Skip to main content

Pirot

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Pirot
Prisustvo glodara u usevima pšenice i ječma

Vizuelnim pregledima useva pšenice i ječma uočeno je prisustvo štetnih glodara: poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Ovi glodari spadaju u polifagne štetočine, što znači da prave štete  na velikom broju biljnih vrsta na poljoprivrednim zemljištima. Štete na ozimim usevima u jesen su u vidu uništavanja mladih biljaka izgrizanjem, pa sve do potpunog uništenja biljaka, stvarajući lako uočljive oaze u polju. U vreme klijanja i nicanja biljaka hrane se semenom i klijancima. Ukoliko su vremenske prilike u jesen povoljne, oštećivanje se može nastaviti do kasno u jesen što dovodi do smanjenja prinosa za narednu godinu. Poljski glodari prave velike štete od momenta setve, pa sve do žetve. Tokom zimskog perioda ne hiberniraju već samo usporavaju svoju aktivnost. Karakteriše ih brzo prenamnožavanje i ukoliko se na vreme ne redukuju suzbijanjem postižu visoku brojnost i tada je veoma teško zaštititi useve i sprečiti štete koje nanose. Velikoj brojnosti doprinose povoljni klimatski uslovi, nesistematsko suzbijanje, dostupnost hrane nakon kombajniranja, neadekvatna obrada zemljišta.

Proizvođačima se preporučuje da obilaze parcele i prate prisustvo glodara. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Suzbijanju treba pristupiti ukoliko se registruje brojnost iznad praga štetnosti. Aktivnost rupa se utvrđuje zatrpavanjem otvorenih rupa i njihovim praćenjem. Ukoliko u sledećem obilasku rupe ponovo budu otvorene ubrajamo ih u aktivne. Suzbijanje izvršiti nekim od registrovanih mamaka. Mamci se postavljaju u jame i prikriju se zemljom da ne bi došlo do trovanja divljači i stoke. Takođe, treba ukloniti uginule jedinke i ostatke konzumiranih mamaka sa parcele.

U suzbijanju ovih štetočina prednost treba dati agrotehničkim merama borbe kao što su:

·         blagovremena žetva strnih žita sa što manje osipanja zrna,

·         zaoravanje strništa,

·         uništavanje korova i

·         duboko oranje.

Rak korena maline

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Gnjilan, u pojedinim zasadima malina, registrovano je propadanje pojedinačnih biljaka. Na ovim biljkama maline, na korenu i lažnom korenovom vratu, uočene su promene koje ukazuju na simptome bakterioznog raka korena (Agrobacterium tumefaciens).

 

(velika slika)

Simptomi bakterioznog raka korena su u vidu tumorastih izraslina (guka) na korenu i lažnom korenovom vratu. Guke su svetlosmeđe boje, različitog obika i njihova veličina varira od zrna graška do veličine pesnice. U početnim fazama razvoja tkivo tumora je mekano i glatke površine, a kasnije postaje naborano, grubo i odrvenjeno. Tumoraste izrasline ometaju transport vode i hranjivih materija kroz koren i lažni korenov vrat, usled čega izdanci zaostaju u porastu i vremenom se suše i propadaju. Ova bakterija se širi zemljištem i zaraženim sadnicama, a u zemljištu može da zadrži vitalnost 3 do 4 godine. Posledice prisustva prouzrokovača bakterioznog raka korena su smanjenje prinosa, pogoršanje kvaliteta plodova i propadanje malinjaka.

U cilju zaštite maline od bakterijskog raka korena od ključnog značaja su preventivne mere koje podrazumevaju izbor zdravog sadnog materijala i nezaraženog zemljišta. Zaražena zemljišta mogu da se saniraju četvorogodišnjim gajenjem otpornih biljaka kao što su kukuruz, pšenica, ovas i druga žita. Ako se bolest pojavi na nekoj biljci, tu biljku odmah treba izvaditi i spaliti, a na tom mestu gajiti neku od navedenih otpornih biljaka nekoliko godina.

Zaštita voća krečenjem

Nakon berbe, iz voćnjaka treba ukloniti i spaliti preostale suve (mumificirane) plodove, suve grane i grančice. Sledeća važna mera, u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih gljivičnih i bakterijskih oboljenja,  je jesenje ili “plavo prskanje” voća, nekim od preparata na bazi bakra, u fazi kada opadne minimum 70% lisne mase. Nakon plavog prskanja, može se sprovesti i krečenje stabala.

Krečenje stabala je jako korisna mera, ali je voćari primenjuju jako retko i često u pogrešno vreme, na proleće kada nema velikog efekta. Stabla ne treba krečiti ni u ranu jesen, jer će učestale kiše sprati kreč. Spovođenje ove mere je najbolje izvesti u kasnu jesen pre mrazeva, tokom novembra i decembra meseca, kada su povoljne temperature, kreč se ne smrzava i brzo se osuši na stablu tokom dana.

Ova mera je naročito korisna kod koštičavih voćnih vrsta, sa kratkim i nestabilnim zimskim mirovanjem i štiti koru od pucanja i rana koje nastaju usled velikih razlika između dnevnih i noćnih temperatura. U kasnu jesen i tokom zime, u toku dana, može doći  do zagrevanja stabla i kretanja sokova ka kruni, dok tokom noći temperatura pada ispod nule. U takvim uslovima dolazi do mrženjenja sokova i stvaranja kristala leda koji razaraju živo tkivo i dolazi do pucanja kore. Nastale pukotine predstavljaju ulazne otvore za razne patogene. Takođe, primenom ove mere uništavaju se lišajevi i mahovine koji su idealna podloga za prezimljavanje štetnih organizama. Bela boja na stablu i granama odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i odlaže kretanje vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Smeša kojom se vrši krečenje pravi se dodavanjem 5 kg gašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i  0,2 kg sumpora u prahu u 15 do 20 litara vode. Ovako pripremljena smeša treba da se ostavi da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje. Treba voditi računa o gustini smeše kako ne bi došlo do brzog ispiranja. Ručnim krečenjem jednim premazom možemo naneti gustu smešu kreča i dobiti veliku belinu, dok se kreč nanet mašinski, atomizerom brže ispira. Ukoliko ipak dođe do spiranja kreča, krečenje treba ponoviti krajem zime.

Šupljikavost lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila) u zasadima trešnje

Na području delovanja RC Pirot trešnja se nalazi u fazi od početka opadanja lišća do 50% lišća žuto i opalo (BBCH 93-95).

U voćnjacima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji i u kojima nije sprovedena adekvatna hemijska zaštita uočen je jak intenzitet napada gljivom prouzrokovačem šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila).

 

(velika slika)

Ova bolest napada trešnju, breskvu, kajsiju, šljivu i drugo koštičavo voće. Štete nastaju usled propadanja lišća, mladara i umanjenja tržišne vrednosti plodova. Na lišću se javljaju okrugle, crvenkaste pege oivičene hlorotičnim oreolom. Tkivo unutar pega izumire, suši se i ispada usled čega lišće postaje šupljikavo. Pri jačem napadu listova ili lisnih drški može doći do prerane defolijacije još u toku letnjih meseci.  Na mladarima nastaju pege slične kao na listovima ispod kojih tkivo nekrotira. Vremenom se stvaraju rak rane prekrivene gumoznim eksudatom, te mladari zaostaju u porastu i suše se. Zaraženi plodovi gube na kvalitetu i tržišnoj vrednosti. Bolest prezimljava u rak ranama na grančicama i zaraženim pupoljcima. Vlažno vreme pogoduje razvoju i širenju ovog patogena.

Mere suzbjanja:

·       Mehaničke mere zaštite, koje podrazumevaju uklanjanje i uništavanje zaraženih mladara i grana.

·       Hemijske mere zaštite bakarnim preparatima u jesen pre opadanja lišća i u proleće uoči bubrenja pupoljaka, kao i u toku vegetacije nakon precvetavanja, nekim od registrovanih fungicida na bazi aktivne materije kaptan ili mankozeb.

Monilia fructigena u zasadima jabuke i kruške

Na području delovanja RC Pirot vizuelnim pregledom zasada jabuke i kruške, registrovano je prisustvo plodova sa simptomima truleži plodova jabučastog voća (Monilia fructigena). Simptomi su uočeni u voćnjacima u kojima nije sprovedena adekvatna hemijska zaštita i koji nisu u intenzivnoj proizvodnji.

 

Plodovi voćaka mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, a kasnije i u skladištu, međutim zreli plodovi su najpodložniji infekciji. Na starijim plodovima javljaju se svetlosmeđe pege koje se brzo proširuju, a tkivo u okviru pega truli. Ubrzo čitav plod počinje da truli, smežurava se, suši i pretvara u mumije. Mumificirani plodovi ostaju da vise u krošnji ili otpadnu na zemlju gde gljiva prezimljava u vidu micelije. Sledećeg proleća ili leta, na njima se formiraju sporonosni organi kojima se vrši zaražavanje gljivom u  narednoj vegetaciji. Najčešće se zaraza plodova vrši na mestima oštećenja koja su nastala delovanjem drugih štetnih organizama, grada i drugih mehaničkih povreda.

Preventivne mere zaštite od ovog patogena su:

·         sakupljanje u uništavanje zaraženih plodova,

·         formiranje rastresite krune,

·         suzbijanje insekata (radi sprečavanja oštećenja plodova),

·        uklanjanje i spaljivanje suvih grana.

Od hemijskih mera veoma je značajna primena preparata na bazi bakra u jesen, kada opadne minimum 70% lišća kao i nakon rezidbe. Takođe se sprovode mere zaštite u cilju sprečavanja pojave truleži u skladištu u fazama sazrevanja plodova nekim od registrovanih fungicida za tu namenu.

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetima: Dojkinci, Brlog, Visočka Ržana, Brebevnica, Slavinja, Mojinci, Visočki Odorovci, Radejna, Smilovci, Lipinci, Veliki Jovanovac, Krupac, Izvor, Staničenje, Crnoklište, Čiflik, Novo Selo i Moklište izvršen je vizuelni pregled zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu. Pregled je izvršen na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i na 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja. Na svakoj parceli pregledano je po 100 klipova.

Registrovano je prisustvo gljiva iz roda Fusarium, Penicilium, Aspergillus Clodosporium, kao i oštećenja od insekata  (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera).

Rezultati vizuelnih pregleda su sledeći:

·        prisustvo opštećenja od insekata na 4–12% klipova,

·        prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium na 1–7% klipova,

·        prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicilium na 0-1% klipova,

·        prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspegillus na 1-3% klipova,

·       prisustvo simptoma gljiva iz roda Clodosporium 0-2% klipova,

·        prisustvo simptoma kombinovanih oštećenja na 1-7% klipova.

( Fusarium sp.)

Štete od ranog mraza na vinovoj lozi

Na području delovanja RC Pirot, vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitetu Klisura, Opština Bela Palanka, uočena su oštećenja od ranog jesenjeg mraza.

 

U jesen, dok vegetacija još nije završena, vinova loza je osetljiva i na najslabije mrazeve. U pojedinim ravničarskim predelima, a potom i u depresijama i dolinama dešava se da rani jesenji mrazevi unište još zelene listove pre opadanja. To se nepovoljno odražava na otpornost vinove loze na zimske mrazeve ali i na njen razvoj u narednoj godini. Ukoliko se niske temperature ranije pojave, utoliko nanose veće štete. Promene se uočavaju na listovima, koji menja boju i venu. Najveće štete su ako mraza bude pre berbe grožđa, jer uvelo lišće gubi funkciju i ne stvara materije neophodne za postizanje željenog kvaliteta grožđa,

Posle ovakvih mrazeva ne treba preduzimati mere rezidbe. Preporučuje se jesenje đubrenje mineralnim i organskim đubrivima u cilju bržeg i boljeg oporavka vinove loze u narednoj godini. Gde postoji opasnost od niskih temperatura korisno je i zagrtanje.

Rđa kruške

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Pirot van varoš, u zasadima  kruške sorte Viljamovka registrovana je pojava rđe kruške (Gymnosporangium sabinae) u niskom intenzitetu napada.

 

Simptomi se uočavaju na licu lista u vidu intenzivno žuto-narandžastih do crvenih pega, okruglog oblika oivičene hlorotičnom zonim. Kruška je alternativni domaćin ove gljive i na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se na četinarima na Juniperus vrstama (kleka) obrazuje teleutostadijum i uredostadijum. Na naličju lista kruške se u zoni pega javljaju žućkasto-narandžasta zadebljanja, koja predstavljaju početak formiranja ecidija. Ecidiospore vrše infekciju kleke i ne mogu zaraziti krušku. Oboleli listovi delimično nekrotiraju, a jako zaraženi opadaju. U mladim zasadima na granama i grančicama se mogu javiti rak rane. Posledica toga može biti pucanje grana pod naletom vetra ili težine plodova.

Mere subijanja:

·         Uklanjanje Juniperus vrsta koje predstavljaju domaćine ovom patogenu na kojima on prezimljava (izolacioni pojas najmanje 300 m),

·       Hemijskim merama kojima se vrši zaštita kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške  (prema EPPO standardu PP 2/18(1) aktivne materije mankozeb, difenkonazol), suzbija se i rđa kruške.

Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi)

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Suračevo, uočeni su simtomi smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi).

 

(velika slika)

Simptomi ove bolesti javljaju se na lišću u vidu sitnih, svetlosivih pega kružnog oblika sa jasno izraženim tamnim rubom. U okviru pega nalaze se piknidi u kojima se obrazuju višećelijske konidije kojima se ova bolest širi. Pege se najpre javljaju na donjim listovima rodnih izdanaka, a kasnije prelaze i na listove jednogodišnjih izdanaka. Razvojem bolesti pege se uvećavaju i spajaju, a jako zaraženo lišće žuti i opada pre vremena. Prevremena defolijacija lišća dovodi do deformacija izdanaka maline i oni su osetljiviji na zimske mrazeve, temperaturna kolebanja tokom zime i druge nepovoljne uticaje spoljašnje sredine, što dovodi do gubitka prinosa.  Ovaj patogen prezimljava u peritecijama na opalom lišću i piknidima na izdancima maline.

U cilju zaštite maline od ovog patogena preporučuju se preventivne mere kontrole koje imaju za cilj smanjenje infektivnog potencijala, a to su rezidba i uklanjanje zaraženih mladara i sakupljanje ili zaoravanje opalog lišća. Dosadašnji intenzitet prisustva ovog patogena nije zahtevao primenu posebnih hemijskih mera zaštite u cilju njegovog suzbijanja, već se zaštita maline od ovog patogena vrši zajedno sa suzbijanjem prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata).

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)

Na području delovanja RC Pirot, vizuelnim pregledom useva kukuruza, na više lokaliteta, uočena su sveže položena jajna legla druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na svega nekoliko procenata biljaka.

 
 
 

Ovaj insekt najveće štete nanosi na kukuruzu i paprici.  U našim uslovima, razvija tri generacije godišnje.  U regionu Pirota,  na svetlosnim lovnim lampama se registruju relativno male brojnosti ove štetočine u odnosu na severne krajeve naše zemlje. U regionu Pirota, na godišnjem nivou se na svetlosnoj lovnoj lampi uhvati do nekoliko desetina leptira, dok se u regionima na severu lovi i do nekoliko hiljada leptira za samo jednu noć.

Odrasli insekti lete noću i polažu jaja u grupama. Nakon piljenja gusenice se kreću ka lisnom rukavcu. Gusenice prave štete na metlici, dršci klipa, listovima, klipu i stablu. Napadnute biljke su podložnije lomljenju, a i prisustvu različitih vrsta plesni na klipovima.

Suzbiljanje se vrši kombinacijom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera.  Posle berbe preporučuje se uništavanje kukuruzovine dubokim zimskim oranjem. U toku vegetacije brojnost se utvrđuje vizuelnim pregledima useva i praćenjem leptira na svetlosnim lampama i feromonskim klopkama.

Prag štetnosti (za kukuruz šećerac i semenski kukuruz  je 5% biljaka sa položenim jajnim leglima). U usevima kukuruza, za suzbijanje insekata, registrovani su sledeći insekticidi:

Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha

Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda+cihaotrin) 0,2-0,25 l/ha

Avaunt 15 SC (a.m. indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha i drugi.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima