30.7.2022
Na području delovanja RC Subotica, na lokalitetu Bački Vinogradi, u zasadima jabuke sorte Ajdared i Jonagold se registruje velika brojnost kolonija krvave vaši (Eriosoma lanigerum).
Krvava vaš pored direktnih šteta na jabuci, stvara uslove za naseljavanje drugih štetočina i prozrokovača bolesti. Prisustvo kolonija vaši se zapaža po belim vatastim tvorevinama na lisnim drškama, deblu i granama.
Simptomi oštećivanja se ogledaju u vidu hipertrofije tkiva ili stvaranja vodenih tumora koje vaši izazivaju ubacivanjem fermenata u toku sisanja hranljivih materija.
Na korenu se štete manifestuju u vidu tumora koji onemogućavaju protok hranljivih materija.
Prezimljujuće beskrilne ženke na korenu jabuke su tamnozelene, sa glavom i grudima skoro crnim. Beskrilne ženke su jajolikog oblika (letnje generacije), crvenkastomrke, prekrivene s leđne strane belim voštanim vlaknima koja im daje vunasti izgled. Pipci su kratki, imaju šest članaka, sifoni jako redukovani. Mlade larve su bez voštanih navlaka, sivosmeđe, bez sifona sa dugom sisaljkom.
Veći deo populacije krvave vaši prezimljava u stadijumu larve (L1- L2), oko korena na dubini do 15 cm, a manji deo u pukotinama pri osnovi debla i na korenovom vratu.
Kada krene vegetacija (krajem marta ili u aprilu), larve L1 se penju na nadzemne delove stabla, pričvrste se i počinju da sišu hranljive materije. Larve L2 koje su prezimele na korenu fiksiraju se i ostaju na korenu.
Krvava vaš se pojavljuje prvenstveno na ranama, na mestima orezivanja i letorastima, gde larve lako zavuku svoju sisaljku u sočno kalusno tkivo. Razmnožava se partenogenetski rađajući žive larve. Jedna ženka rađa 100-150 larvi čije razviće traje oko 20 dana. Nadzemna populacija daje 10-12 generacija godišnje, a u toku jula i avgusta pored beskrilnih, obrazuju se i krilate jedinke, koje preleću i naseljavaju okolna stabla. Kolonije su posebno brojne u jesen. Tada se kolonija polako spušta na prizemni deo stabla i na koren jabuke, gde će prezimeti. Preživljavanje vrste iz godine u godinu zavisi od beskrilnih, viviparnih formi.
Detaljnije informacije u vezi suzbijanja se mogu videti u preporuci od 28.7.2022. 15.7.2022
Na području delovanja RC Subotica zasadi vinove loze se nalaze u fenofazi razvoja ploda: bobice veličine graška grozdovi obešeni i početak dodirivanja bobica ( BBCH 75-77 ).
Pregledom žutih lepljivih ploča koje su postavljene u zasade vinove loze, sa ciljem praćenja prisustva cikade Scaphoideus titanus ,na lokalitetu Ljutovo, uočeno je prisustvo odraslih jedinki te štetočine. Navedena cikada je vektor fitoplazme Flavescense doree prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze.
Simptomi zlatastog žutila na vinovoj lozi su:
· promena boje lista - kod crnih sorti ljubičasta do crvena, kod belih sorti zlatnožuta;
· savijanje spoljašnjih ivica lista prema naličju;
· skraćene internodije na zaraženim lastarima;
· pojava rehuljavih grozdova koji zaostaju u razvoju u odnosu na zdrave;
· odsustvo lignifikacije zaraženih lastara.
Mere kontrole zlatastog žutila su:
· uklanjanje zaraženih čokota;
· suzbijanje vektora, cikade Scaphoideus titanus;
· uništavanje potencijalnih izvora zaraze (divlja loza, napušteni vinogradi, korovi). 13.6.2022
Na području delovanja RC Subotica, zasadi vinove loze se u zavisnosti od sorte nalaze u fenofazama od puno cvetanje: 50% cvetnih kapica otpalo, do formiranje ploda: mladi plodovi počinju da rastu, ostaci cvetova opadaju ( BBCH 65-71 ).
Pregledom zasada vinograda registrovano je prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus drugog larvenog stupnja razvoja na naličju listova.
Larva II razvojnog stadijuma cikade
Svi larveni stadijumi i imago se hrane na naličju lista vinove loze. Larve prolaze kroz pet razvojnih stadijuma, a larve trećeg larvenog stadijuma mogu postati infektivne i tu sposobnost zadržavaju do kraja života. Infektivnost nastaje nakon njene ishrane na zaraženim čokotima vinove loze u trajanju od nekoliko sati. Inkubacioni period u telu cikade iznosi oko 20-ak dana. Fitoplazma se ne prenosi na potomstvo cikade.
Prilikom vizuelnog pregleda zasada vinove loze uočeno je i prisustvo imaga repičinog sjajnika (Meligethes aeneus). Imago pravi štete hraneći se polenom i to može dovesti do smanjenog broja bobica tj. pojave rehuljavih grozdova.
Imago repičinog sjajnika na vinovoj lozi
RC Subotica nastavlja sa praćenjem prisustva štetočina u zasadima vinove loze i na vreme će signalizirati vreme za sprovođenje hemijskih mera zaštite. 31.5.2022
Na području delovanja RC Subotica zasadi vinove loze se nalaze u zavisnosti od sorte i lokaliteta, u fazi cvast nabubrela, cvetovi zatvoreni zajedno spojeni, do faze cvasti potpuno razvijene, cvetovi odvojeni (BBCH 55-57).
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze, registrovano je prisustvo larvi prvog stupnja razvoja cikade Scaphoideus titanus, na naličju listova vinove loze. U toku je početak piljenja larvi ove štetočine.
Njena štetnost se ogleda u tome što je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje destruktivno oboljenje poznato pod nazivom zlatasto žutilo vinove loze.
Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju, jer tek larve trećeg razvojnog stupnja imaju sposobnost da prenesu fitoplazmu na zdrave čokote. 21.9.2021
Na području delovanja RC Subotica, u pojedinim zasadima jabuke se registruje prisustvo kolonija krvave vaši (Eriosoma lanigerum).
Krvava vaš je štetočina jabuke, mada se ponekad može naći i na krušci, dunji i oskoruši. Prisustvo vaši se lako zapaža po belim vatastim tvorevinama na lisnim drškama, deblu i granama. U toku sisanja hranljivih materija ubacuju fermente koji izazivaju ubrzano deljenje ćelija, što za posledicu ima hipertrofiju tkiva ili stvaranje “vodenih tumora”. Štete nanose i kolonije na korenu, jer prouzrokuju tumore koji onemogućavaju kretanje hranljivih materija.
Najveći deo populacije krvave vaši prezimljava u stadijumu larve (L1- L2), oko korenovog vrata, na dubini do 15 cm, a manji deo populacije prezimi zaštićen u pukotinama ili ispod kore jabuka. Mogu preživeti i na - 27°C.
Sa kretanjem vegetacije larve L1 migriraju na nadzemne delove stabla, pričvrste se i sišu hranljive materije. Krvava vaš se pojavljuje prvenstveno na ranama, gde larve lako zavuku sisaljku u tkivo. U toku leta mogu se naći na lisnim drškama i mladarima. Pri jačem napadu naseljavaju plodove, koji su zaprljani njihovim izlučevinama, koje su dobra podloga za razvoj gljiva čađavica.
Krvava vaš je prisustna u voćnjacima cele godine jer razvijaju 10-15 generacija godišnje. Razmnožavaju se partenogenetski. U toku jula formiraju se krilate jedinke, koje prelaze na okolna stabla. Dugotrajno prisustvo kolonija krvave vaši može dovesti do sušenja stabala.
Za suzbijanje ove štetočine najvažnije su preventivne mere kontrole:
- Izbor manje bujnih podloga (najčešće korišćene podloge M106 I M9 su atraktivnije za ovu vrstu)
- Izbor sorti (Jonagold i Ajdared su osetljivije na ovu štetočinu)
- Smanjiti oštećivanje voćaka
- Izbalansirano đubrenje radi umerenog rasta izdanaka
- Kvalitetna rezidba radi stvaranja prozračne krune
- Izbor terena za podizanje voćnjaka.
Hemijskim merama ova štetočina se teško suzbija, jer ima gustu voštanu navlaku koja je štiti i skriveni način života. U fazi mirovanja vegetacije se koriste mineralna ulja. Najbolji rezultati u suzbijanju se postižu u proleće, u fazi naseljavanja, dok vaši nemaju voštanu navlaku. Tokom vegetacije mogu se koristiti insekticidi: Teppeki (a.m. flonikamid) ili Movento 100 SC (a.m. spirotetramat). Za uspešno suzbijanje važno je dobro nakvasiti koloniju. Štetočina se može suzbijati i u jesen, nakon berbe plodova. Ukoliko su kolonije vaši sporadične, mogu se premazivati debla ili grane četkom sa rastvorom insekticida.
Najčešće se u toku vegetacije ova štetočina drži pod kontrolom zbog primene insekticida za suzbijanje drugih insekata. Do njene ekspanzije dolazi krajem leta, kada se završi sa primenom insekticida, a vremenski uslovi pogoduju njenom razmnožavanju (toplo i suvo vreme). U toku vegetacije, populaciju vaši može smanjiti parazitna osica Aphelinum mali, koja polaže jaja u larve trećeg stupnja. Nakon polaganja jaja larve krvave vaši pocrne, i nemaju voštanu prevlaku. Zato je preporuka da se za suzbijanje krvave vaši koriste selektivni insekticidi koji štede prirodne neprijatelje. 30.8.2021
Vizuelnim pregledima zasada vinove loze na području delovanja RC Subotica, registrovano je prisustvo simptoma zlatastog žutila, oboljenja koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree. Ovo je najdestruktivnija fitoplazma u vinovoj lozi koja može da pričini velike ekonomske štete.
Simptomi su najizraženiji u ovom periodu godine, a manifestuju se na listovima koji su trouglastog ili srcolikog oblika zbog savijanja krajeva listova prema naličju lista. Dolazi i do promene boje listova zbog razlaganja hlorofila, i pojave karotenoida (žuti pigment), i antocijana (crveni pigment). Kod belih sorata promena boje ide od svetlozelene do žute a kod crnih sorata su to razne nijanse crvene boje. Simptomi prisustva fitoplazme se ispoljavaju i na generativnim organima, grozdovi su rehuljavi a čak može doći i do njihovog sušenja. Vremenom se zaraženi čokoti suše i u potpunosti propadaju.
Bolest se širi zaraženim sadnim materijalom i vektorom – cikadom Scaphoideus titanus, koja čitav život provodi na vinovoj lozi. Štete koju ona pravi direktnom ishranom na vinovoj lozi su zanemarljive u odnosu na štete koju čini prenoseći fitoplazmu. Ima jednu generaciju godišnje, i 5 larvenih stupnjeva, a infektivna postaje od trećeg larvenog stupnja.
Mere zaštite u cilju sprečavanja širenja vektora fitoplazme Flavescence doree su:
1. Praćenje pojave cikade Scaphoideus titanus i primena insekticida (videti preporuke od 24.6, 06.07.,30.7.)
2. Krčenje i spaljivanje čokota koji pokazuju simptome infekcije, a koji su najuočljiviji upravo u ovom periodu
3. Krčenje zapuštenih vinograda koji su potencijalni rezervoari zaraze
4. Uništavanje spontane flore oko vinograda i korovskih biljaka
5. Korišćenje zdravog sadnog materijala. 24.8.2021
Na području delovanja RC Subotica zasadi vinove loze se nalaze u fenofazi sazrevanja bobica: početak sazrevanja: bobice početak šarka, do šarak bobica (BBCH 81-83).
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze uočili smo prisustvo simptoma karakterističnih za esku vinove loze, na lokalitetu Šupljak, sorti Merlot, u vinogradu starom 9 godina.
|
|
|
|
- velika slika |
velika slika |
Ovo je jedna od najstarijih bolesti na vinovoj lozi, za koju se smatra da je bila poznata u mediteranskim krajevima još u vreme Rimljana. Uglavnom se javlja u starijim vinogradima, ali je sve češća pojava simptoma i na mladim čokotima. Pod nazivom "eska" podrazumeva se kompleksna bolest u kojoj su prouzrokovači oboljenja nekoliko vrsta gljiva ( Phaemoniella chlamydospora, Phaeoacremonium aleophilum, Fomitiporia mediterranea i dr. )
Promene se najčešće ispoljavaju na listovima u periodu od cvetanja do rane jeseni. Bolest se može ispoljiti u hroničnom ili akutnom obliku.
Hronični tip bolesti karakterističan je po tome što se u zoni između nerava lista javljaju izdužene žute ili crvenkasto-smeđe nekroze. Na listu samo glavni nerv zadržava zelenu boju. Na kraju može doći do sušenja i opadanja lišća pre vremena.
Akutni tip se manifestuje iznenadnim sušenjem čokota, pa je u upotrebi za ovu bolest često naziv i apopleksija. Do ove pojave dolazi najčešće tokom letnjih meseci u periodima kada je vrlo toplo. Simptomi se mogu javiti i na bobicama u vidu mrko-ljubičastih pega koje se pri jačem napadu spajaju, pa dolazi do njihovog pucanja i sušenja. Lastari koji su zaraženi zaostaju u porastu, venu i ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja.
Infekcije čokota nastaju prilikom rezidbe ili drugim mehaničkim oštećenjima, tako da treba obratiti pažnju na higijensko-sanitarne mere:
- sadnja zdravih loznih kalemova
- dezinfikovati alat prilikom rezidbe 70% - tnim alkoholom
- pri orezivanju ne praviti velike rezove, a orezane delove izneti iz vinograda i spaliti
- premazati rane nakon rezidbe kalemarskim voskom. 20.8.2021
Na području delovanja RC Subotica zasadi dunje se nalaze u fazi od plodovi oko polovine krajnje veličine do faze plodovi oko 70% krajnje veličine (BBCH 75 – 77).
Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo simptoma na listovima od ishrane larvi minera belih mina (Lithocolletis corylifoliella).
Ova vrsta minera se često pojavljuje u zasadima u kojima se gaje jabuka, kruška i dunja.
Ima tri do četiri generacije godišnje. Prezimi odrasla gusenica ili lutka u mini, u opalom lišću. Let leptira prezimljujuće generacije počinje u proleće. Posle kopulacije ženka polaže jaja pojedinačno na lice lista. Jedna ženka u proseku položi od 40 – 50 jaja. Ispiljene gusenice prave mine na licu lista tako što se ubušuju u list i do kraja života se tu razvijaju. Hrane se u početku biljnim sokovima, a kasnije izgrizaju mezofil, tako da se epidermis podigne i mina postaje srebrnkasto bela.
Lišće ostaje zeleno, jer u toku ishrane gusenica ne oštećuje sprovodne sudove. Preobražaj u lutku se takođe odvija u mini.
Mere suzbijanja: sakupljanje i uništavanje lišća u kojima se nalaze lutke na prezimljavanju i hemijske mere zaštite. 23.7.2021
Na području delovanja RC Subotica, zasadi jabuke se nalaze u fenofazi od plodovi oko polovine krajnje veličine, do plodovi oko 70% krajnje veličine (BBCH 75-77).
Vizuelnim pregledom zasada jabuke na različitim lokalitetima, uočeno je prisustvo minera okruglih mina (Leucoptera scitella), minera tačkastih mina (Lythocolletis blancardella), i minera belih mina (Lithocolletis corylifoliella).
Lisni mineri su štetočine prvenstveno jabuke i kruške, stalno prisutne u voćnjacima. Spadaju u grupu štetočina defolijatora biljaka. Defolijacija napadnutih biljaka, prati čitav niz štetnih posledica sekundarnog, ali značajnog karaktera (fiziološko iscrpljivanje, podložnost pojavi sekundarnih štetočina i bolesti, slab prirast i slabo sazrevanje tkiva, što za posledicu ima često izmrzavanje tokom zime i sušenje stabala, smanjenje rodnosti i kvalitet plodova u tekućoj, ali i narednim godinama, jer je onemogućaeno stvaranje rodnih pupoljaka). Njihove gusenice se hrane parenhimom lista, praveći mine na listovima, po kojima se i razlikuju. Svojom ishranom smanjuju asimilacionu površinu lista. Ako se prenamnože mogu dovesti do defolijacije i iscrpljivanja stabala.
Miner okruglih mina (Leucoptera scitella) je dominantna i ekonomski najvažnija vrsta lisnog minera. Gusenice oštećuju sprovodne sudove, pa jače oštećeni listovi opadaju pre vremena. Na lišću pravi okrugle mine prečnika 2-10 mm, lako uočljive, u kojima se nalazi gusenica. Kad završi razvoj pomoću svilenkastog konca se spušta dok ne nađe pogodno mesto za preobražaj u lutku. Kod nas ima 3-4 generacije godišnje.
Miner tačkastih mina (Lythocolletis blancardella) je često prisutan u jabučnjacima, a ponekad je i dominantan. Kod nas ima četiri generacije. Ugroženiji su voćnjaci blizu reka i jezera, ili koji imaju sisteme za navodnjavanje. Na lišću pravi tačkaste mine, ne oštećujući sprovodne sudove, pa lišće dugo ostaje zeleno. Ova vrsta ima pet larvalnih stadijuma, generacije se prepliću, tako da se mogu naći istovremeno svi stadijumi razvića. Prezimljava lutka, u minama, u opalom lišću, na zemlji.
Miner belih mina (Lithocolletis corylifoliella) osim jabuke i kruške, sreće se i na dunji. U slučaju masovne pojave, na jednom listu može biti i 25-30 mina. Osim estetskih, one ne prave velike štete. Kod nas ima tri do četiri generacije. Ženka polaže jaja na lice lista. Gusenice se ubušuju u list praveći malu galeriju ispod ćelijskog zida, a kasnije šire minu ispod epidermisa. Hrane se ćelijskim sokovima, a kasnije izgrizaju mezofil, tako da se epidermis podigne, i mina postaje srebrnkasto bela. Odrasla gusenica prezimljava u mini, u opalom lišću.
Hemijske mere suzbijanja lisnih minera u zasadima jabuka se sprovode u okviru zaštite jabuke od najznačajnije štetočine, jabukinog smotavca. Pošto prezimljavaju u opalom lišću, njihova brojnost može se smanjiti i sakupljanjem opalog lišća, kao i obradom zemljišta. 15.7.2021
Na području delovanja RC Subotica zasadi jabuka se nalaze u fazi plod oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).
Vizuelnim pregledom jabuke na lokalitetima Žednik i Bački Vinogradi, u pojedinim zasadima jabuke sorte Zlatni delišes, evidentirano je prisustvo leptira jabukovog staklokrilca (Synanthedon myopaeformis).
Jabukov staklokrilac je štetočina prisutna u plantažnim zasadima jabuke, naročito u starijim voćnjacima.
Leptir je tamno plave boje. Prednja krila su staklasta i providna, i njihov raspon iznosi 17-21 mm. Telo je plavo-crno sa crvenim pojasom na trbuhu.
Ima jednu generaciju u toku dve kalendarske godine. Leptiri su veoma aktivni kada je toplo i sunčano. Ženke polažu jaja na pukotine kore, rane itd.
Štete prave gusenice koje žive ispod kore, tj.u kambijalnom sloju, kojeg hraneći se oštećuju. Usled napada stvaraju se rane. U takvim ranama može se naći više gusenica, koje proširuju oštećenja. Na mestu oštećenja dolazi do uništenja sprovodnih sudova. Takva stabla slabe i lako se lome.
Jačem napadu staklokrilca pogoduje rezidba grana, grad koji oštećuje koru, niske temperature kada dolazi do pucanja kore. Suzbijanje krvave vaši (Eriosoma lanigerum) je takođe veoma značajno, jer se u ranama koje nastaju od ove štetočine, naseljava staklokrilac. Svaka primena insekticida u vreme leta leptira, smanjuje i njegovu brojnost.
Populacija leptira se može smanjiti postavljanjem velikog broja mamaca u krošnju drveća, te njihovim hvatanjem u doba leta. Hranidbeni mamci se sastoje od plastičnih posuda u koje se sipa razređeni jabučni sok. Postavljanjem većeg broja ovakvih mamaka u krošnju, može se značajno smanjiti njihov broj.
S obzirom da je u jabučnjacima aktuelna zaštita od najznačajnije štetočine jabuke, jabukinog smotavca, posebne mere zaštite usmerene na suzbijanje jabukovog staklokrilca se ne preporučuju jer će primenjeni insekticidi uticati i na smenjenje njene brojnosti u zasadima. |
|
|
|
|