Skip to main content

Pirot

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Pirot
Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)

Na području delovanja RC Pirot, vizuelnim pregledom useva kukuruza, na više lokaliteta, uočena su sveže položena jajna legla druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na svega nekoliko procenata biljaka.

 
 
 

Ovaj insekt najveće štete nanosi na kukuruzu i paprici.  U našim uslovima, razvija tri generacije godišnje.  U regionu Pirota,  na svetlosnim lovnim lampama se registruju relativno male brojnosti ove štetočine u odnosu na severne krajeve naše zemlje. U regionu Pirota, na godišnjem nivou se na svetlosnoj lovnoj lampi uhvati do nekoliko desetina leptira, dok se u regionima na severu lovi i do nekoliko hiljada leptira za samo jednu noć.

Odrasli insekti lete noću i polažu jaja u grupama. Nakon piljenja gusenice se kreću ka lisnom rukavcu. Gusenice prave štete na metlici, dršci klipa, listovima, klipu i stablu. Napadnute biljke su podložnije lomljenju, a i prisustvu različitih vrsta plesni na klipovima.

Suzbiljanje se vrši kombinacijom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera.  Posle berbe preporučuje se uništavanje kukuruzovine dubokim zimskim oranjem. U toku vegetacije brojnost se utvrđuje vizuelnim pregledima useva i praćenjem leptira na svetlosnim lampama i feromonskim klopkama.

Prag štetnosti (za kukuruz šećerac i semenski kukuruz  je 5% biljaka sa položenim jajnim leglima). U usevima kukuruza, za suzbijanje insekata, registrovani su sledeći insekticidi:

Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha

Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda+cihaotrin) 0,2-0,25 l/ha

Avaunt 15 SC (a.m. indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha i drugi.

Ružin gundelj (Cetonia aurata) na kukuruzu

Na teritoriji delovanja RC Pirot, kukuruz se nalazi u različitim fazama razvića ploda (BBCH 71-75).

Na lokalitetu Blato, vizuelnim pregledom useva, uočena je visoka brojnost ružinog gundelja (Cetonia aurata) na klipovima kukuruza. Napad je registrovan na oko 5% biljaka. Na ostalim lokalitetima, ova vrsta je prisutna sporadično.

 

(velika slika)

Ova štetočina do skora nije bila ekonomski značajna ali se zadnjih godina njena brojnost povećava. Poznata je još pod nazivom Buba zlata ili Zlatna mara. Insekt je prisutan od cvetanja do posle berbe. Najaktivniji jeu u toku toplih i sunčanih dana. Uglavnom napadaju meke i sočne plodove s kojih sisaju sokove. Kada se jave u većem broju prave izuzetno velike štete.

Suzbijanje insekticidima nije preporučeno, zbog nemogućnosti poštovanja karence u periodu sazrevanja plodova, i do sada registrovane brojnosti nisu bile od ekonomskog značaja. Mehaničko suzbijanje je jedno od boljih ali i težih načina. Dobre rezultate daje postavljanje posuda (plave, bele ili žute boje), u koje se sipa voda i deterdžent i neki slatki napitak.

Bakteriozna plamenjača  i ružin gundelj u kruškama

Na području delovanja RC Pirot, kruške se nalaze u fazi od početka zrenja, pojavljuje se karakteristična boja za kultivar do napredovanje zrenja: povećanje karakteristične boje za kultivar (BBCH 81-85).

Vizuelnim pregledom zasada, na lokalitetu Petrovački put, registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) na oko 5% mladara i na malom broju plodova.

(simptomi na plodu)

Bakteriozna plamenjača spada u ekonomski najznačajnije bolesti jabučastog voća jer za kratko vreme može da prouzrokuje sušenja delova ili čitavih biljaka.  Bakterija može da inficira cvetove, lišće, mladare, grane, stablo pa čak i koren. Zaraženi cvetovi se suše i opadaju. Zatim se patogen širi kroz cvetnu dršku i zahvata lišće i mladare. Lišće nekrotira ali ne opada, već ostaje na stablu. Mladari se suše, dobijaju mrko-crnu boju i savijaju se u vidu pastirskog štapa, Plodovi takođe nekrotiraju i zadržavaju se na stablu, a u povoljnim uslovima se može javiti bakterijski eksudat. Ovakvi plodovi se uklanjaju jer predstavljaju značajne izvore za dalje zaražavanje. Na kori se javljaju rak rane koje takođe mogu sadržati eksudat u vidu sitnih kapljica.

Mere borbe:

·         Voditi računa o izbalansiranoj ishrani azotom

 

·         Uklanjanje i spaljivanje orezanih, zaraženih grana i uklanjanje zaraženih plodova

·         Prilikom rezidbe dezinfikovati makaze (od stabla do stabla)

·         Dezinfekcija stabla preparatima na bazi bakra u proleće i jesen  

·         Primenjuju se manje doze preparata na bazi bakar-hidroksida u toku cvetanja (najosetljivija faza)

 

Takođe, prilikom pregleda krušika, uočeno je i prisustvo ružinog gundelja (Cetonia aurata), poznatog još pod nazivom zlatna mara. Ova štetočina je aktivna danju za vreme sunčanih dana. Trenutno se može naći na krušci, na zrelim i mekim plodovima. Poslednjih godina se redovno javlja u periodu sazrevanja bresaka, krušaka i dr. voća. 

Suzbijanje ove štetočine insekticidima nije preporučljivo zbog nemogućnosti poštovanja karence u periodu sazrevanja i berbe plodova, a i do sada registrovane brojnosti nisu bile od velikog ekonomskog značaja.   Dobre rezultate daju posude sa nekim slatkim napitkom, te je mehaničko suzbijanje jedan od boljih ali i težih načina kojim se mogu postići dobri rezultati.

Trulež plodova na šljivi

Na području delovanja RC Pirot, šljive se u zavisnosti od sortimenta, nalaze u različitim fazama zrenja ploda: od početak obojavanja ploda do plod zreo za branje (BBCH 81-87).

 

Vizuelnim pregledom zasada šljiva, na pojedinim lokacijama je registrovano prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp.).

 

Vrste iz roda Monilinia spadaju među ekonomski najznačajnije parazite u voćarstvu koji nanose velike gubitke u proizvodnji. Na raznim voćnim vrstama prouzrokuju različite simptome (sušenje cvetova, grančica, grana i trulež plodova), zavisno od organa koji napadaju i vremena pojave. Javljaju se svake godine, a naročito pričinjavaju velike štete u godinama kada je kišovito vreme u fazi dozrevanja plodova.

U proteklom periodu vegetacije, abiotski faktori su bili veoma povoljni za razvoj gljiva koje prouzrokuju trulež ploda. Razvoj plodova tokom vegetacije je pratilo vlažno vreme sa čestim padavinama.

 

Plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja (od zametanja, pa do skladištenja). Najveće zaraze nastaju na dozrelim plodovima, gde parazit dospe preko ozleda na pokožici (insekti, grad itd.). Do zaraze može doći i ako se zaraženi i zdrav plod međusobno dodiruju. Pogotovo kada u godinama posle dužeg sušnog perioda padnu obilne kiše dolazi do naglog porasta ploda pri čemu pokožica ne može izdržati unutrašnji pritisak (puca), stvarajući na taj način mesto za prodor parazita.

 

Prvi simptomi na plodovima su kružne mrke pege oko mesta infekcije, koje se kasnije šire. Ako su temperatura i vlažnost visoki i plod zreliji, dolazi do bržeg širenja parazita.

Kasnije tako zaraženi plodovi mumificiraju i suše se i najčešće kao takvi ostaju na granama ili opadaju na zemlju.

Trulež plodova može i  posle branja da se širi, plodovi trule i propadaju.

Ova gljiva prezimljava u mumificiranim plodovima, u oštećenoj kori na granama.

 

Suzbijanje ovog parazita najčešće se sprovodi kombinovanjem mehaničkih i hemijskih mera.

Posle berbe treba ukloniti sve trule plodove, i na taj način sprečiti novi izvor zaraze, a takođe se sprečava i prodor parazita iz obolelog ploda u granu. Ako se zaraženi (mumificirani plodovi) ne odstrane posle berbe, u toku zrele rezidbe (u proleće) treba ih odstraniti zajedno sa zaraženim grančicama, a nakon toga oprskati voćnjak.

Zaraza u toku cvetanja je sa najtežim posledicama. Da bi je sprečili, tretiranje treba obaviti u fazi cvetanja i fazi sazrevanja ploda, ukoliko postoji infektivni potencijal i ako su vremenske prilike pogodne za razvoj patogena.

Prilikom primene fungicida uvek treba voditi računa o karenci  primenjenih preparata.

Krvava vaš jabuke (Eriosoma lanigerum)

U proizvodnim zasadima jabuke, na lokalitetu Prčevac, registrovano je prisustvo krvave vaši (Eriosoma lanigerum).

     Ova štetočina razvija veliki broj generacija godišnje. Na mestima gde sišu sokove stvaraju se izrasline, kora puca i stvaraju se rak rane. Može doći do odumiranja napadnutog dela, što je naročito opasno kod mladih sadnica kada se čitave voćke mogu osušiti. Napadnuti plodovi su neugledni, prekriveni pepeljastom prevlakom.

     Kolonije krvave vaši se veoma lako zapažaju, jer vaši luče belu vlaknastu tvorevinu koja podseća na vatu. Ispod bele vlaknaste tvorevine nalaze se vaši koje su sivo-crne boje. Vaš je dobila ime po tome što kada se zgnječi primećuje se crvena boja.

Mere kontrole:

·         Odgovarajući izbor podloge (slabije bujne)

·         Odgovarajuća rezidba (da krošnja bude prozračna zbog kvalitetne primene insekticida)

·         Hemijske mere zaštite (prag štetnosti 5-8% napadnutih biljaka, u mlađim voćnjacima ovaj prag je niži). Suzbijanje krvave vaši počinje zimskim tretiranjem. Tokom vegetacije, po pojavi prvih migratornih formi, može se primeniti registrovani insekticid na bazi spirotetramata (Movento 100 SC) u koncentraciji 0,15%.  

Rđasta grinja (Aculus) u zasadima trešanja

     Na području delovanja RC Pirot, u pojedinim zasadima trešnje registrovano je prisustvo simptoma napada rđaste grinje. Na naličju listova je uočeno prisustvo grinja iz roda Aculus.

(velika slika)

     U povoljnim uslovima kada je suvo i toplo vreme,  može doći do prenamnožavanja ove štetočine. Hrani se na listovima sisajući sokove.

     Simptomi se ogledaju u promeni boje naličja lista. Pojavljuje se bronzavost na naličju i list se uvija ka unutrašnjosti, što dovodi do smanjenog procesa fotosinteze, iznurivanja biljaka i sitnijih plodova lošijeg kvaliteta. Prilikom jačeg napada, dolazi do sušenja i opadanja lišća sto može prouzrokovati sušenje jednogodišnjih sadnica.

     Od hemijskih mera zaštite, ukoliko se utvrdi prisustvo grinja u jačem intenzitetu, mogu se primeniti akaricidi na bazi aktivne materije abamektin.

Pojava zlatastog žutila, eske i crne truleži na vinovoj lozi

Na području delovanja RC Pirot, vizuelnim pregledom zasada vinove loze registovano je prisustvo simptoma zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree.

 
 

Najkarakterističniji simptom je savijanje ivica lista ka naličju, na celoj biljci ili na celom lastaru. Javlja se promena boje lista. Na belim sortama boja je zlatno žuta, a na crvenim purpurno crvena. Kasnije na mestima promene boje dolazi do nekroze. Širenje bolesti na veće udaljenosti dešava se zaraženim sadnim materijalom dok se širenje unutar vinograda ili obližnjih parcela širi cikadom Scaphoides titanus.

Mere zaštite su:

·         upotreba zdravog sadnog materijala

·         krčenje zapuštenih vinograda

·         praćenje i suzbijanje cikade, prenosioca fitoplazme i

·         praćenje pojave i simptoma bolesti

 Jednom zaražen čokot više nije moguće izlečiti. Zaražene biljke je potrebno izvaditi sa korenom i spaliti kako bi sprečili širenje zaraze na zdrave čokote.

    

Takođe, tokom pregleda vinograda je registrovano I prisustvo simptoma apopleksije vinove loze - eske.

(velika slika)

Eska je kompleksna i destruktivna bolest vinove loze. Simptomi se mogu javiti na svim delovima biljke. Postoje hronični i akutni tip ove bolesti. Hronični se odlikuje sušenjem i opadanjem lišća dok se akutni karakteriše sušenjem (apopleksijom) čokota. Na lišću se javljaju pege, koje se kasnije spajaju i nekrotiraju. Spajanjem nastaju velike nekrotične zone između nerava i ivice lista. Lišće se suši i prevremeno opada. Bobice se ne razvijaju pravilno i nedozrevaju blagovremeno.

Mere zaštite:

·         Pri orezivanju izbegavati pravljenje velikih rana

·         Alat tokom rezidbe dezinfikovati 70%- tnim alkoholom

·         Orezane delove obolelih biljaka spaliti.

 

Uočeni su i simptomi crne truleži vinove loze (Guignardia bidwellii).

(velika slika)

Simptomi se javljaju na svim delovima čokota. Na listovima i lastarima se javljaju sitne svetlosmeđe pege oivičene tamnom linijom. Na peteljkama nastaju duguljaste crne pege koje prouzrokuju sušenje celog lista. Najveće štete nanosi plodu. Na bobicama se javljaju sitne beličaste pege oko kojih se javlja braon prsten. Pega se brzo širi, zahvata celo zrno koje se obično mumificira.

Mere suzbijanja:

·         Zaraženo lišće i bobice sa jesenjim oranjem treba duboko zaorati

·         Primena registrovanih fungicida tokom vegetacije zajedno sa suzbijanjem drugih bolesti u vinovoj lozi na osnovu uslova za ostavrenje infekcije.

Žilogriz (Capnodis tenebrionis)

     Na području delovanja RC Pirot (lokalitet Klisura-Bela Palanka) trešnje sorte Regina se nalaze u fazi plodovi su sazreli za ishranu; imaju tipičan ukus i boju (BBCH 89). Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis) u indeksu napada 1,25.

 

(velika slika)

     Imago pregriza lisne peteljke i može se naći opalo lišće ispod krošnje stabala. Lišćem se skoro uopšte ne hrane. Jaja polaže do 1m u prečniku stabala, iz kojih se pile larve koje pričinjavaju najveće štete. Larve se ubušuju u predelu korena i korenovog vrata i dovode do sušenje stabla. Nakon što se larva ubuši hemijske mere postaju neefikasne.

     Zaštita od žilogriza je jako kompleksna i uključuje kombinaciju različitih mera:

·         uklanjanje i spaljivanje korenja napadnutih stabala

·         prekrivanje zemljišta oko donjeg dela stabla kartonom ili tekstilom

·         nove zasade ne  treba podizati na iskrčenim površinama

·         učestala površinska obrada sa navodnjavanjem

·         smanjenje populacije odraslih insekata postavljanjem lovnih klopki

·         hemijski tretman protiv imaga u vreme dopunske ishrane

Utvrđeno prisustvo Cicadetta montana complex u zasadima kupine

Na području delovanja RC Pirot, lokalitet Gorčinci, zasadi kupine se nalaze u fazi seme je jasno vidljivo na plodnici do početak sazrevanja ploda, većina plodova bele boje (BBCH 73-81).

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo imaga cikade (Cicadetta montana complex) u veoma niskim brojnostima. 

(Velika slika)

Takođe, uočena su oštećenja u vidu zareza na kori, na pojedinačnim rodnim grančicama, nastala kao posledica prisustva i aktivnosti cikada.

Ženka cikade u zarezima koje pravi, polaže jaja izduženog oblika, naslagana jedno na drugo. Na jednoj grani može biti više zareza. Oštećene rodne grančice podložne su lomljenju i dolazi do njihovog sušenja.

Proizvođačima se preporučuje pregled zasada kupine. Ukoliko se uoče odrasle jedinke cikada i simptomi oštećenja na grančicama, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

Pojava fuzarioze i oštećenja od stenica kod ozimih žita

Na području delovanja RC Pirot usevi ozime pšenice se nalaze  u fazi od rane do srednje mlečne zrelosti (BBCH 73-75), dok se usevi ozimog ječma nalaze u fazi kasne mlečne zrelosti (BBCH 75-77).

     Vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo simptoma fuzarioze (Fusarium graminearum). Do infekcije klasa ovom gljivom dolazi usled velike vlažnosti vazduha u periodu cvetanja. Simptomi se lako uočavaju na polju u mlečnoj fazi zrenja jer su zdravi klasovi zeleni i povijeni od tezine zrna, dok su zaraženi klasovi uspravni i slamasto žute boje. U uslovima povećane vlažnosti dolazi do pojave narandžaste prevlake na plevicama.

      Zaraženi mogu biti pojedini klasići, deo klasa ili ceo klas, što za posledicu ima slabu nalivenost zrna pa time i smanjen  prinos i hektolitarsku težinu. Procenat zaraženih klasova kreće se oko 6% kod pšenice, kod ječma 8%. Ovakvi niski procenti zaraze ne ukazuju na problem prisustva mikotoksina. 

Takođe je registrovana pojava belih klasova kao posledica aktivnosti stenica. Stenice ubadaju stablo ispod klasa što dovodi do sušenja čitavog klasa, i takvi se klasovi lako odvajaju od biljke na mestu uboda. Ovake štete nastaju u ranijim fazama i pa se sada ne može ništa učiniti kako bi se štete smanjile. Ovakvi simptomi su prisutni na oko 3% biljaka.

(velika slika)

 

 

 

 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima