Skip to main content

Užice

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Užice
Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području rada RC Užice, zasadi jabuke se nalaze u fazi razvoja od: napredovanje zrenja, povećanje intenziteta boje karakteristične za kultivar do plodovi zreli za berbu (BBCH 85-87).

Vizuelnim pregledom zasada jabuka na lokalitetima Mirosaljci i Arilje, u pojedinim zasadima, uočeni su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

Oboleli mladari se suše, lišće postaje mrko, crno, ali ne opada, tako da krošnja izgleda kao spaljena. Vrhovi mladara se povijaju na dole, dobijajući oblik “pastirskog štapa“, što je karakterističan simptom ove bolesti. Ukoliko se zaraza proširi na deblje grane i stablo, dolazi do nabiranja i pucanja kore, stvaraju se rak rane iz kojih curi bakterijski eksudat koji služi daljem širenju bolesti. Simptomi bakteriozne plamenjače se mogu javiti i na cvetu i plodu.

Proizvođačima se preporučuje obilazak i pregled voćnjaka obzirom da štete od ove bakterioze mogu biti velike. Kako bi se uklonili izvori infekcije, odnosno dalje širenje ove bolesti, ukoliko se uoče simptomi treba preduzeti sledeće mere koje treba sprovesti po toplom i suvom vremenu bez vetra:

- rezidbom treba ukloniti zaražene delove odsecanjem i dela zdravog tkiva najmanje 30 cm kod jabuke i 50 cm kod kruške od mesta zaraze.
-zaražene delove treba izneti van zasada i spaliti.
-nakon svake rezidbe treba dezinfikovati korišćen pribor i alat 70% rastvorom etanola ili 10% rastvorom natrijum hipohlorita.
-posle sedam dana treba srovesti kontrolni pregled na prisustvo simptoma i ponoviti postupak ukoliko se registruju simptomi.

- nakon rezidbe treba dezinfikovati mesta preseka i povreda preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama (1%).

Šupljikavost lista trešnje - Stigmina carpophilla

Na području rada RC Užice, obilaskom  zasada trešnje na lokalitetu Sevojno uočeno je prisustvo simptoma šupljikvosti lista (Stigmina carpophilla). Reč je o zasadu gde nisu primenjene adekvatne mere zaštite.


Osim trešnje, ovaj patogen pričinjava štete i na drugom koštičavom voću: breskvi, višnji, kajsiji i drugi. Prezimljava u vidu spora u rak ranama na grančicama, i u zaraženim pupoljcima. Hladno i vlažno vreme tokom proleća i leta pogodije razvoju i širenju ovog patogena. Simptomi se mogu javiti na lišću, plodovima i mladarima.
Na lišću se javljaju sitne, okrugle, crvenkaste pege oivičene tamnijom linijom i hlorotičnim oreolom. Pege se kasnije šire, postaju mrke, tkivo u sredini nekrotira i ispada, pa lišće postaje šupljikavo. Pri jačim infekcijama listova ili lisnih drški dolazi do prerane defolijacije, dok se pri kasnim zarazama javljaju samo pege bez rešetavosti lista.
Na mladarima, najčešće u blizini pupoljaka se javljaju pege ispod kojih tkivo kore nekrotira obrazujući vremenom rak rane iz kojih curi smolotočina. Zaraženi mladari zaostaju u porastu i suše se.
Na plodovima se javljaju različiti simptomi, zavisno od vrste voćaka, a zaraženi plodovi gube na težini, kvalitetu i tržišnoj  vrednosti.

U cilju suzbijanja ovog patogena sprovode se mehaničke mere zaštite koje podrazumevaju uklanjanje i uništavanje zaraženih mladara i grana rezidbom. Pored mehaničkih mera sprovode se i hemijske mere zaštite tretiranjem zasada bakarnim preparatima u jesen po opadanju lišča i proleće uoči bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije nakon precvetavanja, za suzbijanje ovog patogena koriste se fungicidi na bazi aktivnih materija ciram, kaptan i mankozeb.

Mere kontrole krompirovog moljca

Na području rada RC Užice, krompir ranih sorti je povađen, a na parcelama sa kasnim sortimentom, zavisno od vremena sadnje i lokaliteta, krompir se nalazi u različitim fazama sušenja cime.

 


Na feromonskim klopkama, na nižim nadmorskim visinama, lokalitet Pilatovići, beleže se pojedinačni ulovi odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella), dok je u poslednjih nekoliko dana registrovana povećana brojnost ulova na lokalitetu Lunovo selo. Na višim lokalitetima (Varda) i dalje se ne registruju ulovi ove štetočine.

Dosadašnja registrovana brojnost moljca na feromonskim klopkama na našem području ne predstavlja visok rizik za proizvodnju krompira, ali se svakako u cilju zaštite krtola od oštećenja preporučuju preventivne mere kontrole pomenute štetočine:

 -na parcelama gde je cima suva vađenje krtola i sklanjanje sa parcela u što kraćem roku

 -obezbediti kontrolisane uslove u skladištima, temperaturu treba održavati ispod 10°C, a otvore skladišta treba zatvoriti gustim mrežama

 -na parcelama gde cima nije uginula i gde je zemljište suvo i nije kompaktno, preporučuje se redovno navodnjavanje kako bi se održala kompaktnost zemljišta radi sprečavanja stvaranja pukotina, a samim tim i prodor ženki moljca kroz pukotine i polaganje jaja na krtole.

Kila kupusa (Plasmidiophora brassicae)

Na području rada RC Užice, vizuelnim pregledom parcela kupusa na punktu Pilatovići, uočeno je prisustvo oboljenja kile kupusa koju prouzrokuje gljiva Plasmodiophora brassicae, na usevu koji je namenjen za jesenju proizvodnju.

Ukoliko dođe do infekcije ovim patogenom u ranim fazama razvoja biljaka, biljke zaostaju u porastu, listovi su hlorotični i žuti i često zaražene biljke propadaju i javljaju se ogoljena mesta na parceli. Na korenu se formiraju zadebljanja, guke nepravilnih oblika, te ne dolazi do snabdevanja nadzemnog dela biljke vodom i hranljivim materijama. Biljke zaražene u kasnijm fazama razvoja ili ne formiraju glavicu ili ona ostaje sitna i meka.

U korenu zaraženih biljaka se formiraju trajne spore koje dospevaju u zemljište raspadanjem tkiva gde ovaj patogen i prezimljava.

Suzbijanje ove bolesti je dosta teško i zahteva sprovođenje više ratličitih mera kontrole. Najvažnija mera zaštite je plodored jer trajne spore dugo zadržavaju vitalnost u zemljištu, pa se na zaraženim parcelama ne preporučuje gajenje kupusa 7 godina.

Pored plodoreda treba koristiti zdrav rasad, parcele sa dobrom drenažom i slabo alkalnom reakcijom. Jedna od mera kontrole je i hemijska dezinfekcija zemljišta pre sadnje, kao i dezinfekcija samog rasada.

Ukoliko se uoči prisustvo zaraženih biljaka na parceli preporučuje se njihovo uklanjanje i uištavanje.

Grinja šiškarica u šljivama

Na području rada RC Užice, vizuelnim pregledom više zasada šljive na lokalitetu Tripkova, uočeni su simptomi erinoznog oštećenja listova od grinje šiškarice (Eriophyes similis).
Radi se o zasadima  gde nisu primenjene adekvatne mere zaštite, a simptomi su registrovani  na do 10%  stabala.

Eriophyes similis prezimljava u stadijumu imaga u pukotinama kore na grančicama i u pupoljcima šljive. U aprilu odlaze na pupoljke ili tek otvorene listove. Hrane se na naličju listova gde se ubrzo pojavljuju tamne pege, a nakon toga se obrazuju zadebljanja ili gale u obliku trnića.
Na jednom listu se može naći i do 40 gala, čime se remeti fotosinteza, transpiracija i smanjuje asimilaciona površina lista. Štete se ogledaju u smanjenoj rodnosti i kvalitetu šljive, a takođe se obrazuje manje cvetnih i lisnih pupoljaka za narednu godinu, što vremenom utiče na smanjenje rodnosti.

Grinja šiškarica ima dve, ređe tri generacije godišnje. Druga generacija se javlja u toku juna, a gale se mogu videti od proleća do jeseni.
Suzbijanje ove grinje vrši se uspešno zimskim prskanjem i primenom akaricida  u toku vegetacije (preparati na bazi aktivne materije abamektin).
Cikada Reptalus Panzeri

Na području rada RC Užice, na lokalitetu Požega, vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri. Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme, koja prouzrokuje bolest  crvenilo kukuruza.  

Reptalus panzeri ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice ili divljeg sirka. Imago se pojavljuje sredinom juna i prelazi na biljke kukuruza  gde se hrani floemskim sokovima, u polju je prisutan  do početka avgusta. Odrasle jedinke polažu jaja na koren kukuruza, i na taj način ga inficiraju.
Prvi simptomi se uočavaju krajem jula, na listu, u vidu crvenila glavnog lisnog nerva. Vremenom se crvena boja širi i na ostatak lista, a simtomi se javljaju i na stablu i komušini, klip je slabije razvijen, zrna smežurana. BIljke vremenom venu i uginjavaju, naročito ukoliko u periodu mlečno-voštane zrelosti nastupi sušni period sa visokim temperaturama.
Setvom ozime pšenice nakon kukuruza larve koje su prisutne nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.


U kontroli crvenila kukuruza, primena insekticida se ne preporučuje zbog fenofaze kukuruza u vreme pojave imaga. Osnovna mera borbe je plodored. Na parcelama gde je gajen kukuruz i gde su uočeni simptomi crvenila, nikako ne treba sejati pšenicu kako bi se prekinuo životni cikljus cikade i drastično smanjila njihova brojnost. Značajno je i suzbijanje korova  (divlji sirak, tatula, poponac) na i oko parcela, jer su oni takođe rezervoari fitoplazme.

Cikada Cicadetta montana complex u kupini

Na području rada RC Užice, lokalitet Sevojno, zasadi kupine se nalaze u fazi sazrevanja ploda, većina plodova je bele boje (BBCH 81).


Vizuelnim pregledom kupina na lokalitetu Sevojno, uočena su oštećenja u vidu zareza na kori mladara (na 3% biljaka), što ukazuje na prisustvo cikade  Cicadetta montana coplex. U zarezima su registrovana sveže položena jaja. Na jednoj grančici može biti i više zareza, usled čega dolazi do njihovog lomljenja i sušenja.
Proizvođačima se preporučuje vizuelni pregled zasada. Ukoliko se uoče oštećenja na rodnim grančicama preporučuje se njihovo odsecanje, uklanjanje i spaljivanje  u cilju redukovanja brojnosti cikade.
Hemijske mere se ne preporučuju zbog blizine berbe.

Azijska voćna mušica
Na području Zlatiborskog okruga zasadi malina se, u zavisnosti od lokaliteta i nadmorske visine, nalaze u fazi prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar do glavna berba: većina plodova obojena (BBCH 85-87).

 

U ovom periodu vrlo je važno vršiti redovan monitoring prisustva azijske voćne mušice
(Drozophila suzukii) u zasadima maline. Na osnovu dosadašnjeg monitoringa u sistemu Prognozno-izveštajne službe, na teritoriji rada RC Užice još uvek nije registrovan ulov ove štetočine. Pored vizuelnih pregleda, monitoring se vrši pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom i uzorkovanjem zrelih plodova.
D.suzukii može naneti značajne ekonomske štete i u našoj zemlji se nalazi na karantinskoj listi štetnih organizama. Osim maline, biljke domaćini su razno  jagodičasto i koštičavo voće, s tim što  preferiraju voće sa slabijom pokožicom ploda.
Ženka voćne mušice ima snažnu testerastu legalicu kojom probija pokožicu i polaže jaja u zdrave plodove. Larve se hrane unutar ploda, a zaraženi plodovi postaju mekani i brzo propadaju. Indirektne štete nastaju od sekundranih parazita (gljive i bakterije) koji naseljavaju infestirane plodove i prouzrokuju razne truleži.
Preporuka proizvođačima je da preduzmu  sve raspoložive  mere kontrole kako bi se smanjila brojnost ove štetočine u zasadima voća kod kojih je zrenje u toku ili se očekuje u narednom periodu (kupina , remotantne sorte maline, šljiva, grožđe..):

- Izlovljavanje odraslih jedinki uz pomoć klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog  vina i jabukovog sirćeta u odnosu 1:1 i nekoliko kapi deterženta)
- redovna berba kako bi se zreli plodovi brže sklanjali sa parcele, uz uklanjanje zaraženih i trulih plodova
- sanitarna kontrola gajbica i druge opreme za berbu kako se plodovi sa larvama ne bi transportom prenosili u različite regione
-održavanje ivica parcela , uklanjanje zove, divlje kupine i džanarike koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.
Lisne vaši u kukuruzu
Na području rada RC Užice, usevi kukuruza  u zavisnosti od roka setve se nalaze u fazi  5-8 listova razvijeno (BBCH 15-18).

Vizuelnim pregledom useva, uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae), pretežno pojedinačnih  krilatih jedinki , na oko 15% biljaka. S obzirom na izuzetno povoljne uslove za razvoj i razmnožavanje ovih štetočina tokom ove vegetacije, u narednom periodu se može očekivati povećanje procenta infestiranih biljaka.


Lisne vaši nanose direktne štete biljkama tako što se ishranjuju sisajući njihove sokove i time dovode do raznih deformacija biljnog tkiva, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa. Njihov negativan uticaj je i u tome što su prenosioci mnogobrojnih biljnih virusa. Jedan od njih je i virus mozaične kržljavosti kukuruza  (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).
Dvadesetak vrsta biljnih vaši sa prirodnih domaćina  (najčešće divlji sirak) , na neperzistentan način, prenose ovaj virus na usev kukuruza i gajenog sirka.

Kod kukururza se prvi simptomi  mogu javiti i u fazi 2-3 lista, u vidu hlorotičnih pega i crtica u osnovi najmlađeg lišća, koje se sa razvojem bolesti šire u trake i pruge, a često i cela biljka postaje hlorotična. Kod nekih hibrida javlja se crvena boja po obodu i nekroza tkiva. Zaražene biljke su kržljave, skraćenih internodija, kasne razvojne faze, a klip je manji i rehuljav.

U Srbiji se ovaj virus javlja svake godine, u većim ili manjim razmerama. Ekonomske štete mogu biti značajne, kako u smanjenju prinosa i kvaliteta zrna  tako i u lošijem kvalitetu lista kod silažnog kukuruza.

Mere suzbijanja ovog virusa su:
-gajenje manje osetljivih hibrida i linija
-zdravo seme, da bi se sprečilo unošenje virusa u područja gde ga nema
-prostorno odvojiti proizvodnju kukuruza i sirka
-rano uklanjanje bolesnih biljaka, naročito kod semenskih useva
-uništavanje korova koji su domaćini virusa, u usevu i oko njega (najznačajniji divlji sirak)
-suzbijanje lisnih vaši (ova mera ne sprečava zaraze zbog veoma brzog načina prenošenja virusa već samo smanjuje intenzite zaraze u uvsevima).
Fuzarioza klasa pšenice i ječma

Na području rada  RC Užice usevi ozime pšenice se nalaze u fazi rane do srednje mlečne zrelosti (BBCH 73-75), a usevi ozimog ječma u fazi kasne mlečne zrelosti (BBCH 75-77).

Vizuelnim pregledom useva na  lokalitetima   Visibaba i Zdravčići registrovani su simptomi  šturosti klasa pšenice i ječma (Fusarium graminearum). Procenat zaraženih klasova se kreće od 4 do 6%  kod pšenice, a kod ječma od 5 do 7%. Zaražena površina klasa se kreće od 1 do 50%.

 
 


 

Klasovi koji su zaraženi su slamasto  žuti usled nekroze, zrna su sitna i štura, nisu dobro nalivena, a primećuje se i karakteristična roze prevlaka na klasu.
Do infekcije može doći  tokom celog perioda razvoja klasa, a najveće štete nastaju ukoliko do infekcije dođe u fazi cvetanja. R
azvoju bolesti pogoduje vlažno vreme sa dosta padavina u periodu cvetanja.
Fuzarioza klasa dovodi do smanjenja prinosa, kvaliteta i klijavosti zrna, a pored  toga ova gljiva na zaraženim zrnima može da sintetiše mikotoksine koji su višestruko  
štetni, i po zdravlje ljudi i po zdtavlje životinja.
Trenutni procenti zaraze klasova ne ukazuju na problem prisustva mikotoksina u zrnu pšenice  i ječma preko zakonom dozvoljenih vrednosti.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima