Skip to main content

Kraljevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kraljevo
Cikada Metcalfa pruinosa na krušci

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi od plodovi oko 70 % krajnje veličine do faze početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar, (BBCH 77-81).

Vizuelnim pregledom zasada kruške, lokalitet Kovanluk, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa na mladaru.

 

velika slika

 

Ovo je izrazito polifagna štetočina. Ima veoma širok krug domaćina među kojima je veliki broj voćnih vrsta, vinova loza, šumsko i ukrasno drveće, kao i neke zeljaste biljke.

Ova cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju jaja položena pojedinačno ili u nizovima u pukotinama i drugim mestima na kori. Larve počinju da se pile sredinom maja. Slabo su pokretne i obično se grupišu i grade voštanu prevlaku koja liči na tanak sloj pamučne vate, što je ujedno i karakterističan znak prisustva ove štetočine. Tokom ishrane larve luče mednu rosu, pa se ova cikada još naziva i medena ili bela cikada. Larve prolaze kroz šest razvojnih stadijuma, od kojih su poslednja dva  kao i imago veoma pokretljivi. Prva imaga se javljaju sredinom jula.

Odrasle jedinke i larve se hrane sisanjem sokova usled čega dolazi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina.

Štete od ove cikade mogu biti direktne i indirektne.

Direktne štete nastaju od same ishrane imaga i larvi usled čega dolazi do slabijeg porasta kao i slabljenja kondicije biljke hraniteljke.

Indirektne štete se ogledaju u tome što larve luče veliku količinu medne rose koju naseljavaju gljive čađavice, smanjujući tako asimilacionu površinu. Plodovi zaprljani mednom rosom gube tržišnu vrednost.

 

Mere kontrole podrazumevaju mehaničko uklanjanje napadnutih biljnih delova i njihovo uništavanje.

Takođe je vrlo važna kontrola sadnog materijala.

Hemijske mere kontrole ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog pokretljivosti larvi i imaga, kao i činjenice da je ova cikada prisutna na velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka gde se neometano razvija i održava.

U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje ove štetočine.

 

Kukuruzni plamenac

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kukuruza se nalaze u fazi od početak pojave metlice: metlica se uočava na vrhu stabla do faze početak odbacivanja polena, (BBCH 51-63).

Na pojedinim parcelama useva kukuruza vizuelnim pregledom  registrovano je prisustvo larvi kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na svega nekoliko procenta biljaka (do 4%).

 

Larva O.nubilalis

 

Ova štetočina napada više biljnih vrsta, ali su joj glavne biljke hraniteljke kukuruz i paprika. U toku vegetacije brojnost ove štetočine se utvrđuje vizuelnim pregledima biljaka radi utvrđivanja prisustva jajnih legala na njima, praćenjem broja leptira uz pomoć svetlosnih lampi i feromonskih klopki.

U našim uslovima, kukuruzni plamenac razvija 2-3 generacije godišnje, u zavisnosti od regiona.

 

Ova štetočina prezimljava  u stadijumu larve u kukuruzovini ili drugim biljnim ostacima. Leptiri su aktivni u večernjim satima i noću.

Nakon parenja ženke polažu  jaja na naličje lista, pretežno uz glavni nerv liske. Nakon piljenja larve se kreću ka rukavcu listova, oštećujući lišće i praveći sitne otvore nepravilnog oblika. Oko rukavca listova ili u zoni klipova larve se ubušuju u stabljike. Nakon ubušivanja larve se hrane sržju stabljike, buše u njoj kanale, pune je izmetom i izgrizotinama, oštećujući tako sprovodne snopiće.

Na mestu napada stabljike se lako lome. Napadnute biljke bivaju podložne napadu raznih gljivičnih oboljenja.

 

Za efikasno smanjenje brojnosti ove štetočine primenjuje se kombinacija agrotehničkih, mehaničkih, bioloških i hemijskih mera.

Uništavanje kukuruzovine odmah nakon berbe i duboko zimsko oranje utiču na smanjenje populacije ove štetočine.

Što se hemijskih mera zaštite tiče one se sprovode ukoliko se registruje prisustvo jajnih legala na 10% biljaka kod merkantilnog kukuruza odnosno na 5% biljaka kod kukuruza šećerca i semenskog kukuruza. Najbolji rezultati postižu se sa insekticidima koji imaju delovanje i na jaja i na larve i to na početku piljenja larvi (Coragen 20 SC, Ampligo 150 ZC). Larve su odmah nakon piljenja veoma mobilne i vrlo brzo se zavlače u lisni rukavac pa samim tim postaju i nedostupne insekticidima. 

U našoj zemlji uočena je značajna aktivnost parazitnih osica iz roda Trichogramma, naročito kod druge generacije kukuruznog plamenca. Postoje i komercijalni preparati sa ovim korisnim osicama koje se mogu koristiti u borbi protiv kukuruznog plamenca. S obzirom na značajnu aktivnost parazitnih osica u našim proizvodnim uslovima, treba izbegavati primenu neselektivnih insekticida kakao bi se sačuvala populacija korisnih organizama.

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem kukuruznog plamenca. Uskoro se očekuje početak aktivnosti druge generacije ove štetočine.

Crvena pegavost šljive

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi šljive se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od plod 70% krajnje veličine do faze početak obojavanja plodova, (BBCH 77-81).

 

U zasadima u kojima nisu adekvatno sprovedene hemijske mere zaštite, vizuelnim pregledom, na sorti Čačanska lepotica, registrovano je prisustvo simptoma prouzrokovača crvene pegavosti šljive (Polystigma rubrum), u niskom intenzitetu napada.

 

simptom P.rubrum

 

Ovaj patogen napada šljivu ali i druge biljke iz roda Prunus.

Crvena pegavost ili plamenjača šljive se razvija samo na listu. U početku se javljaju kružne ili eliptične pege, nejasnih kontura, žućkaste boje. Boja pega kasnije postaje žutonarandžasta da bi na kraju postala crvenonarandžasta. Pege su različitih veličina, od nekoliko mm do 1,5 cm, što zavisi od vremena ostvarene infekcije i osetljivosti sorte.

Početak listanja je najkritičniji period za ostvarenje infekcije, pod uslovom da u tom periodu ima padavina. Tada nastaju najznačajnije primarne infekcije. Ovaj patogen nema sekundarne infekcije u toku vegetacije.

 

Mere suzbijanja

 

·         Gajenje manje osetljivih sorti, npr. Stanley

·         Obzirom da patogen prezimljava u opalom lišću, sakupljanjem i uništavanjem opalog lišća, kao i zaoravanjem voćnjaka u jesen, značajno se smanjuje inokulacioni potencijal za narednu godinu

·         Sa hemijskim merama zaštite treba početi u proleće, pre prvih kiša čim krene listanje

 

Lisne vaši u kukuruzu

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kukuruza se nalaze u fazi od razvijeno 9 i više listova do faze pojavljuje se drugo kolence, (BBCH 19-32).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza, lokalitet Samaila, registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na preko 10% biljaka.

 

  

velika slika                       velika slika

 

Vremenski uslovi koji su vladali u proteklom periodu bili su povoljni za razvoj i razmnožavanje ovih štetočina. Lisne vaši imaju veliki broj generacija godišnje.

Direktne štete nanose svojom ishranom (isisavanjem sokova), što može dovesti do različitih deformacija biljnog tkiva, zaostajanja u porastu, kao i smanjenja prinosa.

Indirektne štete se ogledaju u tome što određeni broj lisnih vaši predstavlja vektore mnogobrojnih biljnih virusa od kojih je najznačajniji virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus-MDMV).

 

Fuzarioza klasa na pšenici i ječmu

Na području delovanja RC Kraljevo usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od kasna mlečna zrelost do faze rana voštana zrelost, (BBCH 77-83), dok se usevi ječma nalaze u fazi od rana voštana zrelost do faze mekana voštana zrelost, (BBCH 83-85).

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma registrovana je pojava simptoma fuzarioze klasa (Fusarium graminearum), na pšenici na do 7% a na ječmu na do 4% biljaka.

  

velika slika                              velika slika

 

Ova bolest se javlja i počinje da se razvija u fazi cvetanja. U usevima gde se hemijske mere zaštite blagovremeno ne sprovedu, cvetovi predstavljaju „ulazna vrata“ za prodiranje ove fitopatogene gljive i samim tim dolazi do nastanka infekcije.

Za ostvarenje infekcije je potrebno da u vreme cvetanja bude vlažno i kišovito vreme. Gljiva se razvija u fazi mlečne zrelosti, sa klasića na klasić se prenosi micelijom pomoću kišnih kapi. Tako svaka kiša praćena višim temperaturama pogoduje razvoju i širenju ovog patogena.

Prvi simptomi se uočavaju nakon cvetanja na klasićima koji gube normalnu zelenu boju i postaju bledi, žućkasti. Bolest može zahvatiti pojedinačne klasiće, delove klasa ili čitav klas.

Fuzarioza klasa dovodi do smanjenja prinosa. Zaražena zrna su nenalivena, štura i lošeg  kvaliteta. Takva zrna mogu da sadrže mikotoksine koji su veoma štetni za ishranu ljudi i životinja.

Azijska voćna mušica

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi maline se nalaze u fazi od početak sazrevanja: većina plodova bele boje do faze prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar, (BBCH 81-87).

 

velika slika

 

Česte padavine u proteklom periodu uticale su da se konstantno registruju visoke vrednosti relativne vlažnosti vazduha, što je sa zabeleženim temperaturama stvorilo veoma povoljne uslove za razvoj azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).

Na području delovanja RC Kraljevo u ovoj godini još uvek nije registrovano prisustvo ove štetočine. Monitoring sprisustva se vrši putem klopki sa mirisnim atraktantima i putem uzorkovanja zrelih plodova.

 

Azijska voćna mušica je veoma destruktivna štetočina. Može pričiniti veoma velike štete na svim voćnim vrstama koje imaju tanku pokožicu ploda (jagoda, malina, kupina, borovnica, višnja, trešnja, breskva, kajsija, šljiva, smokva, vinova loza).

U našoj zemlji ova štetočina se nalazi na karantinskoj listi štetnih organizama, zbog čega joj se posebna pažnja pridaje u cilju rane detekcije i kontrole zbog značajne ekonomske štete na biljkama domaćinima.

Početak napada se vezuje za promenu boje ploda, kada se povećava koncentracija šećera u plodu a pokožica postaje mekša.

Ženka azijske voćne mušice polaže jaja u nedozrele i neoštećene plodove, što joj omogućava snažna testerasta legalica, što je ujedno i glavna karakteristika po kojoj se ženka ove vrste razlikuje od drugih vrsta. Iz položenih jaja u plodu se pile larve koje se hrane sadržajem ploda i razaraju njegovu unutrašnjost. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Direktne štete pričinjavaju larve ishranom u plodovima, dok se indirektne štete ogledaju u tome što plodovi postaju podložni napadu patogena prouzrokovača truleži. Štete mogu biti ogromne.

S obzirom da je ova štetočina prisutna na našim prostorima i da su joj uslovi za razvoj u proteklom periodu bili izuzetno povoljni, u narednom periodu se može očekivati njena pojava u zasadima voća čija nas berba u punom jeku tek očekuje (malina, kupina, kasne sorte bresaka, šljive...), te je neophodno preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo drastično povećanje populacije ove štetočine i kako bi se smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima biljaka domaćina.

 

            Mere kontrole:

 

·         Postavljanje što većeg broja klopki za izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Kao klopke se mogu koristiti plastične flaše sa otvorima od 4 mm za ulazak mušica, kao i otvorom za širenje mirisa prekrivenim gazom. Kao atraktant se koriste crno vino i jabukovo sirće (u odnosu 1:1) i nekoliko kapi deterdženta. Ove klopke se postavljaju u zasad na 1,5 m visine, na senovito mesto. Klopke se postavljaju na ivične delove na rastojanju 2-3 m, a unutar zasada na rastojanje od 5 m. Atraktant je potrebno menjati na 7 dana.

 

        

          klopka za D. suzukii

 

·         Potrebno je skratiti interval berbe plodova.

 

·         Neophodno je sprovodjenje sanitarnih mera: prezreli i zaraženi plodovi se uklanjaju (odlažu se u burad koja se ne otvaraju 7 dana), kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i tako dalje prenositi.

 

·         Obavezna je higijena ivica parcela u vidu uklanjanja divlje kupine, džanarike, zove i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ove štetočine.

 

·         Hemijske mere kontrole su uglavnom usmerene na suzbijanje odraslih jedinki. Obzirom da se napad ove štetočine dešava u vreme zrenja, neophodno je voditi računa o karenci preparata.

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem azijske voćne mušice.

Alternarijska lisna pegavost jabuke

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi jabuke se nalaze u fazi plod oko polovine krajnje veličine do faze plod oko 60 % krajnje veličine, (BBCH 75-76).

Vizuelnim pregledom zasada jabuke, sorte Ajdared, lokalitet Kovanluk, uočeno je prisustvo simptoma koji ukazuju na alternarijsku lisnu pegavost jabuke (Alternaria spp.) u niskom indeksu napada.

velika slika

 

Glavni domaćin ovog patogena je jabuka, a posebno su osetljive sorte iz grupe Delišesa.

Ovaj patogen prezimljava u obliku micelije u opalom lišću.

Na zaraženom lišću, u početku se uočavaju sitne ovalne pege, ljubičaste do crne boje sa obodima ljubičastosmeđe boje. Sa razvojem bolesti može doći do uvećanja pega, njihovog spajanja kada one poprimaju nepravilan oblik, a kasnije može doći i do defolijacije.

Bolest se brže razvija u uslovima vlažnog vremena, pri temperaturama od 25-30°C. Do infekcije dolazi kada su prisutne optimalne temperature i višečasovno vlaženje lista. Prve pege se mogu uočiti dva dana nakon infekcije. Ovaj patogen proizvodi specifičan toksin koji pospešuje intenzitet zaraze i razvoj oboljenja na osetljivim sortama.

Kritičan period za razvoj infekcije je period tokom juna i jula meseca, kada je smanjena upotreba fungicida u zasadima.

U toku letnjih meseci kada su temperature visoke, kao i relativna vlažnost, naročito u zasadima sa sistemom za navodnjavanja i protivgradnom mrežom, može doći do sekundarnih infekcija.

 Obezbeđivanjem optimalnih uslova za razvoj jabuke značajno se može smanjiti napad ove gljive. Uklanjanje opalog zaraženog lišća iz zasada može pomoći u smanjenju inokuluma za narednu godinu.

 

Na lokalitetima i sortama gde se javlja Alternaria spp. treba vršiti zaštitu fungicidima. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje ovog patogena, ali su u svetu dobru efikasnost pokazali fungicidi na bazi iprodiona, kresokoksim-metila i trifloksistrobina.

 

Virus mozaika lucerke na krompiru

Na području delovanja RC Kraljevo usevi krompira se nalaze u fazi puno cvetanje do faze vidljive prve bobice, (BBCH 65-70).

Vizuelnim pregledom useva krompira, lokalitet Bapsko Polje, na pojedinim parcelama, na pojedinačnim biljkama, uočeno je prisustvo simptoma koji ukazuju na prisustvo virusa mozaika lucerke na krompiru (Alfalfa mosaic virus-AMV).

velika slika

 

Ovaj virus ima veliki broj domaćina od kojih su većina pripadnici familija Fabaceae i Solanaceae. Na krompiru se ne smatra značajnim virusom.

Simptomi koje prouzrokuje ovaj virus na krompiru se ispoljavaju bledim, svetlozelenim i svetložutim šarenilom lišća koje može zahvatiti i celu lisku. Zaražene biljke često su slabe i zaostaju u porastu. Simptomi mogu biti udruženi sa nekrozom i deformacijom lišća čiji intenzitet zavisi od soja virusa i od sorte krompira. Nekroza može zahvatiti i stabljiku, a može se javiti i na krtolama.

Ovaj virus se održava i prenosi iz prethodne u narednu vegetaciju zaraženim krtolama. Prenosi se mehaničkim putem kao i lisnim vašima koje se smatraju najznačajnijim načnom širenja virusa u prirodi.

 

Mere suzbijanja:

 

·         Za sadnju koristiti krtole nezaražene virusom

·         U toku vegetacije iz useva semenskog krompira uklanjati bolesne biljke

·         Nije poželjno da se usev krompira graniči sa usevom lucerke ili deteline

·         Suzbijanje vektora virusa

 

Virus šarke šljive

 Na području delovanja RC Kraljevo u pojedinim zasadima šljive registrovano je prisustvo simptoma virusa šarke šljive (Plum pox virus-PPV) na listovima.

Ovo je ekonomski najznačajniji virus koštičavog voća u našoj zemlji. Glavni domaćini su  vrste iz roda Prunus, gde spadaju šljiva, kajsija, breskva, nektarina, badem, trešnja i višnja
 
 

Simptomi se javljaju na listovima, cvetovima, plodovima i košticama.

Karakteristični simptomi se javljaju na listovima u vidu mozaičnog šarenila lociranog izmenju lisnih nerava. Mogu se javiti i prstenaste pege sa hlorotičnim oreolom i zelenim unutrašnjim delom. Broj pega na listu može biti različit.

Simptomi na plodovima se javljaju u toku sazrevanja u vidu polukružnih i prstenastih pega. I na košticama zaraženih plodova mogu se javiti prstenaste pege.

 

Stabla zaražena ovim virusom ne propadaju, ona i dalje radjaju ali slabije i daju plodove lošijeg kvaliteta.

Šarka je kao virusna bolest neizlečiva, jednom zaraženo stablo ostaje zaraženo čitavog života i nema mogućnost izlečenja.

Virus šarke šljive prenosi se vegetativnim umnožavanjem zaraženih biljaka, kao i lisnim vašima.

 

 Prevencija i mere zaštite

 

Obzirom da se biljni virusi ne mogu suzbiti hemijskim putem, neophodne su preventivne mere koje podrazumevaju:

 

·         Proizvodnju bezvirusnog sadnog materijala

·         Gajenje koštičavog voća na lokacijama gde postoji prostorna izolacija

·         Gajenje vrsta koje nisu domaćini ovog virusa (orah, jabuka, kruška) po obodu proizvodnih zasada koje će služiti kao zaštitni pojas od novi infekcija

·         Suzbijanje biljnih vaši kao vektora virusa šarke šljive

·         Gajenje otpornih i tolerantnih sorti

Eriofidna grinja na listu kruške

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi plodovi dostigli veličinu do 20 mm do faze drugo opadanje plodova, (BBCH 72-73).

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo eriofidne grinje kruške (Eriophyes pyri) na listu.

velika slika

 

Kruškina grinja ima dve do tri generacije godišnje. Oplodjene ženke prezimljavaju ispod ljuspica u pupoljcima. Kada krene vegetacija ženke polažu jaja u tkivo mladog lišća. Iz jaja se pile larve koje se hrane sisanjem sokova na lišću izazivajući tako karakteristične sitne gale vidljive sa obe strane lista. Kod jačeg napada grinje smanjuje se asimilaciona površina lista što može bitno uticati na porast mladara i razvoj plodova.

Preporuka proizvodjačima je mehaničko uklanjanje takvih letorasta, kako bi se smanjio potencijal širenja štetočine.

 

Primena preparata na bazi aktivne materije abamektin za suzbijanje obične kruškine buve deluje i na suzbijanje ove grinje.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima