Skip to main content

Vranje

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Vranje
Kestenjasta pegavost lastara maline (Didymella applanata)

Na području delovanja RC Vranje završena je berba maline sorte Vilamet i Miker na nižim predelima dok je na višim područjima u toku berba ovih sorti, a na svim predelima u toku je berba remontantnih sorti Polke i Polane.

1.D.applanata na lastarima 2.D.applanata na lastarima

Vizuelnim pregledom zasada maline na više lokaliteta u Pčinjskom region, registrovano je prisustvo simptoma kestenjasta pegavost lastara maline (Didymella applanata) na mladim lastarima koji će se ostaviti za rod za sledeću godinu.

To je patogen  maline koji izaziva sušenje izdanaka i grana. Prvi simptomi se zapažaju početkom leta. Dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku slova V. Na mladarima se javljaju ljubičaste pege oko spavajućih okaca u pazuhu peteljke lista (otuda se ova bolest još naziva i ljubičasta pegavost izdanaka maline). Ova okca nekrotiraju i izumiru. Pege se kasnije izdužuju i mogu da zahvate čitav izdanak. Kora u zoni pega tokom jeseni i zime odumire, odvaja se od drvenastog dela, cepa i otpada. Zbog toga pege dobijaju srebrnasto belu (mlečnu) boju. Na njima se vide mnogobrojne tačkice-peritecije gljive. Zaraženi pupoljci češće izmrzavaju tokom zime. Osnova stabla izumire zbog čega podmlađivanje orezivanjem postaje nemoguće. Ovakva stabla sledeće godine ne daju izdanke ili daju manji broj zakržljalih izdanaka i jasno se uočavaju između zdravih.

D.applanata na listovima

Osnovna mera suzbijanja je orezivanje i spaljivanje zaraženih stabala i izdanaka. Odmah posle berbe treba ukloniti lastare koji su doneli rod da se zaraza ne bi širila na mlade lastare. Ne treba ostavljati  lastare da prezime i uklanjati ih na proleće. Treba uništavati redovno korove jer se bolest češće javlja u zakorovljenim zasadima. Hemijska zaštita od prouzrokovača ovog patogena se sprovodi tokom cele godine, počinje pre kretanja vegetacije i završava se posle berbe bakarnim preparatima a u toku vegetacije registrovanim sistemičnim fungicidima.

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana)

Na području delovanja RC Vranje, berba najranijih sorti šljiva (Čačanska rana) je završena, u toku je berba srednje ranih sorti (Čačanska lepotica, Čačanska rodna), dok se kasnije sorte (Stenlej i dr.) nalaze u fazi obojavanja ploda.

Jaje G.funebrana

Larva G.funebrana

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana) je najznačajnija i najrasprostranjenija štetočina koja napada šljivu kod nas. U našim uslovima ima tri generacije godišnje. Leptiri su sivo smeđe boje, prednja krila tamnija od zadnjih u rasponu 12-15mm. Gusenica je ružičasta, tamnije glave do 12mm. Prezimljava kao odrasla gusenica u kokonu ispod kore u donjem delu stabla. Ženka položi oko 40 jaja uglavnom s donje strane ploda. Ispiljene gusenice pričinjavaju najveće štete jer se ubušuju u plod dolazeći do koštice i hrane se mesom ploda. Napadnuti plodovi poplave i zaostaju u porastu a na mestima ubušivanja najčešće se javlja kapljica smole. Ovi plodovi pre vremena sazrevaju i opadaju.

Smola na plodu

Vizuelnim pregledom šljive na više lokaliteta (Dubnica, Vrtogoš, Žitorađe), registrovano je prisustvo položenih jaja šljivinog smotavca u različitim embrionalnim fazama razvoja, od sveže položenih do pred piljenje kao i tek ispiljene larve. U toku je početak piljenja larvi treće generacije.  

U zasadima u kojima nije sprovedana adekvatana zaštita registruje se prisustvo larvi druge generacije u plodovima. 

U cilju zaštite šljive od ove štetočine,  kod kasnijeg sortimenta,  preporuka je hemijski tretman insekticidom na bazi hlorantraniliprola pre ubušivanje larvi u plodove.

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera)

Pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo jaja i larvi pamukove sovice na do 10% biljaka.

Pamukova sovica je jedna od najznačajnijih štetočina u našoj poljoprivrednoj proizvodnji. Migratorna je i  izrazito polofagna vrsta. Hrani se sa preko 250 spontanih i gajenih biljnih vrsta, a najveće štete u našoj zemlji pričinjava u usevima kukuruza, paprike, paradajza, duvana, boranije, pasulja, suncokreta i dr.

Larva pamukove sovice

Pamukova sovica polaže jaja na sve nadzemne delova biljaka. Najčešće po jedno, a ređe i u grupicama od 2 do 3 jajeta. Sveže položena jaja su bele boje sa uzdužnim rebrima i poprečnim grebenima između rebara. U toku embrionalnog razvoja, koje u zavisnosti od temperature traje od svega para dana do nedelju dana, menjaju boju u smeđu. Nakon piljenja larve počinju da se hrane lišćem i generativnim organima. Najveće štete pričinjavaju ubušivanjem u plodove raznih biljaka i klipove kukuruza. Takvi plodovi, zaprljani izmetom, gube tržišnu vrednost i podložni su napadu raznih vrsta truleži.

Ubušenje od larve pamukove sovice na kukuruzu

U cilju zaštite useva od pamukove sovice od velikog značaja su  vizuelni pregledi biljaka i utvrđivanje položenih jaja, kao i praćenje njihovog embrionalnog razvoja. Hemijske mere zaštite se preporučuju na početku piljenja larvi nekim od registrovanih insekticida.

Cikada Scaphoideus titanus na vinovoj lozi

Na području delovanja RC Vranje, u Buštranjskom i Vrtogoškom vinogorju, naročito u ekstenzivnijim zasadima, registrovano je prisustvo cikade Scaphoideus titanus.

larva na naličju lista

Ove cikade su vektori fitoplazme Flavescence doree koja izaziva zlatasto žutilo vinove loze.

Cikade imaju jednu generaciju godišnje. Odrasli insekti su smeđe boje, veličine 5-6 mm sa trouglastom glavom. Ženke polažu jaja od kraja jula do kraja  septembra pod koru dvogodišnjih izdanaka i u stadijumu jaja prezimljavaju. Piljenje jaja počinje krajem maja i traje sve do početka jula. Larve su bledo-žute boje razvojem postaju smeđe. Imaju pet larvenih uzrasta. Svi larveni stupnjevi i imago se hrane na naličju lista vinove loze. Hrane se sisanjem sardržaja floema, pri čemu ako se hrane na oboleloj biljci, mogu usvojiti fitoplazmu. Sve larve koje se hrane na fitoplazmatičnim biljkama postaju infektivne već na kraju L3 stupnja, a sposobnost da prenose fitoplazmu zadržavaju do kraja života. Praktično svi larveni stupnjevi stariji od L3 i imaga, koji su se hranili na fitoplazmatičnim biljkama, postaju prenosioci bolesti na zdrave biljke. 

Simptomi infekcije sa Flavescence doree se manifestuju u proleće sledeće vegetacije po tome što pupoljci ne kreću ili kasnije keću, porast lastara je usporen, internodije su skraćene, na vrhovima lastara se javlja nekroza. Lišće postaje krto i uvija se po ivici na dole. Kod belih sorti listovi su svetložuti do zlatnožuti a kod crnih sorti crvene do tamno ljubičaste boje. Ukoliko je jači napad dolazi do sušenja cvasti, bobice se smežuravaju, grozdovi rehuljavi i lošeg su kvaliteta.

U cilju zaštite potrebno je primeniti sledeće mere na celom vinogradarskom području:

-          Sanitarni pregledi zasada

-          Uklanjanje zaraženih čokota

-          Suzbijanje vektora (cikada Scaphoideus titanus)

-          Uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada

-          Uništavanje i krčenje napuštenih zasada vinove loze

-          Uništavanje korova.

Hemijska zaštita vektora t.j cikada vrši se 2 ili 3 puta.

I tretman – cikade u trećem larvenom uzrastu

II tretman – 10 dana posle prvog (sada je pravi momenat za izvođenja ovog tretmana!)

III tretman – primenjuje se u veoma ugroženim područjima i u matičnim zasadima.

Efikasna zaštita se postiže primenom registrovanih preparata na bazi buprofezina, fenpiroksimata ili zeta-cipermetrina.

Šimširov plamenc

Na području RC Vranje registruje se prisustvo šimširovog plamenca (Cydalima perspectalis). Velike štete uočavaju se u dvorištima, okućnicama. i na javnim površinama.

                                             sl.1

                                            sl.2

Ova štetočina predstavlja ozbiljnu pretnju za šimšir i proglašena je jednom od najinvazivnijih štetočina u Evropi. Gusenice se hrane samo šimširom i u potpunosti pojedu lisnu masu - izazivaju golobrst, usled čega se šimšir osuši i propadne.

Ukoliko se registruje prisustvo plamenca postupiti po merama preporučenim od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprave za zaštitu bilja, a mere pogledati ovde.

Ocena zdravstveno stanje pšenice u mikro ogledu na Pčinjskom regionu

Vizuelnim pregledom sortnog ogleda ozimih strnih žita,utvrđen je intenzitet napada od prouzrokovača sive pegavosti lista pšenice - Septoria tritici, pepelnice strnih žita - Erysiphae graminis, Puccinia spp - prouzrokovač rđe pšenice.

Skala za ocenjivanje stepena zaraze

0 - bez simptoma

1 - 10% lisne površine

2 - 20% lisne površine

3 - 30% lisne površine

4 - 40% lisne površine

5 - 50% lisne površine

6 - 60% lisne površine

7 - 70% lisne površine

8 - 80% lisne površine

9 - 90% lisne površine

 

Vizuelnim pregledom siptomi od pomenutih gljiva se uglavnom nalaze na prvom i drugom listu od drugog kolenca,što nije slučaj kod pepelnice koja ispoljava simptome na prizemnom delu biljke i slabog je intenziteta.

 

Tabelarni prikaz na dan 06.05.2014.

R.b.

Sorta

Faza

(BBCH)

Ocena-list Iznad 2. kolenca

Septoria tritici

% inficirane površine

(0-9)

Puccinia spp.

% inficirane površine

(0-9)

Erysiphae graminis

% inficirane površine biljke (0-9)

1.

KWS Sirtaki

35

1

1

0

0

2

0

0

0

2.

KWS Basmati

40

1

1

0

0

2

0

0

0

3.

KWS Farinelli

40

1

1

0

0

2

0

0

0

4.

KWS Feria

43

1

1

0

0

2

0

0

0

5.

KWS Quality

40

1

1

0

0

2

0

0

0

6.

KWS Solehio

40

1

1

0

0

2

0

0

0

7.

NS Simonida

43

1

1

0

0

2

0

0

0

8.

NS Zvezdana

40

1

1

0

0

2

0

0

0

9.

SYNGENTA

Ingenia

40

1

1

0

0

2

0

0

0

10.

NS 40 S

43

1

1

0

0

2

0

0

0

11.

LG Apache

43

1

1

0

0

2

0

0

0

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da obiđu i pregledaju svoje njive i da ukoliko utvrde prisustvo simptoma ovih fitopatogenih gljiva izvrše tretiranje preparatima iz grupe strobularina i triazola,preparati:(Acanto plus 0,6 l/ha,Amistar extra 0,75 l/ha,Sphere 0,5 l/ha)

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima