Skip to main content

Užice

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Užice
Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata)

Na području Zlatiborskog okruga, vizuelnim  pregledom malinjaka na više lokaliteta je uočeno prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata), kako na starim lastarima, tako i na jednogodišnjim, koji se ostavljaju za rod u narednoj godini.

 

Ovaj patogen je jedan od ekonomski najznačajnijih u proizvodnji maline u našoj zemlji. Prezimljava u formi micelije, peritecija, piknida na jednogodišnjim i starim izdancima. Tokom proleća, u vlažnim uslovima, gljiva stvara askospore i konidije koje vrše primarnu zarazu. Prvi simptomi se uočavaju krajem juna i tokom jula meseca.
Zaraza mladih izdanaka počinje sa ivica lista i širi se ka glavnom nervu. Zaraženi deo između nerava nekrotira u vidu latiničnog slova  “V“, sa mrkožutim obodom lista. Ovakvo lišće se najčešće prevremeno osuši. Kroz lisnu dršku patogen dospeva do izdanka, gde inficira koru oko pupoljaka, a kasnije i cele izdanke. Na izdancima se javljaju tamne, ljubičaste pege koje se postepeno šire i prelaze u mrku boju, dužine  3-5 cm.
Sekundarna infekcija nastupa nešto kasnije, izazivajući pucanje epidermisa nodusa, zbog čega dolazi do pojave uzdužnih smeđih brazdi (pukotina). Tokom zime pege dobijaju srebrnastu boju (izbeljivanje izdanaka). Na pegama se uočavaju crne tačkice, piknidi. Jače oštećeni izdanci vrlo često izmrzavaju. Ostali zaraženi izdanci na proleće ili uopšte ne kreću ili se iz njihoviih retkih pupoljaka razvijaju slabe rodne grančice koje donose male količine sitnih i mekanih plodova.

U mere zaštite malinjaka od ovog patogena spadaju:

-izbor oceditih terena za sadnju, zdrav sadni materijal
-redovno uništavanje korova
-uklanjanje prvih serija mladih izdanaka u periodu kada je intenzitet zaraze najveći
-proređivanje izdanaka koji se ostavljaju za narednu godinu
-orezivanje, iznošenje i spaljivanje izdanaka koji su doneli rod odmah nakon berbe
-hemijska zaštita (primena registrovanih fungicida počinje pre kretanja vegetacije i vrši se tokom cele vegetacije u zavisnosti od povoljnosti uslova za ostvarenje inefekcije, u cilju smanjenja infektivnog potencijala, preporuka je da se u jesenjem periodu izvrši zaštita preparatima na bazi bakra).

Bakteriozno izumiranje trešnje - Pseudomonas syringae pv. syringae

Na području rada RC Užice, na lokalitetu Sevojno, obilaskom zasada trešnje uočeni su simptomi koji upućuju na zarazu prouzrokovačem bakterioznog izumiranja koštičavih voćaka (Pseudomonas syringae pv.syringae) na pojedinim stablima.


Ova bakterija može da prezimi unutar zaraženog biljnog tkiva (endofitno) i na površini tkiva (epifitno), ili na korovima i drugim biljkama. Infekcija se ostvaruje tokom jeseni ili u ranu zimu. Osetljivija su stabla koja su pretrpela povrede od izmrzavanja, grada, insekata, orezivanja, oslabljena napadom fitopatogenih gljiva. Bakterija prodire u grane, u jesen se obrazuju rak rane, čiji se razvoj nastavlja intenzivno s početkom vegetacije (razvoju pogoduje prohladno i vlažno proleće), a zaustavlja se tokom leta na visokim temperaturama.
Simptomi su najuočljiviji na kori grana i letorasta, koja se vremenom suši i puca, pri čemu nastaju rak-rane često praćene isticanjem smole. Prstenasto obuhvaćeni letorasti zaostaju u porastu i izumiru.
Pupoljci bivaju zaraženi direktno ili sistemičnim širenjem bakterija iz okolnih rak-rana. Takvi pupoljci, bilo lisni li cvetni, se ne otvaraju, suše se i izumiru. Na listu se javljaju vodenaste pege, koje kasnije potamne, nekrotiraju, tkivo unutar njih ispada i list ostaje šupljikast. Ukoliko je zaražen plod, prvo se pojave tamno-zelene, vlažne pege koje kasnije postaju mrke, nekrotiraju i mogu zahvatiti veći deo površine ploda.
Strategija zaštite od ovog patogena zasniva se na preventivnim merama kontole parazita:

-korišćenje zdravog sadnog materijala, sadnja manje osetljivih sorti
-uklanjanje korovskih biljaka kao potencijalnih izvora zaraze
-iz zasada ukloniti i spaliti zaražena stabla i grane
-prolećnu rezidbu obaviti što kasnije u periodu mirovanja (mart-april)
-obavezna definfekcija alata za rezidbu
-pravilan izbor parcele, izbalansirano đubrenje, zaštita od mraza tokom jake zime.

U hemijske mere zaštite spada jesenji tretman bakarnim preparatima u cilju smanjenja epifitne populacije bakterija, sprečavanja zaraze kroz lisne ožiljke i smanjenja inokuluma u rak-ranama.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice

Na području rada RC Užice pri kraju je setva ozime pšenice, tako da se usevi, u zavisnosti od roka setve, nalaze u fazi od klijanja i nicanja do tri razvijena lista (BBCH 7-13).



 

Monitoring ozime pšenice se vrši na dve lokacije, u opštini Požega na lokalitetu Visibaba i opštini Užice na lokalitetu Sevojno. Vizuelnim pregledom useva na lokalitetu Sevojno registrovano je prisustvo lisnih vaši  (Aphididae) na do 4% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno. Na lokalitetu Visibaba nije uočeno prisustvo štetočina, a ni na jednom lokalitetu nisu registrovani simptomi bolesti, niti prisustvo aktivnih rupa glodara.

Lisne vaši  i cikade nanose direktne štete usevima sisajući sokove biljaka, a  veoma su značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa.

S obzirom da se u usevima registruju niske brojnosti lisnih vaši i cikida i da su trenutni vremenski uslovi, niske temperature i pojava mraza, nepovoljni za razvoj i širenje ovih štetočina, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Zdravstveno stanje useva ozimog ječma

Na području rada RC Užice usevi ozimog ječma se nalaze u fazi od klijanja do tri razvijena lista (BBCH 7-13).



 

Monitoring ozimog ječma se vrši na dve lokacije, u opštini Požega na lokalitetu Visibaba i opštini Užice na lokalitetu Sevojno. U Sevojnu, vizuelnim pregledom useva ozimog ječma, registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih  lisnih vaši  (Aphididae) na do 5% biljaka i cikada (Cicadellidae) na do 2% biljaka. Na lokalitetu Visibaba nije uočeno prisustvo štetočina, a ni na jednom lokalitetu nisu registrovani simptomi bolesti, niti prisustvo aktivnih rupa glodara.

Lisne vaši i cikade nanose direktne štete sisanjem biljnih sokova i još značajnije indirektne štete, jer su prenosioci fitopatogenih virusa. Lisne vaši su prenosioci virusa žute patuljavosti ječma (Barley yellow dwarf virus – BYDV), koji je jedan od najznačajnijih virusa ječma i ukoliko dođe do ranih infekcija u jesen, zaražene biljke retko formiraju klas, te može doći do značajnog gubitka prinosa. Registrovane niske brojnosti, kao i trenutni i prognozirani nepovoljni vremenski uslovi u narednom periodu, koje karakterišu niske temperature i pojava mraza,  nepovoljno će uticati na razvoj i širenje ovih štetočina, te se hemijske mere zeštite u cilju njihovog suzbijanja ne preporučuju.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.

Monilia fructigena u zasadima jabuke

Na području rada RC Užice, vizuelnim  pregledom zasada jabuke uočeno je prisustvo plodova sa simptomima truleži plodova jabučastog voća (Monilia fructigena). Radi se o voćnjacima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji i gde nisu sprovedene sve adekvatne hemijske mere zaštite.

Prouzrokovač truleži plodova jabučastog voća je ekonomski najznačajnija gljiva iz roda Monilia na jabuci u Srbiji. Plodovi mogu biti zaraženi tokom cele vegetacije, od zametanja do berbe, ali su najosetljiviji u kasnijim fazama zrenja. Ova gljiva najčešće prezimljava u mumificiranim plodovima u krošnji voćaka ili na površini zemljišta,  a ređe i na zaraženim granama i rak ranama. Pri povoljnim uslovima vlažnosti, sledećeg proleća ili leta na površini mumificiranih plodova formiraju se konidije koje se prenose vetrom, kišom ili insektima do plodova gde se vrši infekcija. Zaraza plodova se najčešće vrši na mestima oštećenja koja su nastala delovanjem insekata, grada  i drugih mehaničkih povreda.

Simptomi na zaraženim plodovima javljaju se u vidu koncentičnih kružnih svetlosmeđih pega, koje se povećavaju, a tkivo unutar pega nekrotira. Kasnije‚ ceo plod biva zaražen, a na površini se mogu videti sporonosna tela raspoređena u vidu koncentričnih krugova. Usled potpunog prožimanja micelije gljive, plodovi gube vodu i smežuravaju se u vidu mumija. Ovako sasušeni plodovi ili ostaju pričvršćeni za grane i grančice ili opadaju na površinu zemlje. Do infekcije ovom gljivom može doći i u toku skladištenja, gde ona izaziva tkz. crnu trulež plodova (zahvaćeni deo ploda ima crnu ili tamnu boju).


U preventivne mere kontrole ovog patogena spadaju:

·       uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova iz krošnje i sa površine zemljišta,

·       suzbijanje insekata zbog sprečavanja oštećenja plodova,

·       podizanje zasada na terenima gde je dobro provetravanje krošnje,

·       orezivanje i spaljivanje suvih grana.

Od hemijskih mera zaštite, preporučuje se primena preparata na bazi bakra, u jesen, kada opadne minimum 70% lisne mase. U cilju sprečavnja pojave ovog patogena u skladištu, u toku vegetacije, u fazama sazrevanja plodova, preporučuje se primena nekog od registrovanih preparata za tu namenu.

Rđa kupine (Kuehneola uredinis)

Na teritoriji rada RC Užice, u zasadima kupine na više lokaliteta (Sevojno, Ravni, Zdravčići i  Volujac)  uočeni su simptomi žute rđe lista i izdanaka kupine (Kuehneola uredinis).

U odnosu na prethodne godine pojava ovog patogena je intenzivnija i raširenija, a u pojedinim zasadima, u kojima nisu sprovođenje adektavne hemijake mere zaštite, procenat zaraženih biljaka se kreće i do 20%. Ovaj patogen može da prouzrokuje značajne štete, jer dovodi do sušenja mladih izdanaka, a najveće štete prouzrokuje na osetljivim sortama, poput sorte Thornfree.

Prouzrokovač žuta rđe lista i izdanaka kupine prezimljava u zaraženim izdancima i opalom lišću. U proleće se na  rodnim  izdancima javljaju ispupčenja tamnoljubičaste boje sa  limunastožutim sorusima u okviru kojih kora puca u obliku elipse. Kasnije se pukotine šire i spajaju. Pored izdanaka, simptomi se javljaju i na lišću, na kojima se usled pojave žutih uredosorusa smanjuje fotosintetska aktivnost. Česte kiše i vlažno vreme pogoduju razvoju bolesti. Usled jake zaraze napadnuti izdanci zaostaju u porastu, slabe i suše se, a može doći i do prevremenog otpadanje lišća sa rodnih grančica. U toku jedne vegetacije rđa kupine ostvaruje više sekundarnih infekcija.

S obzirom prouzrokovač žute rđe lista i izdanaka kupine ceo životni ciklus obavlja na kupini, u cilju suzbijanja ovog patogena, od velikog značaja su agrotehničke mere koje podrazumevaju uklanjanje i uništavanje zaraženih listova i izdanaka posle berbe. Od hemijskih mera zaštite, u ovom periodu, preporučuje se primena reparata na bazi bakra. U toku vegetacije za suzbijanje ovog patogena registrovani su i preparati na bazi aktivne materije tebukonazol i difenokonazol.

Mehurasta gar kukuruza (Ustilago maydis)

Na području rada RC Užice usevi kukuruza se nalaze u završnoj fazi sazrevanja ploda. Vizuelnim pregledom useva kukuruza na punktu Pilatovići, uočeni su simptomi mehuraste gari na klipovima kukuruza (Ustilago maydis).

Simptomi se ispoljavaju na svim nadzemnim delovima biljaka u vidu mehurastih izraslina, guka i tumora. U početku su srebrno bele boje, prekriveni glatkom opnom, a sazrevanjem potamne, pucaju, i iz njih se oslobađa crna praškasta masa hlamidospora. Najčešće se inficira klip, gde se javljaju najveći tumori.
Hlamidospore preko zime ostaju u zemljištu, ali se zaraza može ostvariti na temperatururama od 26 do 30
°C, tako da se zaraze najčešće ostvaruju u toku leta. Takođe, mehanička oštećenja biljaka koja nastaju usled grada, kultivacije useva, napada štetnih insekata i slično, pospešuju razvoj gljive.

Najvažnije mere kontole  su:  gajenje otpornih hibrida, plodored, optimalna gustina useva, uklanjanje zaraženih biljaka sa parcele i izbalansirana mineralna ishrana.

Crna trulež kupusnjača

Na području rada RC Užice usevi kupusa namenjeni  za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi glavica dostigla do 70% do 80% očekivane veličine (BBCH 47-48).

Vizuelnim pregledom više parcela kupusa na punktu Sevojno registrovano je prisustvo simptoma crne truleži kupusnjača koje prouzrokuje bakterija Xanthomonas campestris pv. campestris.
Do infekcije ovom bakterijom može doći u svim fazama razvoja kupusa. Zaražen rasad vene i izumire, a na listovima starijih biljaka uočavaju se hlorotične pege koje se klinasto šire od ivice lista duž nerava, ka centralnom nervu. Kasnije, tkivo u okviru pega izumire, a nervi postaju crni li mrki. Prisustvo bakterije u sprovodnom sistemu dovodi do slabijeg razvoja i zaostajanja biljaka u porastu, a obolele glavice su zakržljale ili se uopše ne formiraju, što sve dovodi do gubitka prinosa. Zaraženo biljni tkivo podložno je napadu sekundarnih patogena.

Ova bakterija prezimljava u zemljištu, u zaraženim biljnim ostacima,  dve do tri godine. Može se preneti semenom, a održava se i na nekim korovskim biljkama. Širi se pomoću insekata, puževa, kišnih kapi, zalivanjem itd.

U cilju zaštite od ovog patogena, najznačajnije su preventivne mere kontrole kao što su:

- korišćenje zdravog semena za setvu,
- dezinfekcija supstrata u lejama gde se proizvodi rasad,
- primena plodoreda od 3-5 godina,
- suzbijanje potencijalnih prenosilaca,
- uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području rada RC Užice, zasadi jabuke se nalaze u fazi razvoja od: napredovanje zrenja, povećanje intenziteta boje karakteristične za kultivar do plodovi zreli za berbu (BBCH 85-87).

Vizuelnim pregledom zasada jabuka na lokalitetima Mirosaljci i Arilje, u pojedinim zasadima, uočeni su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

Oboleli mladari se suše, lišće postaje mrko, crno, ali ne opada, tako da krošnja izgleda kao spaljena. Vrhovi mladara se povijaju na dole, dobijajući oblik “pastirskog štapa“, što je karakterističan simptom ove bolesti. Ukoliko se zaraza proširi na deblje grane i stablo, dolazi do nabiranja i pucanja kore, stvaraju se rak rane iz kojih curi bakterijski eksudat koji služi daljem širenju bolesti. Simptomi bakteriozne plamenjače se mogu javiti i na cvetu i plodu.

Proizvođačima se preporučuje obilazak i pregled voćnjaka obzirom da štete od ove bakterioze mogu biti velike. Kako bi se uklonili izvori infekcije, odnosno dalje širenje ove bolesti, ukoliko se uoče simptomi treba preduzeti sledeće mere koje treba sprovesti po toplom i suvom vremenu bez vetra:

- rezidbom treba ukloniti zaražene delove odsecanjem i dela zdravog tkiva najmanje 30 cm kod jabuke i 50 cm kod kruške od mesta zaraze.
-zaražene delove treba izneti van zasada i spaliti.
-nakon svake rezidbe treba dezinfikovati korišćen pribor i alat 70% rastvorom etanola ili 10% rastvorom natrijum hipohlorita.
-posle sedam dana treba srovesti kontrolni pregled na prisustvo simptoma i ponoviti postupak ukoliko se registruju simptomi.

- nakon rezidbe treba dezinfikovati mesta preseka i povreda preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama (1%).

Šupljikavost lista trešnje - Stigmina carpophilla

Na području rada RC Užice, obilaskom  zasada trešnje na lokalitetu Sevojno uočeno je prisustvo simptoma šupljikvosti lista (Stigmina carpophilla). Reč je o zasadu gde nisu primenjene adekvatne mere zaštite.


Osim trešnje, ovaj patogen pričinjava štete i na drugom koštičavom voću: breskvi, višnji, kajsiji i drugi. Prezimljava u vidu spora u rak ranama na grančicama, i u zaraženim pupoljcima. Hladno i vlažno vreme tokom proleća i leta pogodije razvoju i širenju ovog patogena. Simptomi se mogu javiti na lišću, plodovima i mladarima.
Na lišću se javljaju sitne, okrugle, crvenkaste pege oivičene tamnijom linijom i hlorotičnim oreolom. Pege se kasnije šire, postaju mrke, tkivo u sredini nekrotira i ispada, pa lišće postaje šupljikavo. Pri jačim infekcijama listova ili lisnih drški dolazi do prerane defolijacije, dok se pri kasnim zarazama javljaju samo pege bez rešetavosti lista.
Na mladarima, najčešće u blizini pupoljaka se javljaju pege ispod kojih tkivo kore nekrotira obrazujući vremenom rak rane iz kojih curi smolotočina. Zaraženi mladari zaostaju u porastu i suše se.
Na plodovima se javljaju različiti simptomi, zavisno od vrste voćaka, a zaraženi plodovi gube na težini, kvalitetu i tržišnoj  vrednosti.

U cilju suzbijanja ovog patogena sprovode se mehaničke mere zaštite koje podrazumevaju uklanjanje i uništavanje zaraženih mladara i grana rezidbom. Pored mehaničkih mera sprovode se i hemijske mere zaštite tretiranjem zasada bakarnim preparatima u jesen po opadanju lišča i proleće uoči bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije nakon precvetavanja, za suzbijanje ovog patogena koriste se fungicidi na bazi aktivnih materija ciram, kaptan i mankozeb.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima