrebno je koristiti zdrav, sertifikovan sadni materijal budući da se bolest širi na ovaj način. Kako bi borba protiv ovog oboljenja imala efekta, pomenute mere moraju birti primenjivane na širem području, odnosno na celoj regiji. U tom smislu naročito treba naglasiti značaj  divlje loze, neodržavaniih i zapuštenih vinograda koji bi morali biti iskrčeni.

Druga generacija kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)

Na terenu RC Kragujevac vizuelnim pregledom kukuruza na naličju lista primećena su sveže položena jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u niskom procentu napada. Redovnim nedeljnim pregledima, ona ranije nisu bila registrovana, što je podatak koji ukazuje da je  otpočelo polaganje jaja druge generacije ove štetočine.

jajno leglo kukuruznog plamenca

Treba istaći da je prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod kukuruza šećerca 5% biljaka. Nastaviće se sa praćenjem biologije ove štetočine.

Napominjemo da je na pojedinim parcelama gde je kukuruz gajen u monokulturi u prethodnom periodu zapažena pojava ubušivanja larvi prve generacije kukuruznog plamenca u stabljiku. Naime, ova štetočina prezimljava u biljnim ostacima iz prethodne godine u stadijumu odrasle gusenice. Gajenje kukuruza u monokulturi favorizuje njegovu pojavu, tako da je plodored svakako mera koja se preporučuje.  

oštećenja od kukuruznog plamenca

Moniliozna trulež plodova šljive (Monilinia spp.)

Na terenu RC Kragujevac ranije sorte šljive čačanskih selekcija su obrane (Čačanska rana) ili je berba pri kraju (Čačanska lepotica) dok je Čačanska najbolja u fazi obojavanje skoro završeno (BBCH 85). Sorta Stenlej, kao najzastupljenija sorta na našem terenu, nalazi se u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81).

Na području Šumadijskog okruga odranije je poznato prisustvo gljive Monilinia fructicola, koja zajedno sa drugim gljivama istog roda prouzrokuje pojavu truleži na plodovima koštičavog voća, s tim što pomenuta gljiva ima karantinski status u Ruskoj Federaciji, kojoj je u velikoj meri okrenut izvoz šljive i gotovo sav izvoz breskve i nektarine sa naše regije. Zbog toga skrećemo pažnju na prisustvo simptoma ove fitopatogene gljive na plodovima šljive, ali i breskve i nektarine. Poseban problem predstavlja činjenica da ovi patogeni pronalaze put u biljno tkivo preko mehaničkih povreda, a kako su delove naše regije gde se najviše gaji šljiva, breskva i nektarina u relativno kratkom periodu (19.05 i 18.07) dva puta zadesile gradonosne padavine koje su u znatnoj meri oštetile plodove, neophodno je bilo izvesti fungicidne tretmane i sprovesti sve druge potrebne mere koje bi sprečile gljivičnu infekciju (preporuka).

Obilaskom terena u pojedinim voćnjacima gde je grad načinio oštećenja, primećeni su simptomi moniliozne truleži ploda.  

Osim kroz povrede od grada, parazit može prodreti unutar ploda kroz bilo koju mehaničku povredu (oštećenja od insekata, radova u voćnjaku, manipulacije plodovima….).

U ovom trenutku, svim proizvođačima u čijim zasadima je berba u toku ili se planira narednih dana, može se preporučiti uklanjanje inficiranih plodova i njihovo iznošenje iz voćnjaka. Nikako ne bi trebalo plodove s karakterističnim simptomima (mrke pege, smeđa trulež, mumificirani plodovi) ostavljajti na granama jer oni predstavlaju izvor inokuluma za narednu sezonu. Potrebno je povesti računa i o higijeni ruku, alata i ambalaže, koristiti nove ili čiste gajbe, kao i obratiti pažnju na higijenu u transportu jer simptomi mogu biti ispoljeni i nakon berbe (postoji mogućnost latentne infekcije ili pojava infekcije posle berbe ukoliko se tada na bilo koji način plod inficira).

Naročito imajući u vidu da se period intenzivnog porasta nekoliko nedelja pred berbu smatra najosetljivijim na infekciju moniliozama ploda, ostalim proizvođačima može se preporučiti dodatni oprez kad je u pitanju zaštita od ovog oboljenja, redovni fungicidni tretmani od početka zrenja u povoljnim uslovima (vlažno i kišovito vreme) o čemu RC Kragujevac blagovremeno izveštava, kao i suzbijanje insekata čijom ishranom nastaju oštećenja pogodna kao mesto ulaska fitopatogenih gljiva.

O ovom oboljenju potrebno je voditi računa zbog redovnih kontrola i provera od strane Ruske Federacije kao zemlje uvoznice. Naime, laboratorijske analize se vrše za svaki kontigent koštičavog voća koje se šalje u izvoz na rusko tržište i to se odnosi na svakog proizvođača pojedinačno, odnosno njegovu robu koja je u pošiljci. U slučaju pozitivnog nalaza na ruskoj granici na Monilinia fructicola izvoznik rizikuje privremenu zabranu plasmana koštičavog voća na tržište Ruske Federacije.

Zdravstveno stanje u zasadima višnje nakon berbe

Na terenu RC Kragujevac berba višnje je završena (Oblačinska, niže nadmorske visine) ili je još u toku i privodi se kraju (Šumadinka, više nadmorske visine). Posle završene berbe potrebno je obratiti pažnju na pojedine patogene i štetočine jer njihovo dejstvo može ostaviti ozbiljne posledice na voćkama.

 

U pojedinim zasadima primetni su simptomi pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii). To znači da će u takvim voćnjacima sekundarne infekcije nastaviti da šire patogena, te je potrebno nastaviti sa fungicidnom zaštitom.   

 

velika slika

 

Naime, pomenuti patogen tokom vegetacije primarnu infekciju lišća ostvaruje askosporama koje se produkuju u plodonosnim telima (apotecijama), odnosno primarna zaraza potiče iz prezimelog lišća u povoljnim uslovima koje omogućavaju padavine. Sekundarne infekcije koje su pretnja u voćnjacima sa prisutnim simptomima potiču od konidijskog stadijuma koji se formira nakon jednom izvršene primarne infekcije. Posledice usled širenja simptoma podrazumevaju formiranje manjeg broja rodnih pupoljaka za sledeću vegetacionu sezonu, gubitak lišća pre vremena što može dovesti do retrovegetacije i iscrpljivanja biljaka. One u lošijoj kondiciji ulaze u zimski period sa niskim temperaturama, što znači da su podložnije negativnom uticaju mraza.

 

Osim ovih simptoma, u pojedinim voćnjacima gde je pri kraju berba unutar plodova primetne su larve trešnjine muve (Rhagoletis cerasi) ili otvori kroz koje je larva izašla da se učauri u površinskom sloju tla i tu provede zimu u stadijumu lutke.

 

velika slika

 

Svakako je preporuka da se takvi plodovi ne ostavljaju na granama neobrani niti da se eventualno prilikom branja nakon što se konstatuje infestacija samo bace na zemlju jer se na taj način ne umanjuje potencijal parazita za narednu sezonu, već upravo suprotno. Zbog toga je takve plodove neophodno ukloniti iz zasada.

 

Takođe, primećeno je i prisustvo grinja iz roda Aculus u niskom indeksu napada. U pitanju su eriofidne grinje (fam. Eriophydae) koje u slučaju masovnog napada izazivaju promene na listovima koje dobija rđastu boju i uvija se ka unutrašnjosti a u krajnjem ishodu može dovesti i do rane defolijacije. Njeno prisustvo registrovano je u višnjicima koji su pored zasada šljiva, jer je u pitanju štetočina koja napada šljivu, ali i breskvu i nektarinu, pa se proizvođačima preporučuje vizuelni pregled svojih zasada na prisustvo grinja. Potrebno je pojačati monitoring nakon berbe višnje kako bi se reagovalo hemijskim merama u slučaju potrebe. Ova grinja se obično javlja u onim zasadima gde je vršena  zaštita preparatima širokog spektra dejstva što je uticalo na značajno smanjenje populacije predatora grinja, mada treba reći da je suvo i toplo vreme kakvo vlada u poslednjem periodu znatno pogodovalo razvoju svih vrsta grinja.

 

Preporuku sa ciljem zaštite zasada višanja nakon berbe od prouzrokovača pegavosti lista višnje i trešnje i grinja pogledati ovde.

Kraj primarnih infekcija gljivom Venturia inaequalis
Na teritoriji koju pokriva RC Kragujevac zasadi jabuke se nalaze u fazi prečnik ploda do 40 mm, plodovi uspravni, T faza (BBCH 74) do plodovi oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).

 

Mikroskopskim pregledom pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) sa prezimelog lišća jabuke sorti Ajdared i Zlatni delišes, ustanovljena je dozrelost pseudotecija od 100%, kao i ispražnjenost pseudotecija od 100% na obe posmatrane sorte.

 

U ovom trenutku može se reći da je okončan period primarnih infekcija pomenutom gljivom. Proizvođači koji u svojim zasadima nemaju karakteristične simptome za ovo oboljenje, više ne moraju da ih štite fungicidima protiv čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke.

Polaganje jaja kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)
Na terenu RC Kragujevac kukuruz se u zavisnosti od rokova setve, hibrida i primenjene agrotehnike nalazi u fazi od razvijeno 8 listova do 9 i više listova razvijeno (BBCH 18-19).
 
Na svetlosnoj lovnoj lampi se registruje povećan ulov imaga kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis).
 
 
Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza uočeno je prisustvo jajnih legala na do 3% pregledanih biljaka. Trenutno je u toku polaganje jaja prve generacije ove štetočine.
 
 
Prag štetnosti u merkantilnom kukuruzu iznosi 10% biljaka na kojima se detektuju jajna legla, uz napomenu da se tretmanom nekim od registrovanih insekticida za suzbijanje kukuruznog plamenca prinos povećava za 5%.
 
RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem ove štetne vrste.
Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na terenu RC Kragujevac ozima pšenica se nalazi u fazi od rana mlečna zrelost (BBCH 73) do kasna mlečna zrelost (BBCH 77). Ozimi ječam se nalazi u fazi od kasna mlečna zrelost (BBCH 77) do rana voštana zrelost (BBCH 83).

 

Vizuelnim pregledima ozimih strnih žita registrovano je prisustvo žitnih stenica (Eurygaster sp.), lisnih vaši (Aphididae) i žitne pijavice (Lema melanopus).

 

Žitne stenice obuhvataju nekoliko vrsta (Eurygaster integriceps Put., Eurygaster maura L., Aelia rostrata Boh.). Sve nabrojane vrste nanose štete strnim žitima.

velika slika

Stenice prezimljavaju u stadijumu imaga. U proleće migriraju na useve pšenice, ječma i raži. Kad poraste temperatura postaju aktivne i hrane se dopunski sokovima žita kako bi polno sazreli. Nakon ishrane i kopulacije, počinje ovipozicija koja traje oko mesec dana. Kad se ispile larve borave na istom mestu 1-2 dana a onda se razilaze i počinju da se hrane.

Štetu nanose imago i larve. Tokom proleća stenica zabada rilicu pri dnu stabla i najčešće se sasuši centralni list a ponekad celo stablo. Ako biljka ne uvene, njen rast je usporen. Promene nastaju usled toksičnog dejstva sekreta pljuvačnih žlezda. Ubodi stenica pred klasanje ili u toku klasanja izazivaju bledilo klasa. Ovakva zrna gube ne samo u težini, nego i u klijavosti, a kvalitet brašna je loš, što se odražava na karakteristike testa. Preg štetnosti iznosi 3-4 imaga po metru kvadratnom.

Žitna pijavica ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima. Oštećenja na lišću pričinjava i larva i imago. Najveću štetu izazivaju larve koje konzumiraju ceo sadržaj lista sve do epidermisa sa suprotne strane. Time biljke dobijaju prljavo belu boju, smanjuje se asimilativna površina što se odražava na rast i nalivanje zrna. Najveću štetu nanosi u vreme mlečne i voštane zrelosti. Prag štetnosti je 0,5-1 larva žitne pijavice po biljci.

larva žitne pijavice

Lisne vaši pričinjavaju direktne štete (ishranom, odnosno isisavanjem biljnih sokova), kao i  indirektne štete (vektori viroza). U ovom trenutku, značajno je naglasiti da u slučaju visoke brojnosti, upravo u fazi mlečne i voštane zrelosti, kao posledica direktne ishrane može doći do pojave šturosti, smežuravanja zrna i pada u prinosu. Prag štetnosti za vaši iznosi 70% napadnutih biljaka u periodu od cvetanja do mlečne zrelosti.

Takođe, registrovani su simptomi fuzarioze klasa (Fusarium graminearum) u niskom procentu zaraženih biljaka.

simptom fuzarioze klasa

Do infekcije ovim patogenom dolazi u fazi cvetanja strnih žita, usled povišene vlažnosti. Ovo oboljenje dovodi do šturosti zrna, a osim toga zaražena zrna  mogu sadržati i mikotoksine u povećanoj koncentraciji, što može imati negativne posledice po zdravlje ljudi i životinja koji takva zrna koriste u ishrani. Pored uslova koji pogoduju infekciji i razvoju ove bolesti (vlažno i kišovito vreme u periodu cvetanja), i uobičajena praksa naših proizvođača da se na istoj parceli smenjuju kukuruz i strnine, može odgovarati pojavi ove bolesti budući da se vrste roda Fusarium javljaju i na kukuruzu, te se mogu održati u biljnim ostacima u zemljištu i za narednu sezonu.

Siva trulež na plodovima jagode (Botritis cinerea)

Na terenu RC Kragujevac berba jagoda se privodi kraju - druga berba, više plodova obojeno (BBCH 89).

 

Na pojedinim plodovima primetni su simptomi sive truleži (Botritis cinerea).

 

velika slika

 

Gljiva prouzrokovač ovog oboljenja prodire u tkivo u vreme cvetanja i posle cvetanja u uslovima koji joj pogoduju (vlažno i kišovito vreme), a dalja kolonizacija se odvija u vreme dozrevanja. Trulež jagode se može manifestovati na bilo kom delu tkiva, ali se najčešće ispoljava na mestu dodira čašičnih listića i ploda ili na mestu dodira zdravog sa zaraženim plodom. Pege koje se obrazuju na plodu se brzo šire i zahvataju celu površinu ploda. Na površini ploda se obrazuje plišano - siva micelija (pamučasto - sivkasta površina ploda u uslovima povećane vlažnosti vazduha).

 

Patogen se može održavati kao saprofit u izumrlim delovima biljaka. Kod jagode se održava u biljnim ostacima u vidu trajne micelije ili sklerocije. Na biljnim ostacima patogen sporuliše, a vetar i kišne kapi šire infekciju. Micelija nastala klijanjem konidije kad jagoda procveta prodire direktno kroz epidermis u tkivo cvetnih delova sa kojih prelazi u mladi plod. Najčešće patogen tu ostaje do dozrevanja ploda. Inokulum se širi za sve vreme trajanja plodonošenja.

 

Plodovi sa opisanim simptomima se svakako odbacuju tokom berbe, a sve zaražene biljne delove je potrebno izneti sa parcele kako ne bi predstavljali izvor infekcije u novoj sezoni.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima