Skip to main content

Region Kikinda

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda > Usevi ili zasadi
Štetočine u usevu kupusa
Na području delovanja RC Kikinda rasađen kupus za jesenju proizvodnju se nalazi u fazi razvoja listova, 5-8 listova razvijeno (BBCH 15-18).
 
Vizuelnim pregledom useva kupusa registrovano je prisutvo sledećih štetočina: Kupusni buvači (Phyllotreta spp. ), kupusni moljac (Plutella xylostella), kao i bela kupusna mušica (Aleyrodes proletella) .
 
Kupusni buvači najveće štete prave u vreme suše na mladim biljkama. Odrasli insekti prave rupice na lišću, dok su larve manje opasne. Oštećeno lišće ima sitast izgled.
 
 
Kupusov moljac je jedna od najznačajnijih štetočina kupusnjača koja razvija više generacija godišnje. Larve prezimljavaju na biljnim ostacima i na naličju lišća. One svojvom ishranom prave oštećenja na lišću u vidu malih "prozorčića". Pri jačem napadu ove štetočine od lista mogu ostati samo glavni nervi. U kasnijim fazama razvoja larve se ubušuju i u glavice.
 
 
Na naličju listova registrovano je prisustvo larvi i imaga bele kupusne mušice. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje se ishranjuju biljnim sokovima. Ove štetočine višak hranljivih materija izbacuju u vidu medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica što se negativno odražava na fotosintezu i prinos biljaka kao i na kvalitet proizvoda.
 
 
Suvo i toplo vreme pogoduju razvoju štetnih insekata koji, ukoliko se ne sprovode hemijske mere zaštite sa ciljem njihovog suzbijanja, mogu naneti velike štete usevima kupusa.
Preporuku za primenu hemijskih mera zaštite pogledati na linku.
Korisni insekti u plasteničkoj proizvodnji (Nesidiocoris tenuis)

Na području delovanja RC Kikinda usevi paradajza u plasteničkoj proizvodnji se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama razvoja ploda (BBCH 81-85).

 

Picture 

Velika slika - faza razvoja paradajza 

 

Faza razvoja ploda je sa ekonomskog aspekta najvažnija razvojna faza paradajza, pa je posebna pažnja usmerena ka zaštiti useva od potencijalnih štetočina kako bi se obezbedila proizvodnja zdravih i tržišno primamljivih plodova. Intenzivnu proizvodnju paradajza prate različite vrste štetnih organizama, pri čemu najviše pažnje privlače štetni insekti, upravo zbog njihovog evidentnog uticaja na visinu i kvalitet prinosa.

Najzastupljeniji način suzbijanja štetnih insekata u konvencionalnoj poljoprivredi bazira se na primeni insekticida. Primena hemijskih materija je vrlo često prekomerna i nekontrolisana, te dovodi do značajnog zagađivanja ekosistema, odnosno proizvodnje finalnih proizvoda upitnog kvaliteta.

Nasuprot tome biološke mere zaštite bilja se zasnivaju na suzbijanju korova, bolesti i štetnih insekata pomoću njihovih prirodnih neprijatelja, tj. gljiva, bakterija, virusa, nematoda, predatorskih i parazitnih insekata. Korisni insekti imaju široku primenu i predstavljaju nezaobilazan segment zaštite bilja u savremenoj poljoprivredi, bez obzira da li se primenjuju za suzbijanje poljoprivrednih štetočina ili u svojstvu oprašivača.

 

Prema literaturnim podacima predatorske stenice se ubrajaju u najvažnije prirodne neprijatelje poljoprivrednih štetočina, pri čemu se kao najvažniji predstavnici predatorskih stenica ističu familije Anthocoridae, Geocoridae, Miridae, Nabidae, Pentatomidae i Reduviidae (Hemiptera). Predatorske vrste unutar ovih familija hrane se jajima i larvama štetnih insekata, oslabljenim odraslim jedinkama, ali i nekim korisnim insektima i uglavnom su polifagne. Entomofitofagne stenice iz roda Dicyphina (Hemiptera: Miridae: Bryocorinae) predstavljaju najrasprostranjenije i najefikasnije predatore štetočina paradajza. U usevima paradajza, vrsta Nesidiocoris tenuis (Hemiptera: Miridae) je najzastupljeniji predstavnik roda Dicyphina i smatra se najvažnijim prirodnim neprijateljem štetočina paradajza.

 

Picture 

Velika slika - Nesidiocoris tenuis na listu paradajza 

 

Iako potiče iz tropskih krajeva, N. tenuis je redovna pojava i u zemljama mediteranske regije. Ova predatorska stenica, karakteristična za povrtarsku proizvodnju, se hrani gotovo svim sitnijim artropodama zastupljenim u proizvodnji paradajza, ali i artropodama karakterističnim za brojne druge povrtarske kulture. U integralnoj i organskoj poljoprivredi, vrsta N. tenuis se pokazala posebno uspešno u suzbijanju moljca paradajza Tuta absoluta, bele leptiraste vaši Trialeurodes vaporariorum i leptiraste vaši duvana Bemisia tabaci, dok se u manjem obimu koristi za suzbijanje tripsa, lisnih minera, vaši, grinja i jaja drugih štetnih Lepidoptera.

 

Ipak, pored svih navedenih štetočina sa kojima se hrani, N. tenuis se komercijalno najčešće primenjuje za suzbijanje moljca paradajza, kao najvažnije štetočine paradajza u zatvorenom prostoru.

Odrasle jedinke N. tenuis su sitnih dimenzija, približno 6-8 mm u dužinu, svetlo zelene boje sa izraženim tamnim očima. Uočljivi su crni prstenovima na antenama i crne tačke na membranoznim zadnjim krilima. Adulti su dobri letači i veoma su aktivni u toplim uslovima. Larve prolaze kroz 5 larvenih stupnjeva, dugačke su od 1 do 4 mm i ne lete.

 

Pre uvođenja N. tenuis u program zaštite paradajza, Tuta absoluta se prvenstveno suzbijala neselektivnim insekticidima, podjenako toksičnim kako za štetne, tako i za korisne insekte. Razvoj integralne i organske biljne proizvodnje, i upotreba insekticida koji nisu visoko toksični za predatorske stenice, stimulisao je implementaciju ovih korisnih insekata u program zaštite paradajza i drugih povrtarskih kultura. Brojna istraživanja ukazuju na praktičnu primenu N. tenuis u suzbijanju moljca paradajza, pre svega jer se ova predatorska stenica hrani sa svim razvojnim stadijumima T. absoluta, ali i zbog činjenice da je u usevima paradajza sa visokom populacije N tenuis šteta od moljca paradajza veoma niska.

Komercijalnoj upotrebi N. tenuis prethodilo je laboratorijsko i terensko testiranje različitih strategija za uspešnu primenu ove predatorske stenice i efikasno suzbijanje štetnih organizama. Brojni autori ističu da najefikasnija strategija za primenu N. tenuis u kontroli moljca paradajza podrazumeva povećanje populacije stenice neposredno pre kolonizacije useva od strane same štetočine. Ovakva strategija zahteva tačno definisanje optimalnog momenata za aplikaciju stenica u usev paradajza.

Nasuprot dobrim rezultatima, evidentan je i potencijalni rizik, jer N. tenuis može oštetiti i gajeni usev ukoliko podizanje populacije stenice nije u korelaciji sa povećanjem populacije ciljanih štetočina. Brojna istraživanja su potvrdila da N. tenuis intenzivira fitofagni režim ishrane i oštećuje biljke paradajza pri niskim populacijama štetnih insekata sa kojima se hrani. Karakteristični simptomi na biljkama su nekrotični prstenovi na stabljikama i lisnim petiolama i oštećeni cvetovi. Ipak, i pored potencijalnog štetnog efekta na gajeni usev većina literaturnih izvora ističe da ova Diciphina čak ni pri visokoj brojnosti ne uzrokuje ekonomski značajne štete na stabljikama i cvetovima paradajza. Upotreba N. tenuis je globalnog karaktera i ova vrsta se širom sveta komercijalno primenjuje kao biološki agens za suzbijanje ekonomski najznačajnijih štetočina paradajza u zatvorenom prostoru širom Evrope, Afrike i Južne i Severne Amerike. U slučaju prenamnoženosti, brojnost N. tenuis se lako kontroliše insekticidima, dok se kao posebno efikasni izdvajaju insekticidi na bazi aktivne materije indoksakarb i acetamiprid, koji sa druge strane pokazuju slabu efikasnost u kontroli T. absoluta, ali vrlo efikasno deluju na N. tenuis.

 

Za postizanje zadovoljavajućih rezultata u biokontroli, aplikaciji bioloških agenasa prethodi temeljan i redovan monitoring useva, tačna identifikacija štetnih insekata, poznavanje biologije štetnog i upotrebljenog korisnog insekta, kao i lociranje adekvatnog momenta primene.

U cilju definisanja adekvatne strategije za primenu N. tenuis u našim agro-ekološkim uslovima, ali i radi testiranja efikasnosti ovog biološkog agensa, RC Kikinda je na području svog delovanja postavila ogled u plasteničkoj proizvodnji paradajza. U toku je sitematičan monitoring tretiranog useva paradajza, ciljanih štetočina i primenjene predatorske stenice. Eksperimentalna primena N. tenuis na lokalitetu Kikinda za sada daje odlične rezultate, a RC Kikinda će po završetku ogleda prezentovati dobijene rezultate i ukazati na ustanovljene prednosti i potencijalne nedostatke primene ove predatorske stenice.

Mere kontrole viroza u plasteničkoj proizvodnji
Na području delovanja RC Kikinda u toku je proizvodnja rasada povrtarskih kultura u zaštićenom prostoru (paradajz, paprika, krstavac, kupusnjače). U narednom periodu očekuje se rasađivanje proizvedenog rasada kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru.
 
Picture 
 
S obzirom da je prethodnih godina na području delovanja RC Kikinda, vizuelnim pregledima registrovana pojava simptoma biljnih viroza, a laboratorijskom analizom potvrđeno prisustvo virusa bronzavosti paradajza i virusa mozaika krastavca, proizvođačima povrća se preporučuje sprovođenje preventivnih mera, kako bi se pojava i širenje biljnih viroza svelo na najmanju moguću meru.
U cilju zaštite rasada, ali i rasađenih biljaka u zaštićenom prostoru, preporučuje se primena sledećih mera:
  • provetravanje plastenika i održavanje optimalnih uslova (temperatura, relativna vlažnost vazduha)
  • dezinfekcija ruku i alata
  • kontrola ulaska vektora virusa u zaštićeni prostor postavljanjem insekatskih mreža na ulazne otvore
  • utvrđivanje prisustva vektora virusa (vaši, tripsi) u proizvodnom prostoru postavljanjem lepljivih klopki
  • suzbijanje korovske flore u i izvan plastenika, jer su korovi rezervoari virusa
  • monitoring rasada i rasađenih biljaka na prisustvo vektora, te pravovremena hemijska reakcija radi njihovog suzbijanja.
Moljac paradajza

Na području delovanja RC Kikinda usevi paradajza u plasteničkoj proizvodnji se nalaze u fazi razvoja lista (BBCH 15-19).

Na postavljenim feromonskim klopkama u plastenicima, lokalitet Kikinda, registrovan je prvi ulov imaga moljca paradajza (Tuta absoluta).

 
Picture
 

Na biljkama paradajza štete pričinjavaju larve koje se hrane svim nadzemnim delovima, napadajući listove, stablo i plodove. Na listovima prave karatkteristične mine hraneći se samo mezofilom ostavljajući epiderrmis netaknut. Plodovi mogu biti napadnuti odmah po formiranju. Biljke paradajza su ugrožene u svim fazama razvoja, od rasada do plodonošenja.

 

U cilju uspešne zaštite od moljca paradajza treba preduzeti sve raspložive mere kontrole:

 

·        Postavljanje feromonskih klopki za utvrđivanje prisustva i praćenje brojnosti populacije;

·        Postavljanje vodenih klopki za masovno izlovljavanje imaga;

·        Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u plastenike, kao i na otvorima ventilacije;

·        Uništavanje zaraženih biljnih delova (zakidanje  i uništavanje listova sa minama);  

·        Suzbijanje korova u plasteniku i oko plastenika;

·        Biološka kontrola - upotreba predatorskih stenica (Macrolophus pygmaeus, Nesidiocoris tenuis)

Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Moljac paradajza (Tuta absoluta)
Na području delovanja RC Kikinda usevi paradajza u zatvorenom prostoru se nalaze u fenofazi razvijeno devet i više listova na glavnom stablu  (BBCH 19).
 
Na postavljenim feromonskim klopkama u plastenicima registrovan je  prvi ulov moljca paradajza (Tuta absoluta).
 
 
Štete pričinjavaju larve koje se nakon piljenja ubušuju u plodove paradajza, stabljike i listove gde se hrane i prave karakteristične mine. Moljac paradajza može da ima godišnje 10-12 generacija, u zavsinosti od uslova. Štetočina napada biljke paradajza u svim fazama razvoja.
 
Osim postavljanja feromonskih klopki u plastenike radi registrovanja prisustva i praćenja nivoa populacije, preporučuju se sledeće mere kontrole:
 
 
  1. Plodored, adekvatno đubrenje, navodnjavanje
  2. Plodosmena paradajza sa biljkama na kojima se moljac ne razvija, a u plastenicima razmak između dva ciklusa proizvodnje 6-7 nedelja
  3. Postavljanje vodenih klopki za masovno izlovljavanje imaga
  4. Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz plastenika
  5. Uništavanje zaraženih biljnih delova (uništavanje listova i plodova sa minama)
  6. Suzbijanje i uništavanje korovskih biljaka kako unutar plastenika tako i oko plastenika
  7. Biološka kontrola parazitoidima - upotreba predatorske stenice Macrolophus pygmaeus; odrasle jedinke i larve stenice hrane se jajima i larvama moljca paradajza tako što isisavaju njihov sadržaj i uništavaju ih.

Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja dalje praćenje moljca paradajza.

Kupusni moljac - Plutella maculipennis
Na lokalitetu Kikinda, pregledom feromonskih klopki u usevu kupusa za jesenju proizvodnju, registrovano je povećanje brojnosti odraslih jedinki V generacije kupusnog moljca  (Plutella maculipennis). Pregledani usev (sorta Bravo) trenutno se nalazi u fazi razvoja BBCH 15 (peti pravi list razvijen).
Vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo jaja (indeks 21,25) V generacije i lutki prethodne generacije (2,75) kupusnog moljca, ali još uvek nije registrovano prisustvo larvi, pa se insekticidni tretman zasad ne preporučuje.
 
Picture
 
Picture
 
Picture
 
U narednom periodu očekuje se povećanje brojnosti imaga kupusnog moljca na feromosnkim klopkama, ali i pojava larvi ove štetočine.
RC Kikinda nastavlja sa praćenjem ove štetočine.
 
 
Tuta absoluta ( moljac paradajza )
Pregledom paradajza u plasteniku na punktu Kikinda, na feromonskim klopkama registrovan je prvi ulov moljca paradajza ( Tuta absoluta ).
 
Moljac paradajza u plasteničkoj proizvodnji može biti veoma opasna štetočina, a štete pričinjava na svim nadzemnim delovima biljaka.
 
Tuta absoluta ima veliki broj generacija u toku godine pa je njeno suzbijanja veoma teško.
RC Kikinda u narednom periodu nastavlja sa praćenjem ove štetočine.
 
  
velika slika                                   velika slika
Pamukova sovica (Helicoverpa armigera)
Na području delovanja RC Kikinda, na lokalitetima Iđoša i Novog Kneževca na feromonskim klopkama prati se brojnost i dinamika leta pamukove sovice (Helicoverpa armigera).
Na lokalitetu Iđoša prve ulove beležimo 02.06. i u dosadašnjem praćenju brojnost uhvaćenih leptira na feromonskoj klopci na ovom lokalitetu je mala.
Na feromonskoj klopci u Novom Kneževcu, u usevu paprike situacija je slična, a prvi ulovi se beleže 26.05. na ovom lokalitetu.
Na svetlosnoj lampi u Kikindi 05.07. brojnost uhvaćenih leptira pamukove sovice bila je 6 uhvaćenih leptira.
Pamukova sovica je polifagna štetočina, velike gubitke nanosi generativnim organima kukuruza, paprike, paradajza, suncokreta, duvana. Štetočina prezimi u stadijumu lutke u zemljištu. Štetne su gusenice koje izgrizaju svilu, vrh klipa kukuruza, hrane se na plodovima paprike i paradajza tako što se uvlače u plodove i oštećuju ih. Na boraniji, pasulju oštećuju mahune.
Za sada se hemijske mere ne preporučuju jer je brojnost položenih jaja mala, ali se proizvođačima preporučuje redovan obilazak parcela pogotovo sa povrćem (paprika, paradjaz).
Velika slika - Helicoverpa armigera
Velika slika - jaje pamukove sovice na paprici
Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata)
Na području delovanja RC Kikinda, na lokalitetu Iđoša u usevu krompira registrovana su prva položena jaja krompirove zlatice, larve mlađeg uzrasta i sporadična pojava odraslih insekata.
Proizvođačima se preporučuje da pregledaju svoje useve, posebno listove (naličja) gde mogu utvrditi prisustvo jaja naranđžaste boje,poređane u grupice koje pravi ova štetočina.
 
 
 
Tretman insekticidima uraditi jednim od sledećih preparata:
- Regent 800 WG (a.m.fipronil)    25 g /ha
- Actara  25 WG  (a.m. tiametoksan)  70 g/ha   ili
- Mospilan 20 SG  (a.m. acetamiprid)  0,2 -0,25 kg /ha
U proizvodnji mladog krompira voditi računa o karenci preparata.
Krompir

Na području delovanja RC Kikinda, na punktu Iđoša u usevu krompira registovana pojava krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata).

Detaljnije videti na Portalu u preporukama.