Skip to main content

Vranje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Vranje
Trulež plodova jabučastog voća

Na području delovanja RC Vranje zasadi jabuke kasnog sortimenta su u fazi berbe dok su zasadi  kruške u različitim fazama opadanja lišća. U voćnim zasadima gde nije sprovedena adekvatna hemijska zaštita registrovani su simptomi truleži plodova jabučastog voća (Monilinia fructigena).

Ovaj patogen najčešće napada plodove jabuke i kruške a plodovi mogu biti inficirani od zametanja do berbe i kasnije za vreme čuvanja u skladištima. Zaraza plodova se ostvaruje na mestima oštećenja od insekata, grada i drugih mehaničkih povreda. Simptomi se manifestuju u vidu smeđih pega koje se proširuju u obliku koncentričnih krugova, tkivo unutar pega nektotira a na površini se mogu videti sporonosna tela gljive. Napadnuti plodovi gube vodu, smežuravaju se i suše, ostaju na granama ili opadaju na površinu zemlje. Kod sorti koje imaju dugo otvorenu čašicu, zaraza često dopire i do semene lože pa trulež počinje od unutrašnjosti ploda. Zbog toga takvi plodovi u prvo vreme spolja izgledaju zdravi, bolest ostaje maskirana i može se videti njihovim presecanjem. Plodovi jabuke i kruške su najosetljiviji u kasnijim fazama sazrevanja ali i u toku skladištenja.

Gljiva prouzrokovač truleži jabučastog voća prezimljava u obliku micelije u inficiranim trulim, mumuficiranim plodovima koji ostaju u zasadu. Konidije se u proleće prenose pomoću vetra, kiše ili insektima i pri povoljnim uslovima vlažnosti ostvaruju nove zaraze. Patogen se može širiti i putem micelije s ploda na plod na mestu njihovog dodira.

U cilju smanjenja infektivnog potencijala patogena za sledeću sezonu preporuka je da se u voćnim zasadima sakupe i unište mumificirani plodovi. Tokom vegetacije je značajno zaštiti plodove  od insekata i drugih faktora koji dovode do njihovog povređivanja. U fazama sazrevanja ploda sprovode se hemijske mere zaštite a u cilju sprečavanja infekcije ploda prouzrokovačima ove i drugih vrsta truleži u skladištu.

Pojava prezimljujućeg imaga obične kruškine buve

Na području delovanja RC Vranje zasadi kruške se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u različitim fazama opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške evidentirano je prisustvo prezimljujućih jedinki obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 4,16. U toku je pojava prezimljujućih imaga ove štetočine.

Običnu kruškinu buvu odlikuje pojava sezonskog dimorfizma. Zimske forme odraslih jedinki su krupnije (preko 3 cm) i tamnije boje za razliku od letnjih koje su sitnije i svetlije boje.

RC Vranje nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u zasadima krušaka.

Zelena (povrtna) stenica na malini

Na području delovanja RC Vranje, vizuelnim pregledom zasada maline remotantne sorte Polka koja je u fazi berbe, registrovano je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula), u niskom intenzitetu napada.

Ova invazivna stenica je izraziti polifag i hrani se u zasadima voća, vinove loze, u usevima paradajza, paprike, boranije, soje, kukuruza itd. U prethodnih nekoliko godina se redovno javljala  u zasadima i usevima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji ali ima visok potencijal da postane ekonomski značajna štetočina. U našem regionu najintenzivnije se javlja i najveće štete pričinjava početkom jeseni u vreme kada većina plodova pristiže za berbu. Kod maline su najugroženije remotantne sorte čija se berba produžava do prvih mrazeva.

Odrasla jedinka prezimljava u opalom lišću i drugim skrovitim mestima ali i u zatvorenim prostorima. Ženke polažu buretasta jaja na naličju vršnih listova biljke domaćina. Jaja su najpre bela a kasnije pred piljenje postaju narandžasta. Larve tokom razvoja proleze kroz pet razvojnih stupnjeva. Larve prvog razvojnog stupnja se ne hrane i ne kreću dok se drugi larveni stupanj ne kreće ali poćinju sa ishranom. Ostali razvojni stupnjevi larve i odrasle jedinke se hrane biljnim sokovima i vrlo su pokretne. Najčešće naseljavaju obodne površine proizvodnih zasada i vršne delove biljke domaćina a u najtoplijem delu dana se sklanjaju u niže delove biljke. Na napadnutim plodovima dolazi do diskoloracije, dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.

Hemijske mere zaštite su otežane jer se ova stenica najintenzivnije javlja u vreme sazrevanja plodova i u toku berbe kada je primena insekticida ograničena. Najbolju efikasnost su pokazali insekticidi iz grupe piretroida ali se njihova primena dovodi u pitanje zbog nemogućnosti poštovanja karence u pomenutom periodu. Na manjim proizvodnim površinama, štete je moguće umanjiti ručnim sakupljanjem odraslih jedinki i larvi.

Odrasle jedinke cikade Scaphoideus titanus na vinovoj lozi

Na području delovanja RC Vranje zasadi vinove loze se nalaze u fazi potpuno dodirivanje bobica do početak šarka (BBCH 79-81).

Na žutim lepljivim klopkama postavljenim u zasadima vinove loze registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus.

 

Cikada Scaphoideus titanus je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje oboljenje  zlatasto žutilo vinove loze.

Ova cikada je monofag, razvija se samo na vinovoj lozi i ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja pod korom dvogodišnjih izdanaka. Piljenje larvi traje od kraja maja do početka jula. Larve imaju pet razvojnih stadijuma. Svi larveni uzrasti se hrane biljnim sokovima na naličju lista vinove loze i kreću skakanjem. Ako se hrane na oboleloj biljci mogu da usvoje fitoplazmu. Sposobnost da prenesu fitoplazmu sa obolele na zdrave biljke imaju svi larveni stupnjevi stariji od trećeg (L3, L4, L5) i imaga. Odrasle jedinke se javljaju tokom jula i avgusta i ostaju aktivne do septembra.

Sa ciljem kontrole zlatastog žutila vinove loze treba sprovesti sve raspoložive mere, kako hemijske tako i agrotehničke:

-          Sanitarni pregledi zasada

-          Korišćenje sertifikovanih loznih kalemova

-          Uklanjanje zaraženih čokota

-          Uklanjanje divlje loze u blizini proizvodnih zasada

-          Uništavanje i krčenje napuštenih zasada vinove loze

-          Uništavanje korova

-          Primena hemijskih mera za suzbijanje vektora – cikade Scaphoideus titanus registrovanim insekticidima (preporuke od 01.07.2021 i 07.07.2021).

Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi)

Na području delovanja RC Vranje zasadi maline jednorodnih sorti (Vilamet, Miker..) su u završnim fazama berbe (BBCH 88-90) dok su remotantne sorte (Polka, Polana...) u početnim fazama sazrevanja ploda (BBCH 73-81).

Vizuelnim pregledom zasada maline registrovano je prisustvo simptoma smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi).

Bolest se najčešće ispoljava na lišću a ređe na kori mladih lastara. Na lišću nastaju pege koje su u početku sitne, okrugle, smeđe i oivičene tamnijim nijansama. Usled jačeg napada lišće najpre žuti, postaje svetlo smeđe i opada pre vremena. Zaraženo lisno tkivo u okviru pega izumire, suši se i ispada, javljaju se šupljine. Simptomi se prvo javljaju na dvogodišnjim izdancima a kasnije i na jednogodišnjim. Infekcija počinje na donjem lišću pri osnovi izdanka, a kasnije se širi prema vrhu. Povoljni uslovi za razvoj ovog patogena nastaju u godinama sa obilnim padavinama u toku intenzivnog porasata lastara. Kod jakih zaraza može doći do defolijacije što nepovoljno utiče na prinos. Po završenoj vegetaciji u ostalom lišću parazit obrazuje peritecije u kojima prezimljava.

Značajna mera u cilju suzbijanja je primena bakarnih preparata tokom zimskog prskanja. Na smanjenje potencijala zaraze za sledeću godinu i kao preventivne mere značajne su rezidba maline, uklanjanje zaraženih mladara i skupljanje ili zaoravanje opalog lišća. Preporuka je nakon berbe primena preparata Signum (boskalid+piraklostrobin) u koncentraciji 0,15%.

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC Vranje usevi kukuruza se u zavisnosti od vremena setve i hibrida nalaze u različitim fazama, od  fenofaze početka cvetanja (BBCH 51-52) do fenofaze razvoja ploda (BBCH 73).

Vizuelnim pregledom kukuruza registrovano je prisustvo položenih jaja kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2-3% biljaka.

U toku je polaganje jaja druge generacije ove štetočine. Od druge generacije kukuruznog plamenca u našem regionu najugroženiji je merkantilni kukuruz čija je proizvodnja dominantna na području Vranja.

Takođe je evidentirano i prisustvo položenih jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na oko 1-2% biljaka. Tokom vizuelnih pregleda uočeno je prisustvo parazitiranih jajnih legla od strane parazitne osice iz roda Trichogramma , prirodnih neprijatelja kukuruznog plamenca i pamukove sovice. Aktivnost ovih osica je značajna jer doprinosi smanjenju štetnog uticaja ovih štetočina.

 

Pošto je nizak intenzitet napada s obzirom na prag štetnosti koji kod merkantilnog kukuruza iznosi 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.

RC Vranje nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja pomenutih štetočina i na vreme će signalizirati momenat za tretman.

 

Kruškina lisna osa (Neurotoma flaviventris)

Na području delovanja RC Vranje zasadi kruške se nalaze u fazi razvoja ploda, plod oko 60-70% krajnje veličine (BBCH 76-77).

Vizuelnim pregledom zasada kruške koji se nalazi u blizini šume registrovano je prisustvo guseničinih gnezda kruškine lisne ose (Neurotoma flaviventris).

Ova vrsta je lokalno rasprostranjena u voćnjacima i retko se javlja masovno. Prezimljava u obliku pagusenice u zemljanom kokonu i ima jednu generaciju godišnje. Odrasli insekti se pojavljuju u maju ili junu, polažu jaja na lisne nerve u pravilnim redovima i pokriju ih lepljivim sekretom. Odmah posle piljenja  pagusenice prave letnji guseničini zapredak, veličine oko 10-20 cm. U  njemu  žive do kraja razvića, hraneći se lišćem upredenim svilenim nitima. Hrane se samo noću i veoma su pokretne u zaštitnoj mreži od svilenih niti. Guseničina gnezda naseljavaju vršne grane kruške koje su gusto zapredene svilenim nitima a unutar njih su pagusenice koje brste lišće i izmet koji ostaje u unutrašnjosti zapredka. Sredinom leta gusenice završavaju razviće i spuštaju se do zemlje u kojoj stvaraju svilenkasti kokon gde prezime.

Proizvođačima se preporučuje mehaničko uklanjanje i uništavanje guseničinih gnezda kruškine lisne ose.

RC Vranje nastavlja sa monitoringom štetočina u zasadima kruške.

Šupljikavost lišća koštičavog voća

Na području delovanja RC Vranje zasadi šljive su u fazi plod oko 70-80% od krajnje veličine (BBCH 77-78) a kod višnje se berba privodi kraju ili je završena.

Vizuelnim pregledom šljive i višnje u pojedinim zasadima registrovano je prisustvo simptoma šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila).

Na pomenutim voćnim vrstama najznačajniji simptomi su na listu. Simptomi su prisutni u vidu crvenomrkih, okruglastih pega, uvek oivičenih zagasitom linijom. Tkivo u okviru pega brzo izumire, suši se i ispada a na listu ostaju šupljine. Broj pega na jednom listu je različit, a jako obolelo lišće se suši i opada. Napadnuta stabla usled jačeg napada mogu i tokom leta da ostanu bez lišća. Na lastarima se formiraju slične pege u vidu ulegnuća na kori. U okviru pega tkivo nekrotira stvaraju se rak rane iz kojih se izlučuje smola. Na obolelim plodovima obrazuju se okruglasta udubljenja koja kod šljive i višnje dopiru do same koštice.

Parazit prezimljava micelijom u zaraženim lastarima  i smolastim eksudatima na rak ranama. U proleće nastaje više generacija konidija koje su često slepljene smolom a oslobađaju se i klijaju pomoću kišne kapi. Uz pomoć kiše i vlažnih uslova dolazi do intenzivnog razmnožavanja i širenja parazita i ostvarenja infekcije.

Mehaničke mere se sprovode rezidbom, odstranjivanjem zaraženih mladara i njihovim spaljivanjem. Hemijske mere zaštite se primenjuju u toku vegetacije, počevši od faza listanja, ali i u jesen po opadanju lišća. U toku vegetatacije broj tretmana usmerenih na suzbijanje ovog patogena zavisi od povoljnosti uslova koji favorizuju njegov razvoj.

RC Vranje je dao više preporuka u cilju zaštite šljive i višnje od ovog patogena.

Linkove za preporuke za zaštitu šljive i višnje od ovog i drugih štetnih organizama možete pogledati ovde:

Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)

Na području delovanja RC Vranje usevi krompira se zavisno od rokova sadnje, sortimenta, lokaliteta i nadmorske visine nalaze u različitim fazama razvoja krtola.

Na feromonskim klopkama svakodnevno se registruju ulovi odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella).

Krompirov moljac  je veoma značajna štetočina krompira, naročito u toplijim područjima gajenja ove kulture. U polju ženka polaže jaja na otkrivene krtole u zemljištu. Štete pričinjavaju larve koje se ishranjuju na krompiru u polju i u skladištima tokom čuvanja. U našim uslovima krompirov moljac ima više generacija godišnje.

U toku je let druge  generacije ove štetočine. Očitane vrednosti na feromonskim klopkama su u kontinuiranom porastu i od sledeće nedelje se očekuje dodatno povećanje brojnosti kao posledica početka aktivnosti i treće generacije ove štetočine.

U najavi je veoma toplo vreme koje će ubrzati razvoj krompira te se ulazi u rizičan period za zaštitu od krompirovog moljca.

Kod kasnog sortimenta i useva krompira koji se neće vaditi u skorije vreme se preporučuju sledeće mere:

-navodnjavanje useva zbog održavanja kompaktnosti zemljišta i sprečavanja stvaranja pukotina i prodiranja ženki moljca do krtola krompira.

-hemijske mere zaštite useva krompira primenom insekticida: Cipkord 20 EC, Crna mamba, Ciprazol 20 EC u koncentraciji 0,3 l/ha (14 dana karenca).

Kod ranog sortimenta gde je vađenje u toku ili se uskoro očekuje preporučuju se sledeće preventivne agrotehničke mere:

-Krompir treba vaditi u što kraćem roku. Nikako ne treba ostavljati krompir na parcelama izložen napadu moljca.

-Posle vađenja, zdrave krtole krompira treba čuvati u skladištima u kojima je kontrolisana temperatura (ispod 10oC). Važno je da se u skladišta ne unose oštećene krtole u kojima se nalaze gusenice jer one predstavljaju izvor daljeg širenja štetočine i propadanja krompira, naročito ako je neregulisana temperatura.

-Skladišta krompira treba na svim otvorima da budu obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca.

Lisni mineri u zasadima jabuke

Na području delovanja RC Vranje zasadi jabuka se nalaze u fazi plod oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).

Vizuelnim pregledom jabuke u pojedinim zasadima evidentirano je prisustvo simptoma mina na lišću, usled oštećenja gusenica dve vrste minera: minera tačkastih mina (Lithocolletis blancardella) i minera zmijolikih mina (Lyonetia clerkella).

Miner tačkastih mina (Lithocolletis blancardella) spade u značajne štetočine jabuke. Prezimljava lutka u mini, u opalom lišću. Ženka  polaže pojedinačna jaja na naličju lista. Posle piljenja gusenica se ubušuje ispod epidermisa i hrani sokovima lista do trećeg stupnja. Mine su tada male, zelenkaste i teško uočljive.  Larve četvrtog i petog stupnja hrane se parenhimom lista izjedajući ga na više mesta i nastaju mine tačkastog oblika. Mine su izmedju sprovodnih sudova i ne oštećuju ih i list zadržava zelenu boju. Lutka se obrazuje u mini a leptir napušta minu kroz otvor na naličju lista. Generacije se medjusobno mešaju i istovremeno se mogu naći svi stadijumi razvića.

Miner zmijolikih mina (Lyonetia clerkella) češće se javlja u zasadima jabuka blizu šuma. Prezimljava odrasla jedinka u skrovitim mestima. Ženka legalicom pravi zarez na naličju lista i polaže jaja. Gusenica pravi uzdužnu minu koja se od središnjeg nerva proteže po celoj liski. Najčešće se na jednom listu nalazi jedna mina ali kod jačeg napada mogu se naći i više mina. Mine su svetle u sredini sa tamnom linijom od izmeta, vijugave postepeno se proširuju sa porastom gusenice a na kraju  su široke i providne. Odrasla gusenica pravi prorez na licu lista i prelazi na drugi list i pretvara se u lutku. Dugim nitima spajaju dve tačke na naličju lista i prave karakterističan pravougaoni kokon.

Osim nabrojanih vrsta, u jabučnjacima su štetni i miner okruglih mina (Leucoptera scitella) i miner prozirnih mina (Lithocolletis corylifoliella). Svi se razlikuju po obliku mina koje obrazuju, koje su karakteristične za svaku vrstu a zajedničko im je da su štetne gusenice koje tokom cele vegetacije praveći hodnike t.j. mine uništavaju listove i smanjuju asimilacionu površinu što nepovoljno utiče na razvoj i rod voćaka. Usled jačeg napada može doći do defolijacije, fiziološkog iscrpljivanja voćki, slabog prirasta, smanjene rodnosti i lošeg kvaliteta plodova.

S obzirom da neke vrste minera prezimljavaju na voćkama a neke u opalom lišću na smanjenje brojnosti se utiče zimskim prskanjem voćaka i zaoravanjem lišća.

Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite jabuke od najznačajnije štetočine, jabukinog smotavca.  

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima