Skip to main content

Region Subotica

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Subotica
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Subotica.
Krvava vaš jabuke (Eriosoma lanigerum)

Na području delovanja  RC Subotica, u pojedinim zasadima jabuke se registruje prisustvo kolonija krvave vaši (Eriosoma lanigerum).

 

 

Krvava vaš je štetočina jabuke, mada se ponekad može naći i na krušci, dunji i oskoruši. Prisustvo vaši se  lako zapaža po belim vatastim tvorevinama na lisnim drškama, deblu i granama. U toku sisanja hranljivih materija ubacuju fermente koji izazivaju ubrzano deljenje ćelija, što za posledicu ima hipertrofiju tkiva ili stvaranje “vodenih tumora”. Štete nanose i kolonije na korenu, jer prouzrokuju tumore koji onemogućavaju kretanje hranljivih materija.

Najveći deo populacije krvave vaši prezimljava u stadijumu larve (L1- L2), oko korenovog vrata, na dubini do 15 cm, a manji deo populacije prezimi  zaštićen u pukotinama ili ispod kore jabuka. Mogu preživeti i na - 27°C.

Sa kretanjem vegetacije larve L1 migriraju na nadzemne delove stabla, pričvrste se i sišu hranljive materije. Krvava vaš se pojavljuje prvenstveno na ranama, gde larve lako zavuku sisaljku u tkivo. U toku leta mogu se naći na lisnim drškama i mladarima. Pri jačem napadu naseljavaju plodove, koji su zaprljani njihovim izlučevinama, koje su dobra podloga za razvoj gljiva čađavica.

Krvava vaš je prisustna u voćnjacima cele godine jer razvijaju 10-15 generacija godišnje. Razmnožavaju se partenogenetski. U toku jula formiraju se krilate jedinke, koje prelaze na okolna stabla. Dugotrajno prisustvo kolonija krvave vaši može dovesti do sušenja stabala.

 

Za suzbijanje ove štetočine najvažnije su preventivne mere kontrole:

-         Izbor manje bujnih podloga (najčešće korišćene podloge M106 I M9 su atraktivnije za ovu vrstu)

-         Izbor sorti (Jonagold i Ajdared su osetljivije na ovu štetočinu)

-         Smanjiti oštećivanje voćaka

-        Izbalansirano đubrenje radi umerenog rasta izdanaka

-         Kvalitetna rezidba radi stvaranja prozračne krune

-         Izbor terena za podizanje voćnjaka.

 

Hemijskim merama ova štetočina se teško suzbija, jer ima gustu voštanu navlaku koja je štiti i skriveni način života. U fazi mirovanja vegetacije se koriste mineralna ulja. Najbolji rezultati u suzbijanju se postižu u proleće, u fazi naseljavanja, dok vaši nemaju voštanu navlaku. Tokom vegetacije mogu se koristiti insekticidi: Teppeki (a.m. flonikamid) ili Movento 100 SC (a.m. spirotetramat). Za uspešno suzbijanje važno je dobro nakvasiti koloniju. Štetočina se može suzbijati i u jesen, nakon berbe plodova. Ukoliko su kolonije vaši sporadične, mogu se premazivati debla ili grane četkom sa rastvorom insekticida.

 

Najčešće se u toku vegetacije ova štetočina drži pod kontrolom zbog primene insekticida za suzbijanje drugih insekata. Do njene ekspanzije dolazi krajem leta, kada se završi sa primenom insekticida, a vremenski uslovi pogoduju njenom razmnožavanju (toplo i suvo vreme). U toku vegetacije, populaciju vaši može smanjiti parazitna osica Aphelinum mali, koja polaže jaja u larve trećeg stupnja. Nakon polaganja jaja larve krvave vaši pocrne, i nemaju voštanu prevlaku. Zato je preporuka da se za suzbijanje krvave vaši koriste selektivni insekticidi koji štede prirodne neprijatelje.

Zlatasto žutilo vinove loze

Vizuelnim pregledima zasada vinove loze na području delovanja RC Subotica, registrovano je prisustvo simptoma zlatastog žutila, oboljenja koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree.   Ovo je najdestruktivnija fitoplazma u vinovoj lozi koja može da pričini velike ekonomske štete.

 žutila - velika slika

Simptomi su najizraženiji  u ovom periodu godine, a manifestuju se na listovima koji su trouglastog ili srcolikog oblika zbog savijanja krajeva listova prema naličju lista. Dolazi i do promene boje listova zbog razlaganja hlorofila, i pojave karotenoida (žuti pigment), i antocijana (crveni pigment). Kod belih sorata promena boje ide od svetlozelene do žute a kod crnih sorata su to razne nijanse crvene boje.  Simptomi prisustva fitoplazme se ispoljavaju  i na generativnim organima, grozdovi su rehuljavi a čak može doći i do njihovog sušenja. Vremenom se zaraženi čokoti  suše i u potpunosti propadaju.

Bolest se širi zaraženim sadnim materijalom i vektorom – cikadom Scaphoideus titanus, koja čitav život provodi na vinovoj lozi. Štete koju ona pravi direktnom ishranom na vinovoj lozi su zanemarljive u odnosu na štete koju čini prenoseći fitoplazmu. Ima jednu generaciju godišnje, i 5 larvenih stupnjeva, a infektivna postaje od trećeg larvenog stupnja.

Mere zaštite u cilju sprečavanja širenja vektora fitoplazme Flavescence doree su:

1. Praćenje pojave cikade Scaphoideus titanus i primena insekticida (videti preporuke od 24.6, 06.07.,30.7.)

2. Krčenje i spaljivanje  čokota koji pokazuju simptome infekcije, a koji su najuočljiviji upravo u ovom periodu

3. Krčenje zapuštenih vinograda koji su potencijalni rezervoari zaraze

4. Uništavanje spontane flore oko vinograda i korovskih biljaka

5. Korišćenje zdravog sadnog materijala.

ESKA vinove loze

Na području delovanja RC Subotica zasadi vinove loze se nalaze u fenofazi  sazrevanja bobica: početak sazrevanja: bobice početak šarka, do šarak bobica (BBCH 81-83).

- velika slika

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze uočili smo prisustvo simptoma  karakterističnih za esku vinove loze, na lokalitetu Šupljak, sorti Merlot, u vinogradu  starom 9 godina.

 - velika slika
velika slika

 

Ovo je jedna od najstarijih bolesti na vinovoj lozi, za koju se smatra da je bila poznata u mediteranskim krajevima još u vreme Rimljana. Uglavnom se javlja u starijim vinogradima, ali je sve češća pojava simptoma i na mladim čokotima. Pod nazivom "eska" podrazumeva se kompleksna bolest u kojoj su prouzrokovači oboljenja nekoliko vrsta gljiva ( Phaemoniella chlamydospora, Phaeoacremonium aleophilum, Fomitiporia mediterranea  i dr. )                                                                          

Promene se najčešće ispoljavaju na listovima u periodu od cvetanja do rane jeseni. Bolest se može ispoljiti u hroničnom ili akutnom obliku.

Hronični tip bolesti  karakterističan je po tome što se u zoni između nerava lista javljaju izdužene žute ili crvenkasto-smeđe nekroze. Na listu samo glavni nerv zadržava zelenu boju. Na kraju može doći do sušenja i opadanja lišća pre vremena.

Akutni tip se manifestuje iznenadnim sušenjem čokota, pa je u upotrebi za ovu bolest često naziv i apopleksija. Do ove pojave dolazi najčešće tokom letnjih meseci u periodima kada je vrlo toplo. Simptomi se mogu javiti i na bobicama u vidu mrko-ljubičastih pega koje se pri jačem napadu spajaju, pa dolazi do njihovog pucanja i sušenja. Lastari koji su zaraženi zaostaju u porastu, venu i ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja.

Infekcije čokota nastaju prilikom rezidbe ili drugim mehaničkim oštećenjima, tako da treba obratiti pažnju na higijensko-sanitarne mere:

-     sadnja zdravih loznih kalemova

-     dezinfikovati alat prilikom rezidbe 70% - tnim alkoholom

-     pri orezivanju ne praviti velike rezove, a orezane delove izneti iz vinograda i spaliti

-     premazati rane nakon rezidbe kalemarskim voskom.

Miner belih mina u zasadima dunja

Na području delovanja RC Subotica zasadi dunje se nalaze u fazi od plodovi oko polovine krajnje veličine do faze plodovi oko 70% krajnje veličine (BBCH 75 – 77).

 

 

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo simptoma na listovima od ishrane larvi minera belih mina (Lithocolletis corylifoliella).   

 

 

Ova vrsta minera se često pojavljuje u zasadima u kojima se gaje jabuka, kruška i dunja.                                      

Ima tri do četiri generacije godišnje. Prezimi odrasla gusenica ili lutka u mini, u opalom lišću.                                                                                               Let leptira prezimljujuće generacije počinje u proleće. Posle kopulacije ženka polaže jaja pojedinačno na lice lista. Jedna ženka u proseku položi od 40 – 50 jaja. Ispiljene gusenice prave mine na licu lista tako što se ubušuju u list i do kraja života se tu razvijaju. Hrane se u početku biljnim sokovima, a kasnije izgrizaju mezofil, tako da se epidermis podigne i mina postaje srebrnkasto bela.

Lišće ostaje zeleno, jer u toku ishrane gusenica ne oštećuje sprovodne sudove. Preobražaj u lutku se takođe odvija u mini.

Mere suzbijanja: sakupljanje i uništavanje lišća u kojima se nalaze lutke na prezimljavanju i hemijske mere zaštite.

Mehurasta gar kukuruza (Ustilago maydis)

Na području RC Subotica, usevi merkantilnog kukuruza se nalaze u fazi približno sva zrna dostigla krajnju veličinu do faze voštana zrelost: zrna su žućkasta do žuta, oko 55 % suve materije ( BBCH 79 – 85 ).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza, na više hibrida i lokaliteta, registruju se simptomi mehuraste gari kukuruza (Ustilago maydis), na oko 10% biljaka. Prema literaturi taj procenat  zaraženih biljaka smanjuje prinos za oko 2%. Vremenski uslovi tokom juna i jula su pogodovali ostvarivanju zaraza ovog patogena.

kukuruza - velika slika
kukuruza - velika slika

Simptomi se uglavnom javljaju na vršnom delu klipa, iako može da napadne sve nadzemne delove biljke. Na zaraženim organima se obrazuju mehuraste izrasline, guke ili tumori sunđeraste konzistencije.

Tumori su u početku čvrsti i svetle boje, ali sazrevanjem opna postaje tamna, skoro crna i tada počinje da puca, pa se kroz te pukotine oslobađa crna prašna masa teleutospora parazita. Teleutospore prezimljavaju u zemljištu i one su jedini izvor zaraze za narednu godinu. One klijaju u dosta širokom temperaturnom opsegu od 8 -35 °C, sa optimumom na 26 - 28 °C. To je i razlog što se gar javlja u drugom delu vegetacije kada su temperature više, a pošto su mlađe biljke otpornije prema gari, bolest se javlja tek kad biljke dostignu 30 – 50 cm. Takođe na usevima oštećenim od grada gar se javlja češće.

Osnovne mere suzbijanja mehuraste gari su:

-     gajenje tolerantnijih hibrida na ovo oboljenje

-     plodored

-     sprečiti mehaničko povređivanje biljke

-     održavati dobro izbalansiranu plodnost zemljišta jer velike količine azota praćene nedostatkom fosfora povećavaju šanse za infekciju

-     zaštititi biljke od insekata koji svojom ishranom prave povrede na biljci

Sve ovo ipak ne dovodi do iskorenjivanja bolesti s obzirom da se parazit raznosi vetrom i ne postoji nijedan hibrid koji je otporan na ovu bolest.

Štetočine u usevu soje

Na području delovanja RC Subotica soja se nalazi u fenofazi razvoja ploda: prve mahune dostigle krajnju veličinu (ravne mahune)  (BBCH 70).

 

 

Vizuelnim pregledom useva soje registrovali smo prisustvo sledećih štetočina:

 

-       braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys )

-       sovice gama ( Autographa gamma )

-       kukuruznog plamenca ( Ostrinia nubilalis )

-       tripsa (Thrips sp.)

-      običnog paučinara (Tetranychus urticae) – videti preporuku od 15.07.

 

 
velika slika
 
velika slika
 
 

Prisustvo svih navedenih štetočina je registrovano u niskom intenzitetu napada. Zajedničko za sve njih je da su široko polifagne, i u slučaju prenamnoženja mogu prouzrokovati značajne štete na mnogim gajenim biljkama. Zbog izrazite polifagnosti, potrebno je pratiti njihovu pojavu na ratarskim, povrtarskim, pa i voćarskim kulturama.

 

RC Subotica nastavlja da prati prisustvo navedenih štetočina u usevima/zasadima.

Štetočine u usevu kukuruza

Na području delovanja RC Subotica, usevi kukuruza se nalaze u  fenofazi  razvića ploda (BBCH 71-85).

Vizuelnim pregledom  kukuruza  na naličiju listova registrovano je prisustvo položenih jaja  kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis), na 2% biljaka. U toku je polaganje jaja druge generacije ove štetočine.

Na području RC Subotica dominira proizvodnja merkantilnog kukuruza, proizvodnja semenskog kukuruza nije zastupljena, a kukuruz šećerac se gaji  na okućnicama. Obzirom da je prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod kukuruza šećerca na 5%, za sada se ne preporučuju hemijske mere borbe.

RC Subotica nastavlja sa praćenjem ove štetočine i pravovremeno će obavestiti proizvođače o potrebama sprovođenja hemijskih mera zaštite.

Takođe, na pojedinim parcelama pod kukuruzom, registrovano je prisustvo imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera).

Kukuruzna zlatica je prvi put registrovana  kod nas 1992. godine. U nekoliko narednih godina došlo je brzog širenja ove štetočine po celoj teritoriji naše zemlje. Kukuruzna zlatica ima jednu generaciju godišnje i tipična je štetočina kukuruza gajenog u monokulturi. Prezimljava u stadijumu jajeta u zemljištu.  Ispiljene larve se hrane na korenu kukuruza  ili se ubušuju u njega.  Zbog gubitka korena dolazi do poleganja biljaka u vidu tzv. ”guščijeg vrata”. Odrasli insekti se hrane na listovima, metlici i svili, vrhu klipa. Najefikasnija mera kontrole kukuruzne zlatice je plodored. Na smanjenje brojnosti ove štetočine, osim plodoreda, utiču i druge agrotehničke mere: uništavanje drugih biljaka domaćina, tretman semena insekticidima, đubrenje.

Lisni mineri u zasadima jabuka

Na području delovanja RC Subotica, zasadi jabuke se nalaze u fenofazi od plodovi oko polovine krajnje veličine, do plodovi oko 70% krajnje veličine (BBCH 75-77). 

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke na različitim lokalitetima, uočeno je prisustvo minera okruglih mina (Leucoptera scitella), minera tačkastih mina (Lythocolletis blancardella), i minera belih mina (Lithocolletis corylifoliella).

 

 

Lisni mineri su štetočine prvenstveno jabuke i kruške, stalno prisutne u voćnjacima. Spadaju u grupu štetočina defolijatora biljaka. Defolijacija napadnutih biljaka, prati čitav niz štetnih posledica sekundarnog, ali značajnog karaktera (fiziološko iscrpljivanje, podložnost pojavi sekundarnih štetočina i bolesti, slab prirast i slabo sazrevanje tkiva, što za posledicu ima često izmrzavanje tokom zime i sušenje stabala, smanjenje rodnosti i kvalitet plodova u tekućoj, ali i narednim godinama, jer je onemogućaeno stvaranje rodnih pupoljaka). Njihove gusenice se hrane parenhimom lista, praveći mine na listovima, po kojima se i razlikuju. Svojom ishranom smanjuju asimilacionu površinu lista. Ako se prenamnože mogu dovesti do defolijacije i iscrpljivanja stabala.

Miner okruglih mina (Leucoptera scitella) je dominantna i ekonomski najvažnija vrsta lisnog minera. Gusenice oštećuju sprovodne sudove, pa jače oštećeni listovi opadaju pre vremena. Na lišću pravi okrugle mine prečnika 2-10 mm, lako uočljive, u kojima se nalazi gusenica. Kad završi razvoj pomoću svilenkastog konca se spušta dok ne nađe pogodno mesto za preobražaj u lutku. Kod nas ima 3-4 generacije godišnje.

Miner tačkastih mina (Lythocolletis blancardella) je često prisutan u jabučnjacima, a ponekad je i dominantan. Kod nas ima četiri generacije. Ugroženiji su voćnjaci blizu reka i jezera, ili koji imaju sisteme za navodnjavanje. Na lišću pravi tačkaste mine, ne oštećujući sprovodne sudove, pa lišće dugo ostaje zeleno. Ova vrsta ima pet larvalnih stadijuma, generacije se prepliću, tako da se mogu naći istovremeno svi stadijumi razvića. Prezimljava lutka, u minama, u opalom lišću, na zemlji.

Miner belih mina (Lithocolletis corylifoliella) osim jabuke i kruške, sreće se i na dunji. U slučaju masovne pojave, na jednom listu može biti i 25-30 mina. Osim estetskih, one ne prave velike štete. Kod nas ima tri do četiri generacije. Ženka polaže jaja na lice lista. Gusenice se ubušuju u list praveći malu galeriju ispod ćelijskog zida, a kasnije šire minu ispod epidermisa. Hrane se ćelijskim sokovima, a kasnije izgrizaju mezofil, tako da se epidermis podigne, i mina postaje srebrnkasto bela. Odrasla gusenica prezimljava u mini, u opalom lišću.

 

Hemijske mere suzbijanja lisnih minera u zasadima jabuka se sprovode u okviru zaštite jabuke od najznačajnije štetočine, jabukinog smotavca. Pošto prezimljavaju u opalom lišću, njihova brojnost može se smanjiti i sakupljanjem opalog lišća, kao i obradom zemljišta.

Jabukov staklokrilac - Synanthedon myopaeformis

Na području delovanja RC Subotica zasadi jabuka se nalaze u fazi plod oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).

 

Vizuelnim pregledom jabuke na lokalitetima Žednik i Bački Vinogradi, u pojedinim zasadima jabuke sorte Zlatni delišes, evidentirano je prisustvo leptira jabukovog staklokrilca (Synanthedon myopaeformis).

 

 

Jabukov staklokrilac je štetočina prisutna u plantažnim zasadima jabuke, naročito u starijim voćnjacima.

 

Leptir je tamno plave boje. Prednja krila su staklasta i providna, i njihov raspon iznosi 17-21 mm. Telo je plavo-crno sa crvenim pojasom na trbuhu.

 

Ima jednu generaciju u toku dve kalendarske godine. Leptiri su veoma aktivni kada je toplo i sunčano. Ženke polažu jaja na pukotine kore, rane itd.

 

Štete prave gusenice koje žive ispod kore, tj.u kambijalnom sloju, kojeg hraneći se oštećuju. Usled napada stvaraju se rane. U takvim ranama može se naći više gusenica, koje proširuju oštećenja. Na mestu oštećenja dolazi do uništenja sprovodnih sudova. Takva stabla slabe i lako se lome.

 

Jačem napadu staklokrilca pogoduje rezidba grana, grad koji oštećuje koru, niske temperature kada dolazi do pucanja kore. Suzbijanje krvave vaši (Eriosoma lanigerum) je takođe veoma značajno, jer se u ranama koje nastaju od ove štetočine, naseljava staklokrilac. Svaka primena insekticida u vreme leta leptira, smanjuje i njegovu brojnost.

Populacija leptira se može smanjiti  postavljanjem velikog broja mamaca u krošnju drveća, te njihovim hvatanjem u doba leta. Hranidbeni mamci se sastoje od plastičnih posuda u koje se sipa razređeni jabučni sok. Postavljanjem većeg broja ovakvih mamaka u krošnju, može se značajno smanjiti njihov broj.

 

S obzirom da je u jabučnjacima aktuelna zaštita od najznačajnije štetočine jabuke, jabukinog smotavca, posebne mere zaštite usmerene na suzbijanje jabukovog staklokrilca se ne preporučuju jer će primenjeni insekticidi uticati i na smenjenje njene brojnosti u zasadima.

Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)

Na području delovanja RC Subotica, usevi krompira se nalaze u fazi od većina lišća požutelo do vađenje krtola (BBCH 93-99). 

 

 

U regionu Subotice krompir se gaji uglavnom za rano vađenje, samo manji broj parcela se ostavlja za skladištenje u magacine.

 

Na feromonskim klopkama za krompirovog moljca (Phthorimaea operculella) do danas nije registrovan ulov odraslih jedinki.  Zbog niskih brojnosti kako ove, tako i prethodnih godina, region Subotica se ne smatra područjem sa visokim rizikom po nastanak šteta od krompirovog moljca te se hemijske mere zaštite ne preporučuju.

 

Zbog značaja koji ova štetočina ima u drugim regionima naše zemlje i radi sprečavanja podizanja brojnosti populacije, preporuka je svim proizvođačima krompira, pogotovo onima koji kasnije vade krompir, da preduzmu sledeće preventivne mere kontrole:  

-          Vađenje krtola obaviti u što kraćem roku,

-          Nakon vađenja krtola krompira, ne ostavljati ih na parcelama, već ih što pre uneti u skladišta,

-          U skladištima održavati temperaturu ispod 10°C,

-          Na prozore u skladištima postaviti mreže da se spreči ulazak moljca u skladište

-          Na parcelama stalno održavati kompaktnost zemljišta navodnjavanjem, kako bi se sprečilo polaganje jaja na krtole.

Obzirom da je na našem terenu zastupljena i postrna sadnja krompira, nastavljamo sa praćenjem ove štetočine.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima