Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac > Usevi ili zasadi
Kalifornijski cvetni trips u zasadima bresaka i nektarina

Na terenu RC Kragujevac breskve i nektarine se u zavisnosti od sorte i lokaliteta nalaze u fazi cvetovi se smežuravaju, većina latica opada (BBCH 67) do kraj cvetanja, sve latice opale (BBCH 69).

U zasadima je primećeno prisustvo različitih vrsta tripsa. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje poseban oprez, i to naročito onima koji svoju robu planiraju za izvoz na rusko tržište budući da je u Ruskoj Federaciji kalifornijski cvetni trips (Frankliniella occidentalis) karantinska štetočina pa pošiljka u kojoj bi bile pronađene jedinke ove insekatske vrste ne bi mogla da bude uvezena. Preporukom od 10.04. signaliziran je blagovremeni insekticidni tretman.

RC Kragujevac nastaviće sa monitoringom ove štetočine.

Analiza pojave i kretanje populacije Drosophila suzukii u zasadu nektarine u 2020. godini

Na teritoriji koju pokriva RC Kragujevac monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) tokom 2020. godine vršen je na nekoliko punktova i u voćnjacima različitih vrsta osetljivih na napad ove štetočine. Na grafikonu prikazano je kretanje populacije na osnovu ulova iz hranidbenih klopki na punktu Vinča, u zasadu nektarine. Ulovi su pražnjeni iz klopki na nedeljnom nivou, a identifikacija je vršena u laboratoriji PIS-a. Analizom podataka iz tekuće godine, može se utvrditi da je na našoj regiji D.suzukii imala kasniju pojavu što je značilo izostanak ozbiljnijih šteta na terenu.

 

 

velika slika

 

Na ranu pojavu azijske voćne mušice utiče nekoliko faktora. Pre svih, to je temperatura, naročito u periodu prezimljavanja i u rano proleće. Takođe, značajan uticaj ima i relativna vlažnost vazduha, aktivnost prirodnih neprijatelja i svakako nužni uslov jeste prisustvo osetljive faze biljke domaćina. Pomenuta štetočina svoje negativno dejstvo ispoljava time što polaže jaja u plodove voća meke pokožice i koštičavih vrsta koji su u fazi zrenja (od promene boje ploda do potpuno zrelih), čijim sadržajem se larve hrane, pa u slučaju rane pojave štete mogu biti velike. Dakle, od izuzetnog je značaja sa stanovišta štetnosti i pojave ove štetočine period prezimljavanja kao i temperature u proleće, ali i veličina populacije, koja kao posledica ovih i drugih faktora, dočeka period zrenja najvećeg dela plodova u sezoni. Budući da prezimljava imago, on mora imati obezbeđeno skrovište i izvor hrane u nepovoljnom periodu godine, a vrlo često to mogu biti naselja. Zabeleženo je i da se prezimljujući imago hrani sokovima drveća, poput hrasta, uspevajući da zadrži vitalnost do povoljnih uslova. Blizina šuma i nekultivisanih, marginalnih područja gde rastu biljke koje mogu biti privremeni domaćini u nepogodnim, zimskim uslovima bi mogle biti vrlo važne za uspešno prezimljavanje populacije ove mušice. Jedinke su aktivne i tokom zimskih dana što svedoče ulovi na klopkama iz poslednje godine u periodu zimskih meseci (tabela 1). Jedinke pokušavaju da se ishrane sokom iz klopki ako im drugi izvori hrane nisu dostupni (iz obližnji ljudskih nastambi ili sok od povreda šumskog drveća).

 

Tabela 1. Ulov odraslih jedinki D.suzukii iz klopki sa hranidbenim atraktantom postavljenim u u zasad nektarine, lokalitet Vinča, 2020. godina.

Redni broj (nedelja praćenja)

Datum skidanja klopke

D.suzukii mužjaci

D.suzukii ženke

Ukupno

1

17/06/2020

0

0

0

2

24/06/2020

0

0

0

3

01/07/2020

0

0

0

4

08/07/2020

0

0

0

5

14/07/2020

0

0

0

6

22/07/2020

0

0

0

7

29/07/2020

0

0

0

8

05/08/2020

0

0

0

9

12/08/2020

0

0

0

10

19/08/2020

0

0

0

11

26/08/2020

1

1

2

12

02/09/2020

4

5

9

13

09/09/2020

4

3

7

14

16.09.2020.

4

7

11

15

23/09/2020

4

6

10

16

30/09/2020

4

12

16

17

07/10/2020

3

19

22

18

14/10/2020

12

11

23

19

21/10/2020

4

7

11

20

28/10/2020

4

3

7

21

04/11/2020

2

4

6

22

10/11/2020

3

1

4

23

18/11/2020

2

4

6

24

25/11/2020

0

1

1

 

Prezimljujuće jedinke, najčešće ženke, obično žive znatno duže (do 200 dana) nego imago u ostalim periodima godine. Ipak, za potpunije razumevanje ponašanja ove vrste tokom nepovoljnog zimskog perioda biće potrebno još istraživanja. Važno je razumeti da niske zimske temperature nikako same po sebi ne znače smanjenje prezimljujuće populacije gotovo na nulu, već samo odlažu prvu pojavu adulta i eventualnih šteta. Svakako je povoljnija situacija za proizvođače što malobrojnija i što kasnija pojava ove štetočine, idealno kada je voće već obrano, kao što je kod nas bio slučaj u 2019. i 2020. (tabela 2).

 

Tabela 2. Datumi i brojnosti prvog ulova odraslih jedinki D.suzukii na teritoriji rada RC Kragujevac, iz klopki sa hranidbenim atraktantom, u 2019. i 2020. godini.

 

GODINA

DATUM PRAŽNJENJA KLOPKE

BROJ ULOVLJENIH ODRASLIH JEDINKI D. suzukii

2019

03.10.

2

2020

26.08.

2

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na terenu RC Kragujevac na klopkama sa mirisnim atraktantima postavljenim u zasad kupine, uhvaćene su prve jedinke azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) za ovo područje.

 

D.suzukii-ženka

 

Pošto je u pitanju relativno nova, introdukovana vrsta u nas, domaći naziv za ovu mušicu ne postoji pa se uslovno koristi ime "azijska voćna mušica". U pitanju je invazivna vrsta poreklom iz Azije koja se proširila i na druge delove sveta. Danas je prisutna u više zemalja Evrope i Severne Amerike. Glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima koje ovaj patogen parazitira, a to su plodovi različitih voćnih vrsta, poput maline, kupine, jagode, breskve, grožđa, trešnje, šljive i druge. Dakle, širok je krug domaćina što čini suzbijanje ove štetočine otežanim.

 

Zbog aktuelnosti izvoza breskve i nektarine sa našeg područja, naročito za Rusku Federaciju, gde ova štetočina ima karantinski status, proizvođačima ovog, ali i sveg ostalog voća koje pomenuta štetočina napada, a čija proizvodnja je okrenuta izvozu, skrećemo pažnju na opasnost od pojave azijske voćne mušice u plodovima voća tokom i posle berbe.

 

Još jedna činjenica koja ograničava zaštitu jeste veliki broj generacija u toku godine (u povoljnim uslovima do 15). Za razliku od većine Drosophila vrsta, ova parazitira zrele plodove voća, dok je ono još na biljci, dakle uoči same berbe. To postiže zahvaljujući svojoj snažnoj testerastoj legalici kojom zaseca epidermis ploda i polaže jaja u unutrašnjost iz kojih se razvijaju larve. One se dalje hrane sadržajem ploda, a iz njih se najposle razvijaju lutke koje mogu biti ili unutar ili na površini ploda. Na kraju ciklusa pojavljuje se imago koji prezimi. Jedna ženka ove mušice može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu, ali kako jedan plod može posetiti više ženki, to se iz istog ploda može izleći 60-70 jedinki. Reprodukcioni ciklus je veoma kratak i varira između 1 i 2 nedelje, u zavisnosti od uslova sredine, što znači da samo jedan par može da produkuje stotine jedinki u potomstvu za samo nekoliko nedelja. Kada se ovako veliki reprodukcioni potencijal uzme u obzir zajedno sa razvijenom svetskom trgovinom kojom se ovaj parazit intenzivno širi, kao i sa velikim brojem generacija koje razvija tokom godine, onda postaje jasno da je po sredi potencijalno veoma opasna štetočina, čiji uticaj na poljoprivredu naše zemlje ne može da se potceni, zbog činjenice da parazitira mnoge voćne vrste koje su od ekonomskog značaja.

 

Osim direktnih šteta koje izaziva ishrana unutar ploda, postoje i indirektne štete zbog pojave sekundarnih parazita, gljivica i bakterija, koje uzrokuju trulež. Na pojedinim parcelama pod breskvom u SAD, pričinjena je 100% šteta.

 

Azijska voćna mušica preferira područja visoke vlažnosti i umerene temperature, dakle umereno- kontinentalni klimat kakav vlada na našim prostorima. Može se očekivati dalja adaptacija ovog parazita u našim uslovima, pogotovo jer, po podacima EPPO, hladna zima nema veći uticaj na stepen preživljavanja insekta.

 

Naši poljoprivredni proizvođači vizuelno teško mogu da razlikuju pomenutu vrstu od ostalih voćnih mušica koje su odomaćene na našem terenu, poput vinske mušice, Drosophila melanogaster. Pouzdana identifikacija moguća je samo u laboratorijskim uslovima, i to naročito na osnovu specifično građene testeraste legalice, koja je upadljivo razlikuje od ostalih vrsta istog roda, što je i razlog zašto je ona u stanju jaja da polaže u zreo plod tokom vegetacije, što nije svojstveno za neke druge vrste.

 

Upravo zbog činjenice da štete pričinjava u vreme neposredno pred berbu, zaštita hemijskim sredstvima zbog trajanja karence je otežana, a način života larve koji se odvija unutar ploda takođe usložnjava hemijsku zaštitu. Osim toga, primena feromona i feromonskih klopki nije moguća jer ova vrsta ne produkuje seksualne feromone kojima privlači jedinke iste vrste tokom parenja, već se kopulacija odvija na mestu ishrane, odnosno na voćnim plodovima kojima bivaju privučene jedinke oba pola ove vrste radi ishrane.  Zbog toga se akcenat daje na higijenskim merama koje preventivno mogu uticati na ograničenje populacije ovih insekata. Tu spadaju orezivanje i uklanjanje infestiranih plodova. Takođe se preporučuje ukljanjanje prezrelih i trulih plodova i skraćivanje perioda berbe. Potrebno je uništiti sve potencijalne biljke domaćine (divlja kupina, dženarika, zova i dr.) u okolini parcele. Zapušteni i neodržavani voćnjaci osetljivih vrsta bi trebali biti iskrčeni.

 

Drugi način kontrole populacije ove štetočin je masovno izlovljavanje pomoću klopki na osnovu mirisnog atraktanta a njihov dizajn je veoma jednostavan, tako da ih naši proizvođači mogu sami kreirati i postaviti u svojim voćnjacima. One se mogu napraviti od plastičnih flaša na kojima se izbuše rupice pri sredini, za ulaz mušice, dok se bliže grliću načini otvor prekriven gazom, odakle isparava atraktant koji privlači insekte. Sam atraktant se pravi od mešavine jabukovog sirćeta (1,5 dl) i crnog vina (1,5 dl), uz nekoliko kapi deterdženta.

 

Mnogo nade se polaže u mogućnost biološke kontrole korišćenjem parazitne osice iz roda Phaenopria.

 

 Oprez zbog kalifornijskog cvetnog tripsa (Frankliniella occidentalis)

Na terenu RC Kragujevac berba ranih sorti nektarine je u toku ili se očekuje narednih dana, dok se srednje i kasne sorte breskve i nektarine nalaze u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81) do obojavanje ploda skoro završeno (BBCH 85).

velika slika

Vizuelnim pregledom zasada, otresanjem mladara, u pojedinim zasadima koji nisu izvršili tretmane u skladu sa preporukama iz prethodnog perioda, primećeno je prisustvo larvi i imaga tripsa (Thysanoptera). Budući da je region RC Kragujevac, naročito okolina Topole (Vinča, Plaskovac, Brezovac,…) područje naše zemlje sa jednom od najznačajnijih proizvodnji nektarine okrenute izvozu, i to pre svega na tržište Ruske Federacije, potrebno je još jednom skrenuti pažnju na potencijalnu opasnost od pojave kalifornijskog cvetnog tripsa  (Frankliniella occidentalis).

U pitanju je štetočina karantinskog statusa u Ruskoj Federaciji zbog čijeg prisustva u pošiljci namenjenoj izvozu u ovu zemlju fitosanitarne vlasti istu vraćaju pošiljaocu. Zbog toga je potrebno naglasiti značaj borbe protiv ovog insekta. Proizvođačima se može preporučiti obilazak zasada i pregled na prisustvo tripsa, te hemijski tretman ukoliko se oni primete. Pri tom, neophodno je voditi računa o karenci primenjenih preparata, a tamo gde je berba u toku ili se uskoro planira, hemijske mere se ne preporučuju.

Na početku vegetacije, pre cvetanja breskve i nektarine, a kad počne cvetanje korovskih biljaka, tripsi se nalaze na cvetovima korova (poput maslačka) na  kojima se hrane. Odatle oni mogu dalje migrirati na voćke u cvetu i nastaviti ishranu. Inače, ova vrsta ne prolazi zimsku dijapauzu već uglavnom prvi napad potiče iz zatvorenog prostora gde provode zimske mesece, zato je potreban poseban oprez ukoliko se zasadi nalaze u blizini plastenika i staklenika. Na otvorenom i u voćnim zasadima, najaktivniji je tokom letnjih mececi. Zbog velikog broja generacija koje razvije tokom godine (do 15 u zatvorenom prostoru), ali i zbog svoje polifagnosti, sklon je sticanju rezistentnosti na pojedine aktivne materije. Potrebno je posebno povesti računa o antirezistentnoj strategiji prilikom odabira insekticida za njegovo suzbijanje, odnosno alternirati preparate sa različitim mehanizmom delovanja i poštovati maksimalno dozvoljeni broj tretmana. Osim toga, značajna mera je i suzbijanje korova.