Skip to main content

Užice

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Užice
Trulež plodova šljive

Na području rada RC Užice sorte šljive Čačanska rana i Čačanska lepotica su obrane, počela je  berba Čačanske najbolje i Čačanske rodne, dok se sorta Stenlej nalazi u različitim  fazama obojavanja ploda (BBCH 81-85).


Vizuelnim pregledom zasada šljive, lokalitet Sevojno, na pojedinim stablima mogu se uočiti mumificirani plodovi, što je posledica infekcije gljivom prouzrokovačem truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp).  

Monilioze zaražavaju plodove u vreme zrenja, transporta i čuvanja. Infekcija se obično javlja na mestu rane ili povrede koju nanose insekti ili na mestu neke druge mehaničke povrede. Takođe, do zaraze može doći i pri dodiru zdravog i bolesnog ploda. Na pokožici inficiranog ploda javlja se u početku mrka, okruglasta pega koja se koncentrično širi. Plod počinje da truli, a kasnije se smežurava  i suši, očvrsne i pretvara se u “mumije“. Ovakvi plodovi ostaju na granama ili opadaju na zemlju i služe za održavanje patogena tokom zime. Prenošenje konidija formiranih u vlažnim uslovima tokom proleća vrši se pomoću vetra, kišnih kapi, insekti i dr.

Suzbijanje patogenih gljiva iz roda Monilinia je veoma složeno, i usmereno u nekoliko pravaca.

Agrotehničke mere borbe:

- pri podizanju zasada bitan je izbor terena, gustina sadnje, uzgojni oblik, radi boljeg provetravanja zasada,

- gajenje manje osetljivih sorti ,

-  u toku zrenja plodova, nastojati da voćke budu ujednačeno snadbevene vodom, jer ukoliko nakon duže suše padne obilna kiša plodovi pucaju i time se omogućava prodor patogena,
-redovna berba i uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje.

Hemijske mere borbe:

-primena registovanih fugicida u fazi cvetanja i formiranja ploda, naročito u godinama povoljnim za razvoj patogena,
-suzbijanje štetnih insekata koji oštećuju plodove i doprinose ostvarenju zaraze.

Sve preporuke koje je RC Užice dao u cilju zaštite šljive i suzbijanja štetnih organizama u toku ove godine možete pogledati na linku
.

Crna pegavost kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola)

Vizuelnim pregledom useva za letnju proizvodnju, na pojedinim parcelama na lokalitetu Sevojno, registovano je prisustvo crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola).

Gljive iz roda Alternaria parazitiraju pored kupusa i druge kupusnjače: kelj, karfiol, brokoli. Crna pegavost se sreće tokom cele vegetacije, a najveće štete izaziva na semenskim usevima. Na stablu mladih biljaka se uočavaju tamne pege, a zaražene biljke poležu.
Kod starijih biljaka se prvo javlja na donjem lišću u vidu lokalnih pega, u početku žute, a kasnije tamnomrke boje, sa karakterističnim koncentričnim krugovima. Pege se vremenom uvećavaju, pokrivajući veći deo lista, tako da oni propadaju, čime se smanjuje asimilaciona površina biljaka, smanjuje se prinos i pogoršava kvalitet. Kod kupusa se ne smatra ekonomski značajnim patogenom jer većinom napada donje, starije lišće, koje se odbacuje.
Parazit se održava i prenosi micelijom i konidijama u zaraženim biljnim ostacima. Konidije se raznose vetrom, vodom, insektima i prilikom rada na odeći i rukama radnika.

Sa ciljem zaštite kupusa od navedenih patogena najznačajnije su preventivne mere kontrole koje podrazumevaju:
- višegodišnji plodored,
- upotreba dezinfikovanog semena i zdravog rasada,
- uklanjanje biljnih ostataka,
- uništavanje korova.

Ukoliko dođe do širenja simptoma ovih patogena, prema EPPO standardu, PP 2/7 (1), mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivne materije difenokonazol.

Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području Zlatiborskog okruga berba trešanja je završena. Zasadi se nalaze u fazi završen rast mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 91).


Na lokalitetima Sevojno, Potočanje, Zlakusa, u pojedinim  proizvodnim zasadima uočeni su simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii). U našim proizvodnim uslovima, ovo je ekonomski najštetniji patogen trešnje i višnje.

U povoljnim uslovima za razvoj patogena (kišovito proleće i leto), i u slučaju da hemijska zaštita izostane, može doći do potpune defolijacije višnje tokom leta, a značajne štete nastaju i kod rasadničke proizvodnje trešnje, kada sadnice zaostaju u porastu i kada se remeti razvoj pupoljaka.

Gljiva prezimljava na opalom lišću i granama, u obliku apotecija. Primarne zaraze počinju u proleće, izbacivanjem askospora (april, maj, jun), najčešće počevši od faze precvetavanja, a sekundarne tokom leta, konidijama (jul i avgust).

Simptomi oboljenja se vide najviše listu, ali mogu se naći i na peteljkama, plodovima, granama. Na licu lista se uočavaju sitne, ljubičasto-mrke pege, čiji se broj u povoljnim uslovima povećava. Kasnije lišće žuti , a kako dolazi do spajanja pega, naglo opada. Zbog gubljenja vitalnosti voćke su osetljivije na niske temperature, podložnije su izmrzavanju i napadu drugih patogena.

Za zaštitu od ovog patogena najznačajnije su hemijske mere zaštite, koje je RC Užice preporučivao u više navrata tokom vegetacije na ovom portalu. Nakon berbe, naročito u zasadima gde su prisutni simptomi, a pred najavljene padavine, preporuka je da se izvrši fungicidni tretman kako bi se očuvala lisna masa u zasadima (preporuku videti na linku).

Crna pegavost krompira Alternaria solani

Na području rada RC Užice, usevi krompira se, zavisno od lokaliteta i sortimenta  nalaze u  fazi razvoja sazrevanja ploda i semena do početak žućenja cime (BBCH 81-92).

Vizuelnim pregledom  useva krompira, na pojedinim  lokalitetima, uočeno je priustvo simptoma crne pegavosti krompira (Alternaria solani). Ovo je veoma rasprostranjeno i ekonomski značajno oboljenje krompira.

Crna pegavost se razvija na svim vegetativnim nadzemnim delovima i krtolama. Prvo se na donjim listovima starijih biljaka javljaju okrugle, sivo-mrke pege koje se kasnije povećavaju i postaju crne, u vidu koncentričnih krugova. U slučaju visokog intenziteta zaraze, pege se uvećavaju i spajaju, tako da dolazi do propadanja cele lisne površine što se  značajnoj meri odražava na prinos.
Na zaraženim krtolama se javljaju tamne, udubljene pege, ispod koje je tkivo suvo, crvenkasto-braon boje. Ovakve krtole se prilikom dužeg čuvanja smežuravaju.
Tokom zime, patogen se održava na zaraženim biljnim ostacima i krtolama u vidu micelije i konidija. Razvoju gljive u proleće i primarnim infekcijama pogoduju umerene temperature, visoka vlažnost vazduha i produženo vlaženje lista.

Preporučene agrotehničke  mere zaštite su:
-najmanje dvogodišnji plodored
-uništavanje biljnih ostataka
-izbalansirano đubrenje
-sertifikovani sadni materijal
-izbegavati prekomerna i česta navodnjavanja
-suzbijanje drugih patogena i štetnih insekata.

Primena fungicida je najvažnija mera u suzbijanju crne pegavosti krompira. Većina fungicida koja  se koristi za zaštitu od plamenjače krompira (Phytophtora infestans) deluje i na A.solani. RC Užice je tokom ove sezone dalo više preporuka koje se odnose na zaštitu od crne pegavosti krompira, a koje se mogu videti na  linku.

Cikada Reptalus panzeri u kukuruzu

Na području rada RC Užice usevi kukuruza se nalaze u fazi početak pojave metlice, metlica se uočava na vrhu stabla (BBCH 51).

Vizuelnim pregledom kukuruza na lokalitetima Donja i Srednja Dobrinja uočeno je prisustvo cikade Reptalus panzeri.
Ova cikada je poznata kao vektor Stolbur fitoplazme, prouzrokovača crvenila kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje, i veći deo provede u zemljištu kao larva, koja se hrani na korenu domaćina.
Odrasle jedinke se pojavljuju od početka juna do kraja jula, hrane se folemskim sokovima na listu kukuruza. Prvi simptomi fitoplazme stolbura se uočavaju na početku mlečne zrelosti kukuruza. Na početku se vide kao zlataste, a kasnije crveno-ljubičaste linije duž glavnog lisnog nerva. Bolest se prenosi na stabljiku i klip, koji zaostaje u porastu, zrna su plitko usađena i smežurana, a neretko se i cela biljka suši. Najpre se simptomi uoče na obodu parcela, a kasnije mogu zahvatiti čitave parcele.

Hemijske mere insekticidima se ne preporučuju. Obzirom da larve prezimljavaju na korenu ozime pšenice koja najčešće sledi posle kukuruza, treba izbegavati dvopoljni plodored. Parcele treba održavati nezakorovljene od sirka i drugih livadarki koji su takođe domaćini za prezimljavanje larvi pomenute cikade.

Siva trulež maline (Botrytis cinerea)

Na području rada RC Užice, zavisno od sortimenta i nadmorske visine, jednorodne sorte maline se nalaze u fazi sazrevanja plodova od, glavna berba,  većina plodova obojena, do druga berba, još više plodova obojeno (BBCH 87-89). Što se tiče remontantnih sorata maline (Polka, Heritidž, Himbo Top) , one se nalaze u fazi početak sazrevanja, većina plodova bele boje (BBCH  81).

Vizuelnim pregledom zasada maline sa sortama Vilamet i Miker na lokalitetu Sevojno, sporadično su uočeni  simptomi sive truleži (Botrytis cinerea). Simptomi su se javili u zasadima gde nisu sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite.
Razvoju sive truleži pogoduje prohladno i vlažno vreme u periodu cvetanja i sazrevanja ploda, kao i navodnjavanje orošavanjem u toku berbe. Ova gljiva napada sve biljne delove, u svim fenofazama razvoja, a štete pravi u toku berbe, skladištenja, transporta i prodaje. Simptomi zaraze se uočavaju tek početkom zrenja maline. Na plodovima se uočava siva prevlaka od konidija parazita, oni trule, a na stablu i granama koji su zaraženi dolazi do sušenja.

U agrotehničke mere kontrole spada:
- redovna berba, jer su prezreli plodovi naročito osetljivi na infekciju
- uklanjanje zaraženih plodova i biljnih ostataka nakon berbe jer se micelija gljive održava na zaraženim biljnim delovima
-pravilna orijentacija redova radi boljeg provetravanja zasada i smanjenje gustine zasada pravilnom rezidbom i uklanjanjem prvih izdanaka maline.
Od hemijskih mera, najznačajniji su preventivni tretmani fungicidima od perioda cvetanja do pred berbu, vodeći računa o karenci primenjenih preparata.
RC Užice je u ovoj vegetaciji dao tri preporuke za zaštitu maline od sive truleži što se može pogledati na linku.

 l

Cicadetta montana complex na kupini i malini

Na području rada RC Užice, u toku je berba jednorodih sorti maline (BBCH 87), dok se kupine nalaze u fazi sazrevanja ploda (BBCH 81), osim sorte Loch Ness gde je počela berba.

 

Vizuelnim pregledom zasada kupina i malina, na lokalitetu Srednja Dobrinja registruju se oštećenja na rodnim granama, kao i prisustvo odraslih jedinki cikade Cicadetta montana complex.

Cikade iz ove grupe imaju višegodišnje razviće, a odrasle jedinke žive 2-6 nedelja. Ženke od kraja maja do polovine jula polažu jaja, tako što prave oštećenja na rodnim granama u vidu zareza. Na jednoj grančici može biti i više zareza, usled čega dolazi do lomljenja i sušenja rodnih grana, a mesto ovipozicije je potencijalni ulaz za sekundarne patogene. Nakon piljenja larve se spuštaju u zemlju, gde nastavljaju sa razvojem kroz pet larvenih stadijuma. Ovaj period traje i do deset godina. U tom periodu larve migriraju vertikalno i horizontalno, hraneći se korenom.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled zasada malina i kupina na prisustvo cikada i oštećenja usled polaganja jaja.

Ukoliko se registruju oštećenja na grančicama usled polaganja jaja cikade, preporuka je njihovo mehaničko uklanjanjanje i uništavanje.
Lisni mineri u zasadima jabuke

Na teritoriji rada RC Užice, zasadi jabuke se nalaze u fazi plod oko polovine svoje veličine (BBCH 75).

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke na različitim lokalitetima, uočeno je prisustvo simptoma minera okruglih mina (Leucoptera scitella),  minera belih mina (Lithocolletis corylifoliella), i minera zmijolikih mina (Lyonetia clerkella).

Ove štetočine postaju ekonomski značajne poslednjih godina, i mogu se naći svuda, naročito u plantažnim zasadima jabuke. Njihove gusenice prave različite vrste mina, hraneći se parehnimom lista, te su i ime dobile prema izgledu mine koju obrazuju. U slučaju prenamnoženja, u drugoj polovini vegetacije, može doći do defolijacije. Štete se ogledaju i u slabijem dozrevanju letorasta, izmrzavanju, smanjenoj rodnosti, lošijem kvalitetu plodova. Karakteristika svih vrsta je da imaju više generacija godišnje (najčešće 3-4 generacije).

Miner okruglih mina (Leucoptera scitella) je najštetnija vrsta od svih minera. Pravi karakteristične okrugle mine, smeđe boje, na licu lista, prečnika do 1 cm u okviru kojih se vide koncentrični krugovi (izmet gusenica), a epidermis je izdignut. Na jednom listu može biti i do 50 mina, što može dovesti do potpunog opadanja lišća i retrovegetacije koja iscrpljuje biljku i smanjuje rodni potencijal za narednu godinu. U slučaju velikih brojnosti, obrazuju kokone na peteljkama ploda, tako da oni gube tržišnu vrednost.

Miner belih mina (Lithocolletis corylifoliella), najčešće oko glavnog lisnog nerva, pravi srebrnkasto-bele mine na licu lista, koje su nepravilnog oblika, prečnika do 2 cm. Ostatak lista ne gubi zelenu boju, i lišće ne opada. U slučaju prenamnoženja pravi i do 30 mina po listu.

Miner zmijolikih mina (Lyonetia clerkella) tokom aprila i maja polaže jaja na naličju lista ispod epidermisa. Gusenice koje se razviju se ubušuju i list i prave vijugave, uske mine. Mine obično počinju od centralnog lisnog nerva ka rubu. Mine su ispunjene ekskrementima, u svakoj se nalazi po jedna larva koja progriza otvor  na naličju lica da bi se učaurila na listu ili granama.

Osim ove 3 vrste značajna štetočina je i miner belih mina (Lithocolletis blancardella).

Od agrotehničkih mera, značajne su sakupljanje opalog lišća i obrada zemljišta kako bi se smanjila brojnost prezimljujućih formi minera.

Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite od najznačajnije štetočine jabuke, jabukinog smotavca.

Prisustvo dudovca na okućnicama

Vizuelnim pregledom stabala jabuke na okućnicama, lokalitet Tripkova, uočeni su na vrhovima grana zapreci sa gusenicama dudovca (Hyphantria cunea).


Dudovac je izrazito polifagna štetočina, napada voće, šumsko drveće i neke gajene biljke. Ima dve generacije godišnje, od kojih je druga znatno brojnija, a treća i ako se javi propada, jer nema uslova za preživljavanje.
Prezimljava u stadijumu lutke u pukotinama ili pod korom stabla i grana. Leptiri se javljaju od aprila do juna. Nakon polaganja jaja  (600-900 komada) na naličju lista, legu se gusenice. Mlade gusenice žive zajedno u gnezdima koja prave lučenjem paučinastih niti kojima povezuju okolno lišće. Hraneći se skeletiraju lišće, ostavljajući samo lisne nerve. Starije gusenice se razilaze, žive samostalno i hrane se lišćem, a u slučaju prenamnoženja mogu izazvati golobrst. Nakon ishrane traže mesto za ulutkavanje.

Obzirom da se radi o pojedinačnim gnezdima na stablima na okućnicama, preporuka je odsecanje i uništavanje grana sa guseničnim gnezdima.

Ako se na stablima registruju 2-5 guseničnih gnezda, preporuka je hemijski tretman registrovanim insekticidima.

Septoriozna pegavost lista borovnice - Septoria albopunctata

Vizuelnim pregledom zasada borovnice sorte Duke, na lokalitetu Ljubanje, uočeni su simptomi septoriozne pegavosti borovnice (Septoria albopunctata), na 5-6 % biljaka.

 

Gljiva prezimljava u zaraženim ostacima listova i izdanaka. U proleće, u kišnim uslovima, dolazi do oslobađanja spora sa zaraženih biljnih ostataka.

Simptomi se najviše javljaju na vršnom lišću, a mogu se uočiti i na donjoj polovini stabla žbunova. Javlja se u vidu sitnih vodenastih lezija, na naličju listova, 10-14 dana nakon infekcije. Prvi simptomi se uočavaju 4 nedelje nakon infekcije, u vidu pega koje se uvećavaju, spajaju, poprimajući braon boju. Na licu  listova  se uočavaju crveno-ljubičaste pege nepravilnog oblika. Pege se šire i masovnije pojavljuju od sredine do kraja juna. Jače inficirano lišće opada. Gljiva može izazvati i opadanje plodova, smanjiti formiranje rodnih pupoljka i novih izboja za sledeću godinu.

Kao preventivna mera preporučuje se uklanjanje zaraženih biljnih delova i iznošenje opalog lišća iz zasada, kao i adekvatno đubrenje (višak azota favorizuje pojavu ovog oboljenja).

Imajući u vidu da je kritičan period za ostvarenje infekcije ovim patogenom nakon cvetanja, primenom fungicida sa ciljem zaštite borovnice od prouzrokovača uvenuća i sušenja cvetova i izdanaka i sive truleži kao dominantnih patogena, suzbija se i prouzrokovač pegavosti lista borovnice.

 

Sve preporuke sa ciljem zaštite borovnice od najznačajnijih patogena prouzrokovača oboljenja u tekućoj godini, na području rada RC Užice mogu se videti na linku.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima