Skip to main content

Knjaževac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Knjaževac
Trulež plodova koštičavog voća (Monilinia spp.) u zasadu šljiva

Na području rada RC Knjaževac zasadi pod šljivom se nalaze se u fazi završen rast mladara; lišće još uvek zeleno (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada šljive, lokalitet Grezna, na pojedinim stablima mogu se uočiti  mumificirani plodovi, kao posledica infekcije prouzrokovačima truleži plodova koštičavog voća (Monilinia  spp.). Ovi  zaraženi, zaostali plodovi na stablima su izvor zaraze za narednu vegetaciju.

Gljive iz pomenutog roda najčešće ostvaruju infekciju plodova u fazama sazrevanja, zbog fizioloških procesa koji nastaju u plodovima, a pre svega zbog omekšavanja pokožice ploda. Infekcija se najčešće javlja na mestu povrede koju nanose insekti (najčešće šljivin smotavac) ili na mestu drugih mehaničkih oštećenja (od grada, vetra, itd.). Takođe, do zaraze može doći i pri dodiru zdravog i zaraženog ploda.

Na pokožici inficiranog ploda javlja se u početku mrka, okruglasta pega a sazrevanjem plodova trulež se širi. Na površini ploda dolazi sporulacije patogena, najčešće u vidu koncentričnih krugova. Zaraženi plodovi gube vodu, suše se, očvrsnu i pretvaraju se u “mumije“. Ovakvi plodovi ostaju na granama ili opadaju na zemlju i služe za održavanje patogena tokom zime. Prenošenje konidija formiranih u vlažnim uslovima tokom proleća vrši se pomoću vetra, kišnih kapi, insekata i dr.

Za uspešnu zaštitu šljiva od prouzrokovača truleži ploda, tokom vegetacije,  potrebno je sprovesti skup agrotehničkih i hemijskih mera zaštite:

Agrotehničke mere borbe:

-pri podizanju zasada bitan je izbor terena gde lako dolazi do provetravanja;

-prilikom orezivanja voditi računa o optimalnoj gustini krošnje i provetravanju zasada;
-uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje.

 

Hemijske mere borbe:

-primena registovanih fungicida u fazama sazrevanja ploda, a pred najavu uslova koji favorizuju razvoj patogena;

-suzbijanje štetnih insekata koji oštećuju plodove i doprinose većem riziku za ostvarenje infekcije patogenima prouzrokovačima truleži ploda.

 

 

Pegavost lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području delovanja RC Knjaževac, zasadi višanja i trešanja se nalaze u fazi završen rast mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 91).   

 

Vizuelnim pregledima zasada višnje, u pojedinim zasadima je registrovano prisustvo simptoma pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) u visokom intenzitetu napada.

 

Pegavost lista višnje i trešnje je izuzetno značajno oboljenje jer u godinama sa povoljnim uslovima za njen razvoj može doći do prevremenog opadanja lišća i kasnije do pojave retrovegetacije, što se negativno odražava na rodnost stabala u narednoj godini i na pripremu biljaka za zimu.

 

U proleće u ostacima lišća gljiva obrazuje plodonosna tela – apotecije u kojima se formiraju askusi sa askosporama koje ostvaruju primarne infekcije. Širenje patogena tokom leta (sekundarne infekcije) omogućeno je konidijama.

 

Simptomi se javljaju u vidu purpurnih pega na licu lista, a sa naličja pege su mrke boje. U vlažnim uslovima u okviru pega na naličju lista obrazuje se beličasta prevlaka koju čine konidije gljive. Zaraženo lišće požuti  (često samo jedna polovina lista) i opada.

 

 

Razlozi prisustva ovog oboljenja u visokom intenzitetu napada na našem terenu su: izostanak blagovremene i adekvatne zaštite u prvom delu vegetacije, ali takođe i nemogućnost sprovođenja mera zaštite pred samu berbu i tokom berbe zbog poštovanja karence. Dodatno, treba naglasiti da je na našem području rada infektivni potencijal patogena izuzetno visok s obzirom da je proizvodnja višanja zastupljena na značajnim površinama.

 

Osnovna mera zaštite od ovog patogena je primena fungicida u toku vegetacije, kako u prvom (prolećnom) delu vegetacije tako i nakon berbe (tokom leta). Tretmani se pozicioniraju pred najavu uslova koji favorizuju ostvarenje infekcije (preventivna zaštita). Broj tretmana zavisi od povoljnosti uslova za razvoj patogena, a kada su u pitanju tretmani nakon berbe i od stepena štićenosti zasada i nivoa prisustva simptoma. Sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala patogena za narednu godinu veoma je važna jesenja zaštita zasada primenom preparata na bazi bakra, po opadanju 70% lisne mase, kao i uklanjanje i uništavanje zaraženog lišća.

Prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače u zasadima jabučastog voća

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora) je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Najčešće zaražava jabuku, krušku, dunju i mušmulu.

Na području delovanja RC Knjaževac najveće površine, od jabučastog voća, su pod dunjom. Najzastupljenija sorta je leskovačka dunja (u preko 90% zasada dunje), koja je i veoma osetljiva na infekcije prouzrokovačem bakteriozne plamenjače.

Vizuelnim pregledima zasada jabučastog voća registrovano je prisustvo simptoma navedene bolesti na mladarima u vidu „pastirskog štapa“.

 

 

Bakteriozna plamenjača napada sve biljne delove jabučastog voća, najpre cvetove i lišće, a zatim i letoraste i mlade plodove, a onda i deblje grane i deblo. Karakterističan simptom je „pastirski štap“ na mladarima i kapljice bakterijskog eksudata na zaraženim biljnim delovima. Posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć kiše, vetra, insekata i čoveka (prilikom rezidbe) brzo se širi i može doći do velikih šteta. U biljna tkiva prodire kroz stomine otvore lišća i mladih plodova, kroz lenticele grana, kroz otvore nektarskih žlezda cveta, kao i kroz povrede i rane. Širenje bolesti pospešuje vlažno i toplo vreme.

 

Suzbijanje prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća je dosta složeno i teško, s obzirom na ograničenu mogućnost hemijskog suzbijanja i brzo širenje bolesti u uslovima povoljnim za njen razvoj. Od ključnog značaja u kontroli ovog patogena su preventivne i higijenske mere kontrole.

Preventivne mere kontrole podrazumevaju: korišćenje zdravog sadnog materijala,  gajenje otpornih sorti, agrotehničke mere (adekvatno đubrenje, rezidba i dr.) i uklanjanje drugih biljaka domaćina (vatreni trn, glog, polegla dunjarica i dr.).

Higijenske mere podrazumevaju uklanjanje obolelih grana rezidbom 30 - 50 cm ispod obolelog mesta. Odsečene obolele grane treba stavljati u plastične džakove, kontejnere i odvoziti na određeno mesto van voćnjaka, gde će se vrštiti njihovo uništavanje. Prilikom rezidbe treba dezinfikovati alat pre svakog reza dezinfikacionim sredstvom. Takođe, treba definfikovati i rane nastale rezidbom, njihovim premazivanjem 3% rastvorom bakarnog preparata. Higijenske mere obavezno treba sprovoditi po mirnom, suvom i toplom vremenu.

Hemijske mere zaštite sprovode se u fazama cvetanja pred najavljene povoljne uslove sa preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama. Od velikog značaja je i primena bakarnih preparata tokom mirovanja vegetacije čime se smanjuje infektivni potencijal prouzrokovača bakteriozne plamenjače.

Prisustvo invazivnih stenica u usevima i zasadima

Na terenu RC Knjaževac, registrovano je prisustvo dve invazivne vrste  stenica: zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

Pomenute stenice su polifagne štetočine, i trenutno se njihovo prisustvo registruje u usevima paprike, paradajza, boranije, kupusa, kao i u zasadima vinove loze i remotantnih sorti maline. Intenzitet prisustva stenica u pomenutim usevima/zasadima se razlikuje u zavisnosti od prethodno primenjivanih insekticida, usmerenih kako na suzbijanje stenica tako i na suzbijanje drugih štetočina.

Štete pričinjavaju i larve i odrasle jedinke sisanjem sokova iz nadzemnih biljnih delova. Stenice imaju usni aparat za bodenje i sisanje, sa rilicom koju zabadaju u biljno tkivo i tako dolazi do promene boje plodova, plodovi su deformisani, sitni, dehidrirani, gorkog ukusa što sve utiče na njihov kvalitet i tržišnu vrednost.

Suzbijanje zelene (povrtne) stenice i braon mramoraste stenice je veoma otežano, pre svega jer su izrazito mobilne vrste, jer imaju sposobnost kamuflaže i sakrivanja na nepristupačnim mestima. Takođe, preferiraju plodove u zrenju, te njihovo prisustvo u ovim fazama razvoja biljaka otežava primenu hemijskih mera zaštite jer je zbog blizine berbe nemoguće ispoštovati karencu primenjenih insekticida.

U ovom momentu se ne preporučuje primena insekticida sa ciljem suzbijanja pomenutih štetočina s obzirom da je u najvećem broju useva/zasada berba u toku ili se očekuje u narednim danima. Na manjim proizvodnim površinama, naročito povrtarskih useva, u cilju smanjenja njihove brojnosti, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje i uništavanje jajnih legala, larvi i odraslih jedinki.

Prisustvo šljivinih osa u zasadima šljiva

Na području delovonja RC Knjaževac, zasadi šljive  se u zavisnosti od sorte i lokaliteta, nalaze u fenofazama od početak cvetanja: oko 10% cvetova otvoreno do puno cvetanje: najmanje 50% cvetova otvoreno, prve latice opadaju  (BBCH 61-65).

Na lepljivim klopkama  postavljenim u zasadu šljive,  na likalitetu Grezna, registruju se ulovi odraslih jedinki crne šljivine ose (Hoplocampa minuta) i žute šljivine ose (Hoplocampa flava).

Šljivine ose imaju jednu generaciju godišnje. U toku cvetanja ženke ovih štetočina polažu jaja u čašične listiće cvetova. Larve se ubušuju u tek zametnute plodove, usled čega dolazi do njihovog opadanja. Hemijske mere zaštite se sprovode u periodu piljenja gusenica, pre nego što se ubuše  u plodove, u fazi precvetavanja šljive.

 

Primena insekticida u fazama cvetanja je zabranjena!

 

RC Knjaževac nastavlja sa praćenjem šljivinih osa i na vreme će signaliziraće pravo vreme za tretman.

Tabla za pisanje i objavljivanje priloga!
Da bi napisali novi prilog , kliknite na Create a Post pod Upravljanje prilozima, sa desne strane.

Šta je prilog?

Prilog je tekst koji piše koordinator a odnosi se na monitoring štetnih organizama koji sprovodi po Programu za svoj region.

Prilozi se prikazuju u obrnutom hronološkom redu (najnoviji prilog prvi). Čitaocu priloga može se omogućiti da napiše komentar na pročitani prilog na koji zatim autor pročitanog priloga može da odgovori.

Za razliku od preporuka, koordinator u prilogu saopštava informacije o monitoringu štetnih organizama bez obzira što iz njih ne proizilazi akcija koju čitalac treba da preduzme. 

Poželjno je da prilog bude opremljen fotografijama i obrazloženjima koja proizilaze iz terenskih rezultata.

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima