Na području delovanja RC Sombor, na lokalitetu Stapar, u usevu pšenice registrovano je prisustvo biljaka sa simptomima virusa patuljavosti pšenice (Wheat dwarf virus - WDV), što je laboratorijskom analizom i potvrđeno.
Pregledom parcele pod pšenicom tokom maja meseca uočeni su simptomi na biljkama u vidu patuljastog rasta, nakostrešenog izgleda listova, pojačanog bokorenja, pojave žute do ljubičaste boje na listovima, a na pojedinim biljkama nije došlo do formiranja klasa. U kasnijim pregledima tokom juna meseca na parceli je registrovano propadanje celih biljaka. Labaratorijskim analizama je utvrđeno da se radi o virusu patuljavosti pšenice.
Virus patuljavosti pšenice prenosi cikada Psammotetttix alineus. Aktivnosti ove štetočine pogoduju topla i suva jesen. U proleće cikade se sa pšenice sele na korovske biljke i samonikle biljke pšenice gde nastavljaju sa ishranom. U jesen se vraćaju na novoposejane useve pšenice i infestirane cikade prenose virus na iznikle biljke.
Simptomi zaraze tim virusom se mogu pojaviti u toku jeseni ili u toku proleća. U jesen se simptomi zaraze na biljkama najčešće javljaju u usevima pšenice iz ranih rokova setve, kada se vizuelno teško mogu uočiti pored simptoma koje izazivaju abiotički faktori poput nedostatka hraniva, ostataka herbicida u zemljištu i drugo. Najčešće se simptomi jesenje zaraze primećuju tek na proleće, najranije u martu mesecu u vidu propadanja bokora i zaostajanja biljaka u porastu.
Pojava simptoma je lokalnog karaktera. Jedna parcela može biti jako zaražena, a parcela pored nje može biti bez simptoma ili sa simptomoma na pojedinačnim biljkama. Širenje bolesti počinje od ivičnih delova parcele koji se graniče sa površinama zakorovljenim samoniklim žitima i korovima iz familije trava (Lolium spp. i dr.) koji predstavlaju rezervoare virusa. Na našem regionu su samonikla strna žita najvažniji izvor zaraze jer se više od 90% strništa ne obrađuje do kasne jeseni.
Virus patuljavosti pšenice se ne prenosi semenom, biljnim sokom i zemljištem.
Mere kontrole virusa patuljavosti pšenice podrazumevaju:
- gajenje manje osetljivih sorti,
- suzbijanje vektora,
- uništavanje zaraženih biljaka,
- uništavanje korova i drugih domaćina,
- uništavanje žetvenih ostataka.