Skip to main content

Prokuplje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Prokuplje
Prisustvo larvi cikade Schapoideus titanus u zasadima vinove loze

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od cvast nabubrela, cvetovi zatvoreni zajedno spojeni do faze cvasti potpuno razvijene, cvetovi odvojeni (55-57 BBCH).

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na više lokaliteta u Topličkom okrugu, registrovano je prisustvo cikade vinove loze Schapoideus titanus. U toku je početak piljenja larvi ove štetočine.

Cikada vinove loze prezimljava u stadijumu jajeta ispod kore lastara. Ima jednu generaciju godišnje. U toku svog razvoja larva prolazi kroz pet larvenih stupnjeva. 

Ova štetočina je od izuzetnog značaja za vinovu lozu jer je  je vektor fitoplazme Flavescence doree koja prouzrukuje veoma destruktivno oboljenje – zlatasto žutilo vinove loze. Početni simptomi zaraze ovom fitoplazmom ogledaju se u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do karakteristične promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava.

Za sada se ne preporučuje hemijski tretman vinove loze, zato što su larve od trećeg larvenog stupnja infektivne.

RC Prokuplje  nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme  će signalizirati poljoprivrednim proizvođačima vreme za hemijski tretman.

 

Polaganje jaja I generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevu kukuruza

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, usevi kukuruza se u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze u fazi od 6 do 8 listova razvijeno (BBCH 16-18).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.

U toku je polaganje jaja prve generacije ove štetočine.

Poljoprivrednim proizvođačima se trenutno ne preporučuje hemijski tretman protiv ove štetočine.

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će signalizirati  pravi momenat za sprovođenje hemijskih mera zaštite.

Prisustvo višnjinog surlaša (Rhynchites auratus) u zasadima višnje

Vizuelnim pregledom zasada višnje na lokalitetu Gornja Stražava, registrovani su simptomi oštećenja na plodovima od višnjinog surlaša (Rhynchites auratus), kao i prisustvo imaga ove štetočine u niskim brojnostima. 

Pored višnje, ova štetočina štete pričinjava i na šljivi.

Višnjin surlaš ima jednu do dve generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu larve ili imaga i u zemljištu na dubini do 10 cm. U periodu cvetanja višanja, početkom aprila, odrasle jedinke započinju svoju ishranu. Tokom aprila dolazi do razmnožavanja ove štetočine, a zatim u maju dolazi do kopulacije i polaganja jaja. Ženke jaja polažu na plodove u otvore koje naprave surlicom. Nakon 15 dana nastupa stadijum larve koji traje sve do sazrevanja plodova kada ga napušta i odlazi u zemlju gde prezimljava kao odrasli insekt (imago) ili lutka. Za višljinog surlaša je karakteristično da se oko 50% larvi pretvara u lutku iste godine, a ostatak tek početkom avgusta sledeće godine.

Imago višnjinog surlaša prouzrokuje štete na pupoljcima, cvetu i plodu, dok se larve hrane semenkom i ne pričinjavaju velike gubitke. Napada zelenkaste plodove i prouzrokuje vidljiva oštećenja na njima. Zreli plodovi mogu biti izbušeni sve do koštice i podložni su napadu različitim prouzrokovačima truleži, gube tržišnu vrednost, a pri jačem intezitetu napada može doći i do njihovog prevremenog opadanja.

Ova štetočina se suzbija hemijskim tretmanom odraslih jedinki u toku ishrane nakon prezimljavanja, a pre polaganja jaja u plodove.

Jedna od osnovnih mera preventivnog suzbijanja je obrada zemljišta freziranjem i oranjem tokom zimskog perioda, kao i tretiranje zemljišta insekticidima oko stabala, kako bi se suzbile prezimljujuće forme ove štetočine.

Tenutno se, s obzirom na nizak intenzitet napada ove štetočine, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

Prisustvo voćnog potkornjaka (Scolytus rugulosus) u zasadu višnje

Vizuelnim pregledom zasada višnje na teritoriji Topličkog okruga na lokalitetu Babin Potok, registrovani su simptomi oštećenja na granama i stablu višanja nastali usled ishrane voćnog potkornjaka ( Scolytus rugulosus ).

Ova štetočina prezimljava u stadijumu larve ispod kore napadnutih stabala, u našim uslovima ima dve generacije u toku jedne godine. Imago prve generacije, pojavljuje se u proleće, tokom aprila. Nakon parenja, ženka pravi otvore na kori stabla, buši hodnike i u njima polaže jaja. Ispiljene larve svojom ishranom prave dodatne hodnike, gde se nakon određenog vremena preobraze u lutku. Imago druge generacije se pojavljuje tokom leta,  u avgustu i septembru mesecu.

 

Voćni potkorkanjak najčešće  napada oslabljena stabla, stabla oštećena mrazom, gradom i zasade koji se nalaze u blizini šuma. Tokom jula 2021. godine, usled vremenskih nepogoda praćenih gradom, došlo je do oštećenja kore na stablima u zasadu višanja, što može biti posledica pojave ove štetočine.

Napadnuta stabla menjaju boju kore, listovi postaju sitniji ili dolazi do njihovog opadanja, cvetovi se ne razvijaju u potpunosti, dok su plodovi sitniji ili se uopšte ne razvijaju. Nakon izvesnog vremena dolazi do slabljenja cele biljke, kao i njenog sušenja.

Ukoliko se registruju napadnuta stabla ili grane tom štetočinom u zasadima višanja, takve delove biljaka treba mehanički ukloniti iz zasada. Uklonjene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti, kako bi se sprečila pojava i razmnožavanje odraslih jedinki potkornjaka i zaražavanje novih stabala.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, usevi ozime pšenice se u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze u različitim fazama razvoja, u fazi od početka bokorenja (vidljivo prvo sekundarno stablo) do faze 4 sekundarna stabla razvijeno (BBCH 21-24).

Vizuelnim pregledom useva pšenice na lokalitetima Tulare i Pejkovac registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 4 %  biljaka i pepelnice žita (Erysiphae gramminis) na do 2 % biljaka. Prisustvo simptoma drugih bolesti nije uočeno.

Takođe, vizuelnim pregledom useva ozime pšenice  registrovano je prisustvo cikada (Cicadelidae) na do 3% biljaka, dok prisustvo ostalih štetnih insekata,  kao ni aktivnih rupa od glodara nije uočeno.

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje usevi pšenice se u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze u različitim fazama razvoja, od  4 do 8 listova rauzvijeno (BBCH 14-18).

Vizuelnim pregledom useva pšenice na više lokaliteta, registrovana su oštećenja lisne mase na vrhovima listova, kao posledica niskih temperatura krajem januara. Na pojedinim lokalitetima,  u ovom periodu, zabeležene su minimalne temperature  i do - 13, 6 °C.

 

Takođe, vizuelnim pregledom useva, na pojedinim lokalitetima registrovano je prisustvo cikada (Cicadellidae) na 2-5 % pregledanih biljaka, dok prisustvo lisnih vaši (Aphididae) nije uočeno.

Vizuelnim pregledom useva pšenice nije registrovano prisustvo simptoma bolesti. Takođe, za sada nije uočeno  prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljskog miša – Apodemus sylvaticus i poljske voluharice – Miocrotus arvalis).

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje usevi ozime pšenice se u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u fazi razvoja od dva do šest razvijenih listova (12-16 BBCH).

Na lokalitetima Trbunje, Žuč, Tulare, Pejkovac i Stubal gde su izvršeni vizuelni pregledi useva ozime pšenice nisu uočeni simptomi biljnih bolesti, kao ni prisustvo cikada (Cicadelidae) i lisnih vaši (Aphididae).

Takođe, vizuelnim pregledom useva ozime pšenice na navedenim lokalitetima, nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljskog miša – Apodemus sylvaticus i poljske voluharice – Miocrotus arvalis).

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice. 

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje setva ozime pšenice  još uvek je u toku, dok se ranije posejani usevi, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u fazi od nicanja do razvijena 1-4 lista (BBCH 09-14 ).

Na lokalitetima Tulare, Žuč, Glašinac i Babin potok su izvršeni vizuelni pregledi useva pšenice i uočeno je prisustvo cikada (Cicadelidae) na 3 - 6 % biljaka.

 

Pored direktnih šteta koje prouzorkuju svojom ishranom sisajući sokove biljaka, cikade pričinjavaju i indirektne štete u usevima pšenice kao vektori fitopatogenih virusa.

S obzirom da u početnim fazama razvoja pšenice  prag štetnosti   iznosi 10 % napadnutih biljaka, a da navedeni prage štetnosti nije postignut, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

Vizuelnim pregledom useva pšenice nije registrovano prisustvo simptoma bolesti, kao ni prisustvo lisnih vaši (Aphididae).

Takođe, vizuelnim pregledom useva ozime pšenice na navedenim lokalitetima, za sada nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara.

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Na području delovanja RC Prokuplje, vizuelnim pregledom zasada maline, na lokalitetu Selova, na izdancima sorte Vilamet, registrovano je prisustvo gala i larvi malinine muve galice (Lasioptera rubi) na do 4 % biljaka.

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje. Ženke ove štetočine nakon parenja polažu jaja u grupicama, obično u toku cvetanja maline. Štete nanose  larve, koje se nakon piljenja ubušuju u izdanke i dolazi do stvaranja gala. Gale ubrzo nakon nastanka, sprečavaju ili otežavaju protok hranljivih materija kroz izdanke. Napadnuti  izdanci se slabije razvijaju, zaostaju u porastu, a na mestu gde se nalaze gale dolazi do njihovog oštećenja i lomljenja. Posle izvesnog vremena može doći do sušenja napadnutih izdanaka.

Hemijske mere zaštite sa ciljem suzbijanja te štetočine je otežano jer se najveća aktivnost odraslih jedinki, kao i polaganje jaja odvija u periodu cvetanja maline. Sa ciljem zaštite maline od malinine muve galice preporučuju se preventivne mere koje podrazumevaju izbor zdravih sadnica pri podizanju zasada, kao i mehaničke mere koje obuhvataju jesenje uklanjanje i uništavanje izdanaka sa galama, kao i krčenje i uništavanje divlje kupine u blizini zasada maline.

Prisustvo zelene (povrtne) stenice u usevu paprike

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje usevi paprike na otvorenom polju se nalaze u različitim fazama razvoja i sazrevanja plodova (71-85 BBCH).

Vizuelnim pregledom useva paprike na lokalitetu Pejkovac, registrovano je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula). Registrovano je:

       prisustvo jajnih legala (na do 6 % pregledanih biljaka)

       prisustvo larvi (na do 14 % pregledanih  biljaka)

       prisustvo odraslih jedinki (na do 6 % pregledanih biljaka).

Zelena (povrtna) stenica je polifagna štetočina, koja pričinjava štete u  zasadima voća i vinove loze, kao i u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza.

Ova štetočina prezimljava u stadijumu odraslih jedinki na skrovitim mestima (ispod kore drveća, opalog lišća, pa i u zgradama, kućama).  Ženka ove štetočine polaže buretasta jaja na naličje listova u gomilicama, uglavnom na gornjem delu biljke domaćina. Jaja su u početku bele boje, nakon nekog vremena, pred piljenje  dobijaju crvenkastu boju. Larvе prolaze kroz pеt razvojnih stupnjеva, pri čemu se larve prvog razvojnog stupnja ne hrane i ostaju na mestu piljenja, u grupi. Od drugog razvojnog stupnja larve započinju sa ishranom.

Štete pričinjavaju larve i odrasli insekti. Hrani se sišući biljne sokove iz svih nadzemnih biljnih delova, preferirajući plodove u zrenju. Napadnuti biljni organi zaostaju u porastu. Plodovi su lošijeg kvaliteta i izmenjenog ukusa, što sve utiče na njihovu tržišnu vrednost.

Na manjim površinama, u cilju smanjenja brojnosti zelene (povrtne) stenice, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje i uništavanje jajnih legala, larvi i odraslih jedinki.

Na našem terenu aktuelna je zaštita paprike od ove i drugih štetočina, te se hemijske mere zaštite sa ciljem njihovog suzbijanja mogu pogledati na sledećem linku.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima