Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > borovnica  

Web Part Page Title Bar image
borovnica

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 23.10.2018 ‎(1)
Raspoložive mere u borbi protov azijske voćne mušice-Drosophila suzukii23.10.2018 13:58Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području Srbije registruju se izuzetno visoki ulovi azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u lovnim klopkama. Najveće brojnosti, i do nekoliko stotina odraslih jedinki na nedeljnom nivou, registruju se u zasadima malina (sorte Polka i Polana), kupina, vinove loze i trešanja (pogledati Terenske rezultate).  

 

 Prikaz terenskih rezultata za broj odraslih jedinki D.suzukii u zasadu maline (Polana)

 

Kako bi se smanjio broj odraslih jedinki koji ide na prezimljavanje i kako bi u sledeću godinu ušli sa što manjim potencijalom štetočine, preporučuju se  trenutno raspoložive mere kontrole:

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju redukcije broja adulta za prezimljavanje.

2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta (link za preporuku sa opisom vrste i opisom klopki).

3. U zasadima gde su još uvek  prisutni zaostali plodovi preporučuje se njihovo uništavanje.

4. Uništavanje divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje se nalaze na uvratinama a koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

5. U zasadima maline i kupine gde se registruju visoke brojnosti azijske voćne mušice preporučuju se hemijske mere zaštite nekim od insekticida koji su registrovani u tim kulturama (a.m. lambda-cihalotrin – Karate Zeon, Kozak).

 

Region: Svi regioni
Expand/Collapse Created : 11.7.2018 ‎(1)
Obavezne mere u borbi protiv azijske voćne mušice11.7.2018 11:55Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Azijska voćna mušica Drosophila suzukii je invanzivna štetočina voća poreklom iz jugoistočne Azije. U Evropi je prvi put registrovana 2008. godine, a u našoj zemlji 2014. godine. Veoma brzo se adaptira i širi u introdukovana područja, te je već tokom 2016. godine bila rasprostranjena na celoj teritoriji naše zemlje. Ima visok reproduktivni potencijal. Jedna ženka tokom svog života položi u proseku 400 jaja (može i do 600), a tokom godine može da razvije od 7 do 15 generacija. Izrazito je polifagna, može da se razvija kako na kultivisanim tako i na divljim vrstama biljaka, a ekonomski značajne štete registrovane su na malinama, kupinama, borovnicama, jagodama, trešnjama, breskvama, šljivama, vinovoj lozi, smokvama i dr. biljnim vrstama. Evropska organizacija za zaštitu bilja (EPPO) svrstala je D. suzukii na A2 listu karantinskih štetočina.

 

Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od drugih mušica iz familije Drosophilidae, ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.

 

Na pojedinim lokalitetima, u zasadima malina, kupina, bresaka i vinove loze registruje se prisustvo odraslih jedinki azijske voćne mušice. Trenutne vrednosti ulova odraslih jedinki se kreću oko 10 na nedeljnom nivou, što je još uvek nizak rizik od nastanka velikih šteta. Veliki problem trenutno predstavljaju i zasadi maline i kupine gde se ne vrši berba zbog niske otkupne cene, zasadi koji su napušteni zbog vremenskih nepogoda koje su ih zadesile u proteklom periodu kao i zasadi gde je berba izostala zbog loših vremenskih prilika.  Takvi zasadi gde se registruje prisustvo prezrelih plodova i plodova sa simptomima truleži, predstavljaju visok rizik za umnožavanje i podizanje brojnosti azijske voćne mušice. Takođe, vremenski uslovi sa dnevnim temperaturama oko 25°C i visokim relativnim vlagama vazduha izuzetno su povoljni za razvoj ove štetočine.

 

SADA JE NEOPHODNO PREDUZETI SVE RASPOLOŽIVE MERE KONTROLE KAKO BI SE SPREČILO DRASTIČNO PODIZANJE NIVOA POPULACIJE AZIJSKE VOĆNE MUŠICE I SMANJIO RIZIK OD NASTANKA ŠTETA U ZASADIMA MALINA, KUPINA, BOROVNICA, BRESAKA, ŠLJIVA I VINOVE LOZE.

 

MERE KONTROLE

 

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje.

2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta (pogledati dole prilog o klopkama).

3. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara (pogledati šemu postavljanja klopki).

4. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

5. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

6. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

7. Hemijske mere zaštite protiv azijske voćne mušice su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

 

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

 

PRILOG O KLOPKAMA

Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. Klopke se postavljaju na visinu od 1,5 metar u krošnju drveta na senovito mesto. Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana i menjati atraktant.

 

PRILOG O IDENTIFIKACIJI Drosophila suzukii

Odrasle jedinke D. suzukii su veličine od 2 do 4 mm, sa rasponom krila od 6 do 8 mm. Mužjaci su uglavnom manji (2 - 3,5 mm) od ženki (2,5-4 mm). Glava je žute boje sa crvenim očima, a telo je žućkasto-smeđe boje. Mužjaci se prepoznaju po jednoj tamnoj okruglastoj  pegi smeštenoj uz prednju ivicu krila, u vršnom delu. Krila ženke su bez tamne mrlje, ali se lako prepoznaju po  čvrstoj testerastoj legalici sa jako sklerotizovanim tamnim zupcima. Jaja su mlečno bela i sjajna, veličine 0,62 x 0,18 mm, sa dva filamenta na kraju. Larve su bele do krem boje, bez glave i bez nogu. Larve prolaze kroz tri razvojna uzrasta, veličine tela 0,67 x 0,17 mm (prvi uzrast), 2,13 x 0,40 mm (drugi uzrast) i 3,94 x 0,88 mm (treći uzrast). Lutka je smeđe boje, veličine 3 x 1 mm sa dve respiratorne cevčice koje u vršnom delu završavaju sa 7 do 8 radijalno raspoređenih izraštaja.

Region: Svi regioni
Expand/Collapse Created : 8.3.2018 ‎(1)
Zaštita borovnice8.3.2018 12:49Monilioza (monilia laxa)

Na području delovanja RC Mladenovac, punktovi Ripanj i Šepšin, vizuelnim pregledom zasada borovnice, više sorti, utvrđeno je da se zasadi nalaze, u zavisnosti od načina gajenja (na otvorenom ili plastenička proizvodnja) u fenofazi po BBCH 00-03 (mirovanje: pupoljci zatvoreni do kraj bubrenja pupoljaka: ivice ljuspica svetlo obojene).

Preparata registrovanih za suzbijanje bolesti i štetočina u borovnici nema, ali se u ovoj fenofazi, kako bi se suzbile prezimljujuće forme patogena (Monillia spp.  i dr.) kao i prezimljujuće forme insekata i grinja, preporučuje tretman preparatima Cuprozin 35 WP (a.m. bakar oksihlorid) 0,35% uz dodatak mineralnog ulja Galmin 1-3%.

   

Sl 1 Borovnica u saksijama  Sl 2 Bubrenje pupoljaka

 

Sl 3 Mirovanje vegetacije na otvorenom

Region: Mladenovac
Expand/Collapse Created : 23.3.2017 ‎(1)
Stanje u zasadima borovnice23.3.2017 8:12Monilioza (monilia laxa)

Na području delovanja RC Mladenovac, punkt Ripanj, vizuelnim pregledom zasada borovnice sa više sorti, utvrđeno je da se borovnica nalazi u fenofazi po BBCH 03-09 (kraj bubrenja pupoljaka: ivice ljuspica svetlo obojene do listovi razvijeni iznad ljuspica).

U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje štetnih organizama u borovnici, ali se u ovoj fazi preporučuje tretman preparatima na bazi bakra Cuprozin 35 WP (a.m. bakar oksihlorid) 0,35% radi smanjenja infektivnog potencijala patogena.

 

 
Region: Mladenovac