24.1.2023
U zasadima kruške na terenu RC Ruma, koji se nalaze u fazi mirovanja (00 BBCH), registruje se prisustvo imaga prezimljujuće generacije obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 12, kao i početak polaganja jaja u niskom intezitetu napada (indeks napada 4).
velika slika
Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Ruma nastavlja sa praćenjem ove štetočine. 7.12.2022
Na terenu RC Ruma usevi ozime pšenice i ječma se zavisno od rokova setve i primenjene agrotehnike nalaze u različitim fazama razvoja listova ili bokorenja (14-25 BBCH).
U usevima iz ranijih rokova setve registrovano je širenje simptoma bolesti u odnosu na prethodni pregled (14.11).
U usevima ječma (24-25 BBCH) uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 45% biljaka i pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 20% biljaka.
U usevima pšenice (22-23 BBCH), u kojima prilikom prethodnih pregleda nije uočeno prisustvo simptoma bolesti, sada se registruje prisustvo simptoma pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 15% biljaka, rđe (Puccinia spp.) na do 12% biljaka i sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 5% biljaka.
Mrežasta pegavost lista ječma
Pepelnica žita na ječmu i pšenici
Rđa na pšenici
Vremenski uslovi tokom jeseni pogodovali su i razvoju lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae) čije se prisustvo i dalje registruje u usevima.
Lisne vaši u usevu ječma
RC Ruma nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja u usevima ozimih strnih žita. 25.11.2022
Na području delovanja RC Ruma zasadi jabuke se nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća. U pojedinim zasadima, na sorti Zlatni Delišes, uočeni su simptomi koji ukazuju na prisustvo virusa mozaika jabuke (Apple mosaic virus-ApMV).
velika slika
Virus mozaika jabuke ima širok krug domaćina (65 biljnih vrsta iz 19 familija) od kojih su najznačajnije biljke iz familije ruža (Rosaceae): jabuka, šljiva, breskva, trešnja, višnja, malina, ruža i brojne druge gajene i divlje biljke.
Ovo je jedan od najrasprostranjenijih virusa jabuke. Izaziva štete kod osetljivog sortimenta (Zlatni Delišes, Jonatan, Greni smit) u vidu smanjenog porasta izdanaka, negativnog uticaja na oplođenje i veličinu ploda, smanjenog sadržaja askorbinske kiseline u plodu i smanjenog prinosa po stablu. Porast može biti smanjen i do 50%, a prinos za 30-50%.
Simptomi se manifestuju na listovima. U proleće se na mladim listovima javljaju svetložute do krem jasno oivičene zone nepravilnog oblika. Te zone mogu biti u vidu malih pega, fleka, crtica ili traka duž glavnih nerava, mrežavosti ili linijskog mozaika na nervaturi lišća, koje kasnije mogu da se prošire na celu lisku. Sa napredovanjem bolesti i usled izloženosti suncu hlorotične zone nekrotiraju, a jako zaraženo lišće opada pre vremena. Kod osetljivih sorti simptomi se mogu javiti po čitavoj krošnji, dok se kod manje osetljivih sorti simptomi uočavaju ograničeno na pojedinačnim liskama. Kod nekih sorti infekcije ovim virusom mogu biti i asimptomatske. Ponekad je potrebno da prođu i do dve godine da bi došlo do pojave simptoma. Na plodovima nema vidljivih promena, osim kod nekih izrazito osetljivih sorti kao što je Lord Lambourne (crvenkaste fleke).
Simptomi se mogu javiti u slabijem ili jačem intezitetu zavisno od virulentnosti soja virusa, osetljivosti sorte i doba godine, a izraženiji su kada u prvom delu vegetacije (ranijim prolećnim mesecima) preovlađuju niske temperature, jer je ovaj virus labilan, odnosno na njegovu koncentraciju negativno utiči visoke temperature.
Virus mozaika jabuke se održava u zaraženim biljkama. Nisu poznati vektori ovog virusa u prirodi, pa je njegovo širenje ograničeno i svodi se uglavnom na korišćenje zaraženog materijala za kalemljenje (podloge, kalem-grančice ili pupoljci).
Najznačajniji vid kontrole ovog virusa su preventivne mere:
o proizvodnja i korišćenje zdravstveno ispravnog i sertifikovanog sadnog materijala,
o dezinfekcija alata kojim se vrši rezidba,
o uklanjanje zaraženih stabala iz zasada i njihovo spaljivanje, naročito u rasadnicima i mladim i gustim zasadima, kako se virus ne bi prenosio dodirivanjem (srastanjem) korenova. 17.11.2022
Na terenu RC Ruma usevi ozime pšenice i ječma se zavisno od rokova setve i primenjene agrotehnike nalaze u različitim fazama razvoja lista i početnim fazama bokorenja (14-22 BBCH).
U usevima ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 15% biljaka i pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 3% biljaka, dok u usevima pšenice nije registrovano prisustvo simptoma bolesti. U ovim fazama razvoja i pri ovom nivou prisustva simptoma navedenih bolesti se ne preporučuje primena fungicida.
velika slika
Na parcelama se i dalje registruje prisustvo prisustvo lisni vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae), usled povoljnih vremenskih uslova za njihov razvoj u proteklom periodu. Prognozirane niske temperature za naredni period uticaće na smenjenje njihove brojnosti i aktivnosti.
velika slika
Na pojedinim parcelama se registruje povećanje broja aktivnih rupa od glodara u odnosu na prethodni pregled. Ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po hektaru preporučuje se primena rodenticida (gotovi mamci na bazi a.m. cink-fosfida). Prilikom primene mamaka treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.
velika slika
RC Ruma nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja u usevima ozimih strnih žita. 4.11.2022
Na terenu RC Ruma usevi uljane repice se zavisno od vremena setve nalaze u fazi od 6 do 9 i više listova razvijeno (16-19 BBCH).
Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma suve truleži uljane repice (Phoma lingam) na do 8% biljaka. Simptomi se uočavaju na najstarijim listovima u vidu sivo-pepeljastih pega u okviru kojih se nalaze plodonosna tela gljive, piknidi sa piknosporama.
velika slika
Do infekcije uljane repice navedenim patogenom može doći od faze klijanaca do formiranja mahuna. Spore gljive klijaju već na 4oC u prisustvu vlage. Ako se zaraza ostvari u početnim fazama razvoja, mlade biljke mogu u potpunosti propasti ili zaostaju u porastu. Na starijim biljkama bolest se prvo javlja na donjim, a potom se širi na gornje listove. Optimalna temperatura za razvoj bolesti je između 20 i 24°C uz prisustvo vlage. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj, bolest se može proširiti na stablo i koren prouzrokujući tzv. rak prizemnog dela stabla i korena, dok zaražene mahune pucaju, zrno je naborano, prevremeno sazreva i smanjena je masa zrna.
U cilju kontrole ove bolesti važnu ulogu imaju agrotehničke mere (plodored- četvorogodišnji, uz izbegavanje kupusnjača i suncokreta; prostorna izolacija; optimalne količine azota; setva zdravog semena; izbor sorti sa kraćim periodom cvetanja; uništavanje korovskih biljaka) i hemijske mere zaštite.
Prema EPPO standardu (PP 2/8(1)) prag štetnosti za ovog patogena iznosi 35-40% zaraženih biljaka, te se s obzirom na trenutni nivo prisustva simptoma hemijske mere zaštite ne preporučuju. 2.11.2022
Na terenu RC Ruma zasadi kruške se nalaze u različitim fazama opadanja lišća.
U zasadima kruške je uočeno prisustvo prezimljujuće forme imaga obične kruškine buve (Cacopylla pyri) koja je, za razliku od letnje forme, krupnija, tamnija i otpornija na niske temperature.Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo ove štetočine u niskom intenzitetu napada.
velika slika
RC Ruma nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve u zasadima krušaka.
28.9.2022
RC Ruma tokom 2022. godine sprovodi monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na 11 lokaliteta (opštine: Ruma, Irig, Inđija), pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog, koštičavog voća i vinove loze.
Tokom godine u u lovnim klopkama su sporadično registrovani pojedinačni ulovi ove štetočine. Prilikom pregleda sadržaja lovnih klopki u protekle dve nedelje beleži se podizanje populacije ove štetočine.
velika slika
Azijska voćna mušica ima širok temperaturni opseg razvoja, a može razviti i do 15 generacija godišnje, te može biti ozbiljan problem u proizvodnji gore navedenog voća i vinove loze. Njenom razvoju pogoduju područja visoke vlažnosti i umerene temperature (umereno- kontinentalni klimat), dok niske zimske temperature nemaju veći uticaj na stepen preživljavanja, te možemo očekivati dalju adaptaciju ove štetočine u našim uslovima. Ženke polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja, ali rizik od pojave i podizanja populacije ove štetočine postoji i tokom i posle berbe.
U cilju kontrole populacije azijske voćne mušice još jednom skrećemo pažnju na neophodnost primene svih raspoloživih mera kontrole:
1. masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama prečnika 4 milimetra i otvorom za širenje mirisa koji se prekriva gazom; kao mirisni atraktant se koristi mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta); klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;
2. skraćivanje intervala berbe, uklanjanje i uništavanje zaostalih zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);
3. higijena okoline parcela: uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i i predstavlja mesto njenog umnožavanja i prezimljavanja; krčenje napuštenih zasada;
4. kontrola ambalaže i druge opreme za berbu i transport zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti;
5. hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja, pa su usmerene na suzbijanje odraslih jedinki.
Raspoložive mere kontrole treba sprovoditi na području celog regiona, da bi se postigao zadovoljavajući efekat.
27.9.2022
U okviru monitoringa merkantilnog kukuruza pred berbu izvršen je vizuelni pregled kasnih hibrida na 10 različitih lokaliteta. Pregled useva je izvršen u cilju utvrđivanja prisustva oštećenja od insekata (Ostrinia nubilalis, Helicoverpa armigera) koji svojom ishranom, pored direktnih šteta, otvaraju put za infekciju gljivama prouzrokovačima plesnivosti klipa: Fusarium spp., Aspergillus spp., Penicillium spp., Cladosporium spp.. Ove gljive imaju sposobnost sinteze mikotoksina koji mogu biti veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja.
Tabelarni prikaz infestiranih klipova (na 100 pregledanih klipova):
|
Lokalitet |
BS |
I |
F |
A |
P |
C |
|
Kraljevci |
21 |
72 |
31 |
26 |
6 |
6 |
|
Dobrinci |
37 |
58 |
25 |
29 |
0 |
0 |
|
Grabovci |
17 |
81 |
33 |
2 |
2 |
3 |
|
Donji Petrovci |
70 |
27 |
11 |
0 |
3 |
0 |
|
Mali Radinci |
64 |
23 |
19 |
0 |
0 |
0 |
|
Ruma |
15 |
73 |
57 |
20 |
17 |
9 |
|
Buđanovci |
83 |
11 |
9 |
0 |
0 |
0 |
|
Šatrinci |
67 |
18 |
18 |
2 |
1 |
0 |
|
Dobrodol |
47 |
44 |
31 |
0 |
4 |
0 |
|
Rivica |
68 |
21 |
22 |
1 |
1 |
0 |
BS - klipovi bez simptoma: 15 - 83%
I- klipovi oštećeni samo od insekata: 11 - 81%
F- klipovi sa simptomima Fusarium spp. 9 - 57%
A- klipovi sa simptomima Aspergillus spp. 0 - 29%
P- klipovi sa simptomima Penicillium spp.: 0 - 17%
C- klipovi sa simptomima Cladosporium spp.: 0 - 9%
Procenat infestiranih klipova se kreće od 17 do 85%. U najvećoj meri su evidentirana oštećenja samo od insekata, kombinovana oštećenja od insekata i Fusarium spp. i samo od Fusarium spp. Na pojedinim parcelama je u značajnijoj meri uočeno prisustvo Aspergillus spp. u kombinaciji sa oštećenjima od insekata i Fusarium spp.
velika slika
S obzirom na značajan nivo prisustva gljiva iz roda Fusarium spp., a na nekim parcelama i gljiva iz roda Aspergillus spp., koje u povoljnim uslovima nastavljaju svoj razvoj i u skladištu, veoma je važno pravilno rukovanje i skladištenje kukuruza kako ne bi i u toku skladištenja došlo do sinteze mikotoksina.
22.9.2022
Na teritoriji RC Ruma berba kukuruza je otpočela protekle nedelje, ali je odložena zbog učestalih i obilnih padavina.
U okviru monitoringa zdravstvenog stanja useva merkantilnog kukuruza pred berbu, izvršen je vizuelni pregled hibrida iz ranih i srednje ranih grupa zrenja na 10 različitih lokaliteta. Pregled je izvršen u cilju utvrđivanja prisustva oštećenja od insekata (Ostrinia nubilalis, Helicoverpa armigera), kao i simptoma prisustva gljiva prouzrokovača plesnivosti klipa (Fusarium spp., Aspergillus spp., Penicillium spp. i Cladosporium spp.).
Tabelarni prikaz infestiranih klipova (na 100 pregledanih klipova):
|
Lokalitet |
BS |
I |
F |
A |
P |
C |
|
Kraljevci |
58 |
35 |
23 |
2 |
0 |
1 |
|
Dobrinci |
35 |
59 |
29 |
15 |
3 |
0 |
|
Voganj |
43 |
42 |
28 |
4 |
2 |
2 |
|
Putinci |
72 |
21 |
10 |
3 |
3 |
0 |
|
Pavlovci |
37 |
28 |
52 |
9 |
0 |
3 |
|
Platičevo |
53 |
44 |
16 |
4 |
1 |
0 |
|
Neradin |
26 |
32 |
61 |
12 |
3 |
0 |
|
Maradik |
5 |
49 |
79 |
30 |
4 |
4 |
|
Ljukovo |
17 |
69 |
34 |
15 |
0 |
0 |
|
Novi Slankamen |
74 |
10 |
22 |
1 |
0 |
0 |
BS - klipovi bez simptoma: 5 - 72%
I- klipovi oštećeni samo od insekata: 10 - 69%
F- klipovi sa simptomima Fusarium spp. 10 - 79%
A- klipovi sa simptomima Aspergillus spp. 1 - 30%
P- klipovi sa simptomima Penicillium spp.: 0 - 4%
C- klipovi sa simptomima Cladosporium spp.: 0 - 4%
Procenat infestiranih klipova se kreće od 28 do 95% i u zavisnosti je od zastupljenog hibrida, primenjene agrotehnike i proizvodnih uslova. U najvećoj meri su evidentirana oštećenja samo od insekata, samo od Fusarium spp. i kombinovana oštećenja od insekata i Fusarium spp. Na pojedinim parcelama je u značajnijoj meri uočeno prisustvo Aspergillus spp. u kombinaciji sa oštećenjima od insekata i Fusarium spp., dok su simptomi od gljiva iz rodova Cladosporium i Penicillium registrovani na malom broju klipova.
velika slika
24.6.2022
Na terenu RC Ruma zasadi jabuke se nalaze u fenofazi prečnik ploda oko 40 mm do plodovi dostigli oko polovinu krajnje veličine (74-75 BBCH).
Laboratorijskim pregledom pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) sa prezimelog lišća jabuke (lokalitet: Irig/Kudoš; sorta Ajdared) registrovana je ispražnjenost pseudotecija od 100 %, što ukazuje da je završen period primarnih infekcija.
U zasadima u kojima su prisutni simptomi treba nastaviti sa zaštitom protiv ovog patogena u kišnim periodima, kako bi se sprečilo širenje sekundarnih zaraza konidijama ove gljive.
|
|
|
|
|