Skip to main content

Pirot

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Pirot > Usevi ili zasadi
Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina Rubi)

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Dojkinci, u zasadima maline uočeno je prisustvo  simptoma smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi) u niskom intenzitetu napada.

 

(velika slika)

Prvi simptomi navedenog patogena se javljaju na najmlađem lišću, na naličju u vidu svetlo-sivih pega kružnog oblika koje su oivičene tamnom nijansom po obodu. Ređe se pojava simptoma javlja na kori mladih lastara. U sredini pega formiraju se piknidi. Bolest se širi višećelijskim konidijama koje se obrazuju unutar piknida. Vremenske prilike sa obilnim padavinama pogoduju razvoju ovog patogena. Sa razvojem bolesti, pege se uvećavaju i dolazi do njihovog spajanja. Lišće koje je jako zaraženo dobija žutu, kasnije svetlosmeđu boju i otpada pre vremena. Zaraza se sa donjeg lišća pri osnovi izdanka širi ka vrhu. Usled jake zaraze dolazi do prevremene defolijacije što loše utiče na izdanke maline. Izdanci postaju manje otporni na niske temperature i druge faktore spoljašnje sredine što dovodi do smanjenja prinosa. Patogen prezimljava na opalom lišću u peritecijama i na izdancima maline u piknidima.

Hemijske mere zaštite maline od navedenog patogena sprovode se zajedno sa suzbijanjem prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata). Sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača smeđe pegavosti lista maline od velike važnosti su preventivne mere kontrole kao što su rezidba i uklanjanje zaraženih mladara, kao i sakupljanje ili zaoravanje opalog lišća.

Prisustvo azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u zasadima malina

Na području delovanja RC Pirot maline se nalaze u fazi  glavna berba: većina plodova je obojena (BBCH 87). Na klopkama sa mirisnim atraktantima postavljenim u zasade malina, na punktu Suračevo, registrovan je prvi ulov azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).

RC Pirot vrši konstantan monitoring azijske voćne mušice pomoću lovnih klopki, vizuelnih pregleda i uzorkovanjem zrelih plodova. U pitanju je veoma destruktivna, invazivna štetočina, poreklom iz Azije. Pričinjava velike štete na voćnim vrstama sa tankom pokožicom ploda (vinova loza, breskva, kajsija, šjiva, smokva, trešnja, višnja, jagoda, malina, kupina, borovnica i dr.).

Za razliku od drugih vrsta iz roda Drosophilidae samo Drosiphila suzukii polaže jaja u zdrave plodove u fazama njihovog zrenja, pomoću karakteristične testeraste legalice, kojom ženke zasecaju epidermis ploda i unutar njega polažu jaja. Kasnije se unutar ploda razvijaju larve koje se hrane sadržajem ploda. Zaraženi plodovi postaju mekani i brzo propadaju. Larve na kraju svog razvoja formiraju lutke unutar ili na površini ploda. Prezimljava u stadijumu imaga. Napadnuti plodovi podložni su infekcijama različitih patogena, gljivica i bakterija, koje prouzrokuju trulež.

Sa ciljem smanjenja rizika nastanka šteta od azijske voćne mušice u zasadima malina preporučuju se sledeće mere:

·        Postavljanje što večeg broja klopki radi masovnog izlovljavanja odraslih jedinki. Klopke se mogu napraviti od plastičnih flaša na kojima se izbuše rupe od 4 mm na sredini za ulaz mušice. Bliže grliću flaše se napravi otvor, prekriven gazom odakle isparava atraktant koji privlači insekte. Atraktant se pravi od mešavine jabukovog sirćeta (količina 1,5 dl), crnog vina (količina 1,5 dl) i doda se nekoliko kapi deterdženta. Potrebno ga je menjati na nedelju dana. Klopke se postavljaju na ivicama zasada na rastojanju 2-3 m, a unutar zasada na 5 m rastojanja.

·        Skratiti vremenski interval berbe.

·        Zaražene i prezrele plodove treba ukloniti i uništiti.

·        Sprovođenje sanitarne kontrole gajbica i druge opreme za berbu.

·        Sa ivica parcela treba ukloniti divlju kupinu, džanatiku, zovu u druge billjne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

·        S obzirom da je u toku berba maline hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

(velika slika)

Ljubičasta pegavost izdanaka maline

Na području delovanja RC Pirot, pregledom malinjaka na više lokaliteta registrovano je prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata). Ovaj patogen je jedan od ekonomski najznačajnijih u proizvodnji maline kod nas.

 

Bolest izaziva sušenje izdanaka i grana. Tokom proleća u vlažnim uslovima, gljiva uz pomoć askospora i konidija vrši primarnu zarazu. Prvi simptomi se uočavaju krajem juna, u vidu nekroze lišća između nerava u obliku slova V. Ovako zaraženo lišće se prevremeno osuši.  Zaraza se sa lišća, kroz lisnu dršku širi na izdanke, gde inficira koru oko pupoljaka. Oko spavajućih okaca u pazuhu peteljke lista, na mladim lastarima, javljaju se ljubičaste pege. Okca kasnije nekrotiraju a pege se povećavaju i mogu zahvatiti ceo izdanak. Kasnije pucanjem epidermisa nodusa i pojavom uzdužnih smeđih brazdi (pukotina) dolazi do sekundarnih zaraza . Pege dobijaju srebrnastu boju i na njima se uočavaju crne tačkice, piknidi. Jače oštećeni izdanci izmrzavaju. Zaražena stabla naredne godine ne daju izdanke ili daju mali broj zakržljalih izdanaka koji donose malu količinu plodova.

Mere suzbijanja:

·         Zdrav sadni materijal

·         Orezivanje i spaljivanje zaraženih stabala i izdanaka (gde se bolest održava tokom zime)

·         Posle berbe ukloniti lastare koji su doneli rod

·         Redovno uništavanje korova

·        Hemijska zaštita maline od ovog patogena podrazumeva primenu fungicida tokom vegetacije, a pred uslove koji favorizuju pomenuto oboljenje.

      RC Pirot je tokom ove sezone dao sledeće preporuke sa ciljem zaštite maline od prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline:

                                   - 23.10.2020

                                   - 04.03.2021

                                   - 11.05.2021

                                   - 05.06.2021

Rak korena maline

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Gnjilan, u pojedinim zasadima malina, registrovano je propadanje pojedinačnih biljaka. Na ovim biljkama maline, na korenu i lažnom korenovom vratu, uočene su promene koje ukazuju na simptome bakterioznog raka korena (Agrobacterium tumefaciens).

 

(velika slika)

Simptomi bakterioznog raka korena su u vidu tumorastih izraslina (guka) na korenu i lažnom korenovom vratu. Guke su svetlosmeđe boje, različitog obika i njihova veličina varira od zrna graška do veličine pesnice. U početnim fazama razvoja tkivo tumora je mekano i glatke površine, a kasnije postaje naborano, grubo i odrvenjeno. Tumoraste izrasline ometaju transport vode i hranjivih materija kroz koren i lažni korenov vrat, usled čega izdanci zaostaju u porastu i vremenom se suše i propadaju. Ova bakterija se širi zemljištem i zaraženim sadnicama, a u zemljištu može da zadrži vitalnost 3 do 4 godine. Posledice prisustva prouzrokovača bakterioznog raka korena su smanjenje prinosa, pogoršanje kvaliteta plodova i propadanje malinjaka.

U cilju zaštite maline od bakterijskog raka korena od ključnog značaja su preventivne mere koje podrazumevaju izbor zdravog sadnog materijala i nezaraženog zemljišta. Zaražena zemljišta mogu da se saniraju četvorogodišnjim gajenjem otpornih biljaka kao što su kukuruz, pšenica, ovas i druga žita. Ako se bolest pojavi na nekoj biljci, tu biljku odmah treba izvaditi i spaliti, a na tom mestu gajiti neku od navedenih otpornih biljaka nekoliko godina.

Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi)

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Suračevo, uočeni su simtomi smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi).

 

(velika slika)

Simptomi ove bolesti javljaju se na lišću u vidu sitnih, svetlosivih pega kružnog oblika sa jasno izraženim tamnim rubom. U okviru pega nalaze se piknidi u kojima se obrazuju višećelijske konidije kojima se ova bolest širi. Pege se najpre javljaju na donjim listovima rodnih izdanaka, a kasnije prelaze i na listove jednogodišnjih izdanaka. Razvojem bolesti pege se uvećavaju i spajaju, a jako zaraženo lišće žuti i opada pre vremena. Prevremena defolijacija lišća dovodi do deformacija izdanaka maline i oni su osetljiviji na zimske mrazeve, temperaturna kolebanja tokom zime i druge nepovoljne uticaje spoljašnje sredine, što dovodi do gubitka prinosa.  Ovaj patogen prezimljava u peritecijama na opalom lišću i piknidima na izdancima maline.

U cilju zaštite maline od ovog patogena preporučuju se preventivne mere kontrole koje imaju za cilj smanjenje infektivnog potencijala, a to su rezidba i uklanjanje zaraženih mladara i sakupljanje ili zaoravanje opalog lišća. Dosadašnji intenzitet prisustva ovog patogena nije zahtevao primenu posebnih hemijskih mera zaštite u cilju njegovog suzbijanja, već se zaštita maline od ovog patogena vrši zajedno sa suzbijanjem prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata).

Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Na području delovanja RC Pirot zasadi maline se nalaze u fazi seme je jasno vidljivo na plodnici (BBCH 73). Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo malinine muve galice (Lasioptera rubi).

 

Ženka polaže jaja na mlade izdanke. Larva nanosi štete tako što se ubušuje u izdanak i hraneći se formira zadebljanje – gale u kojima i prezimljava. Gala može biti po obliku izdužena ili ovalna što zavisi od sorte maline. Ona ubrzo po nastanku odrveni. Veličine je do 10 cm i u njoj se nalazi veći broj larvi. Napadnuti letorasti se u narednoj godini suše ili lome.

Suzbijanje ove štetočine vrši se primenom mehaničkih mera, odstranjivanjem zaraženih izdanaka na početku vegetacije, koje nakon rezidbe treba izneti iz voćnjaka i spaliti.