Skip to main content

Prokuplje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Prokuplje
Prisustvo zelene (povrtne) stenice u usevu paprike

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje usevi paprike na otvorenom polju se nalaze u različitim fazama razvoja i sazrevanja plodova (71-85 BBCH).

Vizuelnim pregledom useva paprike na lokalitetu Pejkovac, registrovano je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula). Registrovano je:

       prisustvo jajnih legala (na do 6 % pregledanih biljaka)

       prisustvo larvi (na do 14 % pregledanih  biljaka)

       prisustvo odraslih jedinki (na do 6 % pregledanih biljaka).

Zelena (povrtna) stenica je polifagna štetočina, koja pričinjava štete u  zasadima voća i vinove loze, kao i u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza.

Ova štetočina prezimljava u stadijumu odraslih jedinki na skrovitim mestima (ispod kore drveća, opalog lišća, pa i u zgradama, kućama).  Ženka ove štetočine polaže buretasta jaja na naličje listova u gomilicama, uglavnom na gornjem delu biljke domaćina. Jaja su u početku bele boje, nakon nekog vremena, pred piljenje  dobijaju crvenkastu boju. Larvе prolaze kroz pеt razvojnih stupnjеva, pri čemu se larve prvog razvojnog stupnja ne hrane i ostaju na mestu piljenja, u grupi. Od drugog razvojnog stupnja larve započinju sa ishranom.

Štete pričinjavaju larve i odrasli insekti. Hrani se sišući biljne sokove iz svih nadzemnih biljnih delova, preferirajući plodove u zrenju. Napadnuti biljni organi zaostaju u porastu. Plodovi su lošijeg kvaliteta i izmenjenog ukusa, što sve utiče na njihovu tržišnu vrednost.

Na manjim površinama, u cilju smanjenja brojnosti zelene (povrtne) stenice, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje i uništavanje jajnih legala, larvi i odraslih jedinki.

Na našem terenu aktuelna je zaštita paprike od ove i drugih štetočina, te se hemijske mere zaštite sa ciljem njihovog suzbijanja mogu pogledati na sledećem linku.

Prisustvo tripsa u usevu paradajza u plasteničkoj proizvodnji i mere kontrole

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje usevi paradajza u plasteničkoj proizvodnji iz druge sadnje se nalaze u različitim fazama cvetanja i formiranja plodova (51-73 BBCH).

Vizuelnim pregledom useva paradajza, na  lokalitetu Glašinac, registrovano je prisutvo tripsa na listovima i cvetovima paradajza na do 7% biljaka.  

Tripsi (Thysanoptera) su značajne štetočine povrća. To su sitni insekti, dužine 1-1,5 mm. Imaju usni aparat za bodenje i sisanje. Kao sitni insekti obično ostaju skriveni u cvetu biljaka gde se hrane sokovima. Larve i imaga tripsa se hrane sisajući sokove sa naličja lista. Usled ove ishrane javljaju se beličaste pege koje se kasnije spajaju zahvatajući čitavu površinu lista koji se potom suše.  Tripsi se takođe hrane i u pupoljcima i cvetovima gde takođe nanose velike štete. Njihova ishrana pogotovu na mladim plodovima je vrlo štetna jer dovodi do zaostajanja plodova u porastu, njihovog deformiteta i smanjenja prinosa. Pored direktnih šteta tripsi su značajni i kao prenosioci fitopatogenih virusa od koji je u usevima paradajza najdestruktivniji virus bronzavosti paradajza (TSWV).

Od mera kotrole preporučuje se:

·       Uklanjanje korova u i oko plastenika, koji mogu biti domaćini ove štetočine i koji su rezervoari fitopatogenih virusa;

·       Čišćenje zatvorenih objekata od biljnih ostataka, gde ove štetočine mogu da prezime;

·       Postavljanje insekatskih mreža na svim otvorima u objektima gde se proizvodnja odvija;

·       Korišćenje zdravog i čistog rasada;

·       Od hemijskih preparata, sa ciljem suzbijanja tripsa, može se koristiti insekticid na bazi aktivne materije cijantraniliprol (Exirel) u količini od 0,6 do 0,75 l/ha.

Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata)

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje u zasadima jednorodnih sorti maline, na nižim nadmorskim visinama berba je završena krajem jula, dok je na višim nadmorskim visinama berba maline završena pre par dana.

Vizuelnim pregledom zasada maline na lokalitetu Selova, na do 12 % biljaka, registrovano je  prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata).

Ovo je jedna od najznačajnijih bolesti maline, jer pričinjava velike štete u zasadima.

Glljiva Dydimela applanata prezimljava u obliku micelija u zaraženim izdancima ispod kore, kao i u obliku pseudotecija i piknida. Do masovnog izumiranja zaraženih izdanaka dolazi ako posle kišovitog proleća nastupi suvo, toplo leto.

Ova bolest napada lišće, stablo, izdanke i pupoljke. Prvi tipični simptomi se uočavaju početkom leta. Na ivicama zaraženog lišća uočavaju se tamne pege, koje se postepeno šire ka glavnom nervu u vidu slova „V“. Na izdancima se u pazuhu peteljke lista javljaju tamnoljubičaste pege, koje se zatim šire i spajaju se sa susednim pegama, a boja im varira od ljubičaste do kestenjaste i tamnomrke. Zaražena kora odumire, pri čemu lastari dobijaju srebrnastobelu boju i dolazi do izbeljivanja izdanaka. Na lastarima se pojavljuju crne tačkice.

Usled jačeg napada ove bolesti, u povoljnim uslovima.  dolazi do sušenja i izumiranja obolelih izdanaka, sušenja lišća i gubitka prinosa.

Ova bolest se suzbija primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera zaštite.

U cilju zaštite maline od ovog patogena poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje: 

·      uklanjanje obolelih izdanaka odmah nakon berbe

·       prilikom podizanja novih zasada koristiti zdrav sadni materijal

·       potrebno je izbeći stvaranje povoljnih uslova za širenje oboljenja (bitan je izbor parcele za podizanje malinjaka, izbegavati parcele na kojima se dugo zadržava vlaga, a redove u zasadu treba postaviti u smeru vetrova radi provetravanja biljaka)

·       izbor sorte i gustine sklopa, optimalna ishrana biljaka, proređivanje useva.

U cilju zaštite maline od širenja ovog patogena, kao i smanjenja infektivnog potencijala biljaka, preporučuje se primena registrovanih fungicida u toku vegetacije, kao i posle berbe.

Preporuke RC Prokuplja, za zaštitu maline od ovog patogena u toku vegetacije i nakon berbe, možete pogledati na sledećem LINKU.

Prisustvo simptoma pepelnice vinove loze (Uncinula necator) na grozdu

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje zasadi vinove loze nalaze se u fenofazi od početak šarka do faze šarak bobica (BBCH 81-83).

U zasadima vinove loze, lokalitet Đakus,  gde nije sprovedena adekvatna zaštita, vizuelnim pregledima registrovano je prisustvo simptoma pepelnice vinove loze (Uncinula necator) na bobicama.

Prouzrokovač ove bolesti je gljiva Uncinula necator, koja prezimljava u obliku micelije između ljuspica pupoljaka ili u obliku kleistotecija (plodonosna tela). Ova gljiva se na vinovoj lozi javlja od ranog proleća, pa sve do kraja vegetacionog perioda. Za razliku od plamenjače koja zahteva toplo vreme sa određenom količinom vlage, za razvoj pepelnice nije neophodno prisustvo vlage. Širenje pepelnice odvija se i u vreme sušnog perioda.

 Simptomi ove bolesti javljaju se na svim zelenim delovima vinove loze. Obilno đubrenje azotom, izostanak uklanjanja viška zelene mase kao i ostavljanje velikog broja lastara zbog roda, pogoduju pojavi i razvoju pepelnice.

Na listu simptomi oboljenja se javljaju u vidu sivkaste prevlake. Listovi mogu da budu zaraženi u bilo kojoj fazi razvoja. Mladi listovi se kovrdžaju nakon čega se suše i propadaju.

Na grozdovima se ispoljava najveća šteta koju ova gljiva može prouzrokovati. Napadnute bobice zaostaju u razvoju, pucaju i propadaju.

Mere kontrole pepelnice vinove loze podrazumevaju gajenje otpornih sorti, uklanjanje listova koji se nalaze uz grozdove, sa ciljem što boljeg provetravanja i lakšeg sprovođenja hemijskih mere zaštite. U toku vegetacione sezone RC Prokuplje je objavlilo više preporuka sa ciljem zaštite od pepelnice vinove loze, kao i od drugih štetnih organizama koje možete pogledati na linku.

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, na lokalitetima Tulare i Pejkovac, na naličju lista kukuruza registrovana su sveže položena jajna legla druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2-5 % biljaka.

U toku je polaganje jaja druge generacije ove štetočine.

Prag štetnosti za kukuruz šećerac i semenski kukuruz  je 5% biljaka sa položenim jajnim leglima, dok je u usevima merkantilnog kukruza prag štetnosti 10% biljaka sa položenim jajnim leglima.

Ova štetočina prezimljava u stadijumu gusenice u kukuruzovini ili drugim biljnim ostacima.

Leptiri su aktivni u večernjim satima i noću. Posle parenja ženke polažu jaja u gomilicama, na naličje listova, uglavnom uz glavni nerv lista.  Nakon piljenja, štete pričinjavaju larve, koje svojom ishranom prave oštećenja na metlici, listovima, klipu, dršci klipa, stablu kukuruza. Oštećene biljke su podložnije infekciji različitim vrstama patogena, gljivama iz roda: Aspergillus, Cladosporium, Penicillium Fusarium.

Za smanjenje brojnosti ove štetočine primenjuje se kombinacija agrotehničkih, mehaničkih, bioloških i hemijskih mera kao i gajenje otpornih hibrida. Uništavanje kukuruzovine odmah posle berbe i duboko zaoravanje biljnih ostataka, utiče na smanjenje populacije ove štetočine.

Registrovani insekticidi za suzbijanje kukuruznog plamenca su:  

·       Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) u količini 0, 1 - 0, 15 l/ha.

·      Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda-cihaotrin) u količini 0, 2 - 0, 25 l/ha.

·       Avaunt 15 SC (a.m. indoksakarb) u količini 0, 25 l/ha.

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem aktivnosti ove štetočine i u narednom periodu.  

Crna pegavost (Alternaria solani) u usevu krompira

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, usevi krompira se u zavisnosti od sortimenta, datuma setve i lokaliteta nalaze u fazi od sazrevanja plodova do žućenja cime (BBCH 81-93).

U usevima krompira poznijeg sortimenta, vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo simptoma crne pegavosti krompira (Alternaria solani).

U pojedinim godinama štete od crne pegavosti mogu biti izuzetno velike, a kod jačih zaraza može doći do potpunog gubitka lisne mase.

Bolest zahvata lišće, stablo i krtole krompira. Na lišću se formiraju koncentrične pege, ogruglastog do nepravilnog oblika, sa navlakom tamnomrke boje (konidiofore i konidije gljive). Karakterističan simptom ove bolesti  je i pojava okruglih, ulegnutih pega na krtolama. U toku čuvanja krtola pege se povećavaju, i zaražene krtole lako podležu napadu drugih patogena.

Parazit se održava na zaraženim biljnim ostacima, u krtolama i na drugim vrstama biljaka iz roda Solanum. Razvoju oboljenja naročito pogoduje naizmenično smenjivanje suvog i vlažnog vremena.

Od mera zaštite preporučuju se:

·        Upotreba zdravog sadnog materijala

·        Gajenje manje osetljivih sorti

·        Plodored

·        Uništavanje zaraženih biljnih ostataka

·       Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida, pred najavu uslova koji favorizuju razvoj ovog patogena, i u okviru zaštite krompira od najznačajnijeg patogena, plamenjače krompira (Phytophthora infestans).  RC Prokuplje je tokom ove proizvodne sezone dao sledeće preporuke za zaštitu krompira od crne pegavosti:

        vidi preporuku od 25.05.

        vidi preporuku od 07.06.

        vidi preporuku od 06.07.

        vidi preporuku od 23.07.

 

Pegavost lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, u zavisnosti od lokaliteta berba višanja je pri kraju ili je završena.

Vizuelnim pregledom zasada višnje, na lokalitetu u Merovcu, registrovani su simptomi pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).

Pegavost lista višnje i trešnje je ekonomski veoma značajan patogen u proizvodnji višanja, jer može izazvati prevremeno opadanje lista tokom leta i time uticati na zdravstveno stanje zasada i potencijal za rodnost u narednoj sezoni.

Gljiva prezimljava u opalom lišću i na granama. Primarne infekcije se ostvaruju askosporama tokom proleća, a sekundarno širenje bolesti omogućavaju konidije koje se formiraju na naličju lista u okviru pega, tokom letnjih meseci.

Simptomi se uočavaju u vidu sitnih crveno-ljubičastih pega, a na naličju lista se na mestu pega razvija beličasta prevlaka koju čine kondije gljive. Pege se prvo pojavljuju uz ivicu lista, a kasnije se šire prema sredini. Kad se na jednom listu nalazi veliki broj pega on poprimi crvenkastožutu boju i otpadne.

U toplim i kišnim godinama povoljnim za širenje bolesti već krajem jula i početkom avgusta može doći do potpune defolijacije napadnutih stabala.

Mere suzbijanja uključuju:

·       sadnju manje osetljivih sorti;

·       uništavanje, zaoravanje i spaljivanje zaraženog opalog lišća;

·       primena fungicida u cilju zaštite kako od primarnih infekcija tokom vegetacije tako i od sekundarnih infekcija koje se ostvaruju nakon berbe.

U regionu Prokuplja aktuelna je zaštita višanja od ovog patogena nakon berbe. Mere zaštite pogledati u preporuci od 14.07.

Trulež plodova šljive (Monilinia spp.).

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje u zavisnosti od lokaliteta i sorte, zasadi šljive se nalaze u fazi od plod oko 80% krajnje veličine do početka obojavanja plodova (BBCH 78 – 81).

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova šljive (Monilinia spp.).

Ova gljiva prezimljava u mumificiranim plodovima, u oštećenoj kori na granama i spada u ekonomski najznačajnije patogene u voćarstvu koji nanose velike gubitke u voćarskoj proizvodnji.

Prvi simptomi na plodovima su kružne mrke pege oko mesta infekcije, koje se kasnije šire. Ako su temperatura i vlažnost visoki i plod zreliji, dolazi do bržeg širenja patogena.

U godinama kada posle dužeg sušnog perioda nastupi period padavina, dolazi do naglog porasta ploda pri čemu pokožica ne može izdržati unutrašnji pritisak, što za posledicu ima pucanje ploda, stvarajući na taj način mesto za prodor patogena koji prouzrokuju trulež.

Rizik za ostvarenje infekcije ploda se povećava ukoliko dođe do mehaničkih oštećenja na plodovima, koji najčešće nastaju usled oštećenja od insekata (pre svega šljivinog smotavca čije se larve ubušuju plod i time otvaraju put za prodor patogena prouzrokovača truleži).

Suzbijanje ovog patogena se najčešće sprovodi kombinovanjem mehaničkih i hemijskih mera.

Posle berbe treba ukloniti sve trule plodove, i na taj način smanjiti infektivni potencijal za narednu godinu. Ako se zaraženi (mumificirani plodovi) ne odstrane posle berbe, u toku zrele rezidbe (u proleće) treba ih odstraniti zajedno sa zaraženim grančicama.

Adekvatna zaštita od insekata u toku vegetacije (pre svega od šljivinog smotavca) smanjuje rizik za pojavu truleži ploda.

Primena hemijskih mera zaštite podrazumeva primenu fungicida u osetljivim fazama, fazama sazrevanja ploda, kada dolazi do omekšavanja pokožice, a pred uslove koji favorizuju nastanak infekcije ovim patogenima. RC Prokuplje je 14.07. dao preporuku za zaštitu šljive od truleži ploda. (videti preporuku).

Prisustvo jaja sovice gama (Autographa gamma) u usevu paprike

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje usevi paprike na otvorenom se nalaze u fazi od  9 i više listova razvijeno do početka formiranja sekundarnih stabala (BBCH 19-22).

Vizuelnim pregledom useva paprike registrovano je prisustvo  jaja sovice gama (Autographa gamma) na 2-5% biljaka.

Sovica gama je polifagna štetočina koja je u našim uslovima redovno prisutna u paprici, duvanu, kupusu, krompiru, lucerki i dr.

Ženka sovice gama polaže jaja uglavnom na naličje listova gajenih biljaka. Može položiti oko 500 jaja, najčešće pojedinačno, ili najviše do 3 jajeta na jednom mestu. Embrionalno razviće traje 3-7 dana, u zavisnosti od temperature.

Najzanačajnije štete na lišću prave larve prve generacije, jer su biljke tada mlade i može doći do golobrsta na delu površine gde se hrane. Kako im je potrebna veća vlažnost vazduha u prvoj fazi razvoja larvi, posebnu pažnju na prisustvo ove štetočine treba posvetiti na terenima koji se navodnjavaju.

Trenutno se ne preporučuje hemijski tretman.

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem ove štetočine u narednom periodu i ukoliko bude bilo potrebe, na vreme će signalizirati  mere zaštite.

Moljac paradajza (Tuta absoluta) u plasteničkoj proizvodnji paradajza

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje usevi paradajza  u zatvorenom prostoru se, u zavisnosti od lokaliteta i datuma setve, nalaze u različitim fazama cvetanja i formiranja plodova (64-75 BBCH).

Na feromonskim klopkama postavljenim u plastenike registruje se povečanje brojnosti ulovljenih odraslih jedinki moljca paradajza (Tuta absoluta). Dnevno se registruje preko 50 odraslih jedinki te štetočine. Takođe, vizuelnim pregledom biljaka paradajza uočeno je prisustvo larvi moljca paradajza i karakteristične mine na listovima od njihove ishrane.

Ulov odraslih jedinki moljca paradajza na feromonskoj klopci – lokalitet Glašinac

Larva moljca paradajza i mine na listovima od njene ishrane

Na području Topličkog okruga moljac paradajza iz godine u godinu pričinjave sve veće štete u proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru. Štete se ogledaju u oštećenju lisne mase i plodova čime se smanjuje prinos i kvaliteta plodova, a samim tim i njihova tržišna vrednost.

Mere kontrole moljca paradajza su veoma složene, s obzirom na visok reproduktivni potencijal i brz ciklus razvića te štetočine. Od najvećeg značaja su nepesticidne mere koje treba kontinuirano da se sprovode. Hemijske mere zaštite su samo korektivne mere u borbi protiv ove štetočine.

RC Prokuplje je do sada objavio dve preporuke sa ciljem zaštite paradajza od navedene štetočine 1.6.2021. (vidi preporuku) i 24.6.2021. (vidi preporuku) i nastavlja sa praćenjem proizvodnje paradajza u zatvorenom prostoru.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima