Skip to main content

Region Ruma

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Ruma
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Ruma.
Zeleno verticiliozno uvenuće u usevima paprike

 

Na terenu RC Ruma tokom vegetacije u pojedinim usevima paprike na otvorenom i u plastenicima  je registrovano prisustvo pojedinačnih biljaka sa početnim simptomima uvenuća koji su ukazivali na zeleno/verticiliozno uvenuće (prouzrokovač gljive Verticillium albo-atrum i Verticillium dahliae). Pred kraj vegetacije na nekim parcelama uočeno je širenje ovog oboljenja. Do jače pojave je došlo jer nisu preduzete sve neophodne mere u proizvodnji rasada, niti je ispoštovan plodored. Zeleno uvenuće može dovesti do značajnog gubitka roda.

 

Navedeni patogeni imaju širok krug domaćina (preko 200 vrsta zeljastih i drvenastih biljaka). Od gajenih biljaka napadaju paradajz, papriku, plavi patlidžan, krompir, krastavac, dinju, lubenicu, suncokret, jagodu, koštičavo voće (kajsija, šljiva), ali i mnoge ukrasne, šumske i korovske vrste.

 

U našoj zemlji ovo oboljenje može prouzrokovati značajne štete u povrtarskoj proizvodnji, prvenstveno  na vrstama iz familije Solanaceae (paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir). Tamo gde se ove biljke dugo gaje, posebno u monokulturi, može doći do potpunog propadanja useva. Zeleno uvenuće se češće javlja u zaštićenom prostoru zbog nemogućnosti primene plodoreda i veoma povoljnih edafskih uslova. Intenzitet prisustva bolesti i gubitka roda zavise od nivoa inokuluma u zemljištu, uslova spoljašnje sredine i osetljivosti sortimenta. U većim razmerama se javlja na zemljištu na kojem se više godina uzastopno gaje osetljive biljne vrste.

 

Ovi patogeni se održavaju u zemljištu i zaraženim biljnim ostacima (V. albo-atrum trajnom micelijom, V. dahliae mikrosklerocijama). Infekcija se ostvaruje preko korenovih dlačica ili povreda. Usled prodora patogena u sprovodne sudove stabla dolazi do njihovog  začepljenja, snabdevanje biljke vodom i hranljivim materijama je otežano, što izaziva postepeno uvenuće i sušenje biljke. U uslovima visokih temperatura i visoke relativne vlažnosti vazduha dolazi do sporulacije gljive. Micelija se iz sudovnog dela probija na površinu lista, obrazujući konidiofore sa konidijama duž lisnih nerava. Konidije se kišnim kapima spiraju u zemljište i u dodiru sa korenom klijaju i vrše sekundarne zaraze. U tkivu zaraženih biljaka gljivica razvija organe koji ponovo dospevaju u zemljište putem zaoravanja biljnih ostataka. Parazit se u prirodi širi vetrom, površinskom vodom, zemljištem, zaraženim biljnim ostacima i zaraženim semenom.

 

Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu blagog uvenuća na donjem lišću zaraženih biljaka samo u najtoplijem delu dana. Posle kiše ili navodnjavanja dolazi do prividnog poboljšanja. Lišće omekšava počev od ivice liske prema njenom središnjem delu i klone ali i dalje zadržava zelenu boju. U početku je pojava bolesti usporena i lokalna. Sa razvojem oboljenja, lišće sve više gubi turgor, javljaju se nepravilne hlorotične pege, koje potom postaju nekrotične i na kraju se lišće suši i otpada. Osim lišća mogu biti zahvaćene pojedine grane, pa i cele biljke. Na uzdužnom preseku korena i prizemnog dela stabla zapaža se braonkasta boja (nekroza) sprovodnog tkiva.

 

Do zaraze može doći u svim fazama razvoja paprike. Kod ranih infekcija osetljivih sorti mlade biljke i sejanci mogu propasti veoma brzo nakon ostvarene infekcije. Ranije zaražene biljke usled skraćivanja internodija ostaju kržljave, imaju žbunast izgled i ne formiraju plodove. Međutim, zaraze se mnogo češće javljaju kasnije u vegetaciji. Kod kasnih zaraza plodovi pre vremena pocrvene, smežuraju se i isuše.

 

 

 velika slika

 

U cilju suzbijanja ove bolesti moraju se ispoštovati preventivne mere borbe:

 

·         višegodišnji plodored (bar petogodišnji); gajiti kulture koje nisu domaćini ovom patogenu (žitarice, kukuruz, soja, šećerna repa, pasulj, boranija, grašak, kupus),

·         izbor otpornih sorti,

·         proizvodnja zdravog rasada,

·         termička ili hemijska dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada,

·         umereno đubrenje, pogotovo azotnim đubrivima (negativno delovanje na otpornost biljke),

·         uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka i korovskih biljaka koje su domaćini patogena.

 

Hemijske mere nemaju direktan uticaj na suzbijanje ove bolesti, već predstavljaju samo dopunu preventivnim merama (potapanje korena pre rasađivanja ili njegovo zalivanje rastvorom propamokarb-hidrohlorida ili propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminijum).

Štetočine u usevu uljane repice

 

Na terenu RC Ruma sa setvom uljane repice se kasnilo usled nepovoljnih vremenskih uslova, te se većina useva nalazi u različitim fazama klijanja i nicanja (01-09 BBCH), dok se usevi iz ranijih rokova setve nalaze u fazi 1 do 2 lista razvijena (11-12 BBCH).

 

fenofaza uljane repice

 

Vizuelnim pregledom takvih useva registrovano je prisustvo imaga repičine lisne ose (Athalia rosae), kao i položenih jaja na do 40% pregledanih biljaka, dok piljenje pagusenica ove štetočine za sada nije registrovano. 

 

U našoj zemlji repičina osa ima 2-3 generacije godišnje. Prva generacija je najmanje štetna jer se u proleće održava na korovskim biljkama iz porodice krstašica. Druga i treća generacija nanose štete uljanoj repici. 

 

Ženke ove štetočine legalicom zarežu epidermis obično sa donje strane lista i u parenhim polažu jaja. Štetu prave pagusenice koje se hrane lisnom masom između nerava, skeletirajući je. Ove štetočine na  mladim biljkama mogu da pričine značajne štete za veoma kratko vreme. Kada se prenamnože može doći do golobrsta.

 

 

 jaja repičine lisne ose ispod epidermisa

 

Vizuelnim pregledom je registrovano i prisustvo pojedinačnih primeraka krilatih formi lisnih vaši (Aphididae). Pored direktnih šteta, sisanjem biljnih sokova,  lisne vaši su značajne i kao vektori fitopatogenih virusa.

 

Prag štetnosti za repičinu lisnu osu je 1 pagusenica  po biljci ili 50 pagusenica po m², a za lisne vaši 20% napadnutih biljaka, kada treba sprovesti hemijske mere zaštite.

Za sada se ne preporučuju hemijske mere, a RC Ruma nastavlja sa praćenjem štetočina u usevima uljane repice i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu sprovođenja tretmana.

 

Krvava vaš jabuke

 

Na terenu RC Ruma, u pojedinim zasadima jabuke se registruje prisustvo kolonija krvave vaši (Erisoma lanigerum).

 

Krvava vaš je prvensveno štetočina jabuke, a retko se može naći i na krušci, dunji i i srodnim biljkama (glog, oskoruša, dunjarica, vatreni trn, japanska dunja).

 

Prezime najmlađi larveni uzrasti na podzemnim organima jabuke, oko korenovog vrata, a manji deo populacije na nadzemnom delu stabla (u pukotinama kore stabla i grana, na mestima jačeg orezivanja ili drugim oštećenjima). Krvava vaš  dobro podnosi veoma niske temperature (do -27°C).

 

U proleće sa kretanjem vegetacije vaši migriraju na nadzemne delove stabla koje oštećuju svojom ishranom i partenogenetski (bespolno) razvijaju 10-15 generacija godišnje, tako da može biti prisutna u zasadima tokom cele godine. Reprodukcija novih kolonija nastupa rano u proleće (mart-april). Ženke rađaju žive larve, takođe ženke, koje odmah počinju da prave štete. Do polovine juna sreću se samo beskrilne ženke, a nakon toga se počinju javljati i krilate ženke. Pred jesen se povećava broj krilatih ženki koje preleću na druga stabla i formiraju nove kolonije koje uzrokuju dalje štete.

 

Kolonije krvave vaši se vrlo lako zapažaju, jer su prekrivene belom gustom voštanom navlakom. Hrane se sisanjem biljnih sokova usled čega povređeno biljno tkivo buja. Na mestu ishrane formiraju se male gale koje pucaju, a spajanjem više ovakvih gala nastaju otvorene rane koje otežavaju kretanje soka kroz biljku, pa se iznad takvih rana biljni delovi suše. Ovakve rane su pogodne za razvoj i prezimljavanje drugih štetnih organizama (patogeni rana, štetni insekti). Pri jakom napadu krvava vaš  može naseliti i plodove. Štete na plodovima su izazvane mešavinom njihovih izlučevina (pepeljasta navlaka, izmet) koje predstavljaju podlogu za razvoj gljive čađavice. Napadnuti plodovi su neugledni i gube tržišnu vrednost. Kod napadnutih biljaka dolazi do zaostajanja u porastu  i smanjenja rodnosti. U slučaju jakog napada i sukcesivnog javljanja godinama može doći i do sušenja celih voćaka.

 

kolonije krvave vaši (velika slika)

 

 

Na intenzitet prisustva krvave vaši  u zasadima jabuke utiče niz faktora: klimatski faktori, položaj terena, kondicija i starost zasada, osetljivost podloge i sorte, uzgojni oblik, rezidba, đubrenje, izbor insekticida. Najčešće je prisutna kod starijih i gustih zasada,  na bujnijim podlogama, na vlažnijim i nižim položajima. Naročito je štetna na sadnom materijalu i u mladim zasadima, a njena pojava je posebno izražena u jače orezanim voćnjacima.

 

Suzbijanje ove štetočine je kompleksno i zahteva primenu više mera. Preventivne mere kontrole ove štetočine podrazumevaju:

 

- izbor manje bujnih sorti i podloga jabuke prilikom podizanja zasada,

 

- kvalitetna rezidba u cilju stvaranja prozračne krune radi boljeg nanošenja depozita preparata i izbegavanje oštre rezidbe,

 

- izbalansirana ishrana; ne koristiti prekomerne količine azota, kako bi se postigao umeren rast izdanaka; ukoliko je moguće upotreba regulatora rasta.

Hemijske mere zaštite u fazi mirovanja vegetacije se sprovode primenom mineralnih ulja. U toku vegetacije, prvi insekticidni tretman se po potrebi vrši neposredno pre, a drugi nakon cvetanja, kada još nema previše lisne mase. Ova tretiranja treba da budu kvalitetna, jer kasniji tretmani tokom letnjih meseci imaju samo dopunski efekat. Preporučuje se primena veće količine vode, dok dizne treba usmeriti i prema korenovom vratu i izdancima. Prskanje treba obaviti na temperaturi višoj od 10°C, kako bi se uz želudačno i kontaktno delovanje, podstaklo i eventualno  delovanje insekticida putem para. Ukoliko se primeti pojačano prisustvo kolonija tokom jeseni, potrebno je prvo obaviti berbu, pa tek onda koristiti insekticide.

 

Hemijsko suzbijanje ove štetočine otežava gusta voštana navlaka koja je štiti i skriveni način života na korenovom vratu, pukotinama kore i rak ranama. Kvalitetnu aplikaciju preparata otežava i lisna masa u toku vegetacije, uz često nedovoljan utrošak vode po jedinici površine.

 

U toku vegetacije ova štetočina se može donekle držati pod kontrolom primenom insekticida za suzbijanje drugih insekata. Na brojnost populacije utiču i insekticidi koji negativno deluju na parazitsku osicu (Aphelinus mali) i uholažu (Forficula auricula), prirodne neprijatelje krvave vaši. Preporuka je, kad god je moguće, korišćenje selektivnih insekticida koji štede prirodne neprijatelje. Do ekspanzije krvave vaši dolazi krajem sezone, sa prestankom upotrebe insekticida, a toplo i suvo vreme u toku i nakon berbe dodatno favorizuju razvoj ove štetočine.

 

Poslednjih godina krvava vaš zadaje voćarima sve veći problem. Osim gore navedenih faktora, borbu dodatno otežava i povlačenje mnogih insekticida sa tržišta. Štete koje mogu nastati usled prenamnoženja ove štetočine i neadekvatnog suzbijanja mogu biti nepopravljive. Samo uz poštovanje svih raspoloživih mera, pravovremenu primenu i adekvatan izbor insekticida zasnovan na antirezistentnoj strategiji možemo očekivati da će borba sa ovom štetočinom biti uspešna.

 

Repina korenova vaš

Na terenu RC Ruma na pojedinim parcelama je registrovano prisustvo, odnosno simptomi prisustva repine korenove vaši (Pemphigus fuscicornis) u različitom intenzitetu napada.

 

Repina korenova vaš ima 8 do 13 generacija godišnje. Prezimljava kao beskrilna partenogenetska ženka na starim repištima. Pri velikoj brojnosti prezimelih ženki, uz prisustvo korova iz familije štireva (Amaranthaceae), odnosno podfamilije Chenopodioideae (pepeljuga, loboda i dr.) i u toplim i suvim uslovima može se očekivati njena masovna pojava.

 

U godinama sa suvim i toplim letima u napadnutim usevima se uočavaju oaze u okviru kojih biljke gube turgor, venu i zaostaju u porastu. Koren ostaje nerazvijen, a takve biljke se lako vade iz zemljišta. Na korenovim dlačicama se uočava pepeljasta paučinasta masa nastala usled presvlačenja ovih vaši.

 

 

velika slika

 

 

Repina korenova vaš nanosi štete sisanjem sokova na korenovim dlačicama i sitnijim korenčićima, usled čega dolazi do njihovog delimičnog ili potpunog izumiranja i formiranja plutastog tkiva. Na taj način se smanjuje pristup vode i hranljivih materija, dok prinos, sadržaj šećera i druge tehnološke vrednosti korena mogu biti značajno smanjeni.

 

U mere borbe ubrajaju se:

-pravilan plodored - ne treba gajiti repu na zaraženim površinama 4-5 godina;

-higijena polja- uništavanje korova (pepeljuga, loboda i dr.) koji predstavljaju žarišta i mesto održavanja ove štetočine, kao i uklanjanje rasutog i neizvađenog korenja;

-često i obilno navodnjavanje, čime se gotovo u potpunosti isključuje štetnost ove vrste.

 

Sprovođenje ovih mera, kao i širenje mreže za navodnjavanje ratarskih useva doprinelo bi uspešnijoj borbi u zaštiti šećerne repe od ove i drugih kserotermofilnih štetočina.

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca

Vizuelnim pregledom useva merkantilnog i semenskog kukuruza na terenu RC Ruma registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 3% pregledanih biljaka, dok njihovo prisustvo u usevima paprike za sada nije uočeno.

 

U toku je početak polaganja jaja druge generacije ove štetočine. U narednim danima se očekuje pojačana aktivnost ove štetočine i intenzivnije polaganje jaja.

 

sveže položeno jajno leglo kukuruznog plamenca

 

S obzirom da prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza iznosi 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca 5%  biljaka sa položenim jajnim leglima, u ovom momentu se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

 

RC Ruma nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

 

Azijska voćna mušica

 

Na terenu RC Ruma (opštine: Ruma, Irig, Inđija),  monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) se vrši na 11 lokaliteta pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog, koštičavog voća i vinove loze.

 

Pri poslednjim nedeljnim pregledima (16.07. i 23.07.) sadržaja lovnih klopki, registrovani su pojedinačni ulovi imaga  u zasadima kupine (lokaliteti: Ruma i Slankamenački Vinogradi), dok se u klopkama postavljenim u zasadima breskve, maline, jagode, višnje i vinove loze trenutno ne beleže ulovi. U narednom periodu se očekuje podizanje populacije ove štetočine i njena pojava na celoj teritoriji RC Ruma.

 

Azijska voćna mušica može biti ozbiljan problem u proizvodnji jagodičastog, koštičavog voća  i vinove loze. Ženke polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

 

 Ženka azijske voćne mušice

 

Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja, tako da su trenutno najugroženije voćne vrste koje se nalaze u fazama sazrevanja i kod kojih je berba u toku ili se očekuje u narednom periodu. Prvenstveno u takvim zasadima (kupina, malina, borovnica, breskva) u ovom momentu se preporučuje  primena svih raspoloživih mera kontrole:

 

1. masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama prečnika 4 milimetra i otvorom za širenje mirisa koji se prekriva gazom; kao mirisni atraktant se koristi mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta); klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;

 

2. skraćivanje intervala berbe u cilju što bržeg sklanjanja plodova sa parcele;

 

3. uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);

 

4. higijena okoline parcela: uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i i predstavlja mesto njenog umnožavanja i prezimljavanja; krčenje napuštenih zasada;

 

5. kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom;

 

6. hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja, pa su usmerene na suzbijanje odraslih jedinki.

 

Kod proizvođača čiji su zasadi ugroženi od strane ove štetočine, preporučuje se primena sledećih insekticida:

kupina: Karate zeon (lambda-cihalotrin) 0,2 l/ha  /karenca 7 dana/,

malina: Plures (deltametrin) 0,5-0,75 l/ha  /karenca 14 dana/.

borovnica: Plures (deltametrin) 0,5 l/ha  /karenca 7 dana/,

breskva: Exirel (cijantraniliprol) 0,075%  /karenca7 dana/.

 

U svetu se za suzbijanje azijske voćne mušice u zasadima maline, kupine i borovnice koristi i insekticid na bazi a.m. spinosad (Laser 240 SC, 0,04%, karenca 3 dana).

 

Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja obavezno treba voditi računa o karenci preparata! U zasadima u kojima se zbog vremena berbe  ne može ispoštovati karenca, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

 

Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.

Prisustvo invazivnih stenica u usevima i zasadima

Na terenu RC Ruma vizuelnim pregledima različitih biljnih kultura, uočeno je prisustvo invazivnih stenica, zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) i braon mramorasta stenice (Halyomorpha halys).

 

Ove štetočine prezimljavaju u stadijumu imaga skrivajući se ispod kore drveća, ispod opalog lišća ili na drugim mestima koja im omogućavaju zaštitu tokom zime. Sa porastom temperature u proleće, odrasle stenice izlaze iz skrovišta i počinju da se hrane, pare i polažu jaja. Najveća aktivnost i najbrojnije populacije beleže se u letnjim mesecima.

 

Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke usnim aparatom za bodenje i sisanje. Tokom ishrane buše biljno tkivo i sišu sokove, najradije, iz rastućih izdanaka (mladica) i plodova u zrenju.

 

Na mestima ishrane dolazi do diskoloracije, plodovi su deformisani, dehidrirani, dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.

 

Pored vizuelnih šteta dolazi do mehaničkog prenošenja bakterija i gljiva koje prouzrokuju pegavosti, trulež i druga oboljenja.

 

Obe stenice su izrazito polifagne i ekonomski značajne štete pričinjavaju na mnogim gajenim biljkama. Njihovo prisustvo registrujemo u skoro svim gajenim kulturama (jabuka, kruška, breskva, šljiva, kupina, leska, paradajz, paprika,kukuruz šećerac, soja, šećerna repa…) i biljkama spontane flore. Vizuelnim pregledom registrovani su svi razvojni stadijumi: jajna legla, larve i odrasle jedinke.

 

stenice u zasadima (jabuka, šljiva, kruška, kupina, breskva, leska)

 

 

stenice u ratarsko-povrtarskim usevima (paradajz, kukuruz šećerac, paprika, soja, š.repa)

 

Intenzitet njihovog prisustva u najvećoj meri zavisi od prethodno primenjenih hemijskih mera zaštite. Masovnije prisustvo se registruje u zasadima/usevima u kojima je redukovana primena insekticida kao i u baštama i okućnicama, dok se u zasadima/usevima gde se redovno sprovode mere zaštite registruju daleko manje brojnosti.

 

Dobru efikasnost u suzbijanju ovih stenica su pokazali insekticidi iz grupe piretroida.

 

 

 

Kruškina stenica
 

Na terenu RC Ruma zasadi kupine se nalaze u fazi sazrervanja ploda i semena (početak sazrevanja: većina plodova bele boje do faze prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar 81-85 BBCH).

 

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je masovno prisustvo kruškine stenice (Stephanitis pyri).

 

 

velika slika 

 

Kruškina stenica je poznata štetočina u krajevima sa toplom i suvom klimom, zato i kod nas sve više raste njen značaj. Izuzetno je polifagna. Pored jabučastog  voća u  toplim i sušnim godinama osetne štete može naneti i u zasadima koštičavog voća, na lipi, vrbi, mukinji (Sorbus), ruži, vatrenom trnu i mnogim drugim biljkama.

 

Ima dve do tri generacije godišnje, prezimljava imago u stelji, kori drveta, pukotinama stabla…

U proleće se aktivira kad se na osnovnim biljkama hraniteljkama (jabuka i kruška) jave prvi listići.  Tokom razvoja prolazi kroz pet larvenih uzrasta.

 

Štete nanose i imaga i larve. Rilicom sišu sokove iz lišća, koje prvo gubi boju, a potom se suši. Štete se povećavaju i zbog razvoja gljive čađavice.

 

Mere zaštite u suzbijanju ove stenice su primena  kontaktnih insekticida (organofosforni i piretroidi).

 

Repin moljac u usevima šećerne repe

 

Na terenu RC Ruma usevi šećerne repe se nalaze u fazi razvića korena (40 BBCH).

 

Na pojedinim parcelama, vizuelnim pregledom  je registrovano prisustvo gusenica repinog moljca (Scrobipalpa occelatella), odnosno biljaka  sa simptomima oštećenja (5-20% biljaka).

 

velika slika

 

Ova štetočina ima 4-5 generacija godišnje. Prezimljava u stadijumu gusenice ili lutke u zemljištu. Brojnost ove štetočine se povećava u sušnim i toplim godinama.

 

Gusenice prve generacije ne nanose velike štete (mine na listovima), dok gusenice kasnijih generacija mogu naneti značajne štete. One se ubušuju  u vegetativne pupove, lisne drške, lisnu rozetu, koren i korenov vrat  biljaka, a svilastim nitima zapredaju centralno lišće čime se zatvara porast rozete. Ubušivanjem, odnosno izmetom prljaju rozetu repe koja se pretvara u crnu, suvu masu usled čega ne dolazi do formiranja novog lišća, što utiče na smanjenje prinosa korena i sadržaja šećera.


Ekonomski prag štetnosti je kada na 70% biljaka ima 4-5 gusenica po biljci. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje repinog moljca, ali se prema EPPO standardu (PP 2/13 (1)) za ovu namenu mogu koristiti preparati na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin.

 

Uočene štete nisu na nivou praga štetnosti, pa se hemijske mere za sada ne preporučuju.  RC Ruma nastavlja sa praćenjem aktivnosti ove štetočine i blagovremeno će obavestiti o eventualnoj potrebi za tretmanom.

 

Nedostatak kalcijuma na paradajzu

Na terenu RC Ruma usevi paradajza se nalaze u različitim fazama razvoja i sazrevanja ploda.

Na pojedinim parcelama, vizuelnim pregledom se uočavaju simptomi vršne truleži ploda.

Ovo je tipičan simptom nedostatka kalcijuma ili nemogućnost usvajanja ovog elementa od strane biljke usled visokih temperatura i nedostatka vlage u dužem vremenskom periodu.

 

vršna trulež ploda 

 

Kalcijum doprinosi strukturi ćelijskih membrana i daje strukturnu čvrstoću plodova i same biljke.

 

Simptomi nedostatka ovog elementa su u vidu:

§  vršne truleži ploda

§  žućenja rubova mladog lišća, kasnije naličje dobija ljubičasto-bronzanu boju i propada

§  zadebljanje i odrvenjavanje stabljike

 

Tokom vegetacije, nedostatak kalcijuma može delimično da se nadoknadi folijarnom prihranom kao i redovnim zalivanjem koje pomaže boljem usvajanju ovog elementa.

 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima