Skip to main content

Kraljevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kraljevo > Usevi ili zasadi
Smeđa pegavost lista maline

Na području delovanja RC Kraljevo berba jednorodnih sorti maline  na nižim nadmorskim visinama je završena. Zasadi ulaze u fazu starenja i početka mirovanja.

 

Vizuelnim pregledom zasada maline, sorta Vilamet, registrovano je prisustvo simptoma smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi).

 

 

velika slika                                 velika slika

 

Simptomi ove bolesti se najpre ispoljavaju na dvogodišnjim izdancima, a kasnije i na jednogodišnjim. Zaraza počinje na donjem lišću pri osnovi izdanaka, a potom se širi prema vrhu. Na lišću se uočavaju sitne, okruglaste pege, smeđe boje oivičene tamnijim nijansom. Razvojem bolesti pege se uvećavaju i dolazi do njihovog spajanja. Kod jačeg napada zaraženo lišće počinje da žuti i opada pre vremena. Prevremena defolijacija negativno utiče na izdanke maline. Oni postaju osetljivi na niske temperature i druge uticaje spoljašnje sredine, što dovodi do gubitka prinosa. Pojavi i razvoju bolesti pogoduje vlažno vreme.

Patogen obično prezimljava u peritecijama na lišću.

 

Kako bi se smanjio infektivni potencijal ovog patogena, nakon berbe, rezidbom treba ukloniti sve zaražene izdanke iz zasada. Takođe, treba pristupiti sakupljanju ili zaoravanju opalog lišća.

Što se hemijskih mera borbe tiče, one se vrše zajedno sa suzbijanjem ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata) tokom vegetacije.

Sada, nakon berbe, preporučuje se primena nekog od fungicida kao što su Quadris top ili Teatar plus (a.m. azoksistrobin+difenokonazol), ili neki drugi preparat, detaljnije u preporuci datoj 5.8.2021.

Monitoring azijske voćne mušice u regionu Kraljeva

Na području delovanja RC Kraljevo od 2014.godine vrši se monitoring  azijske voćne  mušice (Drosophila suzukii).

Monitoring ove štetočine vrši se tokom cele godine, a mirisni atraktanti se u klopkama menjaju na svakih 7 dana.

 

 

D.suzukii 2020.                          D.suzukii 2021.

 

U ovoj godini D.suzukii je u regionu Kraljeva bila aktivna do početka marta meseca. Nakon toga je usledio prekid aktivnosti, koji još uvek traje.

Iz iskustva od prethodnih godina može se zaključiti da se njena ponovna aktivnost očekuje u narednim nedeljama.

Trenutno se na području delovanja RC Kraljevo D.suzukii prati putem uzorkovanih zrelih plodova i uz pomoć klopki sa mirisnim atraktantima u zasadima maline i borovnice, na tri lokaliteta, i to:

-        Sijaće Polje (opština Kraljevo), zasad maline,

-        Prilike (opština Ivanjica), zasad maline i

-        Ruđinci (opština Vrnjačka Banja), zasad borovnice.

 

 

 

 

klopka u zasadu maline        klopka u zasadu borovnice

 

Ova veoma destruktivna štetočina može pričiniti štete na svim voćnim vrstama koje poseduju tanku pokožicu ploda (malina, kupina, jagoda, borovnica, trešnja, višnja, šljiva, breskva, kajsija, smokva, vinova loza).

Ova štetočina može imati veliki broj generacija godišnje. Početak napada se vezuje za promenu boje ploda, odnosno početak zrenja. Ženka uz pomoć snažne testeraste legalice polaže jaja u nedozrele i neoštećene plodove. Štete prave larve koje se hrane unutar ploda, njegovim sadržajem. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Plodovi koji su oštećeni od strane ove štetočine postaju podložni napadu patogena prouzrokovača truleži.

 

Mere kontrole su od velike važnosti pošto utiču na sprečavanje drastičnog povećanja populacije ove štetočine. Vrlo je važno da se mere kontrole sprovode na području celog regiona kako bi došli do povoljnih rezultata.

Obzirom da se pojava D.suzukii može očekivati u narednim nedeljama, poljoprivrednim proizvođačima još jednom skrećemo pažnju na primenu svih raspoloživih mera kontrole, koje podrazumevaju:

 

·         Postavljanje što većeg broja klopki sa mirisnim atraktantima. Ovo će omogućiti smanjenje broja odraslih jedinki. Kao klopke mogu poslužiti plastične flaše. Na flašama se napravi jedan veći otvor koji se prekrije gazom i koji će služiti za širenje mirisa atraktanta. Potrebno je napraviti i par manjih otvora koji će poslužiti kao ulaz za D.suzukii. Kao atraktant se koristi crno vino i jabukovo sirće, u razmeri 1:1, kao i par kapi deterdženta za sudove. Atraktant je potrebno menjati na svakih 7 dana. Ovakve klopke se postavljaju u zasad na visini od oko 1,5m, na senovito mesto.

 

·         Iz okoline zasada potrebno je ukloniti sve samonikle biljne vrste koje mogu poslužiti kao domaćin ovoj štetočini (divlja kupina, džanarika, zova i dr.)

 

·         Vrlo je vazno krčenje svih napuštenih zasada

 

·         Potrebno je skratiti interval berbe plodova

 

·         Prezrele i zaražene plodove treba uklanjati iz zasada i uništavati

 

·         Strogo kontrolisati gajbice i drugu opremu u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i tako prenositi dalje

 

·         Primena hemijskih mera borbe je vrlo složena, uglavnom je usmerena na odrasle jedinke, obzirom da se jaja i larve nalaze unutar ploda. Kako se napadi dešavaju u vreme zrenja, jako je teško uskladiti karencu preparata.

 

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem azijske voćne mušice.

Zelena (povrtna) stenica u malini

Na području delovanja RC Kraljevo, vizuelnim pregledom zasada maline, sorta Vilamet, lokalitet Sijaće Polje i Zmajevac, na pojedinim parcelama uočeno je prisustvo zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula) u niskom intenzitetu napada.

 

velika slika

 

Zelena stenica je polifagna štetočina. Njeno prisustvo je registrovano na raznim povrtarskim, ratarskim i voćarskim kulturama, kao i na vinovoj lozi. Ženka polaže buretasta jaja na naličje lista. Sveže položena jaja su bele boje, a kasnije ona poprimaju crvenkastu nijansu. Iz jaja se pile larve koje prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva.

Štete nanose larve i odrasle jedinke koje sisaju sokove iz biljnog tkiva. Najveće štete nastaju na zrelim plodovima, gde na mestu ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici. Takvi plodovi dobijaju gorak ukus i samim tim gube tržišnu vrednost.

U jesenjim mesecima odrasle jedinke su posebno aktivne jer traže skloništa gde će provesti zimu. Tako se vrlo često sreću i u urbanim sredinama, gde u potrazi za mestom prezimljavanja ulaze u stambene objekte.

Kada se uznemire luče neprijatan miris u cilju odbrane, pa su zbog toga poznate i kao smrdibube. Mirisne materije koje ispuštaju stenice nisu opasne za čoveka i ne ugrožavaju njegovo zdravlje.

 

Mere kontrole

 

Mere kontrole ove štetočine su veoma teške. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Ipak, najbolju efikasnost pokazali su insekticidi iz grupe piretrioda, poput bifentrina i deltametrina.

Primena insekticida u periodu sazrevanja plodova, kada je napad stenica i najjači, je veoma ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence.

Da bi se u tom periodu izbegli štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde se one grupišu.

Na manjim proizvodnim parcelama, u cilju smanjenja njihove brojnosti a samim tim i šteta, preporučuje se ručno sakupljanje larvi i imaga.

Malinina mušica galica

 Na području delovanja RC Kraljevo zasadi maline se nalaze u fazi stari listovi suše se, mladi listovi se uvijaju; stari listovi kultivara imaju specifičnu boju, (BBCH 93).

 

Vizuelnim pregledom zasada maline, lokalitet Novo Selo, sorta Vilamet, uočeno je prisustvo simptoma oštećenja malinine mušice galice (Lesioptera rubi).

 

velika slika

 

Malinina mušica galica nanosi štete na malini i kupini.

Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve u galama na izdancima. Odrasli insekti se javljaju od maja do avgusta. Ženka nakon kopulacije polaže jaja u grupama na izdancima. Iz jaja se pile larve koje kroz koru prodiru u unutrašnjost izdanka. Na mestima ubušenja larvi  u izdanak, nakon određenog vremena se obrazuju zadebljanja (kvržice, guke, gale), najčešće nepravilnog oblika koje brzo odrvene. Na tim mestima se prekidaju sprovodni sudovi, zbog čega se ti izdanci slabije razvijaju i lako lome.

 

Suzbijanje

 

Problem suzbijanja ove štetočine je aktivnost odraslih insekata tokom cvetanja maline i kupine. Hemijske mere borbe u cilju suzbijanja ove štetočine se vrše insekticidima pre cvetanja maline i kupine.

Iz tog razloga preporučuje se i mehaničko suzbijanje ove štetočine.

 

Mehaničke mere borbe podrazumevaju:

 

·         Krčenje i uništavanje divlje kupine u blizini zasada.

·         Uklanjanje i uništavanje zaraženih izdanaka (zaražene izdanke treba izneti iz zasada i uništiti spaljivanjem).

 

Na ovaj način se smanjuje brojnost populacije malinine mušice galice u narednoj godini.

Azijska voćna mušica

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi maline se nalaze u fazi od početak sazrevanja: većina plodova bele boje do faze prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar, (BBCH 81-87).

 

velika slika

 

Česte padavine u proteklom periodu uticale su da se konstantno registruju visoke vrednosti relativne vlažnosti vazduha, što je sa zabeleženim temperaturama stvorilo veoma povoljne uslove za razvoj azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).

Na području delovanja RC Kraljevo u ovoj godini još uvek nije registrovano prisustvo ove štetočine. Monitoring sprisustva se vrši putem klopki sa mirisnim atraktantima i putem uzorkovanja zrelih plodova.

 

Azijska voćna mušica je veoma destruktivna štetočina. Može pričiniti veoma velike štete na svim voćnim vrstama koje imaju tanku pokožicu ploda (jagoda, malina, kupina, borovnica, višnja, trešnja, breskva, kajsija, šljiva, smokva, vinova loza).

U našoj zemlji ova štetočina se nalazi na karantinskoj listi štetnih organizama, zbog čega joj se posebna pažnja pridaje u cilju rane detekcije i kontrole zbog značajne ekonomske štete na biljkama domaćinima.

Početak napada se vezuje za promenu boje ploda, kada se povećava koncentracija šećera u plodu a pokožica postaje mekša.

Ženka azijske voćne mušice polaže jaja u nedozrele i neoštećene plodove, što joj omogućava snažna testerasta legalica, što je ujedno i glavna karakteristika po kojoj se ženka ove vrste razlikuje od drugih vrsta. Iz položenih jaja u plodu se pile larve koje se hrane sadržajem ploda i razaraju njegovu unutrašnjost. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Direktne štete pričinjavaju larve ishranom u plodovima, dok se indirektne štete ogledaju u tome što plodovi postaju podložni napadu patogena prouzrokovača truleži. Štete mogu biti ogromne.

S obzirom da je ova štetočina prisutna na našim prostorima i da su joj uslovi za razvoj u proteklom periodu bili izuzetno povoljni, u narednom periodu se može očekivati njena pojava u zasadima voća čija nas berba u punom jeku tek očekuje (malina, kupina, kasne sorte bresaka, šljive...), te je neophodno preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo drastično povećanje populacije ove štetočine i kako bi se smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima biljaka domaćina.

 

            Mere kontrole:

 

·         Postavljanje što većeg broja klopki za izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Kao klopke se mogu koristiti plastične flaše sa otvorima od 4 mm za ulazak mušica, kao i otvorom za širenje mirisa prekrivenim gazom. Kao atraktant se koriste crno vino i jabukovo sirće (u odnosu 1:1) i nekoliko kapi deterdženta. Ove klopke se postavljaju u zasad na 1,5 m visine, na senovito mesto. Klopke se postavljaju na ivične delove na rastojanju 2-3 m, a unutar zasada na rastojanje od 5 m. Atraktant je potrebno menjati na 7 dana.

 

        

          klopka za D. suzukii

 

·         Potrebno je skratiti interval berbe plodova.

 

·         Neophodno je sprovodjenje sanitarnih mera: prezreli i zaraženi plodovi se uklanjaju (odlažu se u burad koja se ne otvaraju 7 dana), kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i tako dalje prenositi.

 

·         Obavezna je higijena ivica parcela u vidu uklanjanja divlje kupine, džanarike, zove i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ove štetočine.

 

·         Hemijske mere kontrole su uglavnom usmerene na suzbijanje odraslih jedinki. Obzirom da se napad ove štetočine dešava u vreme zrenja, neophodno je voditi računa o karenci preparata.

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem azijske voćne mušice.

Malina i kupina – monitoring na prisustvo cikada roda Cicadetta

RC Kraljevo je obavio preglede zasada maline i kupine na prisustvo cikada roda Cicadetta.

 

U zasadima maline i kupine na lokalitetima Novo Selo (Vrnjačka Banja), Gotovac, Rudno, Bzovik (Kraljevo), Rakovac i Prilike (Jošanička Banja) nisu uočeni simtomi oštećenja koja nastaju pri polaganju jaja imaga Cicadetta.

 

U zasadima maline na lokalitetu Popovići (Kraljevo) konstatovana su oštećenja na kori u vidu zareza i lomljenje rodnih grančica na mestima oštećenja. Registrovano je prisustvo imaga, kao i položenih jaja u zarezima na granama.

 

Obzirom da je berba maline u toku, hemijski tretmani imaga su neizvodljivi.

 

RC Kraljevo nastavlja monitoring cikada roda Cicadetta na malinama i kupinama.
 
 
 
 
 
Malina – virusi

Pregledom zasada maline 13.05.2016 na lokalitetu Bzovik, konstatovano je da se zasad pretežno nalazio u fazi 71 BBCH skale (Plodnica izbočena iz cvetne lože u obliku zavoja). U zasadu su uočeni simptomi hloroze i klobučavosti lišća u jakom intenzitetu.

 

Lišće iz tog zasada se redovno pregleda na prisustvo eriofidne grinje maline (Phyllocoptes gracilis). Simptomi su znatno intenzivniji od očekivanih simptoma hloroze i klobučavosti obzirom na uočen broj jedinki Phyllocoptes gracilis. Takođe, u zasadu su redovno obavljani akaricidni tretmani.

 

Iz pomenutih razloga pretpostavljeno je da su simptomi virusnog porekla. Četiri uzorka su poslata u laboratoriju Instituta za voćarstvo Čačak na laboratorijska testiranja i sva četiri su bila pozitivna na Raspberry leaf blotch virus. Zbog intenziteta simptoma, dva uzorka su dodatno testirana i na Rubus yellow net virus i Black raspberry necrosis virus i u oba uzorka je utvrđeno prisustvo ova dva virusa u mešanoj infekciji sa Raspberry leaf blotch virusom. Inače, malinu može inficirati oko petnaest vrsta virusa.

 

Simptomi infekcije Raspberry leaf blotch virusom su hloroze na lišću, klobučavost i nejednake nekroze koje mogu dovesti do izumiranja rodnih grana. Plodovi mogu da budu rehuljavi, i raspadaju pri berbi. Simptomi na lišću su jako slični simptomima koje izaziva Phyllocoptes gracilis. Još uvek nisu utvrđeni vektori ovog virusa, ali preliminarne studije sugerišu da je ova grinja jedan od vektora Raspberry leaf blotch virusa. Istraživanja načina prenošenja još uvek traju, obzirom da je ovaj virus relativno skoro otkriven.

 

Black raspberry necrosis virus i Rubus yellow net virus se prenose na poluperzistentan način lisnim vašima (Aphididae): Amphorophora agathonica, A. idaei, A. rubicumberlandii, Illinoia rubicola. Ne prenose se na potomstvo vektora i ne prenose se međusobnim kontaktom biljaka ni polenom. Takođe se ne prenose nematodama. U Evropi je najčešći vektor Amphorophora idaei, i do skoro nije preživljavao na biljkama koje imaju A10 gen, ali su se pojavili novi biotipovi A. ideai koji preživljavaju i na biljkama sa A10 genom.

 

Prisustvo virusa u malinama može postepeno smanjivati prinos sve do praga rentabilnosti proizvodnje. Porizvođači koji izvode blagovremene akaricidne tretmane, a i pored toga primete značajnije prisustvo opisanih simptoma, mogu da posumnjaju na prisustvo virusa u zasadu.

 

Kontrola virusa podrazumeva primenu više raspoloživih mera:

  • Upotrebiti sertifikovani bezvirusni sadni materijal;
  • Suzbijati korove koji mogu biti alternativni domaćini nekih virusa;
  • Ukloniti obolele biljake, ako je u pitanju mali procenat biljaka (5-10%), kako se virusi ne bi dalje širili u zasadu; dan-dva pre uklanjanja biljaka obaviti akaricidni i insekticidni tretman;
  • Ukoliko je procenat zaraženih biljaka veći od 5-10%, nastaviti sa eksploatacijom zasada dok prinos ne opadne toliko da proizvodnja postane nerentabilna, kada treba iskrčiti zaraženi zasad; nakon krčenja zasada ne podizati odmah novi na istom mestu, jer se bez detaljnih laboratorijskih analiza ne može biti siguran da li su bili prisutni neki virusi koji se prenose nematodama;
  • Blagovremeno i redovno obavljati akaricidne i insekticidne tretmane;
  • Postoje saopštenja da upotreba aminokiselina biljnog porekla može pomoći bijci da se i pored prisustva virusa razvija i daje zadovoljavajući prinos.