21.5.2013
Na teritoriji RC Sremska Mitrovica sakupljanjem opalog lišća na terenu i pregledom istih ustanovljena je dozrelost od 100% i ispražnjenost od 84 %.
|
Datum pregleda |
% dozrelosti peritecija |
% ispražnjenosti peritecija |
|
21.02. |
/ |
/ |
|
27.02. |
3,6 |
/ |
|
07.03. |
12,3 |
/ |
|
13.03. |
31,1 |
/ |
|
27.03. |
46,25 |
/ |
|
03.04. |
49,47 |
/ |
|
11.04 |
70.80 |
/ |
|
18.04. |
85,7 |
1,20 |
|
26.04. |
93,12 |
10,07 |
|
03.05. |
95,3 |
17,3 |
|
10.05. |
99,o |
42 |
|
15.05 |
99,3 |
66 |
|
21.05. |
100 |
84 | 15.5.2013Sakupljanjem lišća 14.05. posle obilnijih padavina i pregledom dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija u laboratoriji,dobili smo sledeće rezultate.
|
Datum pregleda |
% dozrelosti peritecija |
% ispražnjenosti peritecija |
|
21.02. |
/ |
/ |
|
27.02. |
3,6 |
/ |
|
07.03. |
12,3 |
/ |
|
13.03. |
31,1 |
/ |
|
27.03. |
46,25 |
/ |
|
03.04. |
49,47 |
/ |
|
11.04 |
70.80 |
/ |
|
18.04. |
85,7 |
1,20 |
|
26.04. |
93,12 |
10,07 |
|
03.05. |
95,3 |
17,3 |
|
10.05. |
99,o |
42 |
|
15.05 |
99,3 |
66 |
Pri pregledu ustanovili smo veoma visok stepen dozrelosti peritecija,pri čemu ni jednu periteciju nismo imali u kategoriji nižoj od K-4 a procenat ispražnjenosti je za 5 dana veći od 20%.
9.5.2013Na osmatračkom mestu Laćarak 09.05.2013 na svetlosnoj lampi ulovljen je prvi imago Ostrinia nubilalis.
Imago se pojavio na 212,94 DD.
Na ostalim lokalitetima praćenja pojave kukuruznog plamenca(Prhovo,Stara Pazova,Morović) ,nije došlo do pojave štetočine.
3.5.2013Na teritoriji RC Sremska Mitrovica 03.05.sakupljeno je lišće i vršeno izdvajanje i pregledanje dozrelosti i ispražnjenosti peritecija.
Utvrđeno je neznatno veći procenat dozrelosti u odnosu na predhodnu nedelju,verovatno kao posledica visokih temperatura i nedostatka vlaženja lista.
|
Datum pregleda |
% dozrelosti peritecija |
% ispražnjenosti peritecija |
|
21.02. |
/ |
/ |
|
27.02. |
3,6 |
/ |
|
07.03. |
12,3 |
/ |
|
13.03. |
31,1 |
/ |
|
27.03. |
46,25 |
/ |
|
03.04. |
49,47 |
/ |
|
11.04 |
70.80 |
/ |
|
18.04. |
85,7 |
1,20 |
|
26.04. |
93,12 |
10,07 |
|
03.05. |
95,3 |
17,5 |
23.4.2013
Gljiva prezimljava u opalom lišću u peritecijama koje se formiraju u jesen i nastaju kao posledica oplodnje između askogonije i anteridije.
U proleće porastom temperature,dolazi do sazrevanja peritecije koje je najčešće povezano sa fenofazom pucanja pupoljaka ali nije pravilo.
Peritecije su ispunjene askusima ,može ih biti od 50-100 u jednoj periteciji.
U jednom askusu formira se uvek 8 askospora koje su sastavljene od dve ćelije različite veličine ,pri čemu je gornja ćelija kraća i šira od donje pri čemu podsećaju na žir.
Proces formiranja peritecija ,askusa i askospora je saprofitna faza koja nastaje u jesen i odigrava se u opalom lišću a završava se klijanjem askospora i ostvarenjem infekcije na mladom listu gde se odvija parazitna faza.
Pod uticajem temperature i vlažnosti lista askospora klija,razvija se micelija (između kutikule i epidermisa lista)sa velikim brojem konidija.
Konidije vrše pritisak na epidermis koji puca one se oslobađaju i vrše sekundarne zaraze u toku vegetacije.
početak formiranja askospora
Dinamika dozrevanja askospora u RC Sremska Mitrovica
|
Datum pregleda |
% dozrelosti peritecija |
% ispražnjenosti peritecija |
|
21.02. |
/ |
/ |
|
27.02. |
3,6 |
/ |
|
07.03. |
12,3 |
/ |
|
13.03. |
31,1 |
/ |
|
27.03. |
46,25 |
/ |
|
03.04. |
49,47 |
/ |
|
11.04 |
70.80 |
/ |
|
18.04. |
85,7 |
1,20 |
Bakteriozna plamenjača,najveće štete pravi na dunji,krušci,jabuci,mušmuli mada parazitira i mnoge druge povrtarske,šumske biljke,cveće...
Simptomi se javljaju na svim biljnim delovima i to najpre u delovima sa većim sadržajem vode u međućelijskim prostorima.Mlađi biljni delovi su osetljiviji od starijih.
Što se tiče pojedinih organa,najosetljiviji je cvet za ostvarenje infekcije nije potrebna ozleda cveta,tako da je fenofaza cvetanja najosetljivija na razvoj infekcije.
Bakterija dospevši na žig nekutiniziranog dela tučka,naseljava međućelijske prostore i širi se veoma brzo zaražavajući mladare,grane pa i čitava stabla.
Mladari su najosetljiviji u fazi intenzivnog porasta kad počne odrvenjavanje oni su otporniji.
Plodovi od momenta prelaza u fazi zrelosti postaju otporniji.
Za infekciju ploda i mladara potrebne su ulazne rane.
Osnovni izvori primarne zaraze su obolele voćke iz predhodne godine sa rak-ranama iz kojih curi bakterijski eksudat koji se prenosi letom insekata u toku cvetanja.
Bolest se prenosi i kišom,vetrom,pticama,alatom i oruđem.
Sekundarne infekcije se ostvaruju tokom cele vegetacije.
Najintenzivniji razvoj bakterije odvija se na temperaturama od 18-25 stepeni C.Mada se infekcije dešavaju i na nižim temperaturama(13 stepeni).
Kiša i povoljna temperatura u toku cvetanja su idealni uslovi za ostvarenje zaraze.
Tokom cele vegetacije može se ostvariti zaraza,naročito ako imamo povrede biljnih tkiva vetrom,gradom,insektima ili na drugi način stvaranjem mehaničkih povreda.
Mere zaštite
- Sadnja zdravog sadnog materijala
- Odabir terena za sadnju -izbegavati terene sa visokim sadržajem podzemnih voda.
- Izbor otpornijih sorata,podloga i posrednika
- Uklanjanje vodopija i izdanaka iz korena u toku zimskog mirovanja vegetacije
- Uklanjanje zaraženih biljnih delova dezinfikovanim priborom i alatom i to najmanje 30 cm ispod vidljivih simptoma bolesti
- Posle zimske rezidbe voćnjak dezinfikovati preparatima na bazi bakra
- Suzbijati vektore prenosioce bolesti
- Posle olujne kiše i grada najduže nakon 24 sata ,oprskati voćnjak bakarnim preparatom
24.7.2012
Praćenjem leta kukuruznog plamenca svetlosnom lampom na osmatračkom mestu Laćarak. 10.07. zabeležen je prvi ulov druge generacije (14 imaga).
11.07. 26 imaga
13.07. 83 imaga
14.07. 187 imaga, da bi 22.07. ulov bio 720 imaga.
Vizuelnim pregledom sto biljaka useva kukuruza i brojanjem jajnih legala na lokalitetu Laćarak indeks napada je 8,25 dok je istog dana na lokalitetu Kukujevci indeks napada 2. Uočena su sveže položena jajna legla (slika 2) i jaja koja su pred piljenjem (Slika 1).
Preporučuje se proizvođačima semenskog kukuruza i paprike da izvrše tretman insekticidima preparatom na bazi a.m. indoksakarb Avaunt 15 SC 0,20 do 0,25 litara po hektaru
21.7.2012
Pamukova sovica je izrazito polifagna štetočina (250 gajenih biljaka). Kod nas je najštetnija na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, soji. Može načiniti velike gubitke na generativnim organima.
Na lokalitetu Laćarak, u usevu soje, gde je prvi ulov pamukove sovice u feromonskoj klopci zabeležen 02.07. (Slika 1), vizuelnim pregledom uočena su prva položena jaja (Slika 2 i 3) u indeksu napada od 0,75%. Jaja se nalaze položena na lice lista i uglavnom pojedinačno. Sveže položena jaja su bele boje, dok osušena jaja, kao i pred piljenje, dobijaju sivosmeđu boju.
Slika 1
%20na%20listu%20soje_jpg.jpg) %20pod%20uvećanjem_jpg.jpg)
Slika 2 Slika 3
Zbog male brojnosti položenih jaja u ovom momentu ne preporučujemo tretman. Preporuka proizvođačima, pre svega povrća, je da redovno obilaze svoje useve. Ukoliko se uoči značajnije prisustvo jaja, primeniti insekticid ovicidno-larvicidnog delovanja: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,14-0,20 l/ha. 4.7.2012
Na teritoriji RC Sremska Mitrovica, opština Šid, uočena je sporadična pojava truleži korena šećerne repe. Kod obolelih biljaka šećerne repe dolazi do uvenuća i propadanja lišća (slika 1). Manja ili veća površina tkiva obolelog korena je nekrotićna i mrke boje (slika 2). Laboratorijskom analizom potvrđeno je da se radi o mrkoj truleži korena šećerne repe prouzrokovane od strane fitopatogene gljive Rhizoctonia solani (Slika 3).
Simptomi mrke truleži na parceli
velika slika
Simptomi mrke truleži na korenu
velika slika
Tipičan izgled micelije Rhizoctonia sp.
velika slika 28.6.2012
Na teritoriji RC Sremska Mitrovica, lokalitet Morović, prati se populacija staklokrilca Synanthedon myopaeformis pomoću feromonske klopke.Staklokrilac je štetočina čije ženke u grupicama polažu jaja, prethodno oštećenog debla ili grana jabuke, jaja se polažu u grupama a ispiljene larve ulaze u deblo i hraneci se sokovima iscrpljuje stablo. Narocito je štetna na mladim biljkama. Prvi ulov na klopci bio je 11.05.(12 imaga), sledi povećanje brojnosti štetočine narednih nekoliko dana a zatim zbog nižih temperatura dolazi do pada brojnosti na feromonskim klopkama gde su dnevni ulovi od 0 do 5 imaga. U periodu od 08.06. do 27.06. dolazi do značajnog povećanja broja ulovljenih imaga čija se brojnost krece od 14 do 32.
|
|
|
|
|