7.9.2023
Na području delovanja delovanja RC Kikinda pregledom parcela pod okopavinama, u višegodišnjim zasadima i na parcelama gde je bila uljana repica registrovano je prisustvo aktivnih rupa poljskih glodara i to poljskog miša (Apodemus sylvaticus) kao i poljske voluharice (Microtus arvalis) po obodima parcela i u niskom intenzitetu napada.
Veoma toplo vreme za ovo doba godine pogoduje aktivnosti poljskih glodara.
U ovom periodu primena registrovanih preparata u cilju suzbijanja glodara (rodenticida) preporučuje se u lucerištima, višegodišnjim zasadima kao i na uvratima u slučaju da se prilikom pregleda istih utvrdi brojnost pomenutih štetočina u II kategoriji.
Za određivanje brojnosti poljskih glodara koristi se sledeća skala:
|
KATEGORIJA |
Brojnost |
aktivnih rupa/hektaru
|
|
I kategorija |
vrlo niska brojnost |
do 10 aktivnih rupa/ha |
|
II kategorija |
niska brojnost |
10-50 |
|
III kategorija |
srednja brojnost |
50-500 |
|
IV kategorija |
visoka brojnost |
500-2000 |
|
V kategorija |
vrlo visoka brojnost |
2000-10.000 |
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pre svega pregled parcela radi utvrđivanja prisustva glodara, zaoravanje žetvenih ostataka kao i košenje površina oko parcela i na uvratinama kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.
U regionu Kikinde se u narednom periodu očekuje i setva uljane repice pa se nakon nicanja useva očekuje migracija glodara na te povšine.
28.7.2023
Na području delovanja RC Kikinda u proteklom periodu prisustvo invazivnih vrsta stenica registrovano je u usevima rataraskih i povrtarskih biljaka i u voćnim zasadima.
Prisustvo zelene povrtne stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) uočeno je u usevima kukuruza, šećerne repe, paradajza, leske i paprike.
Zelena povrtna stenica se poslednjih godina redovno registruje u usevima paprike, paradjza,soje, kukuruza kao i u voćnim i vinogradarskim zasadima. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke pomenute štetočine koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. U povrtarskim usevima dolazi do prevremenog sazrevanja plodova, smanjuje se veličina i težina ploda dok se u unutrašnjasti ploda usled ubadanja i sisanja sokova formira plutasto tkivo i plodovi dobijaju gorak ukus.Takvi plodovi gube tržišnu vrednost.
jajna legla i imago zelene povrtne stenice
ispiljeno jajno leglo zelene povrtne stenice
Braon mramorasta stenica je izraziti polifag i napada veliki broj gajenih kultura. Migratorna je vrsta, dobar letač i veoma brzo prelazi sa jednog useva na drugi. Štete nanose larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka. Napadnuti plodovi često imaju deformisan oblik, postaju gorki i često imaju i neprijatan ukus pa samim tim gube i tržišnu vrednost. Prezimljava imago, a stadijum larve prolazi kroz pet larvenih stupnjeva. Jaja polaže u grupicama na naličju lista, a mlade tek ispiljene larve posle prvog presvlačenje počinju da se razilaze i tada kreću u aktivnu potragu za hranom.
jajna leglo i larve braon mramoraste stenice na leski, paradajzu, kukuruzu
Mere zaštite podrazumevaju upotrebu preparata iz grupe piretroida koji su pokazali dobru efikasnost prilikom suzbijanja stenica. 11.5.2023
Na području delovanja RC Kikinda zasadi leske se nalaze u fenofazi razvoja listova.
Pregledom zasada leske na listovima je registrovano prisustvo odraslih jedniki braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). U pitanju su pojedinačni primerci ove štetočine, dok prisustvo položenih jaja i larvi nije utvrđeno prilikom pregleda.
Braon mramorasta stenica pripada grupi polifagnih štetočina. Imaga i larve ove stenice prave štete sisanjem sokova iz omotača, ljuske i jezgra ploda.Oštećena jezgra bivaju smežurana, plutasta i nepravilnog oblika sa jasno vidljivim ubodnim mestima oko kojih se šire nekrotične površine, što značajno smanjuje kvalitet i tržišnu vrednost ploda leske.
Stenica se odlikuje izrazitom pokretljivošću i sakrivanju na nepristupačnim mestima što sve otežava njeno suzbijanje.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan monitoring zasada u narednom periodu jer čak i niska brojnost stenica ukazuje na oprez pogotovo ako se uzme u obzir njihov visok reproduktivni potencijal i sposobnost migraranja sa jedne površine na drugu.
RC Kikinda će i u narednom periodu nastaviti sa praćenjem štetnih stenica u zasadima leske i na vreme će signalizirati momenat za pravovremenu primenu hemijskih mera. 23.3.2023
Na području delovanja RC Kikinda zasadi koštičavih voćnih vrsta (kajsija, breskva) nalaze se u različitim fenofazama cvetanja.
Vizuelnim pregledom zasada na cvetovima korovskih vrsta, maslačka, registrovana je pojava imaga rutave bube (Tropinota hirta).
Odrasli insekti prezime u zemljištu na oko 5 cm dubine,a porastom dnevnih temperatura izlaze iz zemlje u potrazi za hranom. Imago je veličine 10 mm, crne boje dok je telo prekriveno bledo žutim dlačicama. Za let rutave bube potrebno je sunčano i toplo vreme.
Rutava buba je veoma pokretna, odličan je letač i seli se sa biljaka koje ranije cvetaju (korovske biljke) na biljke koje kasnije cvetaju. Polifagna je štetočina, hrani se velikim brojem korovskih i gajenih biljaka prelazeći sa cvetova na mlado lišće gajenih biljaka.
Imago rutave bube se hrani cvetovima i cvetnim pupoljcima, u cvetu oštećuje tučak i prašnike usled čega ne dolazi do zametanja plodova. U godinama sa masovnijom pojavom štetnost može biti naročito velika u mladim voćnim zasadima u prvim godinama rodnosti jer je broj cvetova na takvim stablima mali.
Treba napomenuti da je suzbijanje pomenute štetočine otežano jer je primena insekticida u fazama cvetanja zabranjena zbog zaštite pčela i drugih oprašivača.
Jedna od vrlo efikasnih metoda suzbijanja je postavljanje plastičnih posuda sa vodom u koje se sipa par kapi deterđženta, zatim mirisni antraktant poput cimeta, voćnog sirupa, negro bombona, bombona sa mirisom jagode. Navedene posude mogu biti bele i plave boje, postavljaju se po obodu parcele, dok se manji broj posuda može rasporediti i u centralnom delu. Privučena mirisom rutava buba dospeva na površinu vode i ostaje u posudi. Posude je potrebno prazniti svakog dana, sve dok traje period cvetanja pogotovo u mladim zasadima voća.
17.8.2022
Na području delovanja RC Kikinda vizuelnim pregledom useva i zasada na nekoliko lokaliteta na gajenim biljkama i korovskoj flori registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
Braon mramorasta stenica je izraziti polifag i hrani se na preko 300 biljnih vrsta, a najveće štete kod nas registrovane su na paradajzu, paprici, jabukama, kruškama, breskvama, soji, pasulju, leski i drugim gajenim kulturama. Štete pričinjavaju i larve i imaga sisanjem sokova iz svih nadzemnih delova biljaka. Najveće štete nanosi na plodovima koji usled isisavanja sokova gube tržišnu vrednost, dok mesta uboda stenica predstavljaju ulazne otvore za prodor različitih vrsta patogena.
Prezimljava imago na skrovitim mestima, dok larve prolaze kroz pet larvenih stupnjeva razvoja. Jaja polaže u grupicama, uglavnom sa naličja listova biljaka.
Sa ciljem suzbijanja braon mramoraste stenice najbolje su se pokazali insekticidi iz grupe piretroida i to aktivne materije deltametrin i lambda-cihalotrin. Prilikom sprovođenja hamijskih mera zaštite obavezno treba voditi računa o karenci primenjenih preparata.
položena jajna legla na korovskoj biljci Abutilon theophrasti
28.3.2022
Na području delovanja RC Kikinda u zasadima koštičavih voćnih vrsta (kajsija) registrovana su prva imaga rutave bube (Epicometis hirta) na cvetovima korovske biljke maslačka.
Imago rutave bube je crne boje i na pokriocima ima belo žute tačkice nepravilnog oblika.Telo je prekriveno gustim bledožutim dlačicama. Imago prezimljava u zemljištu na dubini od 5 cm i sa porastom temperature krajem marta - početkom aprila, izlazi iz zemlje u potrazi za hranom. Polifagna je štetočina, prvo se hrani na korovskoj flori u zasadima voća, a potom napada cvetove raznih gajenih voćnih vrsta i uljane repice. Hrani se cvetnim pupoljcima i cvetovima, a u cvetu oštećuje prašnike i tučak usled čega ne dolazi do zametanja plodova pa je naročito opasna u mladim zasadima voća gde se formira manji broj cvetova. Odličan je letač, a za let rutave bube neophodno je sunčano i toplo vreme.
S obzirom da je u zasadima registrovano prisustvo rutave bube, sada je pravo vreme za postavljanje klopki sa mirisnim antraktantima u mlade zasade voća!
- postavljanje belih i plavih plastičnih posuda sa vodom u koje se sipa par kapi deterdženta za sudove ili neki mirisni antraktant kao što je cimet, negro bombone, voćni sirup.
- posude se postavljaju po obodu parcele a manji deo posuda se raspoređuje u centralnom delu.
27.8.2021
Na području delovanja RC Kikinda beleži se izrazito visoka aktivnost štetnih stenica. Među dominantnim vrstama ističe se zelena povrtna stenica (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys). Povoljni vremenski uslovi izuzetno pogoduju razvoju ovih invazivnih štetočina, te je njihovo prisustvo registrovano u brojnim ratarskim i povrtarskim usevima, kao i u voćarskim zasadima. Navedene štetočine su izrazito polifagne, a štete nanose isisavanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka, pri čemu sa ekonomskog aspekta najveće štete uzrokuju oštećujući plodove, koji gube na kvalitetu i postaju tržišno neupotrebljivi.
Pregledom useva soje na lokalitetu Novi Kneževac registrovano je prisustvo parazitiranih jaja povrtne stenice. Preliminarna identifikacija eklodiranih jedinki, bazirana na morfološkim karakteristikama, pokazala je da su parazitirana jaja posledica aktivnosti parazitoida iz roda Trissolcus (Hymenoptera). U okviru roda Trissolcus postoji nekoliko vrsta koje se primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica poput: Trissolcus basalis, T. thyantae i T. brochymenae i T. euschisti, dok se upravo Trissolcus basalis ističe kao najzastupljeniji i najvažni prirodni neprijatelj N. viridula. Literaturni podaci ističu da je ova vrsta registrovana na Evropskom kontinentnu, ali i u našem podneblju, te da pored zelene povrtne stenice parazitira jaja i drugih štetnih Hemiptera (Euschistus servus, Podisus maculiventris), ali i jaja braon mramoraste stenice koja u našem agroekosistemu sve više dobija na značaju.
Vrsta T. basalis je u svetu široko rasprostranjena i važan je predstavnik brojnih prirodnih biocenoza. Pored toga, prisutna je u svim usevima koje nastanjuje zelena povrtna stenica, pa se neretko susreće u usevima pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i drugih leguminoza, ali i u zasadima povrća i voća.
Vrsta pripada familiji Scelionidae i poput drugih predstavnika roda Trissolcus odlikuje se malim dimenzijama tela (≈2 mm). Najčešće je crne boje sa glavičastim antenama, koje su naročito izražene kod ženki. U pitanju je solitarni endoparazit koji spada u grupu parazitoida, jer parazitira jaja drugih insekata. Ženka prilikom ovipozicije legalicom probija horion jajeta domaćina i polaže svoja jaja. Nakon završene ovipozicije ženka osice semiohemikalijama obeležava parazitirana jaja. Vrsta kompletan ciklus razvića završava unutar jajeta domaćina, pri čemu iz parazitiranog jajeta najpre eklodiraju mužjaci, a zatim ženke. Neposredno nakon eklozije imaga započinje razmnožavanje. Trissolcus basalis se uspešno primenjuje kao biološki agens u Australiji, Novom Zelandu, Sjedinjenim Američkim Državama ali i na Evropskom kontinentu (Italija, Francuska, Holandija).
Kada je u pitanju braon mramorasta stenica, vrsta Trissolcus mitsukurii spada u grupu najznačajniji priodnih neprijatelja ove invazivne štetočine. T. mitsukurii vodi poreklo iz Azije i na Evropskom kontinentu je prvi put determinisana 2016. godine u Italiji. Od tada pokazuje obećavajuće rezultate u biološkoj kontroli H. halys, štetočine koja pokazuje dramatični uticaj na širok spektar gajenih biljaka širom sveta. Istraživanja sprovedena u Italiji ukazuju da se T. mitsukurii ističe kao efikasan biološki agens sa mnogo većom stopom parazitizma prema H. halys u odnosu na druge korisne insekte koji se već primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica (Anastatus bifasciatus, Trissolcus basalis, Trissolcus kozlovi).
U mnogim regionima u kojima štetne stenice nanose velike ekonomske gubitke strategija suzbijanja se prvenstveno temelji na primeni hemijskih sredstava. Praksa vrlo često pokazuje da su hemijske mere suzbijanja kratkoročnog efekta i neretko nedovoljno efikasne u kontroli ovih invazivnih štetočina. Implementacija bioloških mera zaštite se pokazuje kao nužna metoda upravo zbog nedostatka prirodnih populacija korisnih insekata, što je istovremeno glavno obrazloženje ekspanzije, ali i štetnog uticaja egzotičnih vrsta štetnih insekata. U cilju efikasne biološke kontrole neophodno je pratiti ekološku interakciju između štetnih stenica i njihovih prirodnih neprijatelja, prvenstveno nativnih populacija, a u slučaju introdukcije novih vrsta, neophodno je sprovoditi istraživanja koja bi obezbedila selekciju efikasne vrste za biološku kontrolu. U ovom momentu neophodno je sprovoditi poljoprivrednu praksu koja će sačuvati nativnu populaciju korisnih insekata (konzervacija) i pospešiti njihov uticaj na štetočine. Ovakav pristup zaštiti useva podrazumeva upotrebu selektivnih insekticida koji ne deluju na korisne insekte. U suprotnom, upotreba neselektivnih insekticida pored štetnog organizma uništava i korisne insekte, pa samim tim njihov doprinos u očuvanju korisne entomofaune izostaje. 20.7.2021
Na području delovanja RC Kikinda sprovodi se sistematičan i konstantan monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii). Praćenje štetočine vrši se na više različitih lokaliteta u zasadima trešnje, šljive i vinove loze. Monitoring se obavlja uz pomoć lovnih klopki na bazi mirisnih atraktanata koji privlače i izlovljavaju štetočinu. Za tu namenu koriste se plastične flaše sa otvorima za ulazak mušica (ø oko 4 mm) i otvorima za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina vina i jabukovog sirćeta u odnosu 1:1, kojoj se dodaje nekoliko kapi detrdženta za sudove.
Azijska voćna mušica (Diptera; Drosophilidae) je invazivna i polifagna štetočina poreklom iz jugoistočne Azije. Štete na plodovima voća nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi mesom ploda. Sprovedeni monitoring D. suzukii ukazao je rasprostranjenost ove štetočine na području svih regionalnih centara sistema Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Srbije. U 2016. godini na 90 praćenih lokaliteta prisustvo štetočine registrovano je u zasadima maline, kupine, vinove loze, jagode, trešnje, breskve, nektarine, šljive, jabuke, kruške, džanarike i na smokvi. Štete su registrovane na plodovima maline, kupine, vinove loze, smokve, šljive, divlje kupine i zove. Široka rasprostranjenost i velika gustina populacije D. suzukii koja je registrovana u 2016. godini, kao i prisustvo širokog spektra biljaka domaćina i povoljnost prirodnih uslova za razvoj ove vrste na području Srbije, ukazuju na visok rizik u proizvodnji jagodičastog i koštičavog voća u narednom periodu.
U region Kikinde u prethodnim godinama je na lovnim klopkama beležen sporadičan ulov imaga štetočine, što ukazuje na prisustvo ove invazivne vrste i na našem terenu. Iako u tekućoj godini na području delovanja RC Kikinda na lovnim klopkama još uvek nije zabeležen ulov azijske voćne mušice, usled potencijalnog rizika po proizvodnju voća potrebno je primenjivati sve raspoložive kontrolne mere u cilju zaštite zasada od ove štetočine:
- Postavljanje što većeg broja lovnih klopki za masovno izlovljavanje odraslih jedinki u cilju smanjenja populacije štetočine. Preporučuje se postavljanje klopki na rastojanju od 2 do 3 metra na ivičnim delovima zasada, odnosno na rastojanju od 5 metara unutar samog zasada.
- Uništavanje prezrelih plodova koji predstavljaju idealnu sredinu za razvoj štetočine. Prezrele plodove treba sakupiti i odložiti u zatvorenu burad u cilju sprečavanja razvoja štetočine i pojave jedinki naredne generacije. Burad treba da ostanu zatvorena bar 7 dana.
- Skraćivanje intervala berbe kako bi se redukovao broj prezrelih plodova na parceli.
- Krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju izvorišta ove štetočine.
- Uklanjanje spontane flore, alternativnih i prelaznih domaćina ovoj štetočini poput divlje kupine, džanarike, zove itd.
RC Kikinda će i u narednom periodu nastaviti sa monitoringom azijske voćne mušice u cilju signaliziranja njene pojave, odnosno praćenja njene aktivnosti na našem terenu. 14.7.2021
Na području delovanja RC Kikinda, monitoringom ekonomski najznačajnih biljnih kultura registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma štetnih stenica (jaja, larve i adulti). Po pitanju štetnosti, najveću pažnju privlače zelena povrtna stenica (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys), izrazito polifagne vrste koje se mogu uočiti u većini praćenih useva i zasada.
Povrtna stenica (Hemiptera: Pentatomidae) potiče iz tropskih i subtropskih krajeva, a kod nas je prvi put registrovana 2007 godine. Od tada se njeno prisustvo registruje u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza, ali i u zasadima voća i vinove loze. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Velike štete pričinjavaju na zrelim plodovima paprike i paradajza, gde na mestima ishrane dolazi do diskoloracija na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.
Braon mramorasta stenica (Hemiptera: Pentatomidae) je izrazito invazivna poljoprivredna štetočina koja vodi poreklo iz istočne Azije, a u Srbiji je prisutna od 2015. godine. Poput prethodno opisane vrste, štete nanosi u stadijumu imaga i larve isisanjem sokova iz svih nadzemnih delova biljaka. Najveće štete nanosi na plodovima, koji usled oštećenja gube ekonomsku vrednost. Pored direktnih šteta, ubodna mesta predstavljaju ulazne otvore za pojavu i razvoj različitih patogena. Ovu stenicu karakteriše izrazita polifagnost, a do danas je identifikovano više od 300 biljnih vrsta domaćina ove štetočine. Kao izrazito migratorna i polifagna vrsta, braon mramorasta stenica se sve više ističe kao ekonomski značajna štetočina.
Suzbijanje štetnih Heteroptera predstavlja kompleksan zadatak, pre svega jer izrazita pokretljivost, mobilnost, noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju efikasnu procenu visine populacije ovih insekata. Prema literaturnim podacima najzastupljeniji način suzbijanja štetnih stenica bazira se na upotrebi hemijskih sredstava, najčešće piretroida i neonikotinoida. Kod nas nema registrovanih preparata za suzbijanje braon mramoraste stenice, dok se insekticidi na bazi aktivne materije deltametrin primenjuju za suzbijanje zelene povrtne stenice. U sistemu integralne zaštite bilja, suzbijanje štetnih stenica se zasniva na strategiji koja podrazumeva dobro poznavanje biologije i ponašanja štetočine, redukovanu i efikasnu upotrebu insekticida. S obzirom na ograničenu efikasnost hemijskih sredstava i njihov kratkoročni efekat, biološka kontrola bazirana na upotrebi introdukovanih i nativnih prirodnih neprijatelja predstavlja obećavajuće i dugoročno rešenje u redukciji gustine populacije štetnih Heteroptera. Korisni insekti sa najvećim potencijalom u biološkoj kontroli štetnih stenica su parazitoidi jaja iz rodova Trissolcus (Hymenoptera: Platygastridae) i Anastatus (Hymenoptera: Eupelmidae).
Na prostoru delovanja RC Kikinda prisustvo pomenutih vrsta registrovano je u zasadima leske, jabuke i maline, kao i u usevima soje, krompira, paprike i paradajza. U pojedinim zasadima registruje se izrazito visok intenzitet napada ovih insekata (vidi preporuku), što zahteva sprovođenje hemijskog tretmana, dok je u pojedinim usevima njihovo prisustvo sporadično, pa hemijske mere još nisu uvek opravdane. Ipak, čak i niska brojnost ovih štetočina u pojedinim zasadima poziva na oprez, pogotovo ukoliko se uzme u obzir njihov visok reproduktivni kapacitet i sposobnost brzog migriranja sa jedne površine na drugu. Usled navedenog, preporučuje se sprovođenje konstantnog i opsežnog monitoringa kako bi se ustanovila dinamika kretanja i visina populacije štetočina, te pravovremeno definisao momenat za hemijski tretman. S obzirom na potencijalnu opasnost od gore pomenutih štetočina, poljoprivrednim proizođačima se preporučuje pregled gajenih biljaka na prisustvo štetnih stenica, pogotovo onih biljnih vrsta koje se nalaze u fazi zrenja.
RC Kikinda će i u narednom periodu nastaviti sa praćenjem štetnih stenica i na vreme signalizirati momenat za sprovođenje hemijskog tretmana. 1.7.2021
Na području delovanja RC Kikinda usevi paprike se nalaze u različitim fazama formiranja sporednih stabala (BBCH 21-23).
Monitoringom useva paprike na lokalitetu Kikinda registrovano je sporadično prisustvo položenih jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) i sovice gama (Autographa gamma). Vizuelnim pregledom useva položena jaja uočena su kako na licu, tako i na naličju listova paprike.
Pamukova sovica spada u grupu ekonomski značajnih štetočina i veoma je rasprostranjena u našoj zemlji. Vrstu odlikuje visok fekunditet, pri čemu jedna ženka položi oko 500 jaja. Štete nanose gusenice koje su izrazito polifagne i hrane se na oko 250 vrsta gajenih i spontanih biljaka. Napadaju sve nadzemne delove biljaka, a najveće štete prouzrokuju hraneći se generativnim organima. Na masovno množenje sovice povoljno deluju visoke temperature. Pored paprike u atraktivne domaćine ovoj vrsti spadaju kukuruz, paradajz i duvan.
Sovica gama je takođe vrlo česta vrsta u našem podneblju, koja se ubraja u opasne štetočine brojnih ratarskih i povrtarskih vrsta. Sovica gama je tipična migratorna vrsta sa izuzetno pokretljivim imagom koji može da preleti i do nekoliko hiljada kilometara. U našim klimatskim uslovima odrasle jedinke najintenzivnije lete tokom juna i jula meseca. Poput pamukove sovice postiže visok fekunditet, pri čemu ženke jaja polažu najčešće sa naličja lista. Gama sovica je higrofilna vrsta, a u suvim regionima koncentriše se na navodnjavane terene. Štete nanose gusenice koje su veoma polifagne i napadaju oko 100 vrsta gajenih i spontanih biljaka. Pored paprike najčešće oštećuje lucerku, šećernu repu, konoplju, duvan, krompir, kupus itd. Gusenice gama sovice oštećuje vegetativne delove biljaka i u pojedinim kulturama mogu prouzrokovati golobrst.
Od prirodnih neprijatelja ističu se vrste roda Trichogramma, koje su široko rasprostranjene u komercijalnoj upotrebi pri suzbijanju obe navedene štetočine. Brojni su primeri uspešne primene ovih korisnih insekata, a rezultati pokazuju da Trichogramma osice mogu uništiti od 80% do 100% položenih jaja štetnih insekata. S obzirom da je prirodni potencijal ovih osica u našem podneblju izuzetno visok, prilikom izbora hemijskog preparata prednost treba dati sredstvima koja su selektivana na korisnu entomofaunu.
Trenutno se u proizvodnji paprike hemijskim merama zaštite usmerenim na suzbijanjem lisnih vaši suzbijaju i pamukova sovica i sovica gama. U nastavku sezone RC Kikinda će nastaviti sa praćenjem štetnih organizama u paprici i pravovremeno će signalizirati vreme za primenju hemijskih mera zaštite. |
|
|
|
|