Skip to main content

Region Zrenjanin

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Zrenjanin > Usevi ili zasadi
Braon mramorasta stenica

Na teritoriji RC Zrenjanin, lokaliteti Mužlja i Mihajlovo, u usevima paradajza i paprike u plasteničkoj proizvodnji, koji su pri kraju vegetacije, registrovano je prisustvo braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). Štete nisu uočene, a prisustvo ove stenice je registrovano na manjim površinama i u blizini okućnica i bašta, kao i unutar plastenika iz kojih se usevi polako iseljavaju, jer je ovo period godine kada jedinke braon mramoraste stenice polaze u potragu za mestima povoljnim za prezimljavanje.

Braon mramorasta stenica prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima. Ženka polaže jaja uglavnom na naličju listova, u grupicama od 20 – 30 jaja, ponekad i više. Stadijum larve završava se nakon pet larvenih stupnjeva.

Ova štetočina je izraziti polifag, do sada je registrovana na preko 100 biljnih vrsta, među kojima je i veliki broj poljoprivrednih kultura. Štete nanose i odrasle jedinke i larve sisanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka tokom cele vegetacije. Na površini plodova usled ishrane nastaju nekrotične tačke i udubljenja i takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Indirektne štete se ogledaju u tome što mesta ubode predstavljaju ulazni otvor za patogene prouzrokovače različitih vrsta truleži.

Poput većine stenica, i braon mramorasta stenica luči neprijatan miris koji je zapravo odbrambeni mehanizam od prirodnih neprijatelja, zbog čega ih ptice uglavnom izbegavaju.

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje braon mramoraste stenice. Insekticidi iz grupe piretroida pokazali su dobru efikasnost, ali s obzirom da se pomenuta štetočina javlja u periodu sazrevanja plodova primena insekticida je ograničena zbog poštovanja karence.

Najčešći način borbe je postavljanje klopki za njihovo izlovljavanje u cilju smanjenja populacije i nastanka šteta. Na manjim proizvodnim površinama moguće je njihovo mehaničko sakupljanje i uništavanje.

Braon mramorasta stenica

Zdravstveno stanje klipova merkantilnog kukuruza u regionu Srednjeg Banata

RC Zrenjanin izvršio je zdravstveni pregled klipova merkantilnog kukuruza pred berbu. Pregledom je obuhvaćeno 20 različitih hibrida na 20 lokaliteta (Klek, Orlovat, Melenci, Torak, Srpska Crnja, Kumane, Stajićevo. Botoš, B.Despotovac, Sutjeska, Lukićevo, Aleksandrovo, Neuzina, Žitište, N.Bečej, Farkaždin, Sečanj, Elemir, Mihajlovo, Lazarevo).

Oštećenja od insekata (Ostrinia nubilalis – kukuruzni plamenac i Helicoverpa armigera – pamukova sovica)  prisutna su na 4 do 22% klipova.

                      

                    Helicoverpa armigera

Kombinovana oštećenja (insekti i gljive iz rodova  Aspergilus, Penicillium i Fusarium) prisutna su na  1 do 10% klipova.

                

    Penicillium spp.     Fusarium spp.

Pagusenice repičine lisne ose u uljanoj repici

Na teritoriji RC Zrenjanin usevi uljane repice se nalaze u fenofazi od kotiledoni potpuno razvijeni do faze prvi list razvijen (BBCH 10-11).

     fenofaza razvoja

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo imaga repičine lisne ose (Athalia rosae)   kao i pagusenica na nivou 0,06 pagusenica po biljci. Uljana repica je najosetljivija na napad ove štetočine u početnim fazama razvoja, kada može doći do potpunog golobrsta useva. U toku je polaganje jaja i piljenja pagusenica repičine ose.

Prag štetnosti u usevima uljane repice je 1 pagusenica po biljci ili 50 pagusenica na m2.

Proizvođačima se preporučuju redovni pregledi useva uljane repice na prisustvo navedene štetočine, a RC Zrenjanin će signalizirati vreme za primenu insekticida.

   štete na usevu

Dudovac u voćnim zasadima

Dudovac (Hyphantria cunea) je polifagna štetočina. Hrani se na preko 120 biljnih vrsta, a najveće štete pričinjava na dudu, orahu, šljivama, kajsijama, višnjama, trešnjama itd. Štete pričinjavaju gusenice, koje se hrane lišćem, upredaju ga i skeletiraju. Prilikom jačeg napada može doći do golobrsta.

Vizuelnim pregledom stabala višnje, šljive, kajsije i jabuke registrovani su zapredeni listovi na vrhovima grana od gusenica dudovca i to na pojedinačnim stablima u voćnjacima i na stablima u okućnicima i manjim površinama.

 

Proizvođačima se preporučuje mehaničko uklanjanje i uništavanje zapredenih grana.

         

Zapredak na šljivi         Zapredak na kajsiji

Vilina kosica (Cuscuta spp.)

Obilaskom terena koji pokriva RC Zrenjanin, u 2019. godini, prisustvo viline kosice i značajnije štete, registrovane su u usevima lucerke, šećerne repe i mrkve. 

Pored poljoprivrednog zemljišta njeno prisustvo je uočeno i na nepoljoprivrednim površinama, kanalima, pored poljskih puteva itd.

Ova parazitna cvetnica parazitira veliki broj gajenih biljnih vrsta kao i biljaka iz spontane flore.

Vilina kosica se razmnožava semenom ili vegetativnim putem, fragmentacijom, odnosno kidanjem stabljike. Seme viline kosice se prenosi uz pomoć vetra, oruđa, setvom semena koja nisu očišćena od primesa semena viline kosice, supstratima, rasadom itd.

U rano proleće, seme klija u obliku tankog končića koji se pričvršćuje za biljku hraniteljku i tu nastavlja sa razvićem. Veoma brzo se širi, jer stablo viline kosice brzo raste i neprekidno se grana zahvatajući sve biljke u okruženju. Stablo ubrzo obrazuje gust splet grana, koje kao mreža, pokrivaju sve veći broj biljaka, pa u nekim slučajevima može biti zahvaćena i čitava parcela.

Svojim štetnim delovanjem na gajene biljke, vilina kosica može izazvati razne morfološke i fiziološke promene. Usled parazitiranja, gajene biljke su slabije vitalnosti, manje su produktivne, a nakon duže delovanja viline kosice dolazi do sušenja i propadanja biljaka.

Najvažniji način suzbijanja viline kosice je upotreba deklarisanog semena, a ukoliko se pojavi u usevu, ne treba dozvoliti da formira seme, jer se tada znatno teže suzbija.

Takođe, neophodno je i uništavanje viline kosice na neobrađenim površinama, putevima, krajevima parcela i to mehaničkim uklanjanjem, spaljivanjem, košenjem ili upotrebom totalnih herbicida.

Zdravstveno stanje useva suncokreta

Na teritoriji RC Zrenjanin usevi suncokreta se nalaze u fazi od sazrevanja zrna do berbe (BBCH 87 – 99).

          

                     Faza useva

Vizuelnim pregledom biljka registrovano je prisustvo simptoma različitih vrsta patogena. Simptomi mrke pegavosti suncokreta (Alternaria helianthi) registrovani su na do 32% biljaka. Procenat biljaka sa simptomima sivo mrke pegavosti suncokreta (Phomopsis helianthi) kreće se od 12 do 82. Simptomi su registrovani na stablu i u zoni oko spojnog mesta sa lisnim drškom. Na pregledanim parcelama uočena su i polomljena stabla, kao posledica propadanja parenhima koje prouzrokuje ovaj patogen. Tokom pregleda registrovano je i prisustvo simptoma bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum) u vidu guste micelijske prevlake na mestima zaraze. Simptomi su registrovani na prizemnom delu stabla na 6% biljaka i na stablu na 15% biljaka. Na glavicama nije uočeno prisustvo ovog patogena.

U ovoj vegetacionoj sezoni, prisustvo padavina u osetljivim fazama razvoja sunokreta, od faze butonizacije do faze cvetanja, stvorile su povoljne uslove za razvoj bolesti.

Oštećen parenhim od P. helianthi

               

Polomljene stabljike suncokreta   

Simtom S. sclerotiorum na korenu

Ključna mera kontrole štetnih organizama u usevu suncokreta je plodored. Suncokret ne bi trebalo da se gaji najmanje 4 godine na istom mestu. Dobri predusevi su pšenica i kukuruz, dok setvu sunokreta treba izbegavati nakon gajenja soje, uljane repice, lucerke, graška ili neke druge leguminoze. Pored plodoreda, u ostale mere kontrole, spadaju različite agrotehničke mere kao što su rok setve, gustina setve, količina unetih hraniva, setva manje osetljivih hibrida i dr.

Povrtna stenica (Nezara viridula)

Na teritoriji RC Zrenjanin registrovano je prisustvo larvi povrtne stenice (Nezara viridula) kako u gajenim usevima (paprika, paradajz, krompir), tako i na manjim površinama u blizini okućnica i bašta.

Ova štetočina je polifag. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Velike štete pričinjavaju na zrelim plodovima paprike i paradajza, gde na mestima ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus, i gube tržišnu vrednost.

Ova stenica polaže buretasta jaja na naličju listova. Sveže položena jaja su bele boje, a sa razvojem dobijaju crvenkastu nijansu. Odrasle jedinke su intenzivno zelene boje, dok larve tokom svog razvoja menjaju boju, uz prisustvo belih tačkica po telu što je karakteristično za svih pet larvenih uzrasta.

Tek ispilele larve se ne hrane, dok u kasnijim fazama razvoja buše biljno tkivo i ispuštaju toksine.

Za suzbijanje ove štetočine, u našoj zemlji, nema registrovanih insekticida. U proteklih nekoliko godina, u ogledima sprovedenih u sistemu Prognoze, dobru efikasnost je ispoljio insekticid Talstar 10 EC (a.m. bifentrin) u koncentraciji 0,05%. Ovaj preparat registrovan je u usevu paradajza gde ima karencu 7 dana.

Na manjim proizvodnim površinama, u baštama i okućnicama, moguće je mehaničko sakupljanje i uništavanje larvi i odraslih jedinki.

 

Mlađi larveni stupnjevi stenice

 

Stariji larveni stupnjevi stenice

Pamukova sovica u usevu postrne boranije

Na teritoriji RC Zrenjanin, usevi postrne boranije se nalaze u fazi formiranja bočnih izdanaka (BBCH 24-26).

 

    fenofaza razvoja

Vizuelnim pregledom biljaka registrovana su položena jaja pamukove sovice (Helicoverpa armgera) na 4% pregledanih biljaka.

Na postavljenim feromonskim klopkama u predhodnih nekoliko dana beležimo značajno povećanje broja ulovljenih imaga, a i usev uskoro ulazi u osetljivu fazu razvoja (cvetanje i formiranje mahuna) kada ova štetočina može da pričini velike štete  ubušivanjem larvi u mahune.

Insekticidni tretman se za sada ne preporučuje, a RC Zrenjanin nastavlja sa praćenjem polaganja jaja i piljenjem larvi i blagovremeno će dati signal za tretman.

jaje pamukove sovice

Kukuruzni plamenac druga generacija

Na teritoriji RC Zrenjanin , postrni kukuruz šećerac se u zavisnosti od roka setve nalazi u fazi od šest do devet razvijenih listova (BBCH 16-19).

  fenofaza razvoja

Vizuelnim pregledom biljaka registrovan je početak polaganja jajnih legala druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 1% pregledanih biljaka.

RC Zrenjanin nastavlja sa praćenjem  dinamike polaganja jajnih legala kukuruznog plamenca na svom terenu i na vreme će signalizirati momenat za suzbijanje ove štetočine.

 jajno leglo kukuruznog plamenca

Pojava cikade Reptalus panzeri u kukuruzu

Na terenu RC Zrenjanin, u usevima kukuruza registrovano je prisustvo imaga cikade Reptalus panzeri.

Reptalus panzeri ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve koje se hrane na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu mesecu i prelaze na kukuruz.

Pomenuta cikada je vektor fitoplazme koja prouzrokuje crvenilo kukuruza koje se redovno javlja na teritoriji rada RC Zrenjanin.

Simptomi se ogledaju u pojavi crvenila na listovima, centralnom nervu i stablu kukuruza kao i deformacijama na klipu.

Ukoliko se posle kukuruza kao naredni usev poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.

Primena insekticida u borbi protiv ove štetočine se ne preporučuje, a kao glavno rešenje se predlaže izbegavanje dvopoljnog plodoreda odnosno setva pšenice posle kukuruza.

   cikada u kukuruzu

1 - 10 Next