Skip to main content

Kraljevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kraljevo
Gorke pege na jabuci

Na području delovanja RC Kraljevo, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, berba jabuke je završena ili se ona privodi kraju. Vizuelnim pregledom, u pojedinim zasadima, sorte Ajdared, gde se berba privodi kraju, uočeno je prisustvo simptoma gorkih pega na plodovima jabuke.

 

velika slika

 

Gorke pege predstavljaju fiziološku bolest koja nastaje u voćnjaku ali se njeni simptomi najčešće ispoljavaju kasnije tokom čuvanja. Gorke pege su posledica fizioloških promena u biljci. Javljaju se na plodovima jabuke i kruške. Prvo se javljaju u unutrašnjosti ploda pa tek onda na površini.

 

Ova bolest se manifestuje okruglastim i nepravilnim tamnozelenim, mrkim ili skoro crnim depresijama na pokožici ploda. Ispod njih se nalaze nekrotične ćelije koje taj deo tkiva ploda čine sunđerastim i žilavijim od zdravog. Ove pege ili jamice su prečnika 2,5-3,5 mm i ponekad su oivičene zelenom bojom.

Pojava gorkih pega je direktno povezana sa nedostatkom kalcijuma u biljci. Kalcijum je slabo pokretljiv element u biljkama, pa je njegov nedostatak izraženiji u sušnim godinama. Sa povećanjem sadržaja  kalcijuma u plodu raste i njegova sposobnost za čuvanje, odnosno smanjuju se uslovi za pojavu gorkih pega. Gorke pege na plodovima  nastaju kada je prisustvo kalcijuma u plodu ispod kritične granice. Kalcijum iz lista se ne može premestiti u plod.

 

Na pojavu gorkih pega mogu uticati i sledeći faktori:

 

·         prevelika bujnost biljke,

·         sortne osobine biljke,

·         preobilno đubrenje azotom, kalijumom i magnezijumom,

·        neravnomerno snabdevanje vodom ili njen nedostatak,

·        visoke temperature vazduha koje izazivaju povećanu transpiraciju i narušavaju vodni režim biljke,

·        intenzitet zimske rezidbe,

·        proređivanje plodova (važan je optimalan odnos između lisne površine i broja plodova).

 

Pojava gorkih pega na plodovima se može ublažiti ili čak izbeći adekvatnom primenom rezidbe, navodnjavanja i pre svega ishranom biljaka.

Zelena (povrtna) stenica u malini

Na području delovanja RC Kraljevo, vizuelnim pregledom zasada maline, sorta Vilamet, lokalitet Sijaće Polje i Zmajevac, na pojedinim parcelama uočeno je prisustvo zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula) u niskom intenzitetu napada.

 

velika slika

 

Zelena stenica je polifagna štetočina. Njeno prisustvo je registrovano na raznim povrtarskim, ratarskim i voćarskim kulturama, kao i na vinovoj lozi. Ženka polaže buretasta jaja na naličje lista. Sveže položena jaja su bele boje, a kasnije ona poprimaju crvenkastu nijansu. Iz jaja se pile larve koje prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva.

Štete nanose larve i odrasle jedinke koje sisaju sokove iz biljnog tkiva. Najveće štete nastaju na zrelim plodovima, gde na mestu ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici. Takvi plodovi dobijaju gorak ukus i samim tim gube tržišnu vrednost.

U jesenjim mesecima odrasle jedinke su posebno aktivne jer traže skloništa gde će provesti zimu. Tako se vrlo često sreću i u urbanim sredinama, gde u potrazi za mestom prezimljavanja ulaze u stambene objekte.

Kada se uznemire luče neprijatan miris u cilju odbrane, pa su zbog toga poznate i kao smrdibube. Mirisne materije koje ispuštaju stenice nisu opasne za čoveka i ne ugrožavaju njegovo zdravlje.

 

Mere kontrole

 

Mere kontrole ove štetočine su veoma teške. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Ipak, najbolju efikasnost pokazali su insekticidi iz grupe piretrioda, poput bifentrina i deltametrina.

Primena insekticida u periodu sazrevanja plodova, kada je napad stenica i najjači, je veoma ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence.

Da bi se u tom periodu izbegli štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde se one grupišu.

Na manjim proizvodnim parcelama, u cilju smanjenja njihove brojnosti a samim tim i šteta, preporučuje se ručno sakupljanje larvi i imaga.

Šupljikavost lišća koštičavog voća

Na području delovanja RC Kraljevo, vizuelnim pregledom zasada bresaka i šljiva, u pojedinim zasadima koji nisu adekvatno štićeni ,uočeno je prisustvo simptoma šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila) na lišću.

 

 

Breskva                        Šljiva

 

Ovaj patogen napada mnoge gajene biljke iz roda Prunus kao što su: trešnja, višnja, šljiva, breskva, nektarina, kajsija, badem i druge, a javlja se i na ukrasnim i divljim vrstama ovog roda.

 

Simptomi se javljaju na listovima, mladarima i plodovima. Ispoljavanje simptoma varira zavisno od voćne vrste.

Na listu se javljaju pege koje su u početku sitne, crvenkastosmeđe oivičene tamnijom zonom ili hlorotičnim oreolom. Pege se vremenom povećavaju,  a tkivo unutar njih postaje nekrotično i ispada. Šupljikavost lišća je još poznata i pod nazivom “sačmavost“ jer zaraženi delovi lista podležu nekrozi i ispadanju, pa list izgleda kao da je sačmom izrešetan. Zaraženo lišće često opada pre vremena.

Na mladarima se javljaju purpurne ili mrke pege, koje se vremenom šire i postaju izdužene rak-rane, često pokrivene gumoznim eksudatom. Razvojem bolesti mladari mogu biti prstenasto obuhvaćeni zbog čega izumiru.

Na plodovima pege su različite što zavisi od voćne vrste. Tako se na plodovima mogu javiti pege koje su neravne, plutaste, krastaste, ulegnute i slično. Zaraženi plodovi gube na kvalitetu i tržišnoj vrednosti.

 

Ovaj patogen se održava u vidu spora u rak-ranama na mladarima i u pupoljcima. Vlažno vreme pogoduje razvoju ovog patogena. Patogen prodire direktno u list klijanjem konidija. Prodiranje se obavlja i sa lica i sa naličja lista.

 

Suzbijanje

 

U cilju suzbijanja ovog patogena treba primeniti mehaničke mere borbe koje podrazumevaju uklanjanje rezidbom zaražene mladare i grančice i njihovo spaljivanje. Takođe treba primeniti i hemijske mere borbe koje podrazumevaju tretiranje zasada bakarnim preparatima u jesen po opadanju lišća i u proleće uoči bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije nakon precvetavanja, za suzbijanje ovog patogena mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija mankozeb, kaptan i ciram.

Crna pegavost kupusa

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kupusa namenjeni za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi od glavica dostigla 50% do 70% očekivane veličine, (BBCH 45-47).

 

Vizuelnim pregledom useva kupusa na pojedinim parcelama registrovano je prisustvo simptoma crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na listu.

 

velika slika

 

Ovi patogeni pored kupusa napadaju i druge biljke iz porodice kupusnjača. Crna pegavost kupusa se ne smatra posebno opasnom bolesti kupusa, jer se uglavnom simptomi ispoljavaju na starijem lišću koje se odbacuje.

 

Patogeni se šire konidijama uz pomoć vetra, kišnih kapi, alata za rad i slično, dok se micelija prenosi semenom. Oba patogena se mogu održavati na korovskim biljkama iz porodice kupusnjača tokom zime.

 

Ne postoje bitne razlike u simptomima koje izazivaju A.brassicae i A.brassicicola. Karakteristični simptomi su kružne pege koje se javljaju na donjem, starijem lišću. One počinju sitnim žućkastim zonama koje se vremenom povećavaju u vidu koncentričnih krugova (pege poprimaju izgled mete). Unutar pega tkivo nekrotira i suši se.

Najveće štete mogu nastati ako se bolest pojavi kod mladih biljčica u fazi rasada. Kod takvih biljaka se javljaju sitne, tamne pege na stablu što prouzrokuje njihovo poleganje. Kada se takve biljke presade u polje nikada ne dostignu porast normalnih biljaka niti daju isti prinos.

 

 

Mere kontrole

 

Preventivne mere su najznačajnije u cilju suzbijanja ovih patogena. One se ogledaju u sledećem:

 

·        za setvu treba koristiti zdravo i dezinfikovano seme,

·        za sadnju treba koristiti zdrav rasad,

·        iz useva treba ukloniti biljke na kojima su se pojavili simptomi,

·        nakon skidanja useva treba ukloniti i sve biljne ostatke kako bi se smanjio infektivni potencijal za narednu godinu,

·         primena višegodišnjeg plodoreda,

·         uništavanje korovskih biljaka iz porodice kupusnjača

 

 

Što se hemijskih mera borbe tiče, u toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni fungicidi na bazi aktivne materije mankozeb, preventivno pred padavine. U slučaju da dođe do širenja simptoma mogu se primeniti sistemični fungicidi na bazi aktivne materije difenokonazol (EPPO, PP 2/7(1)).

Virus mozaika jabuke

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi jabuke se nalaze u fazi od napredovanje zrenja: povećanje intenziteta boje karakteristične za kultivar do faze plodovi zreli za berbu, (BBCH 85-87).

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke, lokalitet Roćevići, sorta Zlatni Delišes, na dva stabla uočeni su simptomi koji ukazuju na prisustvo virusa mozaika jabuke (Apple mosaic virus-ApMV).

 

velika slika

 

Ovaj virus je prisutan svuda gde se jabuka gaji i jedan je od najrasprostranjenijih virusa jabuke. Pored jabuke ovaj virus zaražava i druge biljke kao što su dunja, šljiva, višnja, breskva, lešnik, malina, divlji i pitomi kesten i dr.

Virus se zadržava u biljkama i prenosi se kalemljenjem i vegetativnim sadnim materijalom. Prirodni prenosioci (vektori) ovog virusa nisu poznati. Štete od ovog virusa su najizraženije kod osetljivih sorti kao što su Zlatni Delišes, Jonatan, Granny Smith.

 

Na listovima zaraženih biljaka se uočavaju jasno oivičene svetložute zone nepravilnog oblika. Te hlorotične površine žute boje se na listovima jabuke često javljaju u vidu traka ili pega duž lisnih nerava. Svetložuta boja zahvaćenog tkiva može menjati nijanse tokom sezone da bi kasnije usled izloženosti suncu takvo tkivo postalo nekrotično. Jako zaraženo lišće opada pre vremena. Izgled i intenzitet simptoma može da varira usled osetljivosti sortimenta i vrulentnosti soja virusa. Na osetljivim sortama simptomi se javljaju gotovo po čitavoj krošnji dok se na toletantnim sortama oni uočavaju ograničeno na pojedinim liskama. Zaražene biljke i dalje obezbeđuju prinos ali on kod osetljivih sorti može biti značajno smanjen.

 

Mere suzbijanja ovog virusa se svode na proizvodnju i korišćenje zdravog sadnog materijala, dezinfekciju alata za rezidbu i uklanjanje zaraženih stabala iz zasada i njihovo spaljivanje, naročito u rasadnicima i mlađim zasadima.

Crna trulež kupusnjača

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kupusa namenjeni za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi od početak formiranja glavice do faze glavica dostigla do 30% očekivane veličine, (BBCH 41-43).

 

Vizuelnim pregledom useva kupusa, na pojedinim parcelama, registrovano je prisustvo simptoma crne truleži kupusnjača koju izaziva bakterija Xanthomonas campestris pv. campestris.

 

 

velika slika

 

Ova bakterija spada među ekonomski najštetnije bolesti kupusnjača. Biljke mogu biti zaražene u svim fazama razvoja, od faze klijanja do obrazovanja semena. Razvoju i širenju ovog patogena pogoduje toplo i vlažno vreme, odnosno topli dani i prohladne noći. Prezimljava u zemljištu, a vitalnost zadržava i do 3 godine. Održava se na ostacima zaraženih biljaka u zemljištu, korovskim biljkama, samoniklim kupusnjačama i u semenu. Širenje ove bakterije vrši se pomoću vode za navodnjavanje i kišnim kapima, a značajnu ulogu imaju i insekti, puževi i oruđa za rad.

Na lišću starijih biljaka simptomi se prepoznaju po bledožućkastim promenama na listu, obično od ivice lista prema središnjem delu u obliku latiničnog slova “V“. Središnji deo takvih hlorotičnih zona poprima smeđu boju i odumire, a lisni nervi postaju crni. Patogen se sprovodnim sudovima širi po biljci, a usled prisustva bakterije biljke slabije rastu, a formirane glavice su zakržljale. Zaražene biljke vrlo često naseljavaju i sekundarni patogeni što za posledicu ima potpuno propadanje biljaka.

 

U cilju zaštite kupusa od ove bolesti najznačajnije su preventivne mere kao što su:

·       korišćenje zdravog seme za setvu,

·       za sadnju treba koristiti tolerantne sorte ili hibride kupusnjača,

·       dezinfekcija toplih leja,

·       primena plodoreda u trajanju od 3 godine,

·       uništavanje obolelih biljnih ostataka i korova iz familije Brassicacae,

·       suzbijanje insekata i puževa kao prenosilaca ovog patogena,

·       primena kalijumovih đubriva.

Malinina mušica galica

 Na području delovanja RC Kraljevo zasadi maline se nalaze u fazi stari listovi suše se, mladi listovi se uvijaju; stari listovi kultivara imaju specifičnu boju, (BBCH 93).

 

Vizuelnim pregledom zasada maline, lokalitet Novo Selo, sorta Vilamet, uočeno je prisustvo simptoma oštećenja malinine mušice galice (Lesioptera rubi).

 

velika slika

 

Malinina mušica galica nanosi štete na malini i kupini.

Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve u galama na izdancima. Odrasli insekti se javljaju od maja do avgusta. Ženka nakon kopulacije polaže jaja u grupama na izdancima. Iz jaja se pile larve koje kroz koru prodiru u unutrašnjost izdanka. Na mestima ubušenja larvi  u izdanak, nakon određenog vremena se obrazuju zadebljanja (kvržice, guke, gale), najčešće nepravilnog oblika koje brzo odrvene. Na tim mestima se prekidaju sprovodni sudovi, zbog čega se ti izdanci slabije razvijaju i lako lome.

 

Suzbijanje

 

Problem suzbijanja ove štetočine je aktivnost odraslih insekata tokom cvetanja maline i kupine. Hemijske mere borbe u cilju suzbijanja ove štetočine se vrše insekticidima pre cvetanja maline i kupine.

Iz tog razloga preporučuje se i mehaničko suzbijanje ove štetočine.

 

Mehaničke mere borbe podrazumevaju:

 

·         Krčenje i uništavanje divlje kupine u blizini zasada.

·         Uklanjanje i uništavanje zaraženih izdanaka (zaražene izdanke treba izneti iz zasada i uništiti spaljivanjem).

 

Na ovaj način se smanjuje brojnost populacije malinine mušice galice u narednoj godini.

Mere kontrole krompirovog moljca

Na području delovanja RC Kraljevo krompir je na većini parcela izvađen, dok je na manjem broju parcela vađenje u toku ili se ono očekuje u narednim danima.

 

Na lokalitetima Bapsko Polje i Obrva nalaze se feromonske klopke za praćenje krompirovog moljca (Phthorimaea operculella). U proteklom periodu beleži se povećanje brojnosti odraslih jedinki ove štetočine.

 

velika slika

 

Obzirom da štete od krompirovog moljca mogu biti velike, proizvođačima se preporučuje da i dalje sprovode sve raspoložive mere borbe protiv ove štetočine.

 

Na parcelama gde je cima suva preporučuje se primena sledećih mera:

 

·         Kada dođe do propadanja cime treba što pre izvaditi krompir.

 

·         Izvađeni krompir treba u što kraćem roku skloniti sa parcele i uneti u skladišta.

 

·         U skladišta ne treba unositi oštećene krtole u kojima mogu da se nalaze larve moljca.

 

·        Vrata, prozore i ventilacione otvore skladišta treba obezbediti gustom mrežom kako bi se sprečio ulazak moljca i njegov dalji razvoj.

 

·         U skladištima treba kontrolisati temperaturu (ispod 10°C).

 

Na parcelama gde cima nije propala i gde se vađenje krompira ne očekuje u narednih 10 dana, preporučuju se sledeće mere:

 

·         Ukoliko je zemljište suvo, vršiti navodnjavanje kako bi se održala kompaktnost zemljišta, a samim tim i sprečio prodor ove štetočine kroz pukotine do krtola.

 

·         Primena insekticida Grom (a.m. lambda-cihalotrin) u količini 0,25 l/ha, (karenca 7 dana). Prilikom primene insekticida treba strogo voditi računa o karenci preparata i uskladiti je sa vremenom vađenja krompira!

 

Breskvin smotavac

Na području delovanja RC Kraljevo dominiraju rane i srednje rane sorte bresaka. Obzirom da je berba završena  zasadi se nalaze u fazi starenje i početak mirovanja: završen rast mladara; lišće još uvek zeleno, (BBCH 91).

U pojedinim zasadima, koji nisu adekvatno štićeni, vizuelnim pregledom je uočeno prisustvo simptoma ubušenja larvi breskvinog smotavca (Cydia molesta) na mladarima.

 

 

velika slika

 

Breskvin smotavac je jedan od najznačajnijih štetnih insekata breskve i nektarine. Pored breskve kao glavnog domaćina, breskvin smotavac oštećuje i krušku, jabuku, dunju, kajsiju i šljivu.

Ova štetočina ima 3 do 4 generacije godišnje.

Prezimljava u stadijumu larve u kokonu skrivenom u pukotinama kore stabla ili grana ili u biljnim delovima na površini zemlje.

Prelazak iz larve u lutku se dešava u rano proleće (u zavisnisti od temperature). Ako su vremenski uslovi povoljni ženka položi 100-200 jaja, najčešće na naličju lista. Kada se ispile, larve se ubušuju u vrh mladara gde prave vertikalne hodnike. Oštećeni mladari venu, žute i suše se u dužini od oko 10 cm. Na mestu ubušenja se javlja smolotočina. Ako nema dovoljno hrane larva izlazi iz mladara i prelazi u drugi. Tako jedna larva do svog punog razvoja može da ošteti 2-4 mladara.

Pored mladara larve se ubušuju i u plod, hraneći se njegovim tkivom. Jedna larva može da ošteti i do 4 ploda. Takvi plodovi su lošeg kvaliteta i gube tržišnu vrednost, a gubici u prinosu mogu biti veliki.

Potpuni razvoj jedne generacije, u zavisnosti od vremenskih uslova, traje oko mesec dana. Obzirom da je let veoma razvučen u toku godine dolazi do preklapanja generacija.

 

U cilju suzvijanja ove štetočine napadnute mladare treba redovno orezivati kako bi se prekinuo razvoj larvi. Takođe, neophodne su i hemijske mere borbe. Hemijske tretmane treba sprovoditi pre ubušivanja larvi u mladare i plodove. Vreme suzbijanja larvi određuje se na osnovu vizuelnih pregleda zasada na prisustvio jaja i larvi, kao i praćenjem leta leptira.

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem breskvinog smotavca.

Cikada Metcalfa pruinosa na krušci

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi od plodovi oko 70 % krajnje veličine do faze početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar, (BBCH 77-81).

Vizuelnim pregledom zasada kruške, lokalitet Kovanluk, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa na mladaru.

 

velika slika

 

Ovo je izrazito polifagna štetočina. Ima veoma širok krug domaćina među kojima je veliki broj voćnih vrsta, vinova loza, šumsko i ukrasno drveće, kao i neke zeljaste biljke.

Ova cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju jaja položena pojedinačno ili u nizovima u pukotinama i drugim mestima na kori. Larve počinju da se pile sredinom maja. Slabo su pokretne i obično se grupišu i grade voštanu prevlaku koja liči na tanak sloj pamučne vate, što je ujedno i karakterističan znak prisustva ove štetočine. Tokom ishrane larve luče mednu rosu, pa se ova cikada još naziva i medena ili bela cikada. Larve prolaze kroz šest razvojnih stadijuma, od kojih su poslednja dva  kao i imago veoma pokretljivi. Prva imaga se javljaju sredinom jula.

Odrasle jedinke i larve se hrane sisanjem sokova usled čega dolazi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina.

Štete od ove cikade mogu biti direktne i indirektne.

Direktne štete nastaju od same ishrane imaga i larvi usled čega dolazi do slabijeg porasta kao i slabljenja kondicije biljke hraniteljke.

Indirektne štete se ogledaju u tome što larve luče veliku količinu medne rose koju naseljavaju gljive čađavice, smanjujući tako asimilacionu površinu. Plodovi zaprljani mednom rosom gube tržišnu vrednost.

 

Mere kontrole podrazumevaju mehaničko uklanjanje napadnutih biljnih delova i njihovo uništavanje.

Takođe je vrlo važna kontrola sadnog materijala.

Hemijske mere kontrole ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog pokretljivosti larvi i imaga, kao i činjenice da je ova cikada prisutna na velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka gde se neometano razvija i održava.

U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje ove štetočine.

 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima