13.6.2013
Vizuelnim pregledom paradajza iz plastenika (lokalitet Kraljevci) na lišću su uočene upadljive mine prouzrokovane moljcem paradajza (Tuta absoluta).
Simptomi se uočavaju na 3% pregledanih biljaka.
 
imago velika slika mina velika slika
Tuta absoluta je 2004 god. dodata na EPPO A1 listu kao karantinska štetočina. Naročito je opasna u intenzivnoj plasteničkoj proizvodnji gde se paradajz uzgaja tokom cele godine, jer je prisutna dokle god joj je hrana dostupna. Ima visok reproduktivni potencijal (10-12 generacija godišnje). Biološki ciklus joj traje 29-38 dana, zavisno od uslova sredine.
Štete na paradajzu pričinjava larva-gusenica na svim nadzemnim delovima biljke i u svim fazama razvoja - od rasada do faze zrenja.
Na listu, larve se hrane samo mezofilom ostavljajući epidermis netaknut. U stabljiku i plod se ubušuju i prave galerije. Štetočina se lako nalazi, jer više voli vršne listove ili plodove na kojima je lako uočljiva.
Utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta, koji se dodatno umanjuje napadom sekundarnih štetočina koje prodiru kroz rane koje ovaj moljac pravi. Plodovi gube komercijalnu i upotrebnu vrednost (50-100%).
Suzbijanje moljca paradajza je teško, jer štetočina ima veliki broj generacija tokom godine i veći broj biljaka domaćina. Često korišćenje preparata sa istim mehanizmom delovanja dovodi do brze pojave rezistentnosti.
Zbog sukcesivne berbe povrća potrebno je preduzeti sve raspoložive mere zaštite kao što su: praćenje nivoa populacije i izlovljavanje korišćenjem sintetičkih seksualnih feromona i vodenim klopkama, rotacijom useva, adekvatnim đubrenjem i navodnjavanjem, uništavanjem zaraženih biljaka i gajenjem otpornih sorti…). 7.6.2013
Kukuruzna (pamukova) sovica (Helicoverpa armigera)
Ova štetočina je izraziti polifag. Najveće štete pravi na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, soji. Štete nanose gusenice koje se u početku hrane lišcem, skeletiraju ga. Od drugog, trećeg stadijuma prelaze na generativne organe.
Broj generacija varira (2-3). Leptiri lete od maja do oktobra. Kod nas su najbrojniji u period jul - septembar.
Dinamika leta leptira se po godinama bitno razlikuje, što je posledica činjenice da je u pitanju migratorna vrsta i da njena brojnost zavisi od uslova spoljne sredine.
U poslednje 3 godine prati se brojnost i dinamika leta leptira preko ulova na svetlosnim lampama:
|
|
Ukupan broj imaga |
|
|
2010. |
2011. |
2012. |
|
Inđija |
205 |
174 |
5128 |
|
Buđanovci |
296 |
129 |
563 |
Početak leta kukuruzne (pamukove) sovice po godinama:
|
Lokalitet |
Alat |
2010. godina |
2011. godina |
|
2012. godina |
|
|
Prvi ulov (biofix) |
t° akumulacija od 1. januara |
Prvi ulov (biofix) |
t° akumulacija od 1. januara |
Prvi ulov (biofix) |
t° akumulacija od 1. januara |
|
Inđija |
Svetlosna lampa |
8.6.2010 |
169,35 DD |
15.5.2011 |
51,97 DD |
30.5.2012 |
140,1 DD |
|
Buđanovci |
Svetlosna lampa |
21.5.2010 |
92,74 DD |
12.5.2011 |
41,91 DD |
3.5.2012 |
60,71 DD |
|
Lokalitet |
Alat |
2013. godina |
|
Prvi ulov (biofix) |
t° akumulacija od 1. januara |
|
Inđija |
Svetlosna lampa |
22.5.2013 |
188,17 DD |
|
Buđanovci |
Svetlosna lampa |
13.5.2013 |
108,46 DD |
Dinamika leta kukuruzne (pamukove) sovice
 
BUĐANOVCI INĐIJA
Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)
velika slika
Druga važna polifagna štetočina koja napada pretežno kukuruz, ali i druge ratarske i povrtarske biljke (sirak, konopolja, hmelj, suncokret, paprika, paradajz). Oštećuje sve nadzemne delove biljke kukuruza. Osim lista i stabla, gusenice oštećuju metlicu, klip, dršku klipa, oklasak i zrno. Neke povrtarske kulture (paprika) naročito su podložne napadu ove štetočine. Štete pričinjava gusenica koja prodire u stablo i plod paprike.
U našim uslovima razvija 2-3 generacije godišnje. Leptiri lete od kraja aprila – početka maja, pa do oktobra. Kod nas su najbrojniji u period jul - septembar.
U poslednje 3 godine prati se brojnost i dinamika leta leptira preko ulova na svetlosnim lampama:
|
|
Ukupan broj imaga |
|
|
2010. |
2011. |
2012. |
|
Buđanovci |
4609 |
14690 |
52710 |
|
Inđija |
2727 |
24970 |
46347 |
Početak leta kukuruznog plamenca po godinama:
|
Lokalitet |
Alat |
2010. godina |
2011. godina |
|
2012. godina |
|
|
Prvi ulov (biofix) |
t° akumulacija od 1. januara |
Prvi ulov (biofix) |
t° akumulacija od 1. januara |
Prvi ulov (biofix) |
t° akumulacija od 1. januara |
|
Buđanovci |
Svetlosna lampa |
12.5.2010 |
169,41 DD |
27.4.2011 |
93,97 DD |
6.5.2012 |
166,75 DD |
|
Inđija |
Svetlosna lampa |
19.5.2010 |
182,02 DD |
11.5.2011 |
136,85 DD |
30.4.2012 |
101,15 DD |
|
Lokalitet |
Alat |
2013. godina |
|
Prvi ulov (biofix) |
t° akumulacija od 1.aprila |
|
Buđanovci |
Svetlosna lampa |
3.5.2013 |
144,84 DD |
|
Inđija |
Svetlosna lampa |
30.4.2013 |
142,08 DD |
Dinamika leta kukuruznog plamenca
 
BUĐANOVCI INĐIJA
I u narednom periodu RC Ruma će pratiti dinamiku leta i dalji razvoj ovih štetočina. 14.5.2013
Na teritoriji RC Ruma jabuka se nalazi u fazi 71-72 BBCH (plodovi veličine 10-20 mm).
Redovnim nedeljnim pregledima prezimelog lišća sa lokaliteta Irig-Kudoš utvrđena je sledeća dinamika dozrelosti (ispražnjenosti) pseudotecija:
|
Zlatni delišes |
Ajdared |
|
Datum |
Dozrelost
pseudotecija
|
Ispražnjenost
pseudotecija
|
Dozrelost
pseudotecija
|
Ispražnjenost
pseudotecija
|
|
08.03. |
0,75% |
|
- |
|
|
13.03. |
4,75% |
|
2,75% |
|
|
20.3. |
23,5% |
|
11,5% |
|
|
28.03. |
26,75% |
|
14,5% |
|
|
03.04. |
33% |
|
20% |
|
|
11.04. |
58% |
|
46% |
|
|
19.04. |
74,5% |
|
55% |
|
|
26.4. |
87,5% |
|
69% |
|
|
30.4. |
90,5% |
6,55% |
75% |
2,15% |
|
8.5. |
96,80% |
27,08% |
83% |
18,4% |
|
13.5. |
100% |
56,52% |
95,74% |
40,43% |
Vidi preporuku za tretman. 9.5.2013
|
|
Novi Slankamen |
Irig-Kudoš |
|
Prvi ulov
imaga (biofix) |
26.4. (98,16 DD od 1.1.) |
27.4. (115,15 DD od 1.1.) |
|
|
Datum |
Akumulacije
od biofixa |
Datum
|
Akumulacije od biofixa |
|
Pik leta |
01.05. |
73,16 DD |
30.04. |
48,68 DD |
|
Prva sveža jaja |
04.05. |
105,11 DD |
06.05. |
118,58 DD |
|
Jaja sa
“crvenim oreolom” |
08.05. |
145,45 |
08.05. |
131,89 DD |
Trenutna temperaturna akuimulacija od biofixa iznosi 157,61 DD (Novi Slankamen), odnosno 143,65 DD (Irig-Kudoš). Očekujemo piljenje prvih larvi.
Vidi preporuku za tretman. 26.7.2012
Na lokalitetu Ruma-Fišer, praćenjem uslova za razvoj patogena Cercospora beticola, 25.07. su ostvareni uslovi za infekciju.
Redovnim vizuelnim pregledima useva šećerne repe posejane u optimalnom roku (25.03.) utvrđeno je da je ostvaren i epidemiološki prag, tako da se dalje širenje infekcije ne sme dozvoliti.
Preporuka: ODMAH uraditi tretman nekim od fungicida:
DUETT ULTRA (tiofanat-metil+epoksikonazol) 0,6l/ha
SPHERE (trifloksistrobin+ciprokonazol) 0,35l/ha
OPERA (a.m. piraklostrobin+epoksikonazol) 0,75 l/ha
AMISTAR EXTRA (azoksistrobin+ciprokonazol) 0,75 l/ha
ACANTO PLUS (ciprokonazol+pikoksistrobin) 0,8 l/ha
U usevima presejane repe još uvek se ne preporučuju mere zaštite. Nastavljamo sa praćenjem uslova za razvoj bolesti i čekamo ostvarenje epidemiološkog praga. Proizvođačima se preporučuje redovan obilazak useva.
Dinamika leta kukuruznog plamenca se prati pomoću svetlosnih lovnih lampi na lokalitetima Inđija i Buđanovci. Let leptira I generacije je počeo desetak dana ranije u odnosu na 2011. godinu. (30.04.2012. - Inđija, 06.05.2012.- Buđanovci). Prva generacija je bila manje brojna u poređenju sa prethodnom godinom. Pik leta I generacije je bio 05.06.2012. (Inđija-192 leptira, Buđanovci-128 leptira), što je manje u odnosu na 2011. (Inđija-570 leptira, Buđanovci-370 leptira). Nakon ovog pika brojnost postepeno opada, da bi od 07.07.2012. (Inđija), odnosno od 10.07.2012. (Buđanovci) ponovo počeli da beležimo povećanje brojnosti, što označavamo kao početak leta II generacije. Nakon toga brojnost uhvaćenih leptira konstantno raste, da bi poslednjih dana dostigla izuzetno visoke vrednosti. 21.07., odnosno 22.7.2012., ulov je dostigao vrednosti od 3255 (Inđija) do 4965 jedinki za noć (Buđanovci). 2011. godine pikovi druge generacije su bili nešto kasnije, u periodu od 06.do 10.08., i znatno manji (Buđanovci – 1245, Inđija – 2613). Visoke temperature u junu i julu mesecu ove godine dovele su do brže akumulacije temperature, a samim tim i do ranije pojave kao i veće brojnosti leptira. I u narednom periodu očekujemo nastavak trenda visokih brojnosti.
Dinamika leta kukuruznog plamenca
Inđija
velika slika
Buđanovci
velika slika
U skladu sa povećanjem ulova imaga u svetlosnoj lampi, redovnim vizuelnim pregledima useva merkantilne paprike (Buđanovci) i semenskog kukuruza (Beška, Žarkovac), uočava se i povećanje brojnosti položenih jajnih legala.
Paprika
Buđanovci
18.07. - indeks napada 0,75%.(3% napadnutih biljaka)
20.07. - indeks napada 1,5%.(6% napadnutih biljaka)
23.07. - indeks napada 2% (8% napadnutih biljaka)
_jpg.jpg) _jpg.jpg)
velika slika velika slika
Semenski kukuruz
Beška
19.07. - indeks napada 0,17%.(2% napadnutih biljaka)
23.07. - indeks napada 1,08% (13% napadnutih biljaka)
Žarkovac
19.07. - indeks napada 0,58%.(7% napadnutih biljaka)
23.07. - indeks napada 2,92% (32% napadnutih biljaka)
Prilikom pregleda 23.7. uočena su kako novopoložena jajna legla, tako i jajna legla stara nekoliko dana, jajna legla pred piljenje (“crna glava”), kao i prve tek ispiljene larve (Slika 1).
velika slika
Zbog izuzetno visoke populacije i intenzivne dinamike polaganja jaja, poizvođačima koji još uvek nisu sproveli mere zaštite preporučuje se da pregledaju svoje useve i ukoliko uoče prisustvo jaja urade tretman insekticidima ovicidno - larvicidnog delovanja:
- Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha(semenski kukuruz)
- 0,14-0,2 l/ha (paprika)
- Avaunt 15 SC (indoksikarb) 0,2-0,25l/ha (paprika)
(Preporuka od 23.7.)
RC Ruma nastavlja sa praćenjem dinamike leta i polaganja jaja kukuruznog plamenca,
20.7.2012
Kukuruzna (pamukova) sovica je izrazito polifagna štetočina. Najveće štete pravi na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, soji, suncokretu, duvanu, ali se pri masovnoj pojavi može registrovati ishrana na skoro svim gajenim biljkama.
Razvija 2-3 generacije godišnje. Ženka polaže jaja pojedinačno ili u manjim grupicama na gornju stranu lista, cvetove i plodove. Sveža jaja su bela, okrugla, veličine 0,5 mm, a pred piljenje braonkasta. Gusenice mlađeg razvojnog stadijuma skeletiraju lišće, dok od trećeg stadijuma prelaze na generativne organe.
RC Ruma prati dinamiku leta kukuruzne (pamukove) sovice (Helicoverpa armigera) na lokalitetima Ruma i Platičevo pomoću feromonskih klopki, a na lokalitetima Inđija i Buđanovci pomoću svetlosnih lampi. Na feromonskim klopkama postavljenim u usev krompira i paprike, uhvaćeno je svega nekoliko jedinki od početka leta leptira (Platičevo ∑ =4, Ruma ∑ =3), dok su na svetlosnim lampama ulovi nešto značajniji (Buđanovci ∑ =19, Inđija ∑ =89). Poslednjih desetak dana se uočava kontinuiran i nešto brojniji ulov.
Dinamika leta kukuruzne (pamukove) sovice na svetlosnim lampama
Inđija
Buđanovci
16.07., vizuelnim pregledom useva paprike (lokalitet Buđanovci) koja je ranije rasađena i nalazi se u sistemu navodnjavanja, na listovima su uočena pojedinačna, sveže položena jaja ove štetočine.
Sveže položeno jaje Uveličano jaje
 
velika slika velika slika
Vizuelnim pregledom useva paprike (lokalitet Ruma) koja je kasnije rasađena i takođe se nalazi u sistemu navodnjavanja, nije uočeno prisustvo jaja.
Preporuka proizvođačima (naročito paprike i paradajza) je da u narednim danima redovno obilaze svoje useve i ukoliko se uoči prisustvo jaja, primeniti insekticid ovicidno-larvicidnog delovanja:
Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,14-0,20 l/ha,
Avaunt 15 SC (a.m. indoksakarb) 0,20 - 0,25 l/ha.
I u narednom periodu RC Ruma će pratiti dinamiku leta i dalji razvoj ove štetočine. 10.7.2012
Ovo je ekonomski najvažnija bolest šećerne repe koja se redovno javlja svake godine.
Simptomi se najpre javljaju na starijem lišću, u vidu sitnih, okruglastih, sivkastih pega, oivičenih oreolom mrkocrvene boje (slika 1), koje sa starenjem lišća postaju krupnije. Sa razvojem bolesti broj pega se povećava, pege se spajaju, dolazi do sušenja manjih ili većih delova lišća koje izumire. Nakon toga, biljka trošenjem zaliha šećera iz korena formira novo lišće (retrovegetacija), što negativno utiče na prinos korena i sadržaj šećera.
Slika 1. - Simptomi na listu
velika slika
Na lokalitetu Ruma-Fišer, redovnim vizuelnim pregledima kao i pomoću automatske meteorološke stanice, prate se pojava i razviće simptoma kao i meteorološki uslovi povoljni za razvoj i širenje prouzrokovača pegavosti lišća šećerne repe (Cercospora beticola).
U usevu šećerne repe presejane 20.04., kako na tolerantnoj, tako ni na osetljivoj sorti, još uvek nije konstatovano prisustvo pega. Stoga se u usevima presejane repe još uvek ne preporučuju mere zaštite.
U usevu šećerne repe posejane 25.03., gde su prve pojedinačne pege uočene 14.06., redovnim pregledima useva uočavano je postepeno povećanje broja pega, da bi 04.07. konstatovali približavanje epidemiološkom pragu (vremenu tretmana).
Analiziranjem podataka sa meteorološke stanice, (slika 2) povoljni uslovi za ostvarenje infekcije ovim patogenom su bili u periodu od 23.05. do 26.05., 05.06. i u periodu od 12.do 13.06. Nakon toga je usledio period bez padavina, sa visokom temperaturom vazduha i niskom relativnom vlažnošću vazduha, a to su uslovi koji ne pogoduju širenju infekcije, tj. ono se odvija sporo u takvim uslovima.
Slika 2. - Metos u usevu šećerne repe
Na terenu RC Ruma padavine od 06.07. su bile lokalnog karaktera. Palo je od 0 do 8,4 mm/m² kiše.
Na lokalitetu Ruma-Fišer palo je 8,4 mm/m² (12,17 h vlaženja lista). I pored visoke relativne vlažnosti vazduha pri prosečnoj temperaturi od 19,94 ̊C u periodu od 06.07. do 07.07. nije došlo do ostvarenja uslova za infekciju, kao ni 07.07. na 08.07., usled nedovoljnog broja sati sa relativnom vlažnošću vazduha preko 90 %. Vrednosti dvodnevnog DIV-a su bile manje od 7.
|
Datum |
Dvodnevni DIV |
Dnevni rizik od infekcije |
|
06.07.2012. |
2 |
slab |
|
07.07.2012. |
5 |
osrednji |
|
08.07.2012. |
5 |
osrednji |
Još uvek se ne preporučuje tretman. Preporuka proizvođačima je da obilaze svoje useve i da prate brojnost pega jer se približavamo epidemiološkom pragu. Za tretman čekati sledeće povoljne vremenske uslove.
I u narednom periodu pratiće se kako uslovi za razvoj patogena preko automatske meteorološke stanice, tako i razvoj simptoma u polju.
18.6.2012
Na lokalitetima Novi Slankamen i Irig (Kudoš) kako tokom aprila tako i u toku maja i prve dekade juna meseca, postojali su izuzetno povoljni uslovi za ostvarenje primarnih infekcija gljivom Venturia inaequalis.
Lokalitet Novi Slankamen – uslovi:
|
Period |
Početak |
Završetak |
Kategorija infekcije |
|
1 |
3.5. (22h) |
4.5. (08h) |
laka infekcija |
|
2 |
7.5. (19h) |
8.5. (07h) |
laka infekcija |
|
3 |
13.5. (06h) |
16.5. (10h) |
jaka infekcija |
|
4 |
22.5. (00h) |
24.5. (17h) |
jaka infekcija |
|
5 |
30.5. (16h) |
31.5. (5h) |
srednja infekcija |
|
6 |
2.6. (03h) |
2.6. (13h) |
laka infekcija |
|
7 |
4.6. (21h) |
5.6. (12h) |
srednja infekcija |
|
8 |
11.6. (21h) |
12.6. (7h) |
laka infekcija |
Lokalitet Irig/Kudoš – uslovi:
|
Period |
Početak |
Završetak |
Kategorija infekcije |
|
1 |
3.5. (20h) |
4.5. (08h) |
laka do srednja infekcija |
|
2 |
7.5. (9h) |
8.5. (08h) |
srednja infekcija |
|
3 |
13.5. (06h) |
15.5. (16h) |
jaka infekcija |
|
4 |
22.5. (00h) |
23.5. (11h) |
jaka infekcija |
|
5 |
24.5. (00h) |
24.5. (17h) |
laka do srednja infekcija |
|
6 |
25.5. (04h) |
25.5. (20h) |
laka infekcija |
|
7 |
2.6. (03h) |
2.6. (13h) |
laka infekcija |
|
8 |
4.6. (21h) |
5.6. (08h) |
laka do srednja infekcija |
|
9 |
11.6. (20h) |
12.6. (7h) |
laka do srednja infekcija |
Sa zadnjim povoljnim uslovima za razvoj ove bolesti završen je period primarnih askospornih infekcija. Došlo je do potpunog oslobađanja askospora iz prezimelog lišća.
Proizvođači koji su do ovog momenta uspeli da sačuvaju svoje zasade i nemaju simptome na listovima i plodovima, mogu konačno da se opuste jer je mala mogućnost nastajanja sekundarnih infekcija. Ako se jabuka sačuva u prvom delu vegetacije čađava krastavost predstavlja mnogo manji problem.
Međutim, u zasadima u kojima se nije sprovodila adekvatna zaštita i gde su prisutni simptomi, samim tim postoji i opasnost od sekundarnih infekcija konidijama gljive, te se mora nastaviti sa zaštitom u kišnim periodima. Nastaviti sa praćenjem uslova za ostvarenje infekcija i kombinovati preparate kontaktnog i sistemičnog delovanja.
Simptomi na listu
 
velika slika velika slika
Simptomi na plodu
 _jpg.jpg)
velika slika velika slika 16.6.2012
Na terenu RC Ruma u usevu šećerne repe sprovodi se monitoring pojave i razvića Cercospora beticola (prouzrokovač pegavosti lišća šećerne repe).
Dana 14.06.2012. na lokalitetu Ruma-Fišer vizuelnim pregledom useva šećerne repe, posejane 15.03.2012., uočene su pege (slika 1, 2, 3) za koje se sumnjalo da su prouzrokovane gljivom Cercospora beticola. Nakon dvodnevne inkubacije u inkubatoru i mikroskopiranjem biljnog materijala potvrđeno je da se radi o konidijama Cercospora beticola (slika 4).
Simptomi na listu
Slika 1
velika slika
Slika 2
velika slika
Slika 3
velika slika
Cercospora beticola - konidije
Slika 4
velika slika
Preporučujemo proizvođačima da redovno obilaze svoje parcele. Za sada ne preduzimati hemijske mere borbe, a RC Ruma će blagovremeno davati preporuke koje možete pratiti na Portalu Prognozno-izveštajne službe. |
|
|
|
|