Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac > Usevi ili zasadi
Prisustvo larvi Scaphoideus titanus u vinogradima
Na terenu RC Kragujevac vinova loza se nalazi u fazi
cvasti potpuno razvijene, cvetovi odvojeni (BBCH 57) do cvetne kapice odvojene od drški (BBCH 60).
 
 
Vizuelnim pregledom naličja lista utvrđeno je prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus, prenosioca fitoplazme Flavescence doree, prouzrokovača bolesti zlatastog žutila vinove loze.
 
Pomenute larve su prvog larvenog stupnja, a budući da od trećeg postaju infektivne, mere suzbijanja se u ovom trenutku ne preporučuju.
 
RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem ove štetočine i blagovremeno će signalizirati momenat za insekticidni tretman.
Monitoring cikade Scaphoideus titanus tokom 2020. godine

Na teritoriji koju pokriva RC Kragujevac tokom 2020. godine, monitoring cikade Scaphoideus titanus, vektora fitoplazme Flavescence doree (FD), prouzrokovača bolesti zlatastog žutila vinove loze, vršen je na punktu Oplenac, opština Topola i to kako pojave larvi, tako i imaga.

Simptomatološka slika zaraženog čokota  može da zavara (slične simptome izazivaju i drugi štetni organizmi, kao i različiti fiziološki poremećaji i uticaj abiotičkih faktora) pa je najsigurniji metod identifikacije laboratorijska analiza. Bolest se širi infektivnim sadnim materijalom i kretanjem vektora (po nekim podacima, na taj način može napredovati 5-10 km godišnje). Pomenuta cikada ima status karantinske štetočine u Evropi, a taj status ima i u našoj zemlji, gde se nalazi na IA deo 2 listi karantinskih štetnih organizama.

Kada je reč o samoj cikadi S.titanus, u pitanju je insekt koji sam po sebi ne pričinjava ekonomski značajne štete u vinogradu, ali je prenosilac fitoplazme FD koja izaziva najopasnije oboljenje na vinovoj lozi, zlatasto žutilo vinove loze. Jedna od veoma važnih mera kontrole zlatastog žutila jeste upravo suzbijanje vektora. Da bi se odredio pravi momenat za tretman bilo je potrebno praćenje pojave larvi, budući da od trećeg larvenog uzrasta ova cikada postaje infektivna.

Pojava larvi tokom vegetacione sezone praćena je na nedeljnom nivou vizuelnim pregledima, posmatranjem naličja lista vinove loze. Tako, 03.06 prvi put je registrovano prisustvo larvi ove cikade, i to prvog razvojnog stupnja. Prvi tretman signaliziran je nakon što je uočeno prisustvo trećeg razvojnog stupnja (27.06), a sledeći deset dana kasnije.

Što se tiče praćenja imaga, dinamika populacije vidi se na grafikonu. Imago je praćen na žutim lepljivim klopkama postavljenim na zapušteni deo vinograda i divlju lozu.

grafik-velika slika

Na pojavu ove bolesti utiče više faktora. Iako postoje podaci o posebnoj podložnosti pojedinih sorti napadu S.titanus (pominje se Plovdina), nije dokazano da postoji razlika u njenom prisustvu i brojnosti u nekoj pojedinačnoj sorti u odnosu na druge. Ipak, ono u čemu se sorte razlikuju jeste prijemčivost nekih od njih za FD, pa se u tom smislu ističu Chardonnay, Pinot blanc, Pinot gris i druge. Osim što je potrebno imati na umu problem sortne osetljivosti, potrebno je obratiti pažnju i na sve preventivne mere kao što su upotreba sertifikovanog sadnog materijala, uklanjanje obolelih čokota, krčenje zapuštenih i zaraženih vinograda.  Pored navedenih mera ono što bi bilo najznačajnije za našu regiju jeste pored suzbijanja cikade S.titanus kao vektora, uništavanje korova u vinogradu, a tu se pre svega misli na pavit (Clematis vitalba) jer je FD autohtono prisutna u ovoj biljci. Smatra se da jedna druga cikada, Dictyophara europaea, prenosi fitoplazmu s biljke na biljku ovog korova, a odatle lako može preći i na gajenu lozu, naročito ako se pavit, S.titanus i vinova loza nalaze jedna pored druge. Pošto je pavit relativno čest korov u vinogradu i oko njega, može se reći da je prisustvo ove biljke u kombinaciji sa pomenutim cikadama veliki rizik za pojavu ove bolesti u vinogradima.

ESCA - sušenje vinove loze

Na terenu RC Kragujevac u pojedinim vinogradima uočljivi su simptomi tipični za oboljenje ESCA, sušenje vinove loze.

velika slika

Razvoju ove bolesti odgovara toplo vreme, koje je preovladavalo tokom ove sezone. U pitanju je veoma destruktivno i ekonomski izuzetno značajno oboljenje vinove loze koje, zajedno sa eutipozom i sličnim bolestima, svake godine u najznačajnijim vinogorjima sveta pričinjava ozbiljne štete (na globalnom nivou, po nekim procenama u vrednosti preko 1,5 milijarde dolara godišnje, mada ima mišljenja da je ova cifra potcenjena i da samo u Francuskoj gubici dostižu oko milijardu dolara).

Simptomi su naročito primetni u ovo doba godine (leto i rana jesen) na listu. U pitanju su hronični simptomi, koji se i najčešće javljaju, a ogledaju se u sušenju i opadanju lišća. Najpre se na lišću javljaju pege, kod belih sorti grožđa žućkaste, a kod crnih crvenkaste. One kasnije nekrotiraju i obuhvataju zone između nerava i oboda lista. Nekrotične pege se šire, list se suši i opada.

Simptomi na bobicama su takvi da grozdovi izgledaju zdravo, ali se bobice ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju pravovremeno. Može doći do njihovog pucanja i sušenja. Inače se simptomi javljaju ili samo na bobicama ili samo na listu. Na zeljastim delovima biljke, simptomi se ne moraju ispoljiti svake godine.

Što se tiče akutnih simptoma, oni su najdrastičniji i ogledaju se u sušenju celog čokota ili njegovih delova (apopleksija). To se dešava u toku toplog dela dana, listovi i grozdovi se osuše za nekoliko dana. Drvenasto stablo i krakovi nekrotiraju. Na poprečnom preseku se uočava svetla zona oštećenog tkiva, koja je mekana i oivičena tamnom zonom tvrdog drveta.

Smatra se da je ESCA kompleksna bolest koja nastaje kao posledica dejstva više biotičkih i abiotičkih činilaca. Pre svega, na strani biotičkih faktora, tu su gljive Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum, Phellinus igniarius, ali i druge (Phaeoacremonium minimum, Fomitiporia mediterranea i druge vrste). Kad je reč o abiotičkim faktorima, pominju se rezidba (velike rane i preseci), sorta, klima (odgovara joj topliji klimat)…

U ovom trenutku ne postoji hemijska zaštita od ovih patogena. Svojevremeno su bili u upotrebi preparati na bazi natrijum-arsenita, ali su početkom ovog veka povučeni iz upotrebe zbog štetnosti kako za rukovaoce, tako i za životnu sredinu uopšte. Čak ni ovi preparati nisu imali efekta kad je u pitanju sušenje čokota, već su samo mogli da smanje simptome na lišću. Ne postoje ni sorte za koje se zna da su potpuno otporne na ovo oboljenje.

Mere borbe zato su ograničene na preventivne akcije, kao što je izbegavanje nanošenja velikih rana tokom rezidbe, tretiranje rana od rezidbe kalemarskim voskom, higijena alata koji se koristi za rezidbu i uklanjanje i uništavanje obolelih čokota.

Pojava larvi cikade Scaphoideus titanus
Na terenu RC Kragujevac vinova loza nalazi se u različitim fazama cvetanja, od cvetne kapice odvojene od drški (BBCH 60) do rano cvetanje, 30% cvetnih kapica opalo (BBCH 63).
 
 
Vizuelnim pregledom na naličju listova primećeno je prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus u indeksu napada 1. Ova cikada je prenosilac fitoplazme Flavescence doree koja uzrokuje oboljenje "zlatastog žutila" vinove loze.
 
U pitanju su larve prvog larvenog stupnja ove štetočine. Kako tek od trećeg larvenog stupnja larve postaju infektivne, hemijske mere se u ovom trenutku ne preporučuju.
 
RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem ovog insekta i blagovremeno signalizirati momenat za hemijski tretman.
Pojava larvi cikade Scaphoideus titanus
Na području koje pokriva RC Kragujevac vinova loza se nalazi u različitim fazama cvetanja-od početka cvetanja, 10% cvetnih kapica opalo (BBCH 61) do ranog cvetanja, 30% cvetnih kapica opalo (BBCH 63).
 
Vizuelnim pregledom vinograda, na naličju lista konstatovano je prisustvo larvi cikada Scaphoideus titanus, prenosioca fitoplazme Flavescence doree koja prouzrokuje bolest zlatastog žutila vinove loze.
 
 
Ova štetočina pričinjava zanemarljive štete samom ishranom, ali pošto je vektor pomenute fitoplazme, neophodno je njeno suzbijanje. Ona prolazi kroz pet larvenih stupnjeva pre nego što postane odrasla jedinka, a infektivna postaje od trećeg. Stoga se u ovom trenutku, na samom početku njene pojave, hemijske mere borbe ne preporučuju.
 
Ženke polažu jaja tokom septembra na starijim lastarima vinove loze, tako da štetočina prezimljava u formi jaja. Mlađe larve se od juna hrane na naličju listova, a imago se pojavljuje od jula i nastavlja sa ishranom kada bolest može preneti na okolne čokote. Da bi postala infektivna, jedinka se mora hraniti na zaraženim biljkama nekoliko sati, a potrebno je da prođe inkubacioni period od 21 dan i tek posle toga je u stanju da bolest prenese dalje.
 
RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem ovog insekta i blagovremeno će obavestiti o vremenu za tretman.