Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > borovnica  

Web Part Page Title Bar image
borovnica

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 24.7.2019 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice24.7.2019 23:58Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

 

RC Ruma tokom cele godine vrši monitoring prisustva azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na 17 lokacija (opštine: Ruma, Irig, Inđija), pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog  i koštičavog voća (jagoda, kupina, malina, breskva, višnja), kao i vinove loze.

 

Pri poslednjem nedeljnom pregledu sadržaja lovnih klopki (za period od 17.7. do 23.07.) registrovani su prvi ulovi imaga ove štetočine, na lokalitetu Inđija u zasadu maline.

 

Ženka i mužjak azijske voćne mušice

 

U lovnim klopkama na lokalitetima Ruma, Irig, Rivica, Neradin, Maradik, Krčedin, Novi Slankamen, Slankamenački Vinogradi i Ljukovo se za sada ne beleže ulovi ove štetočine, ali se  ubrzo očekuje njena pojava na celoj teritoriji RC Ruma.

 

Azijska voćna mušica predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji jagodičastog / bobičastog, koštičavog voća  i vinove loze. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja. Ženke pomoću čvrste testeraste legalice polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

 

Sada je ključni momenat da se sprovedu sve raspoložive mere kontrole, naročito u zapuštenim zasadima. U cilju kontrole populacije ove štetočine  i smanjenja rizika od nastanka šteta, proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

 

- masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta; klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;

 

- skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele;

 

 - obavezno uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);

 

- higijena ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja;

 

- kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom.

 

Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

 

Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.

 

Region: Ruma
Expand/Collapse Created : 19.7.2019 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii)19.7.2019 12:11Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Niš,  pomoću lovnih klopki vrši se monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u zasadima breskve, šljive, višnje, maline, kupine, jagode i vinove loze.

Prvi ulovi imaga ove štetočine registrovani su u zasadima jagoda i kupina na lokalitetima  Matejevac i Pasi Poljana. Trenutno se registruju niske brojnosti ulovljenih imaga u lovnim klopkama.

Štete nastaju na plodovima usled polaganja jaja i ishrane larvi. Ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove u fazi zrenja i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.

Azijska voćna mušica na području Nišavskog regiona je prvi put registrovana semtembra 2016. godine u zasadima kupine, maline, breskve i vinove loze. U prošloj godini prouzrokovala je štete u zasadima malina, kupina i vinove loze.

U ovom momentu neophodno je preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.

Preporučuje se:

1.      Postavljanje velikog broja lovnih klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti otvor za širenje mirisa koji se prekriva gazom i nekoliko otvora prečnika 4-5 mm za ulazak mušica u klopku. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta.  Klopke treba postaviti prventsveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

2.      Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

3.      Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i na taj način širiti.

4.      Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

Raspoložive mere kontrole treba da se sprovedu na području celog regiona, jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

Region: Niš
Expand/Collapse Created : 17.7.2019 ‎(1)
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)17.7.2019 20:58Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Leskovac azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) prati se pomoću lovnih klopki u zasadima breskve, šljive, višnje, maline, jagode i vinove loze.

Ova invazivna štetočima može da predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji bobičastog, koštičavog voća i vinove loze. Ženke čvrstom testerastom legalicom zasecaju pokožicu ploda i polažu jaja u zdrave plodove u vreme zrenja. Ispiljene larve hrane se mesom ploda usled čega nastaju i najveće štete. Napadnuti plodovi podložni su napadu različitih vrsta patogena.

Prvi ulovi ove štetočine ove godine registrovani su u zasadima višnje (lokalitet Donja Jajina) i breskve (lokalitet Leskovac). Iako se trenutno registruju niske brojnosti ulovljenih imaga, s obzirom da se radi o štetočini koja ima visok reprodukcioni potencijal, kratko generacijsko vreme, veoma brzo može doći do povećanja brojnosti populacije. U narednom periodu očekuje se njena pojava i na drugim lokalitetima.

U cilju kontrole populacije ove štetočine, kao i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima malina, kupina, bresaka, šljiva, borovnica i vinove loze  preporučuju se sledeće mere:

-        Postavljanje velikog broja klopki u cilju masovnog izlovljavanja i  redukovanja brojnosti odraslih jedinki. Klopke se postavljaju na ivične delove paracela i to na rastojanju od 2 do 3m, dok se unutar parcele postavljaju na rastojanju od 5m. Lovne klopke se mogu napraviti od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora prečnika 4 mm (čime se omogućava ulazak mušica), kao i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta. Klopke se prazne na svakih 7 dana i menja atraktant.

-        Potrebno je skratiti interval berbe plodova, time i njihovo brže sklanjanje sa parcele.

-        Sanitarne mere podrazumavaju uništavanje prezrelih i zaraženih plodova odlaganjem u burad koja ostaju zatvorena sedam dana. Važna je i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama, čime se sprečava mogućnost prenosa iz jednog u drugi region.

-        Održavanje higijene ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja, divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ove štetočine i mesta njenog umnožavanja.

Raspoložive mere kontrole moraju biti sprovedene na području celog regiona. Parcijalna kontrola pojedinih parcele daje slabije rezultate i ostavlja mogućnost umnožavanja štetočine.

Region: Leskovac
Expand/Collapse Created : 16.7.2019 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice16.7.2019 7:59Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Tokom cele godine RC Novi Sad prati azijsku voćnu mušicu (Drosophila suzukii) pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima koštičavog, jagodičastog voća, kao i vinove loze.

Krajem protekle nedelje registrovani su prvi ulovi imaga ove štetočine na severnim obroncima Fruške gore u zasadima trešanja. U toku ove nedelje očekuje se njena pojava i na drugim lokalitetima.

Azijska voćna mušica je polifagna štetočina koja napada veliki broj kako gajenih, tako i biljaka iz spontane flore. Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od mnogih mušica iz roda Drosophila, ženke azijske voćne mušice imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Legalicom zasecaju pokožicu ploda i unutar njega ubacuju jaja. Takvi plodovi podložni su napadu različitih patogena, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

U ovom momentu neophodno je preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.

Mere kontrole:

·         Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

·         Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

·         Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržavati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

·         Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, dženarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćin ovoj štetočini.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

Region: Novi Sad
Expand/Collapse Created : 15.7.2019 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii)15.7.2019 12:25Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

U regionima Kraljevo, Leskovac, Niš i Novi Sad  registovani su prvi ulovi imaga azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u lovnim klopkama postavljenim u zasade koštičavog, bobičastog voća i vinove loze. U toku ove nedelje očekuju se pojava ove štetočine i u drugim regionima naše zemlje.

 

Sada je neophodno preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.

 

MERE KONTROLE

 

1.    Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Klopke treba postaviti prventsveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

2.     Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

3.     Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

4.     Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

 

Region: Svi regioni
Expand/Collapse Created : 23.10.2018 ‎(1)
Raspoložive mere u borbi protov azijske voćne mušice-Drosophila suzukii23.10.2018 13:58Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području Srbije registruju se izuzetno visoki ulovi azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u lovnim klopkama. Najveće brojnosti, i do nekoliko stotina odraslih jedinki na nedeljnom nivou, registruju se u zasadima malina (sorte Polka i Polana), kupina, vinove loze i trešanja (pogledati Terenske rezultate).  

 

 Prikaz terenskih rezultata za broj odraslih jedinki D.suzukii u zasadu maline (Polana)

 

Kako bi se smanjio broj odraslih jedinki koji ide na prezimljavanje i kako bi u sledeću godinu ušli sa što manjim potencijalom štetočine, preporučuju se  trenutno raspoložive mere kontrole:

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju redukcije broja adulta za prezimljavanje.

2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta (link za preporuku sa opisom vrste i opisom klopki).

3. U zasadima gde su još uvek  prisutni zaostali plodovi preporučuje se njihovo uništavanje.

4. Uništavanje divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje se nalaze na uvratinama a koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

5. U zasadima maline i kupine gde se registruju visoke brojnosti azijske voćne mušice preporučuju se hemijske mere zaštite nekim od insekticida koji su registrovani u tim kulturama (a.m. lambda-cihalotrin – Karate Zeon, Kozak).

 

Region: Svi regioni
Expand/Collapse Created : 11.7.2018 ‎(1)
Obavezne mere u borbi protiv azijske voćne mušice11.7.2018 11:55Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Azijska voćna mušica Drosophila suzukii je invanzivna štetočina voća poreklom iz jugoistočne Azije. U Evropi je prvi put registrovana 2008. godine, a u našoj zemlji 2014. godine. Veoma brzo se adaptira i širi u introdukovana područja, te je već tokom 2016. godine bila rasprostranjena na celoj teritoriji naše zemlje. Ima visok reproduktivni potencijal. Jedna ženka tokom svog života položi u proseku 400 jaja (može i do 600), a tokom godine može da razvije od 7 do 15 generacija. Izrazito je polifagna, može da se razvija kako na kultivisanim tako i na divljim vrstama biljaka, a ekonomski značajne štete registrovane su na malinama, kupinama, borovnicama, jagodama, trešnjama, breskvama, šljivama, vinovoj lozi, smokvama i dr. biljnim vrstama. Evropska organizacija za zaštitu bilja (EPPO) svrstala je D. suzukii na A2 listu karantinskih štetočina.

 

Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od drugih mušica iz familije Drosophilidae, ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.

 

Na pojedinim lokalitetima, u zasadima malina, kupina, bresaka i vinove loze registruje se prisustvo odraslih jedinki azijske voćne mušice. Trenutne vrednosti ulova odraslih jedinki se kreću oko 10 na nedeljnom nivou, što je još uvek nizak rizik od nastanka velikih šteta. Veliki problem trenutno predstavljaju i zasadi maline i kupine gde se ne vrši berba zbog niske otkupne cene, zasadi koji su napušteni zbog vremenskih nepogoda koje su ih zadesile u proteklom periodu kao i zasadi gde je berba izostala zbog loših vremenskih prilika.  Takvi zasadi gde se registruje prisustvo prezrelih plodova i plodova sa simptomima truleži, predstavljaju visok rizik za umnožavanje i podizanje brojnosti azijske voćne mušice. Takođe, vremenski uslovi sa dnevnim temperaturama oko 25°C i visokim relativnim vlagama vazduha izuzetno su povoljni za razvoj ove štetočine.

 

SADA JE NEOPHODNO PREDUZETI SVE RASPOLOŽIVE MERE KONTROLE KAKO BI SE SPREČILO DRASTIČNO PODIZANJE NIVOA POPULACIJE AZIJSKE VOĆNE MUŠICE I SMANJIO RIZIK OD NASTANKA ŠTETA U ZASADIMA MALINA, KUPINA, BOROVNICA, BRESAKA, ŠLJIVA I VINOVE LOZE.

 

MERE KONTROLE

 

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje.

2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta (pogledati dole prilog o klopkama).

3. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara (pogledati šemu postavljanja klopki).

4. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

5. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

6. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

7. Hemijske mere zaštite protiv azijske voćne mušice su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

 

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

 

PRILOG O KLOPKAMA

Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. Klopke se postavljaju na visinu od 1,5 metar u krošnju drveta na senovito mesto. Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana i menjati atraktant.

 

PRILOG O IDENTIFIKACIJI Drosophila suzukii

Odrasle jedinke D. suzukii su veličine od 2 do 4 mm, sa rasponom krila od 6 do 8 mm. Mužjaci su uglavnom manji (2 - 3,5 mm) od ženki (2,5-4 mm). Glava je žute boje sa crvenim očima, a telo je žućkasto-smeđe boje. Mužjaci se prepoznaju po jednoj tamnoj okruglastoj  pegi smeštenoj uz prednju ivicu krila, u vršnom delu. Krila ženke su bez tamne mrlje, ali se lako prepoznaju po  čvrstoj testerastoj legalici sa jako sklerotizovanim tamnim zupcima. Jaja su mlečno bela i sjajna, veličine 0,62 x 0,18 mm, sa dva filamenta na kraju. Larve su bele do krem boje, bez glave i bez nogu. Larve prolaze kroz tri razvojna uzrasta, veličine tela 0,67 x 0,17 mm (prvi uzrast), 2,13 x 0,40 mm (drugi uzrast) i 3,94 x 0,88 mm (treći uzrast). Lutka je smeđe boje, veličine 3 x 1 mm sa dve respiratorne cevčice koje u vršnom delu završavaju sa 7 do 8 radijalno raspoređenih izraštaja.

Region: Svi regioni
Expand/Collapse Created : 8.3.2018 ‎(1)
Zaštita borovnice8.3.2018 12:49Monilioza (monilia laxa)

Na području delovanja RC Mladenovac, punktovi Ripanj i Šepšin, vizuelnim pregledom zasada borovnice, više sorti, utvrđeno je da se zasadi nalaze, u zavisnosti od načina gajenja (na otvorenom ili plastenička proizvodnja) u fenofazi po BBCH 00-03 (mirovanje: pupoljci zatvoreni do kraj bubrenja pupoljaka: ivice ljuspica svetlo obojene).

Preparata registrovanih za suzbijanje bolesti i štetočina u borovnici nema, ali se u ovoj fenofazi, kako bi se suzbile prezimljujuće forme patogena (Monillia spp.  i dr.) kao i prezimljujuće forme insekata i grinja, preporučuje tretman preparatima Cuprozin 35 WP (a.m. bakar oksihlorid) 0,35% uz dodatak mineralnog ulja Galmin 1-3%.

   

Sl 1 Borovnica u saksijama  Sl 2 Bubrenje pupoljaka

 

Sl 3 Mirovanje vegetacije na otvorenom

Region: Mladenovac
Expand/Collapse Created : 23.3.2017 ‎(1)
Stanje u zasadima borovnice23.3.2017 8:12Monilioza (monilia laxa)

Na području delovanja RC Mladenovac, punkt Ripanj, vizuelnim pregledom zasada borovnice sa više sorti, utvrđeno je da se borovnica nalazi u fenofazi po BBCH 03-09 (kraj bubrenja pupoljaka: ivice ljuspica svetlo obojene do listovi razvijeni iznad ljuspica).

U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje štetnih organizama u borovnici, ali se u ovoj fazi preporučuje tretman preparatima na bazi bakra Cuprozin 35 WP (a.m. bakar oksihlorid) 0,35% radi smanjenja infektivnog potencijala patogena.

 

 
Region: Mladenovac