3.11.2023
Vremenski uslovi su ključni faktor za pojavu i razvoj štetnih organizama u nekoj biljnoj proizvodnji. Obilne i pljuskovite padavine tokom maja, juna i jula dovele su do dugotrajnog vlaženja lista, oštećenja lisne mase i visokih vrednosti relativne vlažnosti vazduha što je uticalo na pojavu bolesti tipa pegavosti, truleži, plamenjača i dr. Velika količina padavina je uticala i na nepravovremeno sprovođenje mera zaštite na parcelama pa je intenzitet pojave oboljenja u pojedinim zasadima/usevima bio visok. Visoke temperature tokom letnjih i jesenjih meseci ove godine uticale su na intenzivnu pojavu i aktivnost insekata (vaši, tripsa, cikada) u mnogim biljnim kulturama.
Ratarska proizvodnja u 2023. godini
U ratarskoj proizvodnji u srednjem Banatu, dominira proizvodnja kukuruza. Uglavnom se gaji kukuruz iz FAO grupa zrenja između 300 i 450, dok su hibridi iz kasnijih FAO grupa zrenja, 500 i 600, vrlo retko zastupljeni. Zbog uticaja visokih temperatura tokom letnjih i jesenjih meseci, uz kraću vegetaciju biljaka, sazrevanje je ubrzano i žetve se obavljaju već od septembra meseca. U ovoj godini su prinosi kukuruza bili zadovoljavajući (ako se izuzmu parcele koje su bile pogođene elementarnim nepogodama) sa dobrim zdravstvenim stanjem.
Slična je situacija i sa suncokretom, koji je posle kukuruza i strnih žita treća kultura po zastupljenosti u ratarskoj proizvodnji u našem regionu.
Uljana repica je kultura koja polako zauzima sve veće površine u srednjem Banatu zato što se proizvodnja ove kulture odvija u prvoj polovini godine, koja je manje podložna temperaturnim oscilacijama, nedostatku padavina i sl, a i otkupne cene odgovaraju proizvođačima. Setva uljane repice je u ovoj godini sprovedena od druge polovine avgusta, uglavnom krajem avgusta i početkom septembra. Povoljni vremenski uslovi su uticali na formiranje dobrih sklopova i bujnih useva. U slučaju veće bujnosti, a pri pojavi jačih dugotrajnijih mrazeva tokom zimskog perioda, može doći do propadanja upravo tih prebujih, vrlo razvijenih useva. Prošle godine smo izbegli takvu pojavu zbog blage zime. U usevima uljane repice se iz godine u godinu uočava sve intenzivnije prisustvo štetnih insekata poput repičine lisne ose, buvača i lisnih vaši, koji svojom ishranom, naročito u početnim fazama razvoja mogu prouzrokovati velike štete. Lisne vaši su pored direktnih šteta i prenosioci fitopatogenih virusa.
U periodu septembar – oktobar, pored značajne pojave insekata registrovana je i vrlo visoka brojnost poljskih glodara, koji su se zadržavali na kukuruzištima i suncokretištima. Zaoravanjem žetvenih ostataka došlo je do migracije glodara na površine pod lucerkom, uljanom repicom i strnim žitima. Suzbijanje glodara je u toku, i verovatno će se morati sprovoditi u više navrata. Ovako visokoj brojnosti ovih štetočina, odnosno prenamnožavanju, doprinelo je toplo vreme sa deficitom padavina od početka septembra, kao i zadržavanje žetvenih ostataka na parcelama.
Kao posledica nedostatka padavina tokom oktobra kasni setva strnih žita tj. obavlja se dosta razvučeno. Posejani usevi slabije niču i neujednačeno. Na poniklim usevima se registruje prisustvo biljih vaši i cikada, koje prelaze sa spontane flore oko parcela na novoposejane useve. Ove štetočine su pored direktnih šteta koje prouzrokuju svojom ishranom na biljkama značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa. Na visok intenzitet prisustva ovih štetočina uticale su visoke temperature tokom oktobra.
Trenutno stanje povtrarskih useva
Tokom septembra i oktobra još uvek je aktivna proizvodnja povrća na otvorenom polju. Na parcelama se nalaze usevi mrkve, peršuna, paštrnaka, celera i cvekle. Pored toga što su i ove proizvodnje ugrožene od glodara, koji naročito naseljavaju ovakve parcele jer se navodnjavaju, vremenski uslovi (visoke temperature, prisustvo padavina i jutarnje rose) doprinose stvaranju uslova za razvoj bolesti (pepelnice, pegavosti i dr.).
U plasteničkoj proizvodnji još uvek traje proizvodnja paprike, a novozasnovane su proizvodnje spanaća, luka, salate. Zbog razlike između noćnih i dnevnih temperatura, koja iznosi i do 20 °C, plastenici se noću zatvaraju, što prouzrokuje neprovetrenost. U ovakvim uslovima može doći do ostvarenja infekcija prouzrokovačem pepelnice paprike. Usled jačeg napada ovim patogenom može doći do defolijacije. Na ostalim usevima registrovana je aktivnost biljnih vašiju, tripsa, lisnih sovica i grinja kojima odgovaraju visoke temperature u plastenicima prouzrokovane visokim spoljnim temperaturama vazduha.
Trenutno stanje voćnih zasada
Voćni zasadi još uvek imaju obilnu lisnu masu. Kod koštičavih vrsta (šljive) uočava se i početak kretanja nove vegetacije, odnosno retrovegetacija. Ova pojava je zapažena pre svega u zasadima slabije kondicije gde je došlo do prevremene defolijacije odnosno gubitka lisne mase, a uzrok tome je neadekvatna zaštita od biljnih bolesti koje su ove godine zbog velike količine padavina favorizovane. Retrovegetacija dovodi do iznurivanja biljaka i takve biljke nespremne ulaze u fazu mirovanja, pa u zimskom periodu može doći do izmrzavanja vegetativnih i generativnih pupoljaka. Kod takvih biljaka, naredna vegetacija kasni, formira se manji broj cvetnih pupoljaka i može se očekivati manji prinos.
U jesenjem periodu veoma značajna mera je tretman voća bakarnim preparatima. Ovim tretmanom se vrši dezinfekcija stabala i smanjuje se infektivni potencijal patogena u narednoj godini. S obzirom na veoma povoljne uslove za razvoj patogena u ovoj vegetaciji, ovaj tretman dobija na još večem značaju. Vreme za sprovođenje hemijskih mera zaštite registrovanim preparatima na bazi bakra preporučuje se kada opadne oko 70 % lisne mase, po mirnom i suvom vremenu, u najtoplijem delu dana sa većom količinom tečnosti („kupanje“ biljaka). 18.10.2023
Na terenu Srednjeg Banata setva ozimih strnih žita je u toku. Na svega 10 % površina, klijanje je u toku i u narednim danima se očekuje nicanje useva.
Proizvođači povedeni prošlogodišnjim lošim iskustvom oklevaju sa setvom čekujući padavine.
Tokom avgusta i septembra, na velikoj većini parcela sa prošlogodišnjim strnim žitima, proizvođači su mehaničkim ili hemijskim merama suzbijali korove i samonikla strna žita, što je doprinelo smanjenju brojnosti insekata i infektivnog potencijala prouzrokovača biljnih bolesti.
Međutim, njihovo prisustvo je identifikovano na korovima pored parcela i to u značajnoj meri.
simptomi na samoniklim travama
simptomi rđe na listu trava
vaši na listu trava
Značajnoj pojavi insekata i bolesti doprinose trenutni vremenski uslovi i postoji realna opasnost od naseljavanja na tek iznikle mlade biljke. Prisutni insekti mogu preneti viruse kao što su virus žute patuljavosti ječma i virus kržljavosti pšenice, s kojima smo na našem terenu tokom proizvodne 2022-2023. godine imali problema. Zato se proizvođačima strnih žita preporučuju obilasci parcela nakon nicanja useva.
RC PIS Zrenjanin će u sledećem periodu pratiti proizvodnju strnih žita, naseljavanje insekata i pojavu biljnih bolesti o čemu će kontinirano obaveštavati proizvođače i dati preporuku za obavljanje tretmana shodno situaciji na terenu. 9.10.2023
Na teritoriji rada RC Zrenjanin tokom predhodnog perioda obavljani su pregledi parcela na prisustvo poljskih glodara.
Uočeno je vrlo intenzivno prisustvo aktivnih rupa od poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis) na parcelama na kojima su još uvek prisutni usevi (š.repa, kukuruz, mrkva, cvekla) na lucerištima (mladim i starijim) kao i na ruderalnim površinama pored parcela.
Na lucerištima i parcelama pod šećernom repom brojnost ovih štetočina je na nivou III i IV kategorije brojnosti, dok je na parcelama pod kukuruzom brojnost ovih štetočina u kategoriji od IV do V. Na parcelama pod povrtarskim kulturama brojnost ovih štetočina je u kategoriji I do II.
Kategorije za utvrđivanje brojnosti poljskih glodara date su u tabeli:
|
Kategorija |
Opis brojnosti |
Broj rupa po hektaru |
|
Poljska voluharica |
Poljski miš |
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
|
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
|
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
|
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
|
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
Naročito velika opasnost preti novopojesnim usevima kao što je trenutno uljana repica koja za sada nije naseljena ovim štetočinama, kao i na parcelama pod ozimim usevima čija će se setva obavljati u u seledećem periodu.
 
aktivne rupe od glodara rupe od glodara
 
rupe od miša miš
Poljski glodari uništavaju useve, oštećuju zasade, a njihovom razvoju i razmnožavanju pogoduju lako dostupni izvori hrane, blage jeseni i zime. Najveće štete mogu napraviti u jesen na pšenici jer posejana zrna skladište u svoje jazbine.
Prag štetnosti kada se primenjuju hemijske mere zaštite je za poljskog miša 10 – 50 aktivnih rupa po hektaru, dok je za poljsku voluharicu od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Ukoliko se registruju brojnosti aktivnih rupa iznad navedenog praga štetnosti proizvođačima se preporučuje postavljanje registrovanih gotovih mamaka. Osim primene rodenticida preporučuje se i zaoravanje žetvenih ostataka i košenje površina oko parcela i uvratina kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.
RC Zrenjanin nastavlja sa praćenjem aktivnosti poljskih glodara. 6.10.2023
Na teritoriji Srednjeg Banata u toku je vađenje šećerne repe.
Kod velikog broja proizvođača na lokalitetima Banatski Despotovac, Lazarevo, Zlatica, Botoš, Mihajlovo, Torak, Boka, Krajišnik i Jaša Tomić uočeni su simptomi truleži šećerne repe na 20 do 50% biljaka. Na korenovima koji nisu zahvaćeni sa truleži, uočava se gumoza korena koja u mnogome otežava preradu repe. Trenutni simptomi gumoze upućuju na infekciju sa "Candidatus Phytoplasma solani" poznatu pod nazivom Stolbur fitoplazma. Na korenovima zaraženim sa fitoplazmom dolazi do infekcije gljivama prouzrokovačima truleži, pre svega gljive Macrophomina phaseolina.
Duži ostanak gumoznih korenova na parceli prouzrokuje veći procenat truljenja i usporava vađenje.
Na trenutno stanje je moguće da je uticao veći broj faktora osim patogena (primerno prouzrokovača gumoze i sekundarno prouzrokovača truleži) kao što su:
-visoke temperature tokom jula i avgusta,
- vremenske nepogode, pljuskovite obilne kiše,
-primenjena agrotehnika i dr.
Šećerna repa je tokom proizvodne 2023. godine imala izuzetno povoljne uslove za rast, prvenstveno dobar raspored padavina i usevi su tokom većeg dela vegetacije bili u dobroj kondiciji bez vidljivih simptoma oboljenja.
Prve promene na listovima u vidu žutila lisne mase uočavamo tokom druge dekade avgusta, najpre na obodima parcele i na graničnim delovima sa susednim parcelama, uglavnom pšenicom ili kukuruzom.
Tokom treće dekade avgusta dolazi do intenzivnog propadanja lisne mase i pojave gumoze korenovog vrha, dok je ostatak korena još uvek tvrd.
Početkom septembra se broj gumoznih biljaka znatno povećava a registruju se i truli korenovi.
Gumozni korenovi š.repe
Simptomi na preostalom listu š.repe
Neuptrebljiv koren š.repe
Gradacija simptoma na korenu
Granični deo parcele
RC PIS Zrenjanin je u okviru rada Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja izvršio uzorkovanje biljaka sa simptomima gumoze i truleži i poslao na dalju analizu u referentne laboratorije u cilju identifikacije patogena.
Predmet analize su i meteorološki uslovi i preduzimana agrotehnika. O rezultatima analize će poljoprivredni proizvođači biti informisani u narednom periodu, a sve u cilju da se detektuje problem i nađe rešenje za dalju proizvodnju šećerne repe. 7.9.2023
Na teritoriji Srednjeg Banata žetva suncokreta se bliži kraju.
Proizvodne površine pod ovom kulturom imaju značajan udeo u ukupnoj proizvodnji na našem terenu i kreću se na oko 50.000 ha.Tokom 2023. godine vremenskih uslovi su (pored agrotehničkih mera) značajno uticali na prinos. Na pojedinim parcelama i lokalitetima gde smo imali vremenske nepogode jedva da je nešto useva ostalo za kombajniranje, te su na takvim parcelama prinosi bili npr.: do 400 kg /ha (B.Višnjićevo), 1100 kg /ha (Zlatica) pa do 3.700 kg / ha (Hetin) gde je primenjena puna agrotehnika i zaštita, a nije bilo posledica nevremena.
Vizelnim pregledima tokom vegetacije registrovali smo u fazama intenzivnog porasta, da su usevi suncokreta, pored gustog sklopa (kasnije smo za posledicu pojačan porast u visinu), imali i nedovoljno dubuko razvijen korenov sistem (zbog obilnih padavina nije došlo do stimulisanja korena u dubinu jer je u zoni porasta uglavnom uvek bilo vlage, posledica smanjenje dužine glavnog korena koji treba da je izrazito žiličast). Sve navedeno je uticalo da imamo tokom olujnih vetrova lomove stabljike ili izvaljivanje biljaka iz korena, naročito pred kraj sazrevanja, kad su svemu doprinele i otežane glavice. Oplodnja i nalivenost zrna su bile vrlo dobre, kako u sredini glavice tako i na obodu, s tim što su glavice u kategoriji razvijenosti male do srednje (naravno sve navedeno vrlo varira zavisno od agrotehnike, vremena setve, dubine setve, unosa hraniva, preduzetih mera zaštite, osobina hibrida, lokaliteta).
Zdravstveno stanje useva suncokreta je takođe zavisilo od svih navedenih faktora. Na početku vegetacije smo imali dosta problema sa štetočinama, naročito agresivna pojava stepskog popca (Asheta deserta), zbog čega je dolazilo i do presejavanja površina. Takođe, registrovano je značajno prisustvo peščara (Opatrum sabulosum) na suncokretu u osetljivoj fazi klijanja i nicanja, koja je dosta dugo trajala kao posledica neodgovarajućih vremenskih uslova za rast i napredak, te je suncokret dugo bio izložen aktivnosti ovih štetočina na početku vegetacije. Kasnije faze porasta lista (BBCH 3-4) pratila je pojava plamenjače i vrlo izraženo naseljavanje vaši (Aphididae) koje su dodatno zaustavljale usev u porastu.
Od faze butonizacije pa do faze sazrevanja suncokreta imali smo tokom 2023. godine 159,6 l/m2 padavina (uz napred navedene nepogode) a za istu fenološku fazu u razvoju tokom 2022. godine svega 76 l/m2 (lokalitet Krajišnik).
Na našem terenu svake godine se sve veći broj proizvođača, shodno preporukama Prognozno izveštajne službe opredeljuje za primenu fungicida u suncokretu u cilju smanjivanja šteta koje prouzrokuju biljne bolesti.
Rezultati ocene koju smo obavili na netretiranim parcelama suncokreta na više lokaliteta, različita agrotehnika i različiti hibridi (ocena se odnosila na list, stablo, vrat korena i glavicu) su sledeći:
-
Simptomi crne pegavosti suncokreta (Phoma macdonaldi) - od 14 do 19% biljaka
-
Simptomi mrke pegavosti suncokreta (Alternaria helianthi) - od 22 do 26% biljaka
-
Simptomi sivo – mrke pegavosti stabla suncokreta (Phomopsis spp – Diaporthe spp.) - od 22 do 24% biljaka
-
Simptomi bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum) - od 25 do 28% biljaka
Navedene bolesti pored ostalog, doprinele su da tokom vremenskih nepogoda dođe do jačeg oštećenja biljaka i gubitka prinosa (lomljenje i izvaljivanje stabljike,o sipanje zrna i sl.)
RC Zrenjanin je tokom vegetacije pratio fenološke faze suncokreta i davao blagovremene preporuke proizvođačima o merama zaštite useva od najznačajnijih štetnih organizama.
proizvodnja bez šteta od nepogoda(i fungicidni tretman)
velika slika
suncokret pogođen nevremenom,lok Zlatica
velika slika
28.8.2023
Na teritoriji RC Zrenjanin vizulnim pregledom povrtarskih i ratarskih kultura (paprika, paradajz, krastavac, kukuruz, soja) registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma zelene/povrtne stenice (Nezara viridula) koa i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
Od ove dve invazivne vrste, zelena/povrtna stenica je prisutna u jačem intetnzitetu dok se prisustvo braon mramoraste stenice registruje sporadično.
Takođe, ove godine je uočen slabiji napad zelene stenice u ratarsko-povrtarskim kulturama u odnosu na prethodne godine.
Zelena/povrtna stenica spada u grupu polifagnih štetočina. Štete pričinjavaju i larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove, a naročito se hrane na plodovima. Ženke polažu jaja na naličju listova u gomilicama i sveže položena jaja su bele boje.
 
Larve zelene stenice Larve zelene stenice
Braon mramorasta stenica je izraziti polifag i napada veliki broj gajenih kultura.
Štete pričinjavaju larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz nadzemnih delova biljaka. Simptomi se uočavaju u vidu beličastih okruglih uboda, koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima vrlo često dolazi do deformacija što umanjuje tržišnu vrednost ploda, a u slučaju jakog napada može doći i do potpunog gubitka prinosa.
U kukuruzu i soji, kao posledica napada braon mramoraste stenice, može doći do neobrazovanja semena. Vrsta je sklona grupisanju te se često grupno i seli sa jednog useva na drugi, zbog čega je na parcelama izražen tzv. ivični efekat, odnosno veća brojnost jedinki, pa i procenat štete izraženiji po ivicama polja nego u sredini.
Imago braon mramoraste stenice
Obe ove vrste luče neprijatan miris koji je zapravo odbrambeni mehanizam od prirodnih neprijatelja, zbog čega ih ptice uglavnom izbegavaju. Od prirodnih neprijatelja mramorastu stenicu najviše ugrožavaju parazitoidi jaja iz reda opnokrilaca (Hymenoptera), ali i predatorske vrste stenica, grabljivih muva i grinja.
Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu preparata iz grupe piretroida koji su pokazali dobru efikasnost u suzbijanju stenica. 19.8.2023
Obilaskom terena na teritoriji rada RC Zrenjanin utvrđeno je da se usevi kukuruza nalaze u fazi rane voštane zrelosti.
izgled zdravog klipa
Na klipovima je uočeno prisustvo simptoma od patogena:
Penicillium spp. na do 1%,
Fusarium spp. na do 4%,
Aspergillus spp. na do 1%,
Cladosporium spp. na do 3%.
Prisustvo oštećenja prouzrokovanih insektima, kukuruznom sovicom (Helicoverpa armigera) i kukuruznim plamencom (Ostrinia nubilalis) je registrovano na od 2 do 6 % klipova i to uglavnom na vršnom delu klipa.
Kombinovana oštećenja nastala kao posledica ishrane insekata i zatim naseljavanje klipa fitopatogenim gljivama su zabeležena na 2 do 4% klipova.
kombinovana oštećenja
RC Zrenjanin nastavlja da prati zdravstveno stanje kukuruza. 20.7.2023
Redovnim obilaskom terena koji obavlja RC Zrenjanin registrovano je prisustvo viline kosice i značajnije štete u usevima mrkve i peršuna.
Pored poljoprivrednog zemljišta njeno prisustvo je registrovano i na nepoljoprivrednim površinama, pored poljskih puteva, u kanalima, oko objekata i sl.
Vilina kosica (Cuscuta spp) je parazitna cvetnica, koja iz godine u godinu pravi velike štete pre svega u višegodišnjim leguminozama, ali se javlja i u šećernoj repi, kao i u raznim povrtarskim usevima. Kao parazit direktno uzima sintetisane organske materije od biljke domaćina i nakon određenog vremena parazitiranja na njemu potpuno ga iscrpljuje.
Seme je najvažniji način prenošenja viline kosice, ali može i vegatativno, fragmentacijom, odnosno kidanjem delova stabljike. Seme viline kosice se širi pomoću vetra, oruđa, setvom semena koja nisu očišćena od primesa semena viline kosice, supstratima, rasadom itd.
Svojim štetnim delovanjem na gajene biljke, vilina kosica može izazvati razne morfološke, anatomske i fiziološke promene. Na gajenim biljkama dolazi do slabljenja vitalnosti, a usled dugotrajne izloženosti, sušenja i propadanja.
Najvažniji način suzbijanja viline kosice je upotreba deklarisanog semena, a ukoliko se vilina kosica pojavila u usevu, ne treba dozvoliti da formira seme, jer je tada znatno teže suzbiti.
Takođe, preporučuje se i njeno uništavanje na neobrađenim površinama, putevima, krajevima parcela i to mehaničkim uklanjanjem, spaljivanjem, košenjem ili upotrebom totalnih herbicida.
 
Velika slika Velika slika 6.7.2023
Na teritoriji RC Zrenjanin pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri.
Ova cikada je vektor stolbur fitoplazme koja prouzrokuje bolest crvenilo kukuruza. Simptomi bolesti su pojava crvenila na listu, centralnom nervu i stablu kukuruza, deformacije na klipu i poremećaji u njegovom sazrevanju. U kasnijim fazama razvoja bolesti dolazi do potpunog sušenja biljaka.
Ženke polažu jaja na koren kukuruza. Kada se ispile, larve počinju da se hrane na korenu. Ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve nastavlju svoj razvoj.
Cikada Reptalus panzeri
U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida.
Jedna od najznačajnijih mere borbe je izbegavanje dvopoljnog plodoreda kukuruz – pšenica jer se na taj način znatno smanjuje brojnost ove cikade u narednoj godini, a samim tim i rizik od pojave bolesti crvenila kukuruza. 20.6.2023
Na teritoriji rada RC Zrenjanin usevi strnih žita nalaze se u fazi sazrevanja ploda:
-ozimi ječam faza: mekana voštana zrelost: zrna su mekana ali suva (BBCH 85);
-ozime pšenice: srednja mlečna zrelost: zrno mlečno, zrna dostižu krajnju veličinu, još uvek zelena (BBCH 75) do faze rana voštana zrelost (BBCH 83).
Pregledom parcela pod strnim žitima na više lokaliteta (pregledom obuhvaćene i parcele koje nisu bile u monitoringu PIS-a RC Zrenjanin) koji je izvršen sa ciljem sagledavanja i objektivnog izveštavanja o stanju na terenu, možemo konstatovati prisustvo biljaka sa simptomima šturosti klasa (Fusarium graminearum). Zaraza je uočena na 2 do 25 % biljaka, sa procentom zaražene površine klasa od 5 do 100 %. Na pojedinim parcelama došlo je i do pojave saprofita na klasovima te se mogu uočiti oaze sa simptomima.
simptom fuzarioze klasa
Period klasanja pšenice je tokom 2023. godine bio dugotrajan i neujednačen, kao i početak cvetanja.Tokom maja meseca, na našem terenu je bilo 15 kišnih dana, sa ukupnom količinom padavina od 102,6 l po m2 i prosečnom temperturom za maj mesec od 16,450C (podaci sa automatske meteorološke stanice na lokalitetu B. Karađorđevo).
Za jun mesec (do 16.06.) količina padavina je 38 l po m2, a prosečna temperatura je 19,15 0C sa 10 kišnih dana.
Poređenja radi, tokom 2022. godine, maj mesec je imao ukupnu količinu padavina od 41,4 l po m2 dok je prosečna temperatura iznosila 18,580C; jun (do 16.06. 2022. godine 13,6 l/m2) uz prosečnu temperaturu za pomenuti period od 22,360C.
Navedeni meteoroški uslovi doprineli su stvaranju optimalnih uslova za razvoj fuzarioze klasa. |
|
|
|
|