Skip to main content

Region Kikinda

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda > Usevi ili zasadi
Pojava imaga repičine lisne ose u usevima uljane repice
Na području delovanja RC Kikinda usevi uljane repice posejani u poslednjoj dekadi avgusta meseca nalaze se u fenofazi nicanja do faze razvijeno dva lista (BBCH 09-12).
 
 
 
Vizuelnim pregledom useva uljane repice registrovano je prisustvo odraslih jedinki repičine lisne ose (Athalia rosae) na 7% pregledanih biljaka.
 
 
 
       velika slika                                velika slika
 
 
Repičina lisna osa je štetočina uljane repice i drugih kupusnjača kao što su uljana rotkva, postrna repa. Ima 2-3 generacije godišnje. Najveće štete prave pagusenice repičine lisne ose koje se hrane na tek izniklim biljkama i za kratko vreme mogu naneti velike štete. Pagusenice su veoma proždrljive i u toku jednog dana mogu konzumirati količinu hrane dvostruko veću od svoje težine i zbog toga predstavljaju veliku opasnost za tek iznikle biljke uljane repice.
 
Razvoju pomenute štetočine pogoduje toplo i suvo vreme, a u narednom periodu se očekuje početak polaganja jaja kao i piljenje pagusenica repičine lisne ose. Jaja su položena pojedinačno na krajevima lista, a jedna ženka može položiti 50-300 jaja.
 
Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će signalizirati pravo vreme za tretman.
Muva kupusne mahune u uljanoj repici
Na području delovanja RC Kikinda usevi uljane repice se nalaze u fazi sazrevanja (BBCH 80-85).
 
 
 
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom uljane repice na lokalitetu Novi Kneževac registrovano je prisustvo larvi muve kupusne mahune (Dasyneura brassicae). U pitanju je polifagna štetočina koja se pored uljane repice razvija i na brojnim drugim kulturnim i korovskim krstašicama. Imago pomenute štetočine je izrazito malih dimenzija i teško se identifikuje, dok se larve znatno lakše prepoznaju po mlečno beloj boji i izduženom telu, bez vidljive glave i bez nogu (apodne). Pregledom useva, larve štetočine su uočene unutar mahuna repice, gde se hrane unutrašnjim zidovima mahuna, a ne samim zrnom. Usled napada larvi, mahune repice žute, zatim tamne, te se potom suše i pucaju. Ovakva oštećenje dovode do rasipanja zrna uljane repice, dok veći intenzitet napada može izazvati veoma značajne ekonomske gubitke (i do 30%).
 
Picture
 
Muva kupusne mahune je prisutna u svim krajevima gde se gaji uljana repica ili druge krstašice. Štetočina obrazuje 3-4 generacije godišnje i pogoduje joj toplo i sunčano vreme tokom leta imaga i tokom ovipozicije. Intenzitet pojave podvrgnut je velikim oscilacijama, pri čemu je zapažen veći intenzitet napada kod biljaka koje su prethodno oštećene ishranom repičine pipe mahuna (Ceutorhynchus obstrictus). Za razliku od muve kupusne mahune, larve repičine pipe se hrane zrnima unutar mahune, a jedna larva može da ošteti od 2 do 6 zrna tokom svog razvoja. Smatra se da prisustvo 30 larvi na 100 mahuna izaziva gubitak prinosa od 100 kg uljane repice po hektaru. Hemijsko suzbijanje signalizira se kada se po jednoj biljci registruje 1 imago (ženka) muve ili pipe, dok u slučaju napada larvi prag štetnosti iznosi 5 zaraženih mahuna po biljci ukoliko do žetve preostaje više od 3 nedelje.
S obzriom da je pregledom useva uljane repice registrovano sporadično prisustvo muve kupusne mahune, RC Kikinda za sada ne preporučuje sprovođenje hemijske zaštite, ali svakako nastavlja sa praćenjem useva repice sve do momenta žetve.
Pojava pipe repičine ljuske
Na području delovanja RC Kikinda usevi uljane repice se nalaze u razvojnoj fazi: od početka cvetanja do faze prvi cvetovi otvoreni (BBCH 57-60).
 
Vizuelnim pregledom useva uljane repice, na lokalitetu Mokrin, registrovano je prisustvo imaga pipe repičine ljuske (Ceutorhynchus assimilis). Aktivnost prezimljujućih odraslih jedinki započinje tek kada temperatura pređe 13 °C, dok let započinje pri temperaturama višim od 17 °C. Najpre naseljavaju prelazne domaćine, a zatim se sele na useve uljane repice. Oko 2-3 nedelje nakon izlaska imaga sa mesta prezimljavanja počinje kopulacija i polaganje jaja u mlade ljuske. Iako se odrasle jedinke hrane cvetnim pupoljcima, delovima cveta i ljuskama, znatno veće štete nanose ispiljene larve u mahunama, koje se hrane semenkama, dok izlazni otvori larvi olakšavaju prodor sekundarnih patogena, ali i drugih štetočina poput mušice kupusne ljuske (Dasyneura brassicae).  
 
Picture
 

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje pipe repičine ljuske. Prema EPPO standardu PP 2/8 (1), hemijske mere zaštite se preporučuju tek nakon formiranja prvih mahuna, odnosno po postizanju praga štetnosti (od 0,5 do 2 imaga po biljci), dok je primena insekticida u periodu cvetanja uljane repice strogo zabranjena.

RC Kikinda nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima uljane repice.

Repičin sjajnik na uljanoj repici
Na području delovanja RC Kikinda, usevi uljane repice nalaze se u fenofazi od početak rasta stabla do faze prisustni cvetni pupoljci još zatvoreni lišćem (BBCH 30-50).
 
  
velika slika                                     velika slika
 
 
Vizuelnim pregledom useva uljane repice kao i pregledom Merikovih sudova, registrovano je prisustvo imaga repičinog sjajnika (Melighetes aeneus) u niskoj brojnosti usled jutarnjih mrazeva i niskih temperatura u toku dana.
 
 
 
 
Repičin sjajnik spada u grupu najvažnijih štetočina uljane repice, prezimljava u stadijumu imaga u zemlji i ima jednu generaciju godišnje.
 
Porastom temperature zemljišta i temperature vazduha, odrasle jedinke izlaze iz zemlje i mogu se naći na cvetovima maslačka i drugih korova koji rano cvetaju.
 
Ženke repičinog sjajnika polažu jaja u pupoljke, iz jaja se razvijaju larve koje se hrane delovima cveta.
Najveće štete nastaju tokom perioda formiranja pupoljaka. Napadnuti pupoljci se suše, otpadaju što dovodi do smanjenja prinosa uljane repice. Štetnost repičinog sjajnika zavisi od brojnosti imaga, vremena pojave kao i faze razvoja cvetnih pupoljaka. 
 
Od četvrtka se prognozira porast dnevnih temperatura koje će dovesti do povećane aktivnosti pomenute štetočine na poljima pod uljanom repicom.
 
RC Kikinda za sada ne preporučuje hemijske mere zaštite, ali se proizvođačima preporučuje redovan obilazak parcela pod uljanom repicom, praćenje porasta dnevnih temperatura kao i fenofaze razvoja uljane repice.
Pojava velike repičine pipe u usevima uljane repice
Na području delovanja RC Kikinda usevi uljane repice se nalaze u razvojnoj fazi 9 i više listova razvijeno (BBCH 19).
 
Picture
 
Na lokalitetu Kikinda, monitoring repičinih pipa lovnim klopkama (Merikovi sudovi) i vizuelnim pregledima useva repice ukazao je na početak aktivnosti imaga velike repičine pipe (Ceutorhynchus napi).
 
Picture
 
Pored velike repičine pipe u lovnim klopkama se registruje porast ulova male repičine pipe (Ceutorhynchus pallidactylus), što ukazuje na povećanu aktivnost pomenute štetočine i njenu masovnu migraciju na repičišta. U narednom periodu očekuje se rast dnevnih temperatura što će dodatno stimulisati aktivnost obe štetočine.
Hemijski tretman u usevima uljane repice se za sada ne preporučuje.
 
RC Kikinda će nastaviti sa praćenjem repičinih pipa  i signaliziraće pravovremeni momenat za njihovo suzbijanje.
Pojava male repičine pipe u usevima uljane repice
Na području delovanja RC Kikinda usevi uljane repice se nalaze u fazi razvoja lista (BBCH 14-18).
 
Picture
 
Na lokalitetu Kikinda, monitoring repičinih pipa lovnim klopkama (Merikovi sudovi) i vizuelnim pregledima useva repice ukazao je na početak aktivnosti imaga male repičine pipe (Ceutorhynchus pallidactylus). Vremenski uslovi, a pre svega visoke temperature vazduha za ovaj period godine, inicirali su izlazak prezimljujućih jedinki i njihovu migraciju ka usevima uljane repice.
 
Picture
 
S obzirom na sporadičan dnevni ulov štetočina u lovnim klopkama, hemijski tretman se u usevima uljane repice za sada ne preporučuje. RC Kikinda će nastaviti sa praćenjem repičinih pipa i pravovremeno signalizirati momenat njihovog suzbijanja.
Zdravstveno stanje useva uljane repice
Na području delovanja RC Kikinda, usevi uljane repice se nalaze u fenofazi razvoja listova; devet i više listova razvijeno (BBCH 19).
 
 
 
Vizuelnim pregledom biljaka, na listovima je registrovano prisustvo simptoma suve truleži uljane repice (Phoma lingam).
 
 
 
Prisustvo simptoma je registrovano na starijim listovima na do 20% biljaka. U okviru pega uočavaju se sitne crne tačkice koji predstavljaju piknide gljive, odnosno plodonosna tela gljive. U okviru piknida se formiraju piknospore koje služe za dalje zaražavanje i širenje patogena.
 
Simptomi su registrovani samo na starijim listovima uljane repice koji su požuteli. Međutim, simptomi se mogu javiti i na korenu, korenovom vratu, stablu i kasnije na mahunama. Sa lišća se infekcija širi na gornje delove biljaka.
 
Na parcelama je takođe pored prisustva simptoma pomenutog patogena, uočena i aktivnost poljskih glodara.
 
 
 
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak i pregled useva i ukoliko se ustanovi prisustvo preko 10 aktivnih rupa po hektaru, preporuka je da se izvrši njihovo suzbijanje primenom rodenticida.
 
Za suzbijanje se koriste  gotovi mamci  i nakon postavljanja mamaka u rupe, potrebno je rupe obavezno zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači na parceli.
Zdravstveno stanje uljane repice
Na području delovanja RC Kikinda usevi uljane repice se nalaze u fenofazi razvoja listova; razvijeno od 7-9 listova (BBCH 17-19).
 
 
 
 
Vizuelnim pregledom useva na lokalitetima Mokrin i Kikinda na starijim listovima su uočeni simptomi suve truleži (Phoma lingam) na 5-10% biljaka.
 
 
 
 
Simptomi drugih biljnih obolenja kao i prisustvo štetočina u usevima nije registrovano prilikom pregleda.
 
RC Kikinda i u narednom periodu nastavlja da prati zdravstveno stanje u usevima uljane repice.
Repičina lisna osa (Athalia rose)
Na području delovanja RC Kikinda, usevi uljane repice se nalaze u fazi od nicanja do dva lista razvijeno (BBCH 10-12).
 
 
Vizuelnim pregledom useva uljane repice registrovano je prisustvo odraslih jedinki repičine lisne ose (Athalia rosae) na 10% biljaka.
 
 
 
Repičina lisna osa ima 2-3 generacije godišnje. Najveće štete prave pagusenice hraneći se na tek izniklim usevima uljane repice, uljane rotkve, slačice, kao i na usevima kupusa i postrne repe.
 
Pagusenice repičine lisne ose svojom ishranom skeletiraju listove, veoma su proždrljive i za kratko vreme mogu izazvati golobrst na usevima. U toku jednog dana mogu konzumirati količinu hrane dvostruko veću od sopstvene težine. Prezimi u stadijumu larve poslednje generacije u kokonu u zemljištu.
 
Suvo i toplo vreme pogoduje razvoju štetočine, pa se u narednim danima očekuje polaganje jaja i piljenje pagusenica repičine lisne ose.
 
Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Kikinda nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će signalizirati pravo vreme za sprovođenje mera zaštite.
Grinje u soji
Na području delovanja RC Kikinda usevi soje se nalaze u različitim fazama razvoja: od faze cvetanja do faze razvoja ploda (BBCH 60-70).
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom useva soje na lokalitetu Kikinda, na naličju listova, registrovano je prisustvo običnog paučinara (Tetranychus urticae). Grinje se hrane sisajući biljne sokove pri čemu smanjuju intenzitet fotosinteze, te oštećene biljke zaostaju u porastu i formiraju sitnije mahune. Simptomi napada se najpre registruju na obodnim delovima parcele, dok suvo i toplo vreme izrazito pogoduje razvoju pomenutih štetočina.
 
Picture
 
Na području delovanja RC Kikinda visina populacije grinja u soji, za sada, ne ugrožava prinos i ne registruju se karakteristični simptomi oštećenja, te se ne preporučuje hemijski tretman.
 
Najavljeno suvo i toplo vreme će pogodovati razvoju pomenutih štetočina, stoga se proizvođačima preporučuje pregled useva soje, naročito useva u blizini šuma i spontane flore, radi utvrđivanja prisustva grinja. 
Ukoliko se registruju karakteristični simptomi, pogotovo po obodnim delovima parcele, preporučuje se primena registrovanih akaricida:
  • Vertimec 018 EC (abamektin) 0,3-0,5 l/ha ili
  • Orthus 5 SC (fenpiroksimat) 0,05-0,1%

Hemijski tretman je neophodno sprovoditi u večernjim časovima, pri čemu se prvenstveno preporučuje tretiranje obodnih delova parcele kako bi se sprečilo širenje grinja u centralne delove useva.

1 - 10 Next