Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > kajsija  

Web Part Page Title Bar image
kajsija

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 10.9.2020 ‎(1)
Dudovac u zasadima voća 10.9.2020 8:39Dudovac (hyphantria cunea)

Na području delovanja RC KIkinda u toku je aktivnost gusenica II generacije dudovca (Hyphantria cunea).  Vizuelnim pregledom intenzivnih zasada koštičavog voća, na lokalitetu Kikinda, uočena je sporadična aktivnost pomenute štetočine, dok je prisustvo dudovca znatno izraženije u ekstenzivnim zasadima voća (okućnice, bašte, vikendice), što je posledica znatno manje primene hemijskih sredstava.

 

Dudovac je izuzetno polifagna štetočina i do danas je identifikovano oko 250 biljnih vrsta u statusu hranidbenog domaćina ovoj štetočini. Dudovac ima dve generacije godišnje (ređe 3), a štetnost vrste je uslovljena prvenstveno vremenskim prilikama i prisustvom prirodnih neprijatelja, pre svega ptica. Štete prave gusenice koje se tokom čitavog razvoja hrane lišćem. Mlade gusenice žive zajedno u guseničnim gnezdima, koja grade lučenjem paučinastih niti kojima povezuju okolne listove. Najpre skeletiraju lišće, tj. izgrizaju donji epidermis i mezofil, ostavljajući nerve i gornji epidermis, a kasnije ostavljaju samo lisne nerve. Starije gusenice se razilaze, žive samostalno i brste celu lisnu masu (golobrst). Napad se vrlo lako prepoznaje po zapredenim granama, golobrstu i gusenicama sa specifičnim smeđim bradavicama iz kojih rastu dugačke dlake.

 

Picture
 
Picture
 

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled zasada i sprovođenje mera suzbijanja ukoliko registruju prisustvo pomenute štetočine.

Pri slabijem napadu, dobri rezultati se postižu mehanički - odsecanjem i spaljivanjem guseničnih gnezda. Ukoliko se pregledom ipak utvrdi prisustvo većeg broja guseničnih gnezda (2-5) po pojedinačnom stablu, preporučuje se sprovođenje hemijskog suzbijanja nekim od registrovanih insekticida.

Region: Kikinda
Expand/Collapse Created : 29.7.2020 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice u regionu Požarevca 29.7.2020 17:13Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Požarevac monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) vrši se u zasadima koštičavog voća, jagodičastog voća, i vinove loze. Praćenje pojave ove štetočine vrši se uz pomoć lovnih klopki, kao i uzorkovanjem zrelih plodova. Pregledom klopki prvi ulovi  imaga (2 mužjaka i 2 ženke) regostrovani su 27.07.2020. u zasadu kupine.

Azijska voćna mušica napada brojne voćne vrste u fazi zrenja, naročito vrste sa tankom pokožicom poput jagode, maline, kupine, smokve, trešnje, višnje, breskve, šljive i vinova loze. Ženka testerastom legalicom zaseca pokožicu ploda i polaže jaja u unutrašnjosti, gde se nakon embrionalnog razvoja pile larve koje se tu hrane prouzrokujući propadanje plodova. Oštećeni plodovi osetljiviji su i na prouzrokovače truleži, te štete mogu biti ogromne.

U cilju kontrole ove štetočine i sprečavanja nastanka šteta proizvođačima čiji se zasadi nalaze u fazi zrenja, preporučuje se primena sledećih mera:

·         Postavljanje velikog broja lovnih klopki (plastične flaše u kojima treba sipati crno vino, jabukovo sirće i nekoliko kapi deterdženta) u cilju izlovljavanja imaga.

·         Skratiti interval između branja kako bi se zreli plodovi češće iznosili sa parcele.

·         Održavanje higijene ambalaže i opreme za berbu.

·         Uklanjanje i uništavanje oštećenih i trulih plodova. Predlaže se njihovo skupljanje i odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana.

·         Nega rubova zasada i uništavanje korovskih biljaka domaćina.

 

Region: Požarevac
Expand/Collapse Created : 16.7.2020 ‎(1)
Pojava azijske voćne mušice16.7.2020 14:30Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

 

RC Ruma vrši monitoring prisustva azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na 15 lokacija (opštine: Ruma, Irig, Inđija), pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog  i koštičavog voća, kao i vinove loze.

 

Pri poslednjem nedeljnom pregledu sadržaja lovnih klopki (za period od 09.7. do 15.07.) registrovani su prvi ulovi imaga ove štetočine, i to na lokalitetima: Inđija (malina), Slankamenački Vinogradi (kupina i vinova loza), Maradik (višnja) i Rivica (vinova loza).

 

 ženka i mužjak azijske voćne mušice (velika slika)

 

U lovnim klopkama na lokalitetima Ruma, Irig, Neradin, Krčedin, Novi Slankamen, i Ljukovo se za sada ne beleže ulovi ove štetočine. U narednim danima se očekuje njena pojava na celoj teritoriji RC Ruma.

 

Azijska voćna mušica može biti ozbiljan problem u proizvodnji jagodičastog, koštičavog voća  i vinove loze. Ženke pomoću čvrste testeraste legalice polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja, tako da su trenutno najugroženije voćne vrste kod kojih je berba u toku ili se očekuje u narednom periodu.

 

U cilju kontrole populacije ove štetočine  i smanjenja rizika od nastanka šteta sada je ključni momenat da se sprovedu sve raspoložive mere kontrole:

 

- masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta; klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;

 

- skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele;

 

 - obavezno uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);

 

- higijena ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja;

 

- kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom.

 

Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja, pa su usmerene na suzbijanje odraslih jedinki.

 

Trenutno su najugroženiji zasadi kasnijih sorti bresaka u kojima se može primeniti  insekticid Exirel (a.m. cijanotraniprol)  u koncentraciji 0,075 % (karenca 7 dana), koji će ujedno delovati i na tripse i breskvinog smotavca.  

 

Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja obavezno treba voditi računa o karenci preparata!

 

Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.

 

Region: Ruma
Expand/Collapse Created : 13.7.2020 ‎(1)
Mere kontrole azijske voćne mušice13.7.2020 10:04Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

U okviru sistema PIS-a, monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) vrši se pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom i vizuelnim pregledom zrelih plodova voća. Na lovnim klopkama uhvaćeni su pojedinačni primerci odraslih jedinki u regionima Kraljeva, Smedereva, Mladenovca, Jagodine, Leskovca, Sremske Mitrovice i Subotice.

S obzirom na visok reproduktivni potencijal (jedna ženka položi u proseku 400 jaja) i kratak ciklus razvića (minimalan period razvića jedne generacije je 8 dana) veoma brzo može doći do drastičnog podizanja populacije. Preporuka je da se preduzmu sve raspoložive mere kako bi se smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima jagodičastog i koštičavog voća i vinove loze:

 

1.     Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Kao klopke se mogu koristiti plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki, na ivičnim delovima parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

 

2.     Uništavanje prezrelih plodova koji predstavljaju idealnu podlogu za razvoj ove štetočine. Zbog vlažnih uslova koji su obeležili značajan deo vegetacije došlo je do pojave truleži u zasadima koštičavog voća. Sve plodove koji su otpali kao i sve plodove sa simptomima truleži koji su još uvek na granama potrebno je uništiti. Predlaže se njihovo skupljanje i odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana. Na taj način sprečava se razvoj štetočine i pojava odraslih jedinki nove generacije.

 

3.     Skraćivanje intervala berbe radi što bržeg sklanjanja zrelih plodova sa parcele

4.     Uklanjanje  divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ovoj štetočini sa ivica parcela

5.     Krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju idealno mesto za neometano umnožavanje ove veoma opasne štetočine.

 

 

Ženke azijske voćne mušice polažu jaja u zdrave plodove u fazi zrenja. Usled ishrane larvi, plodovi potpuno propadaju.

Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim prouzrokovačima truleži.

Region: Svi regioni
Expand/Collapse Created : 6.7.2020 ‎(1)
Preporuke za kontrolu azijske voćne mušice6.7.2020 12:12Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na terenu RC Sremska Mitrovica, na lokalitetu Divoš, u zasadu trešnje, u  klopkama na bazi mirisnog atraktanta (crno vino, jabukovo sirće) registrovani su prvi ulovi odraslih jedinki azijske voćne mušce (Drozophila suzukii).

Štetočina ima veći  broj generacija u toku godine u zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha. Čitav životni ciklus se završava za jednu do dve nedelje. Važno je napomenuti da mužjaci D.suzukii na temperaturama iznad 30°C, postaju sterilni.

U toku životnog ciklusa ženka položi od 300 do 600 jaja, u proseku 60 jaja na dan.

Ženka karakterističnom testerastom legalicom, zaseca pokožicu zrelog ploda  (najčeše traži plodove sa tankom pokožicom) i tu položi jaja. Ispiljene larve se hrane mezokarpom  ploda, u jednom plodu se može naći veći broj larvi. Oštećeni plodovi su ulazna mesta za razvoj biljnih patogena, prouzrokovača truleži.

 

legalica ženke

 

Štetočina se nalazi na EPPO  A2 karantinskoj listi.

Česte padavine i visoke vrednosti relativne vlažnosti vazduha u predhodnom periodu pogodovale su razvoju azijske voćne mušice na našem terenu.

U cilju rane detekcije i izlovljavanja, kao mere borbe, preporuka proizvođačima je postavljanje klopki sa atraktantom  u  zasade:

- koštičavog voća (breskva, trešnja, šljiva)

-vinove loze

-jagodičasto i bobičasto voće (remontantne sorte maline, kupina, borovnica, aronija, ribizla).

Klopke se postavljanju  po sledećem rasporedu: na obodne delove parcele postaviti na svakih 2  do 3 m  a u središnjim redovima na rastojanju od 5 m.

Pored izlovljavanja klopkama sa atraktantom, ostale mere borbe na našim prostorima su uglavnom higijensko-sanitarne mere:

-sakupljanje zrelih otpalih plodova u hermetički zatvorene posude koje se ne otvaraju 7 dana

- skraćivanje intervala berbe

-uništavanje divljih vrsta domaćina štetočine (divlja kupina,zova, divlja vinova loza) oko proizvodnih zasada

Hemijske mere borbe, daju slabiji rezultat, zbog biologije štetočine i vremena pojave (polaže jaja u poluzreli plod).

Od ugroženih voćnih vrsta, trenutno je na terenu RC Sremska Mitrovica u toku berba bresaka. Aktuelna je zaštita srednjeg i kasnog sortimenta od breskvinog smotavca i tripsa, a preporučeni insekticid (Exirel-a.m.cijanotraniliprol, u koncentraciji 0,075%) delovaće i na azijsku voćnu mušicu.

Pored toga, mogu se koristiti i preparati na bazi kalcijuma za ojačavanje pokožice ploda. Primena kalcijumovih preparata je pred početak obojavanja ploda.

Region: Sremska Mitrovica
Expand/Collapse Created : 27.5.2020 ‎(1)
Žilogriz (Capnodis tenebrionis)27.5.2020 13:46Žilogriz (Capnodis tenebrionis)

Na području delovanja RC Novi Sad vizuelnim pregledom zasada koštičavog voća registrovano je prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis).

U ovoj sezoni, odrasle jedinke ove štetočine prvi put su registrovane početkom aprila. U tom periodu imaga izlaze sa mesta prezimljavanja, dopunski se hrane na korovskim bijkama, a nakon listanja koštičavog voća prelaze na njih i ishranjuju se listovima i lisnim peteljkama.

Trenutno se vizuelnim pregledima zasada koštičavog voća registruje prisustvo odraslih jedinki žilogriza na prizemnom delu stabla i na zemlji oko stabala. U narednim danima se očekuje početak polaganja jaja ove štetočine.

Jaja polaže na koru prizemnog dela stabla, i na zemlju oko 30 cm od stabla. Period polaganja jaja je jako razvučen i može da traje tri meseca. Nakon piljenja larve se kreću kroz zemlju ka korenu u koji se ubušuju. Napadnuta stabla u početku počinju da se suše od vršnog dela, a kasnije dolazi do sušenja delova pa i čitavih stabala.

Zaštita od ove štetočine podrazumeva skup mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera borbe:

·        Zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja

·        Mehaničko sakupljanje odraslih jedinki i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijih boja sa voćnim sokom) u cilju smanjenja populacije imaga.

·        Suzbijanje odraslih jedinki insekticidima u vreme dopunske ishrane, a pre polaganja jaja. S obzirom da je proces sazrevanja višanja i trešanja u toku neophodno je voditi računa o karenci primenjenih preparata. Za suzbijanje žilogriza nema registrovanih insekticida. Trenutno je aktuelna zaštita ovih voćnih vrsta od trešnjine muve. Registrovani insekticidi u zasadima višanja i trešanja na bazi deltametrina i lambda-cihalotrina imaju karencu 14 dana.

Pored navedenih mera koje su trenutno aktuelne, borba protiv žilogriza treba da se sprovodi kontinuirano tokom cele godine primenom sledećih mera:

·       Upotreba nezaraženog sadnog materijala prilikom podizanja zasada

·        Pri podizanju novih zasada tretiranje iskopanih jama zemljišnim insekticidima

·        Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala

·       Na iskrčenim i zaraženim površinama ne podizati nove zasade 3-5 godina

·        Navodnjavanje i češća obrada zemljišta doprinose visokoj smrtnosti larvi.

Region: Novi Sad
Expand/Collapse Created : 18.5.2020 ‎(1)
Zaštita šljive i kajsije18.5.2020 10:51Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Šljivin smotavac (grapholita funebrana)
Šljive i kajsije se u regionu koji pokriva RC Vršac nalaze u fenofazama od drugo opadanje plodova (BBCH 73) do plod oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).
 
Vizuelnim pregledima zasada šljiva, na plodovima je registrovano prisustvo jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).U toku je piljenje larvi prve generacije ove štetočine.
 
Jaje šljivinog smotavca pred piljenje
 
Takođe, u zasadima šljiva i kajsija registrovano je prisustvo kolonija lisnih vaši (Aphididae).
 
U cilju zaštite zasada od navedenih štetočina preporučuje se primena nekog od insekticida na bazi aktivne materije acetamiprid (Afinex ili Tonus) u koncentraciji 0,02-0,025%.
 
Najavljene padavine u narednom periodu mogu stvoriti povoljne uslove za infekcije gljive prouzrokovača šupljikavosti lista koštičavih voćnih vrsta (Stigmina carpophilla).
 
U cilju zaštite od ovog patogena preporučuje se primena nekog od registrovanih fungicida na bazi aktivne materije kaptan (Capi ili Captan 50 WP) u koncentraciji 0,2-0,3%.
Region: Vršac
Expand/Collapse Created : 5.5.2020 ‎(1)
Zaštita breskve, nektarine i kajsije5.5.2020 11:49Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Breskvin smotavac (cydia molesta)

Na teritoriji RC Mladenovac i Beograd zasadi breskve, nektarine i kajsije se nalaze u različitim fazama razvoja ploda: zeleni plodnik okružen sa saušenom cvetnom ložom do drugo opadanje plodova (BBCH 72-73).

 

U narednom periodu, prognozirano nestabilno vreme sa padavinama može stvoriti  povoljne uslove za ostvarenje infekcije prouzrokovačem šupljikavosti lišća koštičavog voća  (Stigmina carpophila)

 

Proizvođačima se preporučuju hemijske mere zaštite zasada breskve, nektarine i kajsije, pre najavljenih padavina, primenom nekog od fungicida:

 

Captan 50WP, Metod 480 SC (a.m. kaptan)  u koncentraciji 0,3%.

 

U cilju sprečavanja ubušivanja larvi breskvinog smotavca (Cydia molesta) u plodove i  lastare,  preporučuje se primena nakog od insekticida: 

 

Decis 2,5 EC, Konfuzija, Futocis 2,5 EC (a.m. deltametrin) u koncentraciji 0,05%.

slika 1

velika slika

Region: Mladenovac
Expand/Collapse Created : 28.4.2020 ‎(1)
Zaštita koštičavog voća28.4.2020 10:14Lisne vaši u voćarskim i vinogradarskim zasadima (aphididae); Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na terenu RC Sremska Mitrovica, zasadi trešnje, višnje, šljive, kajsije i breskve se nalaze u fazama razvoja ploda: zeleni plodnik je okružen sasušenom cvetnom ložom, čašićni listići opadaju-drugo opadanje plodova (BBCH 72-73).

Pred najavljene padavine novofomirana lisna masa višnje i trešnje osetljiva je na patogene šupljikavost lista koštičavog voća (Stigmina carpophylla) i na patogena pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).

U cilju zaštite lisne mase višnje i trešnje preporučuje se primena fungicida:

a.m. dodin , preparat Agrodin 65 WP u konc.0,1%..

Zasadi šljive, kajsije i breskve osetljivi su na patogena prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla) te se proizvođačima preporučuje , da pre najavljenih padavina, sprovedu mere zaštite nekim od fungicida:

a.m. kaptan, preparati: Captan 50 WP,   Metod 480 SC , Capi u konc. 0,2-0,3%.

Vizuelnim pregledima zasada koštičavog voća uočen je početak formiranja kolonija lisnih vašiju (Aphididae). U zasadima bresaka i nektarina u toku je polaganje jaja i piljenje larvi prve generacije breskvinog smotavca (Cydia molesta).

U cilju suzbijanja navedenih štetočina preporučuje se primena nekog od insekticida:

a.m. deltametrin, preparat Decis2,5 EC  u konc.0,05%

a.m. acetamiprid , preparat Kesterl ili Afinex u konc. 0,025%

Region: Sremska Mitrovica
Expand/Collapse Created : 27.4.2020 ‎(4)
Zaštita  koštičavog voća27.4.2020 22:07Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Lisne vaši u voćarskim i vinogradarskim zasadima (aphididae)

 

Na terenu RC Ruma  koštičave voćne vrste (trešnja, višnja,  šljiva, kajsija)  se nalaze u fazi od kraja cvetanja do početnih faza razvoja plodova (69-73 BBCH).

 

velika slika

 

U zasadima višnje i trešnje najavljeni kišni period predstavlja rizik od ostvarenja infekcije prouzrokovačem pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), kao i prouzrokovačem šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila). U cilju zaštite lisne mase, pred najavljene padavine, preporučuje se preventivni tretman primenom preparata Agrodin 65 WP (a.m. dodin) u koncentraciji 0,1%.

 

U zasadima šljive i kajsije, u cilju zaštite od prouzrokovača  šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophilla) preporučuje se primena nekog od fungicida na bazi kaptana (Captan 50 WP, Merpan 50 WP, Metod 480 SC ili Capi) u koncentraciji 0,2-0,3%.

 

Proizvođačima se preporučuje pregled zasada na prisustvo lisnih vaši (Aphididae). Ukoliko se uoči prisustvo ovih štetočina, primeniti neki od insekticida za tu namenu, kao što su:

 

Decis 2,5 EC (a.m. deltametrin ) u koncetraciji 0,03- 0,05% ili

Kastrel ili Afinex (a.m. acetamiprid) u koncentraciji 0,025%.

 

Region: Ruma
1 - 10 Next