Skip to main content

Region Vrbas

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Vrbas > Usevi ili zasadi
Štete od kukuruzne pipe na pšenici i prisustvo vrtnih muva

Na području RC Vrbas ove godine je uočena veća brojnost kukuruzne pipe (Tanymecus dilaticolis) u odnosu na prethodne godine.

Pored prisustva ove pipe u usevima kukuruza, ove godine su uočene značajne štete od njene ishrane i na usevima pšenice, pogotovo na parcelama gde je prošle godine bio kukuruz. Na mestima gde se kukuruzna pipa hranila na listovima, uočeno je i intenzivno prisustvo vrtnih muva (Bibio hortulans).

Vrtne muve nisu poznate kao štetočine poljoprivrednih useva, one se samo hrane biljnim sokovima (usni aparat za lizanje).

Najveći napadi i oštećenja od kukuruzne pipe su uočeni po obodima parcela.

Preporuka je da se usevi kukuruza redovno obilaze jer tek predstoji nicanje na velikom broju useva, a pipa je najopasnija u periodu od nicanja do razvoja prvih listova (pogledati preporuku).

kukuruzna pipa na pšenici

kukuruzna pipa na pšenici

vrtne muve na mestima oštećenja od kukuruzne pipe

Obratiti pažnju na prisustvo glodara u usevima i zasadima

Na području delovanja RC Vrbas, u usevima strnih žita i uljane repice i u zasadima voća je uočeno prisustvo aktivnih rupa od glodara.

Za sada je broj aktivnih rupa u vrlo niskoj brojnosti (videti u tabeli).

Međutim, poljski glodari mogu naneti značajne štete u strništima, lucerištima i voćnjacima, u uslovima velike brojnosti. 

Veća brojnost glodara u ovom periodu, može se očekivati posle duge i tople jeseni i blage zime i ranog, suvog proleća bez padavina.

Zaštitu strnih žita i lucerišta treba izvesti kod niske brojnosti populacije glodara, i u jesen i u proleće, a u starijim voćnjacima kod srednje brojnosti glodara.

Suzbijanje glodara se vrši registrovanim rodenticidima u vidu mamaka, uz obavezno njihovo zatrpavanje u rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.

Preporučuje se proizvođačima stalan pregled posejanih parcela i zasada, da bi se utvrdila kritična brojnost za primenu registrovanih rodenticida. (posebno u mladim zasadima, štete od poljskih glodara, mogu biti i do 80%).

Kategorije brojnosti glodara

Kategorija

Opis brojnosti

Broj aktivnih rupa/ha

 

 

Microtis arvalis

Apodemus spp.

Cricetus cricetus

I

Vrlo niska

do 10

do 10

do 0,2

II

Niska

10-500

10-50

0,2-1

III

Srednja

500-5000

50-500

1-5

IV

Visoka

5000-20000

500-2000

6-20

V

Vrlo visoka

20000-50000

2000-10000

20-50

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

rupe u pšenici od poljskih glodara

Trulež plodova jabučastog voća u zasadima jabuke

Na području delovanja RC Vrbas, jabuke se u zavisnosti od sortimenta, nalaze u završnim fazama berbe i u fazi početka gubljenja boje lišća i opadanja (BBCH 89-95).

 

Vizuelnim pregledom zasada, koji nisu u intenzivnoj proizvodnji i kod kojih nisu sprovedene adekvatne mere zaštite, registrovani su plodovi sa simptomima truleži plodova jabučastog voća (Monilinia fructigena).

 

mumificirani plodovi jabuke, Monilia fructigena

 

konidiofore i konidije gljive

 

Ovaj patogen prezimljava u zaraženim plodovima, koji nisu uklonjeni sa grana ili padnu na zemlju. Plodovi jabuke mogu biti inficirani ovim patogenom preko oštećene pokožice ploda, ako je oštećena od strane insekata, ptica, grada, grana. Na površini ploda, dolazi do fruktifikacije parazita. Kroz pukotine na plodu, izbijaju pepeljaste gomilice, sporodohije, koje čine reproduktivni organi gljive, konidije. Infekcija se širi sa zaraženog na zdrav plod na mestu njihovog dodira. Oboleli plodovi gube vodu, turgor i mumificiraju, tj.suše se. U odsustvu svetla, u skladištima, ne formiraju se reproduktivni organi.

 

Mere kontrole ovog patogena se sastoje u kombinaciji agrotehničkih i hemijskih mera zaštite. Od agrotehničkih mera veoma je važno sakupljanje i uništavanje zaraženih plodova jer oni služe kao izvor zaraze za narednu vegetaciju. Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida u fazama sazrevanja plodova, kada su oni i najosteljiviji na infekcije pomenutim patogenom, kao i jesenji tretman preparatima na bazi bakra, u fazi kada opadne oko 70% lisne mase, a koji ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala patogena.

 

Prisustvo bele leptiraste vaši u usevu kupusa

Na području delovanja RC Vrbas, vizuelnim pregledom useva kupusa na otvorenom polju, registrovano je prisustvo larvi i odraslih jedinki bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum), na do 50% biljaka.

larve i odrasle jedinke bele leptiraste vaši

Bela leptirasta vaš pripada najopasnijim štetočinama u zatvorenom prostoru, a prisutna je i na otvorenom prostoru, kao štetočina paradajza, kupusa, krastavca i drugog povrća. Svi stadijumi osim jaja su štetni. Štete prave larve i odrasle jedinke, sisajući biljne sokove, usled čega se gubi zelena boja i proces fotosinteze, biljke slabe i propadaju. Nesvareni biljni sok, vaši izlučuju u vidu medne rose koja predstavlja dobru podlogu za razviće "čađavica" zbog čega listovi manje ili vise pocrne i postaju manje produktivni.

Optimalni uslovi za razvoj bele leptiraste vaši su temperature od 21°C i relativna vlažnost vazduha od 75-80%. Tokom leta, štetočina izleće iz zatvorenog prostora i naseljava razne korovske i gajene biljke u neposrednoj blizini. Na njima se razmnožava do kraja jeseni, kada se ponovo vraća u zatvoreni prostor. 

Suzbijanje ove štetočine je veoma otežano zbog istovremenog prisustva svih stadijuma razvića. Skup svih mera kontrole (preventivne, mehaničke, agrotehničke, biološke i hemijske) u zatvorenom prostoru gde je ova štetočina dominantno prisutna doprinosi njenoj manjoj brojnosti i na otvorenom polju gde se pojavljuje u jednom delu vegetacije. Kada su u pitanju hemijske mere, one su samo korektivne, jer štetočina veoma brzo stiče rezistentnost na primenjene insekticide s obzirom na veliki broj generacija u toku godine i na skriveni način života (naličje listova kupusa).

Prisustvo štetočina u usevu postrne boranije

Na području delovanja RC Vrbas, usevi postrne boranije se nalaze u fazi formirane druge i treće troliske (BBCH 14-15).

faza boranije

Vizuelnim pregledom useva boranije, registrovana su sveže položena jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na 1% biljaka, kao i odrasle jedinke povrtne stenice (Nezara viridula) na do 5% biljaka.

jaje pamukove sovice na licu lista boranije

odrasla jedinka povrtne stenice

S obzirom da usev boranije trenutno nije ugrožen od navedenih štetočina koje se hrane cvetovima i plodovima boranije (nisu još formirani), za sada se ne preporučuju  mere zaštite. RC Vrbas nastavlja sa monitoringom štetočina u usevu boranije i blagovremeno će signalizirati vreme tretiranja.

Prisustvo povrtne i braon mramoraste stenice u usevima i zasadima

Na području delovanja RC Vrbas, na većem broju biljnih kultura (paprika, paradajz krastavac, suncokret, šećerna repa, breskva, vinova loza, orah) registrovana su jajna legla, larve i odrasle jedinke povrtne stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

Obe vrste stenica su invazivne, kosmopolitske vrste. Larve ovih štetočina prolaze kroz 5 razvojnih stupnjeva. Usni aparat im je podešen za bodenje i sisanje. Štete pričinjavaju i larve i odrasli, oštećujući sve delove biljaka, a najomiljeniji su im plodovi, kako zreli, tako i oni, potpuno nedozreli. Usnim aparatom luče pljuvačku koja razara biljne proteine i koja ostaje u plodu. Nekrotično tkivo ispod epidermisa kod takvih plodova biva uništeno, a plodovi  deformisani, što utiče na kvalitet ploda ( indirektne štete ).

Dobri su letači, tako da stenice mogu brzo prelaziti sa parcele na parcelu. Krajem leta, sa padom temperature, sakrivaju u kuće, radne prostore radi prezimljavanja.

Za sada, brojnosti povrtne i mramoraste stenice upućaju na oprez u usevima i zasadima u kojima se registruju plodovi koji dozrevaju.

Dobru efikasnost u suzbijanju ovih stenica pokazuju insekticidi iz grupe piretroida. U usevima paprike i paradajza insekticid Scatto (a.m. deltametrin) je registrovan za suzbijanje zelene stenice. Karenca ovog insekticida u pomenutim usevima iznosi 3 dana.

RC Vrbas nastavlja sa praćenjem stenica u biljnoj proizvodnji i blagovremeno će obaveštavati proizvođače o potrebi njihovog suzbijanja u usevima i zasadima.

sveže položeno jajno leglo zelene povrtne stenice na paprici

jajno leglo (pred kraj embrionalnog razvoja) zelene povrtne stenice na paprici

larve zelene povrtne stenice na dudu

larve braon mramoraste stenice na breskvi

larva zelene povrtne stenice na listu krastavca

odrasla jedinka zelene povrtne stenice na suncokretu

larva zelene povrtne stenice na vinovoj lozi

odrasla jedinka braon mramoraste stenice na orahu

larve zelene povrtne stenice na paradajzu

kopulacija zelene povrtne stenice na šećernoj repi

larve zelene povrtne stenice na plodu paprike

oštećenja na plodu paprike od ishrane stenica

Mere kontrole azijske voćne mušice

Na području delovanja RC Vrbas, zasadi remotantnih sorti malina se nalaze u fazi cvetanja (BBCH 61), dok se zasadi trešanja nalaze u fazi zrelih plodova ( BBCH 89).

klopka za azijsku voćnu mušicu     

Na području delovanja RC Vrbas monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) se vrši pomoću  vizuelnih pregleda plodova i pregleda sadržaja lovnih klopki u zasadu maline i trešnje. Dosadašnjom analizom plodova trešnje i analizom klopki, nisu registrovani ulovi azijske voćne mušice.

Lovne klopke se prave od plastičnih boca, na kojima se probuši nekoliko manjih rupa, a u boce se sipa jabukovo sirće i crno vino u istom odnosu i par kapi deterdzenta za sudove. Boce se postave u krošnju (ako je zasad u pitanju) ili među lišće maline.

Dosophilla suzuki  prezimi kao odrasla jedinka na zaštićenim mestima. Ima  više generacija godišnje (i do 15, u zavisnosti od uslova sredine). Jedna ženka položi i do 300 jaja.

Ima širok areal domaćina: jagodičasto, koštičavo voće, vinova loza. Za razliku od drugih vrsta roda Drosophilla, polaže jaja isključivo u nedozrele i neoštećene plodove. Azijska voćna mušica pripada porodici dvokrilaca, telo je 2-3 mm dužine, žućkasto-smeđe boje, sa crvenim očima. Ženke imaju testerastu legalicu, dok se mužjaci raspoznaju po tamnim mrljama na krilima. Početak polaganja jaja ove štetočine je vreme početka sazrevanja voćnih vrsta. Ženka položi jaje tako što zaseče legalicom epidermis ploda i tu ubaci jaje. Iz jaja se razvije larva, koja se hrani unutrašnjošću ploda, koji postanu tržišno neupotrebljivi.

Hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ove štetočine su ograničene zbog njene biologije, jer se tretmani zasnivaju na suzbijanju odrasih jedinki, dok se jaja i larve nalaze unutar plodova  i na njih ne mogu delovati primenjeni insekticidi. Takođe, zbog polaganja jaja u zrele plodove upotreba insekticida je ograničena zbog karence.  S obzirom na njihovu brzu reprodukciju i činjenicu da je prethodnih godina registrovana u regionu Vrbasa i da se trenutno registruje njeno prisustvo u susednom regionu Novog Sada, u cilju kontrole populacije ove štetočine i smanjenja rizika od šteta, preporučuju se sledeće mere:

  • Postavljanje velikog broja lovnih klopki za masovno izlovljavanje; Klopke treba prvenstveno postaviti na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;
  • Treba skratiti interval branja plodova u cilju njihovog što bržeg sklanjanja sa parcele;
  • Sanitarne mere su ključne u kontroli ove štetočine! Zaražene i otpale plodove treba odlagati u burad koja ne treba otvarati 7 dana. Takođe, treba obaviti higijenu ivica parcela na kojima se mogu naći divlje vrste (divlja kupina, zova, džanarika i dr.) kojima ova štetočina može biti domaćin;
  • Postavljanje zaštitnih insekatskih mreža oko zasada;
  • Krčenje napuštenih zasada.

Sve raspoložive mere kontrole azijske voćne mušice treba da se sprovode na nivou čitavog regiona kako bi se postigli zadovoljavajući rezultati.

Štetne stenice na području RC Vrbas

Na području delovanja RC Vrbas, u pojedinim  zasadima oraha i u usevima paprike, paradajza, krastavaca i krompira, gde se sprovode intenzivne mere zaštite, kao i  u mnogim baštama i okućnicama, registrovane su odrasle jedinke i larve braon mramoraste stenice, Halyomorpha halys i zelene povrtne stenice, Nezara viridula, u niskom intenzitetu napada.

Obe vrste prezimljavaju u stadijumu odrasle jedinke. Vrlo su polifagne, dobri su letači, hrane se nadzemnim delovima na gotovo svim voćnim, povrtarskim i ratarskim usevima. Ženke  polažu buretasta jaja na naličje listova, u gomilicama, a larve prolaze kroz pet larvenih stupnjeva.  Štete od obe vrste prouzrokuju i larve i odrasle jedinke, sisajući biljno tkivo i ubrizgavajući probavne enzime, što dovodi do stvaranja nekrotičnih pega i  gubitka boje, kao i do deformacije plodova. Indirektne štete nastaju kada se  tokom ishrane, na mestima uboda i povreda, prenesu fitopatogene gljive ili bakterije, koje mogu prouzrokovati bolesti plodova, a plodovi kao takvi, postaju tehnološki neupotrebljivi.

Mere kontrole obuhvataju, pre svega, nepesticidne mere borbe, kao što su:

-          Redovan monitoring i vizuelni pregledi biljaka

-          Hemijsko tretiranje lovnih biljaka (leguminoze u proleće, krstašice u jesen) radi sprečavanja migracije na glavni usev

-          Korišćenje zaštitnih entomoloških mreža

-          Metoda otresanja larvi i odraslih jedinki sa biljnih organa i njihovo mehaničko uništavanje

      Hemijsko suzbijanje ovih stenica je otežano, jer napadaju plodove u tehnološkoj zrelosti,  kada je primena insekticida ograničena zbog poštovanja karence.

 
 
odrasla jedinka braon mramorasta stenica
 
 
 
Beli drvotačac u zasadu oraha

Na lokalitetu Vrbas, u zasadu oraha starom dve godine, registrovane su larve belog drvotočca (Zeuzera pyrina) u mladarima i stablima.

 

 

zasad oraha

 

Beli drvotočac je polifagna štetočina voćarskih zasada (najčešće napada jabuku, krušku, dunju i orah). Razvija jednu generaciju za dve do tri godine. Beli drvotočac ima izražen polni dimorfizam kod odraslih jedinki (mužjaci su manji od ženki). Jaja su veličine oko 1 mm, ovalna, žute boje i jedna ženka može položiti i nekoliko stotina jaja. Štetu nanose larve na granama i deblu, kao i na mladim izdancima. Larve se posle piljenja prvo zavlače u koru stabla, a nakon toga se ubušuju u grane i stabla gde prave uspravni hodnik. Posle drugog prezimljavanja, larva se povlači prema izlazu, gde se ulutkava, a kasnije tokom leta izlazi imago. Njihovo prisustvo se prepoznaje po izmetu, koji izbacuju pri ulaznom otvoru. Napadnute grane su kondiciono slabe i krte, a usled jačeg vetra dolazi do njihovog pucanja i lomljenja.

 

larva belog drvotočca

 

Mere kontrole:

* Fitosanitarna kontrola proizvodnje i uvoza sadnog materijala

* Vizuelni pregledi na prisustvo jaja i napadnutih lastara, koji se mehanički uklanjaju  i spaljuju

* Hemijske mere zaštite su otežane zbog skrivenog načina života larvi

* U vreme leta leptira (noćni leptir, prati se putem svetlosnih lovnih lampi), premazivanje debla i prskanje krošnje insekticidima iz grupe piretroida

*  Uklanjanje infestiranih grančica

* U trećoj kalendarskoj godini, rano u proleće, premazivanje debla kontaktnim insekticidima kako bi se sprečilo ubušivanje larvi.

Mere kontrole rutave bube u voćnjacima

Na području delovanja RC Vrbas u zasadima jabuke, šljive, kao i  na cvetovima maslačka, registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta).

Ova polifagna štetočina oštećuje cvetove, hraneći se prašnicima, tučkom i kruničnim listićima. U početku se hrane na cvetovima maslačka, a potom odlaze na cvetove raznih voćnih vrsta (jabuka, kruška, višnja, trešnja, šljiva…).

U cilju kontrole i suzbijanja ove štetočine, hemijske mere se ne preporučuju zbog prisustva pčela i drugih polinatora na cvetovima, te su opravdane jedino mehaničke mere zaštite.

Preporuka proizvođačima voća, naročito onima koji imaju mlade zasade, je da pregledaju svoje voćnjake u najtoplijem delu dana, naročito na obodnim delovima parcela  i ukoliko uoče rutavu bubu sprovedu mere njenog mehaničkog izlovljavanja.

U voćnjacima treba postaviti lovne posude plave ili bele boje napunjene vodom uz dodatak negro bombona ili nekog voćnog sirupa. Lovne posude treba u što većem broju postaviti po obodu, a manji broj rasporediti i po unutrašnjosti parcele. Posude se mogu postaviti na zemlju ili u krošnju drveta.  Sadržaj u lovnim posudama treba redovno menjati. U voćnjacima ne treba suzbijati korove koji cvetaju, u prvom redu maslačak, kako bi se smanjila aktivnost rutave bube na cvetovima voća.

 velika slika

velika slika

1 - 10 Next