Skip to main content

Užice

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Užice
Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na području rada RC Užice usevi ozimog ječma se, u zavisnosti od rokova setve i lokaliteta,  nalaze u različitim fazama bokorenja, od vidljivo prvo do peto sekundarno stablo (BBCH 21-25).


Vizuelnim pregledom useva na punktu Visibaba nisu uočeni simptomi biljnih bolesti. Na punktu Sevojno registrovano je prisusustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 2% biljaka. Na oba punkta tokom vizuelnim pregleda nisu uočene  aktivne rupe od glodara, kao ni prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae).

Na pomenutim punktovima nisu uočene štete od izmrzavanja, ali se na području Zlatiborskog okruga, naročito na parcelama ječma koji je posejan u optimalnim rokovima setve, mogu uočiti štete od mraza u vidu sušenja lisne mase. Ovi simptomi su posledica niskih temperatura koje su registrovane na automatskim meteorološkim stanicama u periodu od 11.2.  do 19.2. Tokom navedenog perioda, na pojedinim lokalitetima, registrovane su minimelne temperaure od -10°C.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimog ječma.
Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području rada RC Užice usevi ozime pšenice se, zavisno od rokova setve i lokaliteta,  nalaze u različitim fazama bokorenja, od vidljivo prvo do četvrto sekundarno stablo (BBCH 21-24).


Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice, na pojedinim lokalitetima (na slici punkt Sevojno) se mogu uočiti oštećenja u vidu sušenja lisne mase i promene boje listova. Ova pojava je posledica izmrzavanja biljnog tkiva usled delovanja niskih temperatura. U periodu od 11.2. do 19.2. jutarnje temperature vazduha su konstanstno bile u minusu, najniža temperatura je izmerena 16.2. od – 12,9°C (punkt Milićevo selo). Izmrzavanje se javlja sporadično, i to na manjim delovima zasejanih parcela gde je postojao negativan uticaj mikroklimata.
Takođe, vizuelnim pregledima useva nije uočeno prisustvo simptoma biljnih bolesti niti štetnih insekata, lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae).

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Priprema za rezidbu i hemijske mere zaštite u malinjacima u regionu Užica

Na teritoriji rada RC Užice zasadi maline se, u zavisnosti od nadmorske visine i ekspozicije terena, nalaze u fazama razvoja od mirovanje do glavni pupoljak počinje da raste (BBCH 00-03).

U prethodnih 7 dana, prema podacima sa automatskih meteoroloških stanica,  na većini lokaliteta u regionu Užica, srednja dnevna temperatura se kretala u proseku od  5-7 oC, a na pojedinim lokalitetima je maksimalna dnevna temperatura bila iznad 20 oC. Ovakve vremenske prilike su na nižim nadmorskim visinama i južnim ekspozicijama zasada uticale na ranije kretanje vegetacije u zasadima maline.

S obzirom da je kretanje pupoljaka veoma neujednačeno, čak i na istim izdancima, preporuka proizvođačima je da sačekaju sa agrotehničkim merama vezivanja i uklanjanja starih izdanaka. Rana rezidba i vezivanje često dovode do grešaka u izboru izdanaka, pri čemu se ostavljaju promrzli ili suvi izdanci, koji se na početku vegetacije teško uočavaju. Rezidbu treba obaviti kada je diferencijacija vitalnosti pupoljaka jasna, kako bi se ostavili izdanci što boljeg kvaliteta.


Takođe, vizuelnim pregledom pupoljaka malina nije utvrđena aktivnost eriofidne grinje lista maline (Phylocoptes gracilis). Donji prag za početak aktivnosti prezimljujuće ženke je srednja dnevna temperatura od 11 oC, a početak polaganja jaja se očekuje pri temperaturi od 25 oC.


RC Užice nastavlja sa praćenjem faza razvoja zasada malina i objaviće blagovremeno preporuku, kako za agrotehničke, tako i za hemijske mere zaštite.

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na području rada RC Užice usevi ozimog ječma se, u zavisnoti od lokaliteta i vremena setve, nalaze u fazi od 8 do 9 listova razvijeno (BBCH 18-19) do različitih faza bokorenja (BBCH 22-24).

Vizuelnim pregledima useva, na lokalitetu Visibaba, nije registrovano prisustvo simptoma bolesti, dok je na lokalitetu Sevojno registrovano prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 2% biljaka.

Ni na jednom  lokalitetu nije uočeno  prisustvo štetnih insekata, niti aktivnih rupa od glodara.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimog ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području rada RC Užice usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve, nalaze u fazi od 5 do 7 listova razvijeno (BBCH 15-17) do različitih faza bokorenja (BBCH 21-22).

Vizuelnim pregledima useva, na lokalitetima Sevojno i Visibaba, nije registrovano prisustvo simptoma bolesti, kao ni prisustvo štetnih insekata.

Na oba punkta je registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara. Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela i ukoliko se registruje prisustvo glodara iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu) primena registrovanih gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka treba zatrpati rupe, kako ne bi došlo do trovanja ptica, divljači i domaćih životinja.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Zdravstveno stanje ozimog ječma
Na području rada RC Užice usevi  ozimog ječma se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi od dva do četiri razvijena lista (BBCH 12-14).
 

Obilaskom parcela i vizuelnim pregledom useva ozimog ječma registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) na do 2% biljaka. Niske temperature, uz prisustvo mraza, u prethodnom periodu,  dovele su do smanjenja brojnosti ovih štetočina. Vremenske prilike koje se prognoziraju u narednom periodu nepovoljno će uticati na dalji razvoj i širenje navedenih štetočina.

Vizuelnim pregledom useva nisu uočeni simptomi bolesti, niti aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak useva ozimog ječma i ukoliko se registruje brojnost glodara koja prelazi prag štetnosti (10 do 50 aktivnh rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu) primena neki od registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka, postavljanjem istih u rupe. Nakon njihove primene, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja ptica, divljači i domaćih životinja.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.
Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području rada RC Užice usevi ozime pšenice se, u zavisnosti  od vremena setve, nalaze u fazi dva do tri lista razvijeno (BBCH 12-14).


Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae)  na do 2% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno. Hladno vreme sa pojavom mrazeva uticalo je na smanjenje populacije lisnih vaši i cikada, a kako se i u narednom periodu prognoziraju slični vremenski uslovi, dalji razvoj i širenje ovih štetočina biće usporeno.


Prilikom vizuelnih pregleda useva nisu uočeni simptomi  bolesti.

Obilaskom parcela pšenice uočeno je prisustvo aktivnih rupa glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis). Ovi glodari su polifagne štetočine koje se hrane zrnevljem, klijalim semenom, zelenim nadzemnim i podzemnim delovima biljaka.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučje vizuelni pregled parcela. Ukoliko se registruje prisustvo glodara iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu), preporučuje se primena registrovanih gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka treba zatrpati rupe, kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.
Prisustvo simptoma oboljenja koje prouzrokuje gljiva Taphrina insititiae na šljivi

Na području Zlatiborkog okruga, vizuelnim pregledima zasada šljive, na lokalitetima Tripkova, Šljivovica i Stapari, uočeni su simptomi gljivičnog oboljenja čiji je prouzrokovač Taphrina insititiae. Simptomi su registrovani u zasadima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji.

Ovaj parazit izaziva specifične poremećaje u morfogenezi zaraženih organa. Kod obolelih mladara dolazi do povećanja deobe ćelija i ovakvi mladari brže debljaju i nenormalno se granaju, stvarajući žbunaste, gnezdaste tvorevine. U  narodu je ovaj simptom  poznat kao  „veštičije metle“. Lišće u veštičijim metlama je svetlo zelene boje i deformisano. Postepeno, lišće gubi svoje zelenilo, a na naličju se krajem proleća obrazuje beličasta navlaka od askusa, spora gljive. Nakon toga lišće izumire i u toku leta veštičije metle ostaju ogoljene.

Micelija patogena zaražava pupoljak iz koga se razvija izdanak abnormalnog izgleda. Zaraza je sistemična i sva tkiva nove grane su zaražena. Iz grane, micelija prelazi na lišće na čijem naličju se formiraju askusi sa askosporama, koje omogućavaju nove zaraze pupoljaka iz kojih će se razviti veštičije metle.

U cilju zaštite zasada od ovog patogena preporučuju se hemijske mere zaštitite nekim od registrovanih preparata na bazi bakra u jesen, kada opadne najmanje 70% lisne mase i u proleće pre kretanja vegetacije.
Ukoliko je došlo do infekcije,  treba da se uklone svi zaraženi delovi, pre nego što gljiva formira reproduktivne organe. Formirane veštičje metle treba uklanjati odsecanjem najmanje 25 cm zdravog tkiva od mesta zaraze. Nakon rezidbe obolele zaražene biljne delove treba izneti iz zasada i uništiti.

Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata)

Na području Zlatiborskog okruga, vizuelnim  pregledom malinjaka na više lokaliteta je uočeno prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata), kako na starim lastarima, tako i na jednogodišnjim, koji se ostavljaju za rod u narednoj godini.

 

Ovaj patogen je jedan od ekonomski najznačajnijih u proizvodnji maline u našoj zemlji. Prezimljava u formi micelije, peritecija, piknida na jednogodišnjim i starim izdancima. Tokom proleća, u vlažnim uslovima, gljiva stvara askospore i konidije koje vrše primarnu zarazu. Prvi simptomi se uočavaju krajem juna i tokom jula meseca.
Zaraza mladih izdanaka počinje sa ivica lista i širi se ka glavnom nervu. Zaraženi deo između nerava nekrotira u vidu latiničnog slova  “V“, sa mrkožutim obodom lista. Ovakvo lišće se najčešće prevremeno osuši. Kroz lisnu dršku patogen dospeva do izdanka, gde inficira koru oko pupoljaka, a kasnije i cele izdanke. Na izdancima se javljaju tamne, ljubičaste pege koje se postepeno šire i prelaze u mrku boju, dužine  3-5 cm.
Sekundarna infekcija nastupa nešto kasnije, izazivajući pucanje epidermisa nodusa, zbog čega dolazi do pojave uzdužnih smeđih brazdi (pukotina). Tokom zime pege dobijaju srebrnastu boju (izbeljivanje izdanaka). Na pegama se uočavaju crne tačkice, piknidi. Jače oštećeni izdanci vrlo često izmrzavaju. Ostali zaraženi izdanci na proleće ili uopšte ne kreću ili se iz njihoviih retkih pupoljaka razvijaju slabe rodne grančice koje donose male količine sitnih i mekanih plodova.

U mere zaštite malinjaka od ovog patogena spadaju:

-izbor oceditih terena za sadnju, zdrav sadni materijal
-redovno uništavanje korova
-uklanjanje prvih serija mladih izdanaka u periodu kada je intenzitet zaraze najveći
-proređivanje izdanaka koji se ostavljaju za narednu godinu
-orezivanje, iznošenje i spaljivanje izdanaka koji su doneli rod odmah nakon berbe
-hemijska zaštita (primena registrovanih fungicida počinje pre kretanja vegetacije i vrši se tokom cele vegetacije u zavisnosti od povoljnosti uslova za ostvarenje inefekcije, u cilju smanjenja infektivnog potencijala, preporuka je da se u jesenjem periodu izvrši zaštita preparatima na bazi bakra).

Bakteriozno izumiranje trešnje - Pseudomonas syringae pv. syringae

Na području rada RC Užice, na lokalitetu Sevojno, obilaskom zasada trešnje uočeni su simptomi koji upućuju na zarazu prouzrokovačem bakterioznog izumiranja koštičavih voćaka (Pseudomonas syringae pv.syringae) na pojedinim stablima.


Ova bakterija može da prezimi unutar zaraženog biljnog tkiva (endofitno) i na površini tkiva (epifitno), ili na korovima i drugim biljkama. Infekcija se ostvaruje tokom jeseni ili u ranu zimu. Osetljivija su stabla koja su pretrpela povrede od izmrzavanja, grada, insekata, orezivanja, oslabljena napadom fitopatogenih gljiva. Bakterija prodire u grane, u jesen se obrazuju rak rane, čiji se razvoj nastavlja intenzivno s početkom vegetacije (razvoju pogoduje prohladno i vlažno proleće), a zaustavlja se tokom leta na visokim temperaturama.
Simptomi su najuočljiviji na kori grana i letorasta, koja se vremenom suši i puca, pri čemu nastaju rak-rane često praćene isticanjem smole. Prstenasto obuhvaćeni letorasti zaostaju u porastu i izumiru.
Pupoljci bivaju zaraženi direktno ili sistemičnim širenjem bakterija iz okolnih rak-rana. Takvi pupoljci, bilo lisni li cvetni, se ne otvaraju, suše se i izumiru. Na listu se javljaju vodenaste pege, koje kasnije potamne, nekrotiraju, tkivo unutar njih ispada i list ostaje šupljikast. Ukoliko je zaražen plod, prvo se pojave tamno-zelene, vlažne pege koje kasnije postaju mrke, nekrotiraju i mogu zahvatiti veći deo površine ploda.
Strategija zaštite od ovog patogena zasniva se na preventivnim merama kontole parazita:

-korišćenje zdravog sadnog materijala, sadnja manje osetljivih sorti
-uklanjanje korovskih biljaka kao potencijalnih izvora zaraze
-iz zasada ukloniti i spaliti zaražena stabla i grane
-prolećnu rezidbu obaviti što kasnije u periodu mirovanja (mart-april)
-obavezna definfekcija alata za rezidbu
-pravilan izbor parcele, izbalansirano đubrenje, zaštita od mraza tokom jake zime.

U hemijske mere zaštite spada jesenji tretman bakarnim preparatima u cilju smanjenja epifitne populacije bakterija, sprečavanja zaraze kroz lisne ožiljke i smanjenja inokuluma u rak-ranama.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima