Skip to main content

Region Kikinda

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda > Usevi ili zasadi
Prirodni neprijatelji štetnih stenica

Na području delovanja RC Kikinda beleži se izrazito visoka aktivnost štetnih stenica. Među dominantnim vrstama ističe se zelena povrtna stenica (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys). Povoljni vremenski uslovi izuzetno pogoduju razvoju ovih invazivnih štetočina, te je njihovo prisustvo registrovano u brojnim ratarskim i povrtarskim usevima, kao i u voćarskim zasadima. Navedene štetočine su izrazito polifagne, a štete nanose isisavanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka, pri čemu sa ekonomskog aspekta najveće štete uzrokuju oštećujući plodove, koji gube na kvalitetu i postaju tržišno neupotrebljivi.

Pregledom useva soje na lokalitetu Novi Kneževac registrovano je prisustvo parazitiranih jaja povrtne stenice. Preliminarna identifikacija eklodiranih jedinki, bazirana na morfološkim karakteristikama, pokazala je da su parazitirana jaja posledica aktivnosti parazitoida iz roda Trissolcus (Hymenoptera). U okviru roda Trissolcus postoji nekoliko vrsta koje se primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica poput: Trissolcus basalis, T. thyantae i T. brochymenae i T. euschisti, dok se upravo Trissolcus basalis ističe kao najzastupljeniji i najvažni prirodni neprijatelj N. viridula. Literaturni podaci ističu da je ova vrsta registrovana na Evropskom kontinentnu, ali i u našem podneblju, te da pored zelene povrtne stenice parazitira jaja i drugih štetnih Hemiptera (Euschistus servus, Podisus maculiventris), ali i jaja braon mramoraste stenice koja u našem agroekosistemu sve više dobija na značaju.

Picture
 
Picture
 

Vrsta T. basalis je u svetu široko rasprostranjena i važan je predstavnik brojnih prirodnih biocenoza. Pored toga, prisutna je u svim usevima koje nastanjuje zelena povrtna stenica, pa se neretko susreće u usevima pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i drugih leguminoza, ali i u zasadima povrća i voća.

Vrsta pripada familiji Scelionidae i poput drugih predstavnika roda Trissolcus odlikuje se malim dimenzijama tela (2 mm). Najčešće je crne boje sa glavičastim antenama, koje su naročito izražene kod ženki. U pitanju je solitarni endoparazit koji spada u grupu parazitoida, jer parazitira jaja drugih insekata. Ženka prilikom ovipozicije legalicom probija horion jajeta domaćina i polaže svoja jaja. Nakon završene ovipozicije ženka osice semiohemikalijama obeležava parazitirana jaja. Vrsta kompletan ciklus razvića završava unutar jajeta domaćina, pri čemu iz parazitiranog jajeta najpre eklodiraju mužjaci, a zatim ženke. Neposredno nakon eklozije imaga započinje razmnožavanje. Trissolcus basalis se uspešno primenjuje kao biološki agens u Australiji, Novom Zelandu, Sjedinjenim Američkim Državama ali i na Evropskom kontinentu (Italija, Francuska, Holandija).

Kada je u pitanju braon mramorasta stenica, vrsta Trissolcus mitsukurii spada u grupu najznačajniji priodnih neprijatelja ove invazivne štetočine. T. mitsukurii vodi poreklo iz Azije i na Evropskom kontinentu je prvi put determinisana 2016. godine u Italiji. Od tada pokazuje obećavajuće rezultate u biološkoj kontroli H. halys, štetočine koja pokazuje dramatični uticaj na širok spektar gajenih biljaka širom sveta. Istraživanja sprovedena u Italiji ukazuju da se T. mitsukurii ističe kao efikasan biološki agens sa mnogo većom stopom parazitizma prema H. halys u odnosu na druge korisne insekte koji se već primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica (Anastatus bifasciatus, Trissolcus basalis, Trissolcus kozlovi).

U mnogim regionima u kojima štetne stenice nanose velike ekonomske gubitke strategija suzbijanja se prvenstveno temelji na primeni hemijskih sredstava. Praksa vrlo često pokazuje da su hemijske mere suzbijanja kratkoročnog efekta i neretko nedovoljno efikasne u kontroli ovih invazivnih štetočina. Implementacija bioloških mera zaštite se pokazuje kao nužna metoda upravo zbog nedostatka prirodnih populacija korisnih insekata, što je istovremeno glavno obrazloženje ekspanzije, ali i štetnog uticaja egzotičnih vrsta štetnih insekata. U cilju efikasne biološke kontrole neophodno je pratiti ekološku interakciju između štetnih stenica i njihovih prirodnih neprijatelja, prvenstveno nativnih populacija, a u slučaju introdukcije novih vrsta, neophodno je sprovoditi istraživanja koja bi obezbedila selekciju efikasne vrste za biološku kontrolu. U ovom momentu neophodno je sprovoditi poljoprivrednu praksu koja će sačuvati nativnu populaciju korisnih insekata (konzervacija) i pospešiti njihov uticaj na štetočine. Ovakav pristup zaštiti useva podrazumeva upotrebu selektivnih insekticida koji ne deluju na korisne insekte. U suprotnom, upotreba neselektivnih insekticida pored štetnog organizma uništava i korisne insekte, pa samim tim njihov doprinos u očuvanju korisne entomofaune izostaje.

Preventivne mere u cilju zaštite od azijske voćne mušice
Na području delovanja RC Kikinda sprovodi se sistematičan i konstantan monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii). Praćenje štetočine vrši se na više različitih lokaliteta u zasadima trešnje, šljive i vinove loze. Monitoring se obavlja uz pomoć lovnih klopki na bazi mirisnih atraktanata koji privlače i izlovljavaju štetočinu. Za tu namenu koriste se plastične flaše sa otvorima za ulazak mušica (ø oko 4 mm) i otvorima za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina vina i jabukovog sirćeta u odnosu 1:1, kojoj se dodaje nekoliko kapi detrdženta za sudove.
 
Picture
 
Picture
 

Azijska voćna mušica (Diptera; Drosophilidae) je invazivna i polifagna štetočina poreklom iz jugoistočne Azije. Štete na plodovima voća nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi mesom ploda. Sprovedeni monitoring D. suzukii ukazao je rasprostranjenost ove štetočine na području svih regionalnih centara sistema Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Srbije. U 2016. godini na 90 praćenih lokaliteta  prisustvo štetočine registrovano je u zasadima maline, kupine, vinove loze, jagode, trešnje, breskve, nektarine, šljive, jabuke, kruške, džanarike i na smokvi. Štete su registrovane na plodovima maline, kupine, vinove loze, smokve, šljive, divlje kupine i zove. Široka rasprostranjenost i velika gustina populacije D. suzukii koja je registrovana u 2016. godini, kao i prisustvo širokog spektra biljaka domaćina i povoljnost prirodnih uslova za razvoj ove vrste na području Srbije, ukazuju na visok rizik u proizvodnji jagodičastog i koštičavog voća u narednom periodu.

U region Kikinde u prethodnim godinama je na lovnim klopkama beležen sporadičan ulov imaga štetočine, što ukazuje na prisustvo ove invazivne vrste i na našem terenu. Iako u tekućoj godini na području delovanja RC Kikinda na lovnim klopkama još uvek nije zabeležen ulov azijske voćne mušice, usled potencijalnog rizika po proizvodnju voća potrebno je primenjivati sve raspoložive kontrolne mere u cilju zaštite zasada od ove štetočine:
  • Postavljanje što većeg broja lovnih klopki za masovno izlovljavanje odraslih jedinki u cilju smanjenja populacije štetočine. Preporučuje se postavljanje klopki na rastojanju od 2 do 3 metra na ivičnim delovima zasada, odnosno na rastojanju od 5 metara unutar samog zasada.
  • Uništavanje prezrelih plodova koji predstavljaju idealnu sredinu za razvoj štetočine. Prezrele plodove treba sakupiti i odložiti u zatvorenu burad u cilju sprečavanja razvoja štetočine i pojave jedinki naredne generacije. Burad treba da ostanu zatvorena bar 7 dana.
  • Skraćivanje intervala berbe kako bi se redukovao broj prezrelih plodova na parceli.
  • Krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju izvorišta ove štetočine.
  • Uklanjanje spontane flore, alternativnih i prelaznih domaćina ovoj štetočini poput divlje kupine, džanarike, zove itd.
RC Kikinda će i u narednom periodu nastaviti sa monitoringom azijske voćne mušice u cilju signaliziranja njene pojave, odnosno praćenja njene aktivnosti na našem terenu.
Štetne stenice na području RC Kikinda
Na području delovanja RC Kikinda, monitoringom ekonomski najznačajnih biljnih kultura registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma štetnih stenica (jaja, larve i adulti). Po pitanju štetnosti, najveću pažnju privlače zelena povrtna stenica (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys), izrazito polifagne vrste koje se mogu uočiti u većini praćenih useva i zasada. 
Povrtna stenica (Hemiptera: Pentatomidae) potiče iz tropskih i subtropskih krajeva, a kod nas je prvi put registrovana 2007 godine. Od tada se njeno prisustvo registruje u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza, ali i u zasadima voća i vinove loze. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Velike štete pričinjavaju na zrelim plodovima paprike i paradajza, gde na mestima ishrane dolazi do diskoloracija na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.
 
Picture
 
Picture
 
Picture
 
Braon mramorasta stenica (Hemiptera: Pentatomidae) je izrazito invazivna poljoprivredna štetočina koja vodi poreklo iz istočne Azije, a u Srbiji je prisutna od 2015. godine. Poput prethodno opisane vrste, štete nanosi u stadijumu imaga i larve isisanjem sokova iz svih nadzemnih delova biljaka. Najveće štete nanosi na plodovima, koji usled oštećenja gube ekonomsku vrednost. Pored direktnih šteta, ubodna mesta predstavljaju ulazne otvore za pojavu i razvoj različitih patogena. Ovu stenicu karakteriše izrazita polifagnost, a do danas je identifikovano više od 300 biljnih vrsta domaćina ove štetočine. Kao izrazito migratorna i polifagna vrsta, braon mramorasta stenica se sve više ističe kao ekonomski značajna štetočina.
 
Picture
 
Picture
 
Picture
 
Suzbijanje štetnih Heteroptera predstavlja kompleksan zadatak, pre svega jer izrazita pokretljivost, mobilnost, noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju efikasnu procenu visine populacije ovih insekata. Prema literaturnim podacima najzastupljeniji način suzbijanja štetnih stenica bazira se na upotrebi hemijskih sredstava, najčešće piretroida i neonikotinoida. Kod nas nema registrovanih preparata za suzbijanje braon mramoraste stenice, dok se insekticidi na bazi aktivne materije deltametrin primenjuju za suzbijanje zelene povrtne stenice. U sistemu integralne zaštite bilja, suzbijanje štetnih stenica se zasniva na strategiji koja podrazumeva dobro poznavanje biologije i ponašanja štetočine, redukovanu i efikasnu upotrebu insekticida. S obzirom na ograničenu efikasnost hemijskih sredstava i njihov kratkoročni efekat, biološka kontrola bazirana na upotrebi introdukovanih i nativnih prirodnih neprijatelja predstavlja obećavajuće i dugoročno rešenje u redukciji gustine populacije štetnih Heteroptera. Korisni insekti sa najvećim potencijalom u biološkoj kontroli štetnih stenica su parazitoidi jaja iz rodova Trissolcus (Hymenoptera: Platygastridae) i Anastatus (Hymenoptera: Eupelmidae).
Na prostoru delovanja RC Kikinda prisustvo pomenutih vrsta registrovano je u zasadima leske, jabuke i maline, kao i u usevima soje, krompira, paprike i paradajza. U pojedinim zasadima registruje se izrazito visok intenzitet napada ovih insekata (vidi preporuku), što zahteva sprovođenje hemijskog tretmana, dok je u pojedinim usevima njihovo prisustvo sporadično, pa hemijske mere još nisu uvek opravdane. Ipak, čak i niska brojnost ovih štetočina u pojedinim zasadima poziva na oprez, pogotovo ukoliko se uzme u obzir njihov visok reproduktivni kapacitet i sposobnost brzog migriranja sa jedne površine na drugu. Usled navedenog, preporučuje se sprovođenje konstantnog i opsežnog monitoringa kako bi se ustanovila dinamika kretanja i visina populacije štetočina, te pravovremeno definisao momenat za hemijski tretman. S obzirom na potencijalnu opasnost od gore pomenutih štetočina, poljoprivrednim proizođačima se preporučuje pregled gajenih biljaka na prisustvo štetnih stenica, pogotovo onih biljnih vrsta koje se nalaze u fazi zrenja.
RC Kikinda će i u narednom periodu nastaviti sa praćenjem štetnih stenica i na vreme signalizirati momenat za sprovođenje hemijskog tretmana.
Polifagne štetočine u paprici
Na području delovanja RC Kikinda usevi paprike se nalaze u različitim fazama formiranja sporednih stabala (BBCH 21-23).
 
Picture
 
Monitoringom useva paprike na lokalitetu Kikinda registrovano je sporadično prisustvo položenih jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) i sovice gama (Autographa gamma). Vizuelnim pregledom useva položena jaja uočena su kako na licu, tako i na naličju listova paprike.
 
Picture
 

Pamukova sovica spada u grupu ekonomski značajnih štetočina i veoma je rasprostranjena u našoj zemlji. Vrstu odlikuje visok fekunditet, pri čemu jedna ženka položi oko 500 jaja. Štete nanose gusenice koje su izrazito polifagne i hrane se na oko 250 vrsta gajenih i spontanih biljaka. Napadaju sve nadzemne delove biljaka, a najveće štete prouzrokuju hraneći se generativnim organima. Na masovno množenje sovice povoljno deluju visoke temperature. Pored paprike u atraktivne domaćine ovoj vrsti spadaju kukuruz, paradajz i duvan.

Sovica gama je takođe vrlo česta vrsta u našem podneblju, koja se ubraja u opasne štetočine brojnih ratarskih i povrtarskih vrsta. Sovica gama je tipična migratorna vrsta sa izuzetno pokretljivim imagom koji može da preleti i do nekoliko hiljada kilometara. U našim klimatskim uslovima odrasle jedinke najintenzivnije lete tokom juna i jula meseca. Poput pamukove sovice postiže visok fekunditet, pri čemu ženke jaja polažu najčešće sa naličja lista. Gama sovica je higrofilna vrsta, a u suvim regionima koncentriše se na navodnjavane terene. Štete nanose gusenice koje su veoma polifagne i napadaju oko 100 vrsta gajenih i spontanih biljaka. Pored paprike najčešće oštećuje lucerku, šećernu repu, konoplju, duvan, krompir, kupus itd. Gusenice gama sovice oštećuje vegetativne delove biljaka i u pojedinim kulturama mogu prouzrokovati golobrst.

Od prirodnih neprijatelja ističu se vrste roda Trichogramma, koje su široko rasprostranjene u komercijalnoj upotrebi pri suzbijanju obe navedene štetočine. Brojni su primeri uspešne primene ovih korisnih insekata, a rezultati pokazuju da Trichogramma osice mogu uništiti od 80% do 100% položenih jaja štetnih insekata. S obzirom da je prirodni potencijal ovih osica u našem podneblju izuzetno visok, prilikom izbora hemijskog preparata prednost treba dati sredstvima koja su selektivana na korisnu entomofaunu.

Trenutno se u proizvodnji paprike hemijskim merama zaštite usmerenim na suzbijanjem lisnih vaši suzbijaju i pamukova sovica i sovica gama. U nastavku sezone RC Kikinda će nastaviti sa praćenjem štetnih organizama u paprici i pravovremeno će signalizirati vreme za primenju hemijskih mera zaštite.

Lisne vaši u ratarskim usevima
Na području delovanja RC Kikinda usevi suncokreta i kukuruza se nalaze u fazi razvoja lista (BBCH 12-15), dok se usevi strnih žita nalaze u razvojnoj fazi klasanja i cvetanja (BBCH 51-61). Vizuelnim pregledom pomenutih useva na više različitih lokaliteta registrovano je sporadično prisustvo lisnih vaši (Aphididae).
 
Picture
 
Picture
 
Picture
 
Picture
 
Lisne vaši se ubrajaju u grupu veoma značajnih štetočina ratarskih useva i odlikuju sa izrazito visokim potencijalom razmnožavanja. Pomenute štetočine se na našem podneblju javljaju svake godine, pri čemu je intenzitet napada uslovljen prvenstveno klimatskim uslovima, a pre svega temperaturom i relativnom vlažnošću vazduha. Pojedinim vrstama pogoduju različiti klimatski uslovi, pa se tako brojnost crne kukuruzne vaši (Rhopalosiphum padi) snižava usled niske temperature i male vlažnosti vazduha, dok razmnožavanju brestove lisne vaši (Tetraneura ulmi) pogoduje toplo i izrazito suvo vreme. Pored navedenih vrsta u našim agro-ekološkim uslovima u najznačajnije štetočine ratarskih kultura spadaju još: velika žitna vaš (Sitobion avenae), zelena vaš žita (Schizaphis graminum), ružina žitna vaš (Metopolophium dirhodum) i crna repina vaš (Brachycaudus helichrysi).
Pomenute vrste štete uzrokuju isisavanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka, pri čemu jako napadnute biljke zaostaju u razvoju, bivaju manje ili više kržljave, što značajno doprinosi smanjenju visine i kvaliteta prinosa. Pored direktnih šteta, lisne vaš spadaju i u značajne vektore biljnih viroza (npr. virus mozaika kukuruza), te je usled toga poželjno početi sa njihovim praćenjem već u početnim fazama razvoja gajenih useva. Hemijsko suzbijanje treba izvoditi pri postizanju praga štetnosti koji iznosi oko 20-30% napadnutih biljaka, a pritom se očekuje nastavak povoljnih vremenskih prilika za razmnožavanje lisnih vaši. Prilikom pregleda neophodno je utvrditi brojčani odnos predatora (Syrphidae, Coccinellidae) i lisnih vaši, te ukoliko taj odnos iznosi 1:40, hemijski tretman nije potrebno primenjivati.
S obzirom da je vizuelnim pregledom ratarskih useva registrovan nizak intenzitet napada lisnih vaši, RC Kikinda za sada ne preporučuje sprovođenje hemijskog tretmana za njihovo suzbijanje, ali svakako nastavlja sa praćenjem navedenih štetočina.
Sada je vreme za postavljanje klopki za izlovljavanje rutave bube
Na području delovanja RC Kikinda u voćnim zasadima registrovana su prva imaga rutave bube (Epicometis hirta) na cvetovima korovske biljke maslačka.
 
 
Imago rutave bube je veličine je oko 10 mm, crne boje i na pokriocima ima belo žute nepravilne tačkice. Telo je prekriveno gustim bledožutim dlačicama.
Prezimljava imago u zemljištu na oko 5 cm dubine. Krajem marta i početkom aprila izlazi iz zemlje i kreće intenzivno u potragu za hranom. Za let rutave bube neophodno je sunčano, lepo vreme sa temperaturom oko 15 stepeni.
 
Rutava buba je odličan letač, veoma je pokretna i seli se sa biljaka koje ranije cvetaju na one kasnije cvetaju. Polifagna je štetočina, hrani se velikim brojem korovskih i gajenih biljaka prelazeći sa cvetova na mlado lišće gajenih biljaka.
Hrani se cvetnim pupoljcima i cvetovima, a u cvetu oštećuje prašnike i tučak usled čega ne dolazi do zametanja plodova. Štetnost je naročito velika u mladim voćnjacima u prvim godinama rodnosti dok je broj cvetova na stablima još mali.
 
Suzbijanje štetočine je otežano jer je primena insekticida u vreme cvetanja zbog pčela i drugih korisnih insekata strogo zabranjena u voćnjacima.
 
 
 
 
SADA JE VREME DA SE POSTAVLJAJU KLOPKE SA MIRISNIM ATRAKTANTIMA U MLADE VOĆNJAKE!
 
Jedna od najefikasnijih metoda suzbijanja je postavljanje plastičnih posuda  sa vodom u koje se sipa par kapi deterdženta za sudove i neki mirisni atraktant poput cimeta, negro bombona, voćnog sirupa,a miris jagode ih posebno privlači. Posude bele ili plave boje postavljaju se po obodu parcele dok se manji broj rasporedi u centralnom delu. Privučena mirisom, rutava buba dospeva na površinu vode i ostaje u posudi. Sudove je potrebno prazniti svakog dana sve dok traje period cvetanja u zasadima voća.
Pojava cikade Metcalfa pruinosa
Na području delovanja RC Kikinda, vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitet Iđoš, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa.
 
 
 
Prisustvo cikade utvrđeno je sa naličja listova vinove loze na svega nekoliko procenata čokota. Međutim, značajnije prisustvo cikade je utvrđeno u urbanim sredinama na ukrasnom bilju i šiblju.
 
Polifagna je štetočina i naseljava veoma veliki broj voćnih vrsta, ukrasnih biljaka, vinovu lozu.
 
Cikada ima jednu generaciju godišnje, prezimi u stadijumu jajeta. Ženka polaže jaja pojedinačno ili u nizovima u pupoljke ili pukotine biljke domaćina. Larve  imaju šest larvenih stupnjeva i hrane se  sisanjem sokova i pri tom luče belu voštanu tvorevinu koja podseća na vatu. Sišu sokove iz floema i sprovodnih sudova i hrane se na mestima gde je najjači protok biljnih sokova. Kao posledica ishrane dolazi do iscrpljivanja i slabljenja biljke što se negativno odražava na rast i razvoj.
 
Ukoliko se u zasadima voća i vinogradima registruje prisustvo pomenute štetočine, preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih delova biljaka.
Rutava buba
Na području delovanja RC Kikinda, u zasadima jabučastog i koštičavog voća registrovano je prisustvo imaga rutave bube (Tropinota hirta) na cvetovima maslačka.
 
 
 
Rutava buba ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu imaga. Termofilna je štetočina i izraziti polifag, masovno se javlja povremeno pri višim temperaturama.
Štete pravi imago tako što se hrani generativnim organima, posebno u zasadima voća u fazi cvetanja.
 
S obzirom na najavljeni porast temperatura, u narednom periodu se može očekivati povećana aktivnost ove štetočine. Naročito su ugroženi mladi zasadi gde usled ishrane rutave bube na cvetovima može biti uništen ceo rod.
 
U cilju kontrole i suzbijanja ove štetočine, hemijske mere kontrole se ne preporučuju već samo masovno izlovljavanje.
 
Za tu svrhu koriste se plastične posude bele ili plave boje napunjene vodom u koje se dodaju razni antraktanti kao što su voćni sirup, negro bombone, cimet. Posude se postavljaju gušće po obodima voćnjaka ali i u samim redovima.
 
Primena insekticida u vreme cvetanja voćnih vrsta strogo je zabranjena !
Cikada - Metcalfa pruinosa
Na području delovanja RC Kikinda, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa na vinovoj lozi.
 
 
 
Ova cikada pripada grupi polifagnih štetočina i naseljava veliki broj voćnih vrsta, vinovu lozu, ukrasno i šumsko drveće.
 
Prezimi u stadijumu jajeta koje ženka polaže u pukotine ili pupoljke biljke hraniteljke i ima jednu generaciju godišnje.
Larve luče belu voštanu tvorevinu koja liči na vatu. Larve i imaga se hrane sisanjem sokova biljaka, a kao posledica ishrane biljka ima slabiji porast. Indirektne štete nastaju usled lučenja medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica.
 
Od mera zaštite preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova.
Larve i imaga imaju veoma dobru pokretljivost pa hemijske mere suzbijanja nisu dale zadovoljavajuće rezultate.
Pojava rutave bube

Na području delovanja RC Kikinda zasadi kajsije se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u fazi cvetanja; od prvi cvetovi otvoreni do faze puno cvetanje, 50% cvetova otvoreno (BBCH 59-65).

 
 

U zasadima kajsije registrovana je pojava rutave bube na otvorenim cvetovima (Tropinota hirta).

 

U narednom periodu se očekuje povećanje dnevnih temperatura koje će intenzivirati pojavu ove štetočine.

 

Preporučuje se sprovođenje preventivnih mera kontrole, odnosno izlovljavanje rutave bube postavljanjem lovnih klopki plave ili bele boje, u koje treba sipati vodu i dodati neki voćni sirup, anis, negro bombone ili sredstvo za pranje sudova.

Upotreba insekticida  u fazi cvetanja je zabranjena zakonom, prilikom upotrebe pesticida treba se pridržavati uputstva za upotrebu i sprovesti sve mere u cilju zaštite pčela i drugih oprašivača.

 
1 - 10 Next