Skip to main content

Region Beograd

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Beograd
Pojava prezimljujućeg imaga obične kruškine buve u zasadima kruške

Na području delovanja RC Beograd - Mladenovac zasadi kruške se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u različitim fenofazama obezbojavanja i opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške uočeno je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u ineksu napada 2. U ovom trenutku je u toku pojava imaga prezimljujuće forme ove štetočine.

RC Beograd - Mladenovac nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

Prisustvo simptoma plamenjače šljive i šteta od šljivinog smotavca u zasadima šljiva

Na području RC Beograda i Mladenovca zasadi šljive se nalaze u različitim fazama, rane sorte su obrane, a kod poznih sorti berba je ili završena ili se privodi kraju.

Vizuelnim pregledima zasada šljive na različitim lokalitetima, u pojedinim zasadima gde nisu blagovremeno primenjene hemijske mere zaštite, registrovano je psrisustvo simptoma prouzrokovača plamenjače šljive (Polystigma rubrum) i oštećenja ploda od šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).

Simptomi plamenjače šljive na listovima prisutni su u vidu narandžastih pega.  U okviru pega se formira stroma, koja krajem leta dobija zagasitu boju. Prilikom jačeg napada pomenutog patogena listovi opadaju, biljka slabi, a plodovi bivaju sitni.

Patogen prezimljava u opalom lišću. U proleće, nakon kretanja vegetacije, sa porastom temperature i prvim kišama, dolazi do oslobađanja askospora, koje dospevaju na listove, klijaju i vrše infekciju lista.

U cilju sprečavanja infekcije pomenutim patogenom preporučuje se sprovođenje fungicidnih tretmana po pojavi prvih listova, a pre najavljenih padavina (preporuke nakon faze precvetavanja; vidi preporuku od 21.4.2021; vidi preporuku od 10.5.2021).

Takođe, poželjno je tokom jeseni uklanjati i uništiti opale listove čime će se smanjti inokulum za narednu vegetaciju.

 

 

velika slika             

 

Šljivin smotavac je ekonomski najznačajnija štetočina šljive. Štete nanose larve koje se nakon piljenja ubušuju u plod. Napadnuti plodovi zaostaju u porastu, menjaju boju i na kraju opadaju.

Biologija pomenute štetočine prati se vizuelno, praćenjem svih razvojnih stadijuma, ali i pomoću feromonski klopki kojima se prati dinamika leta odrslih jedinki. Na osnovu dobijenih podataka blagovremeno su date preporuke u cilju kontrole pomenute štetočine i sprečavanja ubušivanja larvi ove štetočine u plodove šljive.

velika slika

Odrasle jedinke cikade Scaphoideus titanus u vinogradima

Na području delovanja RC Beograd i Mladenovac zasadi vinove loze se nalaze u različitim fazama  razvoja ploda do početka sazrevanja bobice.

Na lokalitetu Batajnica na žutim lepljivim klopkama registrovano je izlovljavanje odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus. Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze.

Pomenuta cikada svoje razviće završava na vinovoj lozi i ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijuma jaja ispod kore dvogodišnjih lastara. Larve se pile od maja meseca i imaju pet razvojnih oblika.

Direktne štete od ishrane ove cikade su zanemarljive, međutim indirektne štete, kao vektor fitoplazme FD su mnogo veće. Hraneći se na zaraženim čokotima larve od trećeg razvojnog stupnja prenose fitoplazmu.

Simptomi zaraze FD uočavaju se već u proleće jer zaraženi pupoljci kasnije kreću ili uopšte ne kreću. Zaraženi lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, slabo odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima listovi se savijaju po obodu. Kod obojenih sorti listovi su tamnoljubičasti, kod belih sorti oni su svetložuti do zlatno žuti.

Mere u cilju sprečavanja razvoja i širenja cikade vinove loze su:

Uništavanje napuštenih zasada.

Uklanjanje i uništavanje zaraženih čokota.

Uklanjanje divlje loze u blizini zasada.

Uništavanje korova.

Hemijsko suzbijanje cikade Scaphoideus titanus.

U narednim danima očekuje se povećanje brojnosti odraslij jedinki na klopkama, te se preporučuje pregled vinograda i primena insekticida. Za detaljnije mere zaštite pogledati preporuku.

velika slika

Krompirov moljac (Phthorimea operculella)

Na području delovanja RC Beograd i Mladenovac, usevi krompira se u zavisnosti od vremena setve, sortimenta i lokaliteta, nalaze u fazi od kraja razvoja krtola do vađenja.

Na feromonskim klopkama postavljenim u usevima krompira registrovani su ulovi krompirovog  moljca (Phthorimea operculella), ali je ta brojnost još uvek niska.

Prognoziran porast temperature u narednom periodu pojačaće aktivnost krompirovog moljca, što je veoma kritičan period u proizvodnji krompira, pogotovo kasnog sortimenta koji će još izvesno vreme biti na parclema. Međutim, ukoliko se i rane sorte ostave na parcelama bez nadzora, štete mogu biti izuzetno velike. 

 ali  ikasnog krompira. (preporuka 21.7.2021)

Neophodno je naglasiti, da je, u predhodnoj godini registrovana visoka brojnost navedene štetočine, tokom jula i avgusta meseca, te se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje, ako je u toku vađenje krompira u cilju kontrole pojave i brojnosti krompirovog moljca preduzmu niz preventivnih mere borbe:

            U usevu krompira sa žutom i suvom cimom što pre treba pristupiti vađenju krompira.                 

Krompir treba vaditi u što kraćem roku, i skloniti ga sa parcele, kako bi se predupredilo polaganje jaja na njih.

Skladištiti  zdrave krtole.

Skladišta u kojima se odlaže krompir treba da imaju kontrolisane uslove sa temperaturom ispod 100C.

            Skladišta  krompira treba na svim otvorima da budu obezbeđena sa gustom mrežom kaka bi se sprečio ulet imaga krompirovog moljca.

U usevima krompira  sa  kasnim sortimentom, preporučuje se:

            Bez obzira na količinu padavina u predhodnom periodu, ako se u narednom periodu ukaže potreba, treba nastaviti sa navodnjavanjem, čime se održava dobra kondicija useva i stvara se kompaktnost bankova, bez pukotina zemlje. Na taj način se ne dozvoljava prolazak ženki do krtola u zemljištu.

Poslednja preporuka o merama zaštite krompira za region Beograda može se pogledati na linku.

Bolesti kruške

Nakon obilaska terena na različitim lokalitetima, u pojedinim zasadima kruške registrovano je prisustvo sledećih oboljenja: rđe kruške (Gymnosporangium sabinae), sive pegavosti lista kruške (Mycphaerella sentina) i bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

Simptomi rđe kruške na licu listova su veoma karakteristični i u vidu su narandžastih pega, dok se na naličju uočavaju tamnija zadebljanja, koja pred kraj vegetacije prerastaju u kupasta ispupčenja u kojima se formiraju ecidije. Pomenute ecidije prenose zarazu na kleku, a da pri tome ne mogu zaraziti krušku. Životni ciklus pomenute fitopatogene gljive je veoma složen. Na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se na kleki (Juniperus spp.) razvija teleutostadijum i  uredostadijum.

Usled napada ovog patogena, u mladim zasadima, na granama mogu da se jave rak rane koje ne zarastaju.

Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške, primenom fungicida na bazi aktivne materije mankozeb, difenokonazol (EPPO, PP2/18(1)).

Simptomi sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella sentina) se javljaju na licu lista u vidu sivih površina oivičenih tamnosmeđim rubom. Unutar pega su tamna telašca piknidi sa piknosporoma, kojima se u vlažnim uslovima obavljaju sekundarne zaraze.

Mere zaštite se sprovode u okviru zaštite kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške.

Simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) prisutni su na mladarima u vidu pastirskog štapa, mrke boje, a zaraženi listovi na njima se osuše i ostaju na granama.

Preporuka je da se zaraženi delovi mehanički uklone, pri čemu treba zahvatiti i 30 cm zdravog tkiva. Odsečene i zaražene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti. Rane nastale odsecanjem biljnih delova trebalo bi dezinfikovati premazivanjem sa 3% rastvorom bakarnih preparata. Takođe, i alat za rezidbu treba biti dezinfikovan potapanjem u rastvor nekog od sredstava za dezinfekciju (varikina, rastvor bakarnih preparata).

Hemijske mere zaštite se sprovode u fazama cvetanja, a pred najavu uslova koji favorizuju ostvarenje infekcije, primenom preparata na bazi bakra (kao po preporuci).

 

velika slika                  velika slika

velika slika

Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)

Na području RC Beograd i Mladenovac, usevi krompira se u zavisnosti od vremena setve, sortimenta i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja krtola do početka žućenja cime.

 

Na feromonskim klopkama postavljenim u useve krompira registrovani su prvi ulovi krompirovog moljca (Phthorimaea operculella).

 

U poslednjih mesec dana u našem regionu vladalo je sušno vreme sa izuzetno visokim dnevnim temperaturama vazduha, što je dovelo do stvaranja pukotina u zemljištu. Padavine tokom jučerašnjeg dana bile su lokalnog karaktera i prema podacima sa meteoroloških stanica za 16.7.2021. godine, količina padavina iznosi od 0 mm (Mali Požarevac) do 11,4 mm (Dubona) što i dalje čini useve veoma atraktivnim za krompirovog moljca.

Osim toga, u prethodnoj godini registrovane su visoke brojnosti navedene štetočine, naročito tokom jula i avgusta meseca, te se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje, ako je u toku vađenje krompira ili  se ono očekuje, u cilju kontrole krompirovog moljca niz preventivnih mera borbe:

U usevima krompira sa žutom i suvom cimom preporučuju se sledeće mere:

           Krompir treba vaditi u što kraćem roku, i skloniti ga sa parcele, kako bi se predupredilo polaganje jaja na njih.

Skladištiti  zdrave krtole.

Skladišta u kojima se odlaže krompir treba da imaju kontrolisane uslove sa temperaturom ispod 100C.

            Skladišta  krompira treba na svim otvorima da budu obezbeđena sa gustom mrežom kako bi se sprečio dolet imaga krompirovog moljca.

 

U usevima krompira  sa  kasnim sortimentom, preporučuje se:

          Nastavak navodnjavanja, čime se održava dobra kondicija useva i stvara se kompaktnost bankova, bez pukotina zemlje, čime se onemogućava ženkama krompirovog moljca da polože jaja (preporuka 8.7.2021).

Prisustvo zlatooke (Chrysopa carnea) u zasadu jabuke

Na  teritoriji RC Beograd i Mladenovac, proizvodni zasadi jabuke su u fenofazi plodovi oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).   

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke uočeno je prisustvo jaja zlatooke (Chrysopa carnea) na oko 5% pregledanih listova. Odrasle jedinke zlatooke su nežnog tela sa mrežastim krilima i hrane se polenom, mednom rosom, nektarom. Nakon ovipozicije ženke odlažu pojedinačna jaja na veoma specifičan način jer luče tanak mlaz tečnosti, koji otvrdne, a na vrhu je jaje. Na taj način jaja su odložena na tankim končićima na listovima ili drugim biljnim delovima i zaštićena su od napada drugih insekata.

Ovo su veoma korisni insekti i u voćarskoj i u povrtarskoj proizvodnji. Larve zlatooke se hrane lisnim i štitastim vašima, tripsima, larvama kruškine buve, grinjama i zato imaju značajnu ulogu u biološkoj kontroli navedenih poljoprivrednih štetočina.

 

Imajući u vidu značaj zlatooke u agrobiocenozi, neophodno je sprovesti sve mere u cilju očuvanju korisne entomofaune. Obzirom da većina insekticida ispoljava delovanje na sve razvojne stadijume zlatooke, dobro je zaštitu zasada projektovati sa upotrebom selektivnih insekticida  specifičnog mehanizma delovanja koji ne ispoljavaju štetan efekat na korisne organizme. U zasadima jabuka neki od registrovanih insekticida povoljnih ekotoksikoloških osobina su: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol), Delegate 250 WG (spinetoram), Closer 120 SC (sulfoksaflor), Laser 240 SC (spinosad), Avaunt 15 EC (indoksakarb), Teppeki (flonikamid) i drugi.

 

velika slika

Prisustvo cikade Reptalus panzeri u usevu kukuruza

Na području RC Beograd i Mladenovac usevi merkantilnog kukuruza su u različitim fazama rasta stabla i to od faze pojavljuje se drugo kolence do faze pojavljuje se četvrto kolence (BBCH 32-34).

Vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza uočeno je prisustvo cikade Reptalus panzeri. Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme, uzročnika oboljenja crvenilo kukuruza.

Pomenuta cikada ima jednu generaciju godišnje i složen ciklus razvoja. Prezimljava kao larva u usevu pšenice. Naredne godine, sredinom juna meseca,  odrasle jedinke prelaze na usev kukuruza, gde nastavljaju sa ishranom. Nakon toga, ženke odlažu jaja na koren kukuruza, a ispiljene larve nastavljaju sa ishranom. Ukoliko se nakon kukuruza poseje pšenica larve neometano nastavlaju svoj razvoj na korenu pšenice.

Kontrola ove štetočine podrazumeva izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza. Na ovaj način se prekida životni ciklus cikade, a samim tim i prisustvo, kao i brojnost pomenute štetočine.

Primena hemijskih mera u kontroli ove cikade se ne preporučuje.

velika slika

Dozrelost i ispražnjenost pseudotecija Venturia inaequalis-XIX nedelja praćenja

Na  teritoriji RC Beograd i Mladenovac, proizvodni zasadi jabuke su u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta u različitim fazama razvoja, od drugo opadanje plodova do prečnik ploda do 40 mm (BBCH 73-74).

Nakon laboratorijskog pregleda prezimelog lišća dozrelost, kao i ispražnjenost pseudotecija prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) je 100% (Ajdared i Zlatni Delišes). Ovo ukazuje da je završen period primarnih infekcija od prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavost ploda jabuke.

 

slika1

velika slika

Trenutno prisustvo štetočina u vinovoj lozi

Na području RC Beograd i Mladenovac  zasadi vinove loze se nalaze u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta u različitim fazama cvetanja, od ranog cvetanja do 80% cvetnih kapica opalo  (BBCH 63-68).

Vizuelnim pregledom u nekim zasadima vinove loze, na naličju lista je uočeno prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus (prvog razvojnog stupnja) i imaga braon mramoraste stenice Halyomorpha halys.

 Sl1. Halyomorpha halys   Sl.2 Scaphoideus titanus        

                                                      

      

           velika slika          velika slika 

Cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree, koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze. Larve  ove cikade prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva, pri čemu su larve od trećeg stupnja sposobne da prenose fitoplazmu.

Braon mramorasta stenica nanosi štete vinovoj lozi sisanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljke. Štete pričinjavaju i larve i imaga.

RC Beograd nastavlja sa praćenjem navedenih štetnih insekata i signaliziraće pravi momenat za hemijski tretman.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima