Skip to main content

Prokuplje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Prokuplje > Usevi ili zasadi
Bakteriozno izumiranje kod višnje

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje vizuelnim pregledom zasada višanja uočeni su simptomi koji upućuju na bakteriozno izumiranje i rak-rane koje izaziva bakterija Pseudomonas syringe pv. syringae.

velika slika

Osim višnje, ovaj patogen napada šljivu, trešnju, kajsiju, breskvu i dr.

Simptomi se mogu javiti u vidu sušenja formiranih cvetnih i lisnih pupoljaka. Takvi pupoljci, bilo lisni ili cvetni, se ne otvaraju i dolazi do njihovog izumiranja. Na listu se javljaju vodenaste pege, koje kasnije potamne, nekrotiraju, tkivo unutar njih ispada i list ostaje šupljikast, dok na plodovima dolazi do pojave tamno-zelenih pega, koje kasnije dobijaju mrku boju, nekrotiraju i mogu zahvatiti veću površinu ploda.

Simptomi ove bolesti su najkarakterističniji na kori grana i letorasta, koja se vremenom suši i puca, pri čemu nastaju rak-rane često praćene curenjem smole.

Jači napad ovog patogena može prouzrokovati značajne gubitke u zasadima voćnih vrsta u vidu sušenja i propadanja  stabala, samim tim može dovesti i do značajnog smanjenja prinosa.

U cilju zaštite voća od bakterioza od izuzetnog značaja su preventivne mere kontrole, u koje spadaju:

·       korišćenje zdravog sadnog materijala prilikom podizanja zasada

·       orezivanje, uklanjanje i spaljivanje zaraženih grana van zasada

·       dezinfekcija alata za rezidbu

·       pravilan izbor parcele, izbalansirano đubrenje, zaštita od mraza tokom jake zime.

U hemijske mere zaštite spada jesenji tretman bakarnim preparatima, kada opadne oko 70% lisne mase u cilju sprečavanja zaraze kroz lisne ožiljke i smanjenja inokuluma u rak-ranama. (

Prisustvo višnjinog surlaša (Rhynchites auratus) u zasadima višnje

Vizuelnim pregledom zasada višnje na lokalitetu Gornja Stražava, registrovani su simptomi oštećenja na plodovima od višnjinog surlaša (Rhynchites auratus), kao i prisustvo imaga ove štetočine u niskim brojnostima. 

Pored višnje, ova štetočina štete pričinjava i na šljivi.

Višnjin surlaš ima jednu do dve generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu larve ili imaga i u zemljištu na dubini do 10 cm. U periodu cvetanja višanja, početkom aprila, odrasle jedinke započinju svoju ishranu. Tokom aprila dolazi do razmnožavanja ove štetočine, a zatim u maju dolazi do kopulacije i polaganja jaja. Ženke jaja polažu na plodove u otvore koje naprave surlicom. Nakon 15 dana nastupa stadijum larve koji traje sve do sazrevanja plodova kada ga napušta i odlazi u zemlju gde prezimljava kao odrasli insekt (imago) ili lutka. Za višljinog surlaša je karakteristično da se oko 50% larvi pretvara u lutku iste godine, a ostatak tek početkom avgusta sledeće godine.

Imago višnjinog surlaša prouzrokuje štete na pupoljcima, cvetu i plodu, dok se larve hrane semenkom i ne pričinjavaju velike gubitke. Napada zelenkaste plodove i prouzrokuje vidljiva oštećenja na njima. Zreli plodovi mogu biti izbušeni sve do koštice i podložni su napadu različitim prouzrokovačima truleži, gube tržišnu vrednost, a pri jačem intezitetu napada može doći i do njihovog prevremenog opadanja.

Ova štetočina se suzbija hemijskim tretmanom odraslih jedinki u toku ishrane nakon prezimljavanja, a pre polaganja jaja u plodove.

Jedna od osnovnih mera preventivnog suzbijanja je obrada zemljišta freziranjem i oranjem tokom zimskog perioda, kao i tretiranje zemljišta insekticidima oko stabala, kako bi se suzbile prezimljujuće forme ove štetočine.

Tenutno se, s obzirom na nizak intenzitet napada ove štetočine, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

Prisustvo voćnog potkornjaka (Scolytus rugulosus) u zasadu višnje

Vizuelnim pregledom zasada višnje na teritoriji Topličkog okruga na lokalitetu Babin Potok, registrovani su simptomi oštećenja na granama i stablu višanja nastali usled ishrane voćnog potkornjaka ( Scolytus rugulosus ).

Ova štetočina prezimljava u stadijumu larve ispod kore napadnutih stabala, u našim uslovima ima dve generacije u toku jedne godine. Imago prve generacije, pojavljuje se u proleće, tokom aprila. Nakon parenja, ženka pravi otvore na kori stabla, buši hodnike i u njima polaže jaja. Ispiljene larve svojom ishranom prave dodatne hodnike, gde se nakon određenog vremena preobraze u lutku. Imago druge generacije se pojavljuje tokom leta,  u avgustu i septembru mesecu.

 

Voćni potkorkanjak najčešće  napada oslabljena stabla, stabla oštećena mrazom, gradom i zasade koji se nalaze u blizini šuma. Tokom jula 2021. godine, usled vremenskih nepogoda praćenih gradom, došlo je do oštećenja kore na stablima u zasadu višanja, što može biti posledica pojave ove štetočine.

Napadnuta stabla menjaju boju kore, listovi postaju sitniji ili dolazi do njihovog opadanja, cvetovi se ne razvijaju u potpunosti, dok su plodovi sitniji ili se uopšte ne razvijaju. Nakon izvesnog vremena dolazi do slabljenja cele biljke, kao i njenog sušenja.

Ukoliko se registruju napadnuta stabla ili grane tom štetočinom u zasadima višanja, takve delove biljaka treba mehanički ukloniti iz zasada. Uklonjene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti, kako bi se sprečila pojava i razmnožavanje odraslih jedinki potkornjaka i zaražavanje novih stabala.

Pegavost lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, u zavisnosti od lokaliteta berba višanja je pri kraju ili je završena.

Vizuelnim pregledom zasada višnje, na lokalitetu u Merovcu, registrovani su simptomi pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).

Pegavost lista višnje i trešnje je ekonomski veoma značajan patogen u proizvodnji višanja, jer može izazvati prevremeno opadanje lista tokom leta i time uticati na zdravstveno stanje zasada i potencijal za rodnost u narednoj sezoni.

Gljiva prezimljava u opalom lišću i na granama. Primarne infekcije se ostvaruju askosporama tokom proleća, a sekundarno širenje bolesti omogućavaju konidije koje se formiraju na naličju lista u okviru pega, tokom letnjih meseci.

Simptomi se uočavaju u vidu sitnih crveno-ljubičastih pega, a na naličju lista se na mestu pega razvija beličasta prevlaka koju čine kondije gljive. Pege se prvo pojavljuju uz ivicu lista, a kasnije se šire prema sredini. Kad se na jednom listu nalazi veliki broj pega on poprimi crvenkastožutu boju i otpadne.

U toplim i kišnim godinama povoljnim za širenje bolesti već krajem jula i početkom avgusta može doći do potpune defolijacije napadnutih stabala.

Mere suzbijanja uključuju:

·       sadnju manje osetljivih sorti;

·       uništavanje, zaoravanje i spaljivanje zaraženog opalog lišća;

·       primena fungicida u cilju zaštite kako od primarnih infekcija tokom vegetacije tako i od sekundarnih infekcija koje se ostvaruju nakon berbe.

U regionu Prokuplja aktuelna je zaštita višanja od ovog patogena nakon berbe. Mere zaštite pogledati u preporuci od 14.07.

Prisustvo žilogriza (Capnodis tenebrionis) u zasadu višnje

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje zasadi višanja se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama sazrevanja plodova (BBCH 81-85).

Vizuelnim pregledom zasada višnje registrovano je prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis) na granama voćaka u niskom procentu napada.

Ova štetočina uglavnom napada koštičavo voće, najviše trešnju i višnju, a može se naći i na šljivi, kajsiji, breskvi i bademu.

Žilogriz pripada grupi tvrdokrilaca, crne je boje, bez sjaja.  Prezimljava kao imago ili kao larva, plitko u zemlji ili ispod lišća.  Sa listanjem biljaka, prelazi na koštičavo voće gde se hrani listovima i lisnim peteljkama. Nakon parenja ženka polaže jaja na donji deo stabla ili na zemljište oko stabla. Nakon piljenja, larve se ubušuju u zoni korenovog vrata i korena.

Žilogrizu za razvoj odgovaraju uslovi povišenih temperatura vazduha i manjak padavina.

Ova štetočina je od izuzetnog značaja za Toplički okrug. U poslednjih nekoliko godina, zbog pojave napuštenih zasada višnje, kao i zbog povoljnih klimatskih uslova, ova štetočina se umnožila na našem području i pričinjava velike štete, pogotovo u zasadima višnje gde se ne sprovode redovne mere zaštite.

U cilju zaštite zasada višnje, kao i ostalog koštičavog voća od pomenute štetočine, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da primene skup svih raspoloživih mera borbe:

·       Ne podizati nove zasade na parceli na kojoj je iskrčen voćnjak najmanje 3-5 godina

·      Češća površinska obrada i navodnjavanje zemljišta utiče na smanjenje broja populacije

·      Otresanje imaga sa stabla i mehaničko sakupljanje odraslih jedinki

·      Postavljanje lovnih klopki (posude svetlijh boja) u koje treba usuti malo voćnog soka.

·      Prekrivanje zemljišta oko stabla crnom PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja

·       Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala

·       Za sadnju koristiti nezaraženi sadni materijal.