Skip to main content

Pirot

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Pirot
Stanje u zasadima krušaka

Na području delovanja RC Pirot, kruške se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u različitim fazama razvoja, od početka obezbojavanja lišća do početak opadanja lišća (BBCH 92-93).

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 6. Zimske forme kruškine buve se razlikuju od letnjih po tome što su tamnije i krupnije.

 

Takođe je uočeno prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), na 2% biljaka. Detaljnije mere o borbi protiv ovog patogena možete pročitati u prilogu od 11.06.2021.

 

(velika slika)

U zasadima sa neadekvatnom zaštitom uočena je prevremena defolijacija. Posledice defolijacije mogu biti nemerljive za prinos u narednoj vegetaciji, u količini i kvalitetu plodova.

 

(velika slika)

Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina Rubi)

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Dojkinci, u zasadima maline uočeno je prisustvo  simptoma smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi) u niskom intenzitetu napada.

 

(velika slika)

Prvi simptomi navedenog patogena se javljaju na najmlađem lišću, na naličju u vidu svetlo-sivih pega kružnog oblika koje su oivičene tamnom nijansom po obodu. Ređe se pojava simptoma javlja na kori mladih lastara. U sredini pega formiraju se piknidi. Bolest se širi višećelijskim konidijama koje se obrazuju unutar piknida. Vremenske prilike sa obilnim padavinama pogoduju razvoju ovog patogena. Sa razvojem bolesti, pege se uvećavaju i dolazi do njihovog spajanja. Lišće koje je jako zaraženo dobija žutu, kasnije svetlosmeđu boju i otpada pre vremena. Zaraza se sa donjeg lišća pri osnovi izdanka širi ka vrhu. Usled jake zaraze dolazi do prevremene defolijacije što loše utiče na izdanke maline. Izdanci postaju manje otporni na niske temperature i druge faktore spoljašnje sredine što dovodi do smanjenja prinosa. Patogen prezimljava na opalom lišću u peritecijama i na izdancima maline u piknidima.

Hemijske mere zaštite maline od navedenog patogena sprovode se zajedno sa suzbijanjem prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata). Sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača smeđe pegavosti lista maline od velike važnosti su preventivne mere kontrole kao što su rezidba i uklanjanje zaraženih mladara, kao i sakupljanje ili zaoravanje opalog lišća.

Virus mozaika jabuke

Na području delovanja RC Pirot, u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta, berba jabuka se privodi kraju. Vizuelnim pregledom zasada na lokalitetu Prisjansko naselje, na pojedinačnim stablima uočeni su simtomi koji ukazuju na prisustvo virusa mozaika jabuke (Apple mosaic virus-ApMV).

Glavni prirodni domaćin ovog virusa je jabuka, ali se među domaćine ubrajaju i: šljiva, trešnja, breskva, malina, lešnik, hmelj, breza, divlji i pitomi kesten i dr. Virus utiče na smanjenje porasta izdanaka, oplođenje, veličinu ploda, prinos po stablu i sadržaj askorbinske kiseline u plodu.

Sorte jabuke Zlatni Delišes i Jonatan spadaju među najosetljivije na ovaj virus. Na pomenutim sortama štete su izraženije, i zaražene biljke mogu dati prinos manji za 30-50%. Simptomi su prisutni na listu u vidu jasno oivičenih, svetložutih pega, linija, tačaka, duž nerava. Kod osetljivijih sorti simptomi se javljaju na celokupnom lišću, dok je kod manje osetljivih moguće prisustvo simptoma na pojedinim liskama. Neke sorte mogu biti i asimptomatične nakon infekcije virusom. Takođe, ponekad je potrebno da prođu i do dve godine da bi se simptomi razvili. Pege usled izloženosti suncu i sa razvojem bolesti dobijaju tamnu boju, nekrotiraju.  Poznato je da je virus mozaika jabuke labilan virus jer na njegovu koncentraciju negativno utiči visoke temperature. Najveće koncentracije virusa se beleže u hladnijim vremenskim uslovima, u ranijim prolećnim mesecima, martu i aprilu.

Virus se najviše prenosi zaraženim podlogama ili prilikom kalemljenja, kalem-grančicama ili pupoljcima uzetih sa zaraženih stabala.  Prirodni prenosioci ovog virusa nisu poznati.

Najbolji način kontrole virusa mozaika jabuke su preventivne mere:

  • Korišćenje zdravog sandog materijala za podizanje zasada (sertifikovane sadnice)

 

  • Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala iz voćnjaka

·    Dezinfekcija alata kojim se vrši rezidba.

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) i pamukova sovica (Helicoverpa armigera)

Na području delovanja RC Pirot, pregledom useva kukuruza u okviru monitoringa zdravstvenog stanja kukuruza pred berbu,  registrovano je prisustvo sledećih štetočina: pamukove sovice (Helicoverpa armigera) i kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis).  

Pamukova sovica je polifagna štetočina i jedna od najznačajnijih štetočina kod nas. Štete pričinjava brojnim usevima okopavina (kukuruz, soja, suncokret) i povrća (paprika, paradajz, boranija, boranija i dr.). Ženka polaže jaja (ređe u grupicama, 2-3- jajeta, najčešće je po 1 položeno jaje) na sve nadzemne delove biljaka, a najčešće na generativnim organima (klipovima, plodovima, mahunama) gde se kasnije ubušuje ispiljena larva, prlja izmetom pomenute delove biljaka i oni bivaju podložniji napadu raznih vrsta truleži.

Kukuruzni plamenac - larve prve generacije se ubušuju u stabljiku, što kasnije za posledicu ima lomljenje stabljike. Larve druge i treće generacije se ubušuju i u klipove. Indirektne štete se ogledaju u tome što oštećenja nastala ishranom predstavljaju ulazna vrata za različite vrste plesni. Tokom ove proizvodne godine vladali su veoma povoljni uslovi za razvoj gljivičnih patogena, poput Aspergillus vrsta, koje u određenim uslovima mogu sintetisati mikotoksine štetne za zdravlje ljudi i životinja.

RC Pirot prati brojnost odraslih jedinki i dinamiku leta ovih štetočina putem svetlosne lovne lampe, na lokalitetu Ekonomija-farma. Vuzuelnim pregledom useva u polju utvrđuju se biološki događaji pamukove sovice i kukuruznog plamenca (početak polaganja jaja, početak piljenja larvi itd.) koji su važni prilikom odluke o sprovođenju adekvatnih mera zaštite.

Na području rada RC Pirot dominantna je proizvodnja merkantilnog kukuruza. Na našem terenu nije u praksi primena insekticida za suzbijanje navedenih štetočina, ali proizvođači treba da imaju u vidu da se suzbijanjem kukuruznog plamenca prinos merkantilnog kukuruza povećava za oko 5%, smanjuje poleganje biljaka i smanjeno je prisustvo bolesti na klipu.

 

Kao agrotehnička mera preporučuje se uništavanje kukuruzovine i drugih žetvenih ostataka u kojima kukuruzni plamenac prezimljava, dubokim zimskim oranjem nakon berbe.

Pepelnica leske (Phyllactinia guttata)

Na području delovanja RC Pirot,  na lokalitetu Krupac, u zasadu leske registrovani su simptomi pepelnice leske (Phyllactinia guttata) u visokom intenzitetu napada.

 

Pepelnica leske je najčešće oboljenje leske kod nas i ekonomski je vrlo značajna. Simptomi se mogu uočiti krajem leta, početkom jeseni, najčešće u julu i avgustu. Bolest se prvenstveno javlja na listu ali se može naći i na  plodu. U početku su simptomi slabo uočljivi. Kasnije se na naličju lista stvara bela, brašnasta prevlaka od konidija i konidiofora. Micelija se ne zadržava samo na površini već prodire u unutrašnjost zaraženih delova. Zaraženi listovi menjaju boju u žuto a kasnije nekrotiraju, postaju braonkasti i opadaju. Može doći do potpune defolijacije. Parazit prezimljava u opalom lišću, na naličju, gde se formiraju brojne kleistotecije. Dozrele kleistotecije pucaju i oslobađaju askospore koje inficiraju zeljaste organe biljaka. Na zaraženim biljnim organima se formiraju kolonije sa konidioforama i konidijama uz pomoć kojih se vrše zaraze tokom vegetacije.

Mere suzbijanja:

Mehaničke mere: sakupljanje i spaljivanje zaraženog lišća.

Hemijske mere: primena fungicida na bazi sumpora, penkonazola ili trifloksistrobina.

Šupljikavost lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila)

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Sukovo, u mladom zasadu trešnje registrovano je prisustvo simptoma šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila) u visokom intenzitetu napada.

Bolest se javlja na svom koštičavom voću: šljivi, trešnji, višnji, kajsiji, breskvi i dr. Gljiva napada lišće, plodove, pupoljke, cvetove i lastare. Simptomi na lišću su u vidu okruglih crvenkastih pega koje su oivičene hlorotičnim prstenom. Tkivo unutar pega vremenom izumire, suši se, ispada, i dolazi do šupljikavosti lista, po čemu je bolest dobila naziv. Broj pega na listu varira. Jako zahvaćeno lišće se suši i opada  što dovodi do ogoljavanja voćaka još tokom leta. Na plodu su simptomi u vidu pega iz kojih se formiraju kraste, čime plod gubi na kvalitetu i vrednosti. Na mladarima se iz pega stvaraju rak rane, iz kojih često curi smola, i može doći do sušenja mladara. Zaraženi cvetni pupoljci se suše i ne daju rod.

Gljiva prezimljava u rak ranama. Infekcije vrši konidijama uz prisustvo vlage, vetrom ili kišnim kapima uz optimalnu temperaturu oko 200C. U toku jedne vegetacije ovaj patogen ima više sekundarnih zaraza.  

Mere kontrole navedenog patogena podrazumevaju:

·        Uklanjanje zaraženih grana i grančica i njihovo uništavanje,

·         Hemijski tretman preparatima na bazi bakra (kad opadne 70% lisne mase),

·         U toku vegetacije, nakon precvetavanja,  tretman fungicidima na bazi aktivnih materija mankozeb, ciram, kaptan pred povoljne uslove za ostvarenje infekcije, to jest padavine.

Preporuke koje je RC Pirot dao za zaštitu trešnje, za ovu i prethodne sezone mozete pogledati na link-u.

Siva pegavost lista kruške (Mycosphaerella pyri)

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Prisjansko naselje, u mladom zasadu kruške registrovan je visok intenzitet napada gljivom prouzrokovačem sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri).

 

Ovaj patogen je izuzetno rasprostranjen kod nas ali nije ekonomski značajan. Do ovako visokog intenziteta napada dolazi usled neadekvatne zaštite zasada.

Simptomi se mogu uočiti od juna meseca pa sve do kraja vegetacije. Oni su u vidu pega na licu i naličju lista, retko na plodovima. Pege su sitne, sive boje oivičene tamnosmeđom bojom. U sredini pega se nalaze piknidi koji su crne boje. Vremenom se pege spajaju i stvaraju se nekrotične površine usled čega može doći do prerane defolijacije (već u avgustu). Ovakve biljke dočekaju zimu oslabljene što može za posledicu da ima slabiji rod naredne godine.

Parazit prezimljava u opalom lišću u obliku saprofita. U proleće se oslobađaju askospore koje posle jačih kiša, nošene vetrom uzrokuju primarne infekcije. Zatim dolazi do perioda inkubacije i pojave simptoma. U okviru pega se stvaraju piknidi  koji će u slučaju kiše osloboditi piknospore i započeti sekundarne  infekcije. Na jesen gljiva ponovo prelazi u saprofitni oblik i ciklus razvića se ponavlja.

Mere suzbijanja:

Birati otpornije sorte. Što se tiče hemijskih mera zaštite ona se uspešno suzbija u okviru mera zaštite od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina). Mere zaštite za ovu i prethodne proizvodne godine za region Pirota se mogu pogledati na linku.

Bolesti u zasadima vinove loze

U pojedinim zasadima vinove loze, na teritoriji RC Pirot, na više lokaliteta, uočeni su simptomi eske vinove loze i crne truleži grožđa (Guignardia bidwellii).

(velika slika)

ESKA - Razlikuju se hronični i akutni tip ove bolesti. Hronični se odlikuje sušenjem i opadanjem lišća, dok kod akutnog dolazi do iznenadnog sušenja čokota (apopleksija).

Prouzrokovači ovog kompleksnog oboljenja su nekoliko vrsta gljiva (Fomitiporia mediterranea, Phaeoacremonium aleophilium, Phaeomoniella chlamydospora i dr.). Bolest se najčešće javlja u uslovima suve i tople klime. Simptomi oboljenja su jako karakteristični, manifestuju se u vidu promena boje na listovima usled gubitka hlorofila. Na listu samo glavni nerv zadržava zelenu boju. Bobice ne sazrevaju, ostaju tvrde a ponekad se i na čokotu mogu javiti uzdužne pukotine. Na poprečnom preseku se uočava oštećeni centralni nerv, svetle boje, meke konzistencije sa oivičenom zonom tvrdog drveta. 

Infekcije patogenom najčešće nastaju kroz rane tokom oštre rezidbe. Napadnuti čokoti mogu živeti i nekoliko godina ali kasnije dolazi do sušenja čitavog nadzemnog dela. Do sušenja dolazi u letnjim mesecima posle obilnih padavina.

Mere suzbijanja:

·         Koristiti sertifikovane lozne kalemove

·         Pri orezivanju ne praviti velike rezove

·         Premazivanje rana od rezidbe kalemarskim voskom

·         Dezinfikovati alat tokom rezidbe 70%-tnim alkoholom

·         Uklanjanje zaraženih čokota iz zasada

Simptomi crne truleži grožđa se mogu javiti na svim delovima čokota, a najveće štete nanosi plodu. Na bobicama se javlja beličasta pega oko koje se nalazi braon prsten. Kasnije se pega širi i čitavo zrno postaje mumificirano. Za širenje patogena potrebna je vlaga. Patogen prezimljava u mumificiranim bobicama ili na čokotu.

Mere suzbijanja:

·         Zaraženo lišće i bobice jesenjim oranjem treba duboko zaorati

·         Primena fungicida tokom vegetacije. Mere zaštite koje se redovno sprovode za suzbijanje plamenjače vinove loze uspešne su i za suzbijanje ovog patogena.

 

(velika slika)

Ružin gundelj (Cetonia aurata) na kupini

Na području delovanja RC Pirot, u zasadima kupine u toku je glavna berba: većina plodova obojena (BBCH 87).

Vizuelnim pregledom zasada na lokalitetu Gorčinci, utvrđeno je prisustvo odraslih jedinki ružinog gundelja (Cetonia aurata) u niskom procentu napada.

 

Ova štetočina poznata je i pod imenom Buba zlata ili Zlatna mara. Odrasla jedinka je jako uočljiva, metalno zlataste boje koja se najčešće preliva na zelenu, mada može biti i bakarna. Između grudi i pokrioca ima karakterističnu trouglastu pločicu. Ove štetočine su jako dobri letači, prave jaku buku prilikom leta i najaktivniji su za vreme sunčanih dana. Uglavnom napadaju sočne, meke, zrele plodove iz kojih sisaju sokove., što dovodi do smanjenja prinosa i njihovog kvaliteta. Kada se jave u velikom broju mogu naneti izuzetno velike štete.

Suzbijanje:

Do sada registrovane brojnosti ove štetočine na teritoriji Pirota nisu bile ekonomski značajne, te se hemijske mere zaštite ne preporučuju. Takođe, primena insekticida se ne preporučuje zbog nemogućnosti poštovanja karence u periodu sazrevanja plodova.

Preporučuje se mehaničko suzbijanje ove štetočine koje se ogleda u postavljanju lovnih klopki. Klopke su napravljene od posuda plave, žute ili bele boje u koje se sipa mešavina vode i nekog slatkog napitka ili deterdženta za sudove.

Krvava vaš (Eriosoma lanigerum)

Na području delovanja RC Pirot, obilaskom zasada jabuka starijeg tipa uzgoja, registrvano je prisustvo kolonija krvave vaši (Eriosoma lanigerum).

Krvava vaš je naročito štetna na sadnom materijalu iu mladim zasadima, a njena pojava je posebno izražena u jače orezanim voćnjacima.   

Oštećuje nadzemne delove voćaka, ali i korenov vrat i koren. Hrane se biljnim sokovima gde na mestu uboda dolazi do stvaranja tumora, koji kasnije pucaju i nastaju rak rane. Napadnute biljke zaostaju u porastu, imaju smanjenu rodnost dok pri jačem napadu dolazi do sušenja voćaka.

Prezimljavaju mlađi larveni stupnjevi na korenu biljaka, a manji deo u pukotinama pri osnovi debla i na korenovom vratu. U proleće se aktiviraju vaši prezimele na nadzemnim delovima, hrane se i izlučuju voštanu prevlaku. Deo kolonija ostaje u zoni korena da se dalje razmnožava, dok drugi deo migrira vertikalno ka granama gde obično naseljava rane od rezidbe. Kolonije su prekrivene belom, voštanom prevlakom. Vaši su sivo-crne boje a ukoliko se zgnječe ispuštaju crvenu tečnost.

Mere suzbijanja:

-          Birati podloge slabije bujnosti

-          Hemijske mere primeniti kada je postignut prag štetnosti 10% infestiranih stabala ( u mladim voćnjacima ovaj prag je niži). Tokom vegetacije moguća je primena registrovanih insekticida Movento 100 SC (a.m. spirotetramat) 0,15% ili Teppeki (a.m. flonikamid) 0,08-0,14

kg/ha. U fazi mirovanja, preporučuje se hemijski tretman primenom mineralnih ulja.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima