Skip to main content

Loznica

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Loznica
Prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka (Didymella applanata) u zasadima kupine

Na području delovanja RC Loznica zasadi kupine se nalaze u fazi od početak formiranja pomoćnih pupoljaka do faze vidljivi novi listovi sa manjim uvojcima i kraćim nodijama (BBCH 91 – 92).

Vizuelnim pregledom zasada kupine, na različitim lokalitetima, uočeno je prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka (Didymela applanata).

Velika slika

Primarna zaraza mladih izdanaka se vrši sporama, obično krajem maja ili početkom juna. Na donjim delovima izdanaka prvo se javljaju ljubičaste pege, koje su posebno izražene oko pupoljaka. Nešto kasnije nastupa sekundarna zaraza, kada konidije izazivaju pucanje epidermisa nodusa i pojavu uzdužnih braonkastih pukotina na izdancima. U toku leta parazit smanjuje porast izdanaka, uništava pupoljke i oštećuje lišće, što znatno smanjuje njihovu otpornost prema zimskim mrazevima. Štete se najjače manifestuju sledeće godine, jer se na zaraženim izdancima rodne grančice ne razvijaju ili, pak, slabo rastu, javlja se defolijacija, plodovi su sitni i mekani, a pri jačem napadu dolazi i do sušenja rodnih izdanaka.

 

Mere kontrole ovog patogena podrazumevaju primenu sledećih mera:

-         orezivanje dvogodišnjih izdanaka odmah posle berbe,

-         redovno uništavanje korova u zasadu,

-         proređivanje mladih izdanaka koji se ostavljaju za rod,

-         pravilan izbor položaja za gajenje kupine,

-         hemijske mere borbe. Nakon berbe i uklanjanja dvogodišnjih izdanaka, sa ciljem zaštite od navedenog patogena, mogu se primeniti preparati na bazi bakra.

Prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinerea) u zasadima maline

Na području delovanja RC Loznica, u zasadima remotantnih (dvorodnih) sorti, malina se nalazi u fazi druga berba: još više plodova obojeno (BBCH 89).

Vizuelnim pregledom zasada dvorodnih sorti Polka, Polana, Heritage i Himbo Top, na različitim lokalitetima, uočeno je prisustvo simptoma sive truleži plodova (Botrytis cinerea).

 

Velika slika

 

Pojavi bolesti pogoduje vreme sa obilnim padavinama i visokom vlažnošću vazduha. Malina je na infekciju ovim patogenom najosetljivija u fazama cvetanja i sazrevanja plodova. Pri kraju cvetanja patogen se nalazi na uveloj cvetnoj kapici, tako da zaraze ostaju prikrivene sve do početka sazrevanja plodova. Ukoliko su tokom berbe pogodni vremenski uslovi za razvoj bolesti, gubitak prinosa može biti veliki, a kvalitet plodova je znatno pogoršan. Ako se plodovi maline prodaju u svežem stanju, siva trulež je najznačajniji ograničavajući činilac prodaje.

 

Sa ciljem kontrole navedenog patogena preporučuju se sledeće mere:

-        obezbeđivanje dobre cirkulacije vazduha između izdanaka,

-        redovno branje zrelih plodova,

-        pažljivo rukovanje obranim plodovima sa ciljem izbegavanja njihovog mehaničkog oštećenja.

Mehurasta gar kukuruza (Ustilago maydis)

Na području delovanja RC Loznica usevi kukuruza se nalaze u fazi od fiziološka zrelost: crna tačka (sloj vidljiv u osnovi semena); oko 60% suve materije do faze zrna posle berbe (BBCH 87 – 99).

 

Faza razvoja - Velika slika

 

Vizuelnim pregledom useva kukuruza na različitim lokacijama uočeno je prisustvo mehuraste gari kukuruza (Ustilago maydis) na do 2% biljaka.

 

Bolest se javlja na svim nadzemnim delovima biljke: stablu, rukavcu, listu, metlici, klipu. Na meristemskom tkivu se obrazuju mehuraste izrasline, guke ili tumori sunđeraste konzistencije. Tumori su u početku čvrsti, svetle boje, pokriveni glatkom opnom. Sazrevanjem ovih tumora, opna postaje tamna, skoro crna, tada počinje da puca, pa se kroz pukotine oslobađa crna prašna masa teleutospora parazita koje služe za održavanje tokom zime.

 

Simptomi bolesti - velika slika

 

Veličina tumora varira od vrlo sitnih pa do 15 i više cm u prečniku. Najveći tumori se formiraju na klipu. Na stablu i metlici su guke sitne. Na listu se javljaju simptomi duž glavnog nerva, usled čega se list deformiše i uvija a ponekad i suši. Kukuruz je osetljiv na infekciju ovim patogenom kada biljke dostignu visinu 30 – 50 cm.

 

Mere suzbijanja mehuraste gari su:

- gajenje tolerantnijih hibrida

-sprečavanje mehaničkih povreda biljaka i povreda od ishrane insekata

-izbalansirano đubrenje i druge agrotehničke mere koje doprinose boljoj kondiciji biljaka.

Crna pegavost kupusa

Na području delovanja RC Loznica, usevi kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi od početak formiranja glavice do faze glavica dostigla 30% od očekivane veličine (BBCH 41 – 43).

Velika slika

Vizuelnim pregledom kupusa na lokalitetu Drlače je uočeno prisustvo simptoma crne pagavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola). Simptomi su prisutni na donjem i srednjem lišću na pojedinačnim listovima u vidu okruglih koncentričnih pega crne boje.

Pored kupusa, ovo oboljenje se javlja i na kelju pupčaru, karfiolu, brokoliju, kineskom kupusu, renu, repici, rotkvicama, uljanoj repici i drugim biljkama iz familije kupusnjača. Prvi simptomi se mogu pojaviti na mladim biljkama u rasadniku u vidu sitnih, tamnih pega na stablu koje prouzrokouje njihovo poleganje. Ako se takve biljke presade u polje, one zaostaju u razvoju i daju manji prinos.

Kod već rasađenih biljaka u polju, simptomi se javljaju na donjem lišću u vidu kružnih pega koje počinju u vidu sitnih žućkastih zona koje se povećavaju u vidu koncentričnih krugova tamne boje.

A.brassicae i A. brassicicola formiraju konidije koje se mogu raznositi vetrom, kišnim kapima, alatom i pomoću životinja. Micelija gljive se prenosi semenom. Obe gljive se takođe održavaju i na osetljivim korovskim biljkama u toku zime. Optimalna temperatura za razvoj gljive je 24 – 28°C. Za ostvarenje infekcije neophodna je kiša ili rosa u trajanju od najmanje 9 časova.

Mere suzbijanja crne pegavosti kupusa:

-izbor zdravih izvodnica za seme,

-uništavanje biljnih ostataka,

-višegodišnji plodored,

-dezinfekcija semena,

-hemijske mere borbe (primena preventivnih fungicida na bazi mankozeba pre padavina ili navodnjavanja ili primena kurativnih fungicida na bazi difenokonazola po pojavi simptoma).

Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)

Na području delovanja RC Loznica najveće površine pod krompirom su povađene, dok je vađenje krtola ostalih useva krompira u toku ili se očekuje u skorije vreme. Na feromonskim klopkama se, na lokaciji Vrbić, registruju kontinuirani ulovi imaga krompirovog moljca (Phthorimaea operculella). Na parcelama gde krompir nije povađen postoji rizik od nastanka šteta od navedene štetočine.

 
 

 

Štete prouzrokuju gusenice koje na krtolama prave tunele ispod pokožice koji su ispunjeni izmetom. Tako zaprljane krtole su neupotrebljive i gube tržišnu vrednost. Ukoliko se napadnute krtole unesu u skladišta u kojima nepostoji mogućnost kontrolisane temperature, moljac krompira neometano nastavlja sa razvojem i širenjem. Pored direktnih šteta, krompirov moljac otvara put sekundarnim patogenima, koji izazivaju trulež i dovode do brzog propadanja krtola u skladištu.

Na parcelama krompira gde je vađenje u toku ili se uskoro planira, proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

·       vađenje krtola u što kraćem vremenskom roku i njihovo sklanjanje sa parcela u skladište,

·       sve otvore na skladištima treba obezbediti mrežama kako bi se sprečio prodor moljca u skladište,

·       temperaturu u skladištima treba održavati ispod temperaturnog praga razvoja moljca, odnosno ispod 10°C.

Jabukin smotavac (Carpocapsa pomonella)

Na području delovanja RC Loznica zasadi jabuka se nalaze u fazi od plod oko 80% krajnje veličine do faze početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar (BBCH 78-81).

 

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke na lokacijama gde nisu primenjene adekvatne hemijske mere uočeno je prisustvo oštećenja na plodovima od jabukinog smotavca (Carpocapsa pomonella).

 

 

Jabukin smotavac u našim uslovima ima 3–4 generacije godišnje, a prezimljava u stadijumu odrasle larve. Larve prezimljavaju u kokonu ispod kore drveta, a takođe mogu prezimeti u skladištima unetim u crvljivim plodovima ili u drvenoj ambalaži.

Leptiri prezimljujuće generacije se pojavljujeu u aprilu i maju, što zavisi od vremenskih uslova. Oni se tada pare, ženke nakon parenja polažu jaja. Ispiljenje larve se ubušuju u novoformirane plodiće gde pravi hodnik, crn i zaprljan izmetom, sve do semene kućice. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost o podložni su truljenju.

 

RC Loznica sprovodi monitoring jabukinog smotavca pomoću feromonskih klopki postavljenih u zasadima jabuke kao i putem vizuelnih pregleda kojima se utvrđuju najznačajniji biološki događaji ove štetočine koji su ključni prilikom utvrđivanja momenta za pravovremenu primenu insekticida.

Tokom ove proizvodne sezone, RC Loznica je u više navrata, u različitim fazama razvoja jabuke, obavestio proizvođače o sprovođenju mera zaštite od navedene štetočine. Preporuke za zaštitu jabuke se mogu pogledati na linku.

Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera)

Na području delovanja RC Loznica usevi kukuruza se nalaze u fazi od gornji i donji delovi metlice u cvetanju; svila potpuno razvijena do faze rana mlečna zrelost.

Vizuelnim pregledom useva kukuruza na različitim lokacijama uočeno je prisustvo odraslih jedinki kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera) na 3-4% biljaka.

Imago kukuruzne zlatice-Velika slika

Ova štetočina prezimljava u stadijumu jajeta. Od sredine maja do početka avgusta se pile larve. Lutke se sreću od kraja juna do kraja avgusta, dok se odrasli insekti sreću od kraja juna do sredine oktobra, a najmasovnija pojava je u vreme precvetavanja kukuruza. Ženke jaja (oko 400 komada) polažu u zemljište oko korena kukuruza gde je rastresita zemlja ili gde su prisutne pukotine na dubini od 10 do 30 cm.

Najveće štete prouzrokuje larva, hraneći se korenom kukuruza. U početku se hrane sitnim delovima korena, a zatim i bočnim i glavnim korenom u koji se ubušuju i pregrizaju u blizini glavnog stabla. Larve mogu potpuno uništiti glavno i bočno korenje, pa takve biljke lako poležu pri pojavi jačih vetrova i olujnih kiša. Odrasle jedinke se hrane listovima (pre cvetanja), metlicom ili svilom (u vreme cvetanja), što utiče na smanjenje procenta oplodnje. Ipak, odrasle jedinke ne nanosi značajne ekonomske štete na kukuruzu.

Od agrotehničnih mera zaštite najvažnije su:

-plodored

-izbor hibrida koji imaju jači korenov sistem,

-ranija setva (biljke iz ranije setve završavaju fazu cvetanja pre pojave odraslih jedinki).

Ljubičasta pegavosti izdanaka maline

Na području delovanja RC Loznica u zasadima jednorodnih sorti malina na nižim nadmorskim visinama je završena berba dok je na nadmorskim visinama iznad 700m berba još u toku. Zasadi se nalaze u fazama od druga berba: još više plodova obojeno do faze stari listovi suše se, mladi listovi se uvijaju; stari listovi kultivara imaju specifičnu boju (BBCH 89 – 93).

Vizuelnim pregledom zasada maline na više lokaliteta, na sortama Vilamet, Tulamin, Miker i Glen Ample su uočeni simptomi ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata) na 2-3% mladara.

Simpomi na lastarima - velika slika

Prvi simptomi bolesti se javljaju na listu u vidu sitnih mrkih pega sa mrkožutim obodom na ivici i odatle se širi ka glavnom lisnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku slova ,,V“. Zaraženo lišće je često nepravilnog oblika i prevremeno opada. Sa lišća zaraza se preko lisne drške širi na noduse, gde se uočavaju tamne, kestenaste pege koje se šire oko pazušnih pupoljaka duž internodija. Pri većoj zarazi bolest može da zahvati ceo izdanak. U toku zime zaraženi izdanci dobijaju srebrnaste pege. Na zaraženim lastarima u proleće najčešće ne kreću pupoljci.

Mehaničke mere borbe su:

-uklanjanje zaraženih lastara

-korišćenje zdravog sadnog materijala

-pravilna rezidba kako bi se obazbedio dobar protok vazduha.

Pored ovih mera, veoma važne su i hemijske mere zaštite. Posebnu pažnju treba obratiti na primenu fungicida nakon berbe, jer je čest slučaj da se nakon berbe zapostave zasadi i patogeni se neomatano razvijaju i šire. Hemijske mere zaštite koje su preporučene pre ali i nakon berbe mogu se pogledati na linku.

Siva trulež (Botrytis cinerea) u zasadima kupine

Na području delovanja RC Loznice zasadi kupine se zavisno od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi početak sazrevanja: većina plodova bele boje, do faze plodovi zreli za ishranu: plodovi imaju tipičan ukus i boju (BBCH 81 – 89).

Vizuelnim pregledom zasada kupine, u pojedinim zasadima je registrovano prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinerea). Nestabilno vreme sa obilnim padavinama i visokom vlažnošću vazduha u prethodnom periodu pogodovalo je razvoju ovog patogena.

Siva trulež

Velika slika

Mere za suzbijanje ovog patogena mogu biti agrotehničke i hemijske.

Od agrotehničkih mera borbe potrebno je voditi računa pri izboru parcele, o pravcu redova i gustini sadnje, kako bi bilo obezbeđeno dobro provetravanje. Vrlo bitna agrotehnička mera borbe je odstranjivanje mumificiranih plodova sa stabla kao i njihovo iznošenje iz zasada.

Tokom ove proizvodne sezone, RC Loznica je obavestila proizvođače o sprovođenju hemijskih mera zaštite kupine od navedenog patogena označenim preporukama:

-Preporuka 12.07.2021.

-Preporuka 09.06.2021.

Prisustvo Monilinia spp. na šljivi

Na području delovanja RC Loznica zasadi šljive se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od plod oko 70% krajnje veličine do faze početka obojavanja plodova (BBCH 77-81).

Monilinia
Monilinia

Vizuelnim pregledom šljive na lokalitetima gde je prisutna ekstenzivna proizvodnja,  registrovano je prisustvo simptoma sušenja cvetova i grančica i truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp.).

Gljive iz roda Monilinia napadaju cvetove, grančice i plodove. Patogenima pogoduje vlažno vreme za razvoj, a infekcije se pored tučka cveta ostvaruju i na mestima mehaničkih ozleda na biljnom tkivu. Gljiva preko tučka prodire u cvet i nakon toga preko peteljke dospeva u grančicu. Zatim zatvara sprovodne sudove biljke i zaraženi deo se suši. Biljke se brane lučeći smolu kojom se zatvara put gljivi. Mladi zaraženi plodovi se suše i opadaju, dok se na starijim plodovima javljaju mrke pege koje rastu i na kraju se javlja sivkasta prašnjava prevlaka od sporonosnih organa gljive. Patogen prodire u plod kroz oštećenja koja su izazvali insekti ili vremenske nepogode.

Agrotehničke mere borbe su:

-adekvatan izbor parcele i postavljanje redova u pravcu duvanja dominantnih vetrova

-otporne sorte

-orezivanje oštećenih grana i njihovo spaljivanje

-skidanje i uništavanja mumificiranih plodova

Tokom ove proizvodne sezone, RC Loznica je u više navrata, u različitim osetljivim fazama razvoja šljive, obavestila proizvođače o sprovođenju mera zaštite od navedenog patogena. Preporuke za zaštitu šljive se mogu pogledati na linku.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima