Skip to main content

Prokuplje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Prokuplje > Usevi ili zasadi
Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Na području delovanja RC Prokuplje, vizuelnim pregledom zasada maline, na lokalitetu Selova, na izdancima sorte Vilamet, registrovano je prisustvo gala i larvi malinine muve galice (Lasioptera rubi) na do 4 % biljaka.

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje. Ženke ove štetočine nakon parenja polažu jaja u grupicama, obično u toku cvetanja maline. Štete nanose  larve, koje se nakon piljenja ubušuju u izdanke i dolazi do stvaranja gala. Gale ubrzo nakon nastanka, sprečavaju ili otežavaju protok hranljivih materija kroz izdanke. Napadnuti  izdanci se slabije razvijaju, zaostaju u porastu, a na mestu gde se nalaze gale dolazi do njihovog oštećenja i lomljenja. Posle izvesnog vremena može doći do sušenja napadnutih izdanaka.

Hemijske mere zaštite sa ciljem suzbijanja te štetočine je otežano jer se najveća aktivnost odraslih jedinki, kao i polaganje jaja odvija u periodu cvetanja maline. Sa ciljem zaštite maline od malinine muve galice preporučuju se preventivne mere koje podrazumevaju izbor zdravih sadnica pri podizanju zasada, kao i mehaničke mere koje obuhvataju jesenje uklanjanje i uništavanje izdanaka sa galama, kao i krčenje i uništavanje divlje kupine u blizini zasada maline.

Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata)

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje u zasadima jednorodnih sorti maline, na nižim nadmorskim visinama berba je završena krajem jula, dok je na višim nadmorskim visinama berba maline završena pre par dana.

Vizuelnim pregledom zasada maline na lokalitetu Selova, na do 12 % biljaka, registrovano je  prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata).

Ovo je jedna od najznačajnijih bolesti maline, jer pričinjava velike štete u zasadima.

Glljiva Dydimela applanata prezimljava u obliku micelija u zaraženim izdancima ispod kore, kao i u obliku pseudotecija i piknida. Do masovnog izumiranja zaraženih izdanaka dolazi ako posle kišovitog proleća nastupi suvo, toplo leto.

Ova bolest napada lišće, stablo, izdanke i pupoljke. Prvi tipični simptomi se uočavaju početkom leta. Na ivicama zaraženog lišća uočavaju se tamne pege, koje se postepeno šire ka glavnom nervu u vidu slova „V“. Na izdancima se u pazuhu peteljke lista javljaju tamnoljubičaste pege, koje se zatim šire i spajaju se sa susednim pegama, a boja im varira od ljubičaste do kestenjaste i tamnomrke. Zaražena kora odumire, pri čemu lastari dobijaju srebrnastobelu boju i dolazi do izbeljivanja izdanaka. Na lastarima se pojavljuju crne tačkice.

Usled jačeg napada ove bolesti, u povoljnim uslovima.  dolazi do sušenja i izumiranja obolelih izdanaka, sušenja lišća i gubitka prinosa.

Ova bolest se suzbija primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera zaštite.

U cilju zaštite maline od ovog patogena poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje: 

·      uklanjanje obolelih izdanaka odmah nakon berbe

·       prilikom podizanja novih zasada koristiti zdrav sadni materijal

·       potrebno je izbeći stvaranje povoljnih uslova za širenje oboljenja (bitan je izbor parcele za podizanje malinjaka, izbegavati parcele na kojima se dugo zadržava vlaga, a redove u zasadu treba postaviti u smeru vetrova radi provetravanja biljaka)

·       izbor sorte i gustine sklopa, optimalna ishrana biljaka, proređivanje useva.

U cilju zaštite maline od širenja ovog patogena, kao i smanjenja infektivnog potencijala biljaka, preporučuje se primena registrovanih fungicida u toku vegetacije, kao i posle berbe.

Preporuke RC Prokuplja, za zaštitu maline od ovog patogena u toku vegetacije i nakon berbe, možete pogledati na sledećem LINKU.

Prisustvo povrtne stenice (Nezara viridula) u zasadu maline

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta zasadi maline se nalaze u fazi od puno cvetanje, prve krunice opale do cvetovi se smežuravaju: većina krunica opala (65-67 BBCH).

Vizuelnim pregledom zasada maline uočeno je prisustvo imaga zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) u veoma niskim brojnostima.

Zelena stenica prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima. Imago je najčesšće zelene boje, ali na osnovu boje štita ima tri varijeteta: forma smaragdula (jednobojno zelen), forma torquata (zelen sa širokom ivicom krem boje na prednjem delu glave i pronotuma) i forma brunea (crveno smeđa). Ženke polažu jaja na naličje lista u gomilicama. Sveže položena jaja su bele boje, a kasnije dobijaju crvenkastu boju.  Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje sisaju biljne sokove. Najveće štete pričinjavaju na zrelim plodovima, gde na mestima ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i kao takvi gube tržišnu vrednost.

Hemijske mere zaštite sa ciljem suzbijanja ove štetočine su otežane, jer se njihova masovna pojava registruje u fazama sazrevanja plodova kada je upotreba insekticida ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence. Najčešći način borbe je postavljanje klopki za njihovo izlovljavanje sa ciljem smanjenja njihove populacije, a na manjim površinama moguće je i mehaničko sakupljanje imaga i larvi i njihovo uništavanje.