Skip to main content

Region Sombor

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Sombor > Usevi ili zasadi
Stenice u zasadima leske

Vizuelnim pregledom zasada leske registrovano je prisustvo imaga i janih legala zelene povrtne stenice (Nezara viridula) i  braon mramoraste stenice (Halyomorpha hallys) .

Zelena povrtna stenica (Nezara viridula) je štetočina koja se sreće najčešće  u usevima povrća (paradajz, paprika, krompir, boranija) ali i u usevima soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Štete nanosi i larva i imago bušeći biljno tkivo i sisajući sokove iz tkiva. Na mestima uboda dolazi od diskoloracije, a oštećeni plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.

Jajno leglo N.viridula na leski

mesto oštećenja na plodovima paradajza

Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys) u Srbiji je registrovana 2015. god dok je na području delovanja RC Sombor registrovana 2018. godine.

Ova  stenica je izraziti polifag. Štete nanose i larve i imaga i to sisanjem biljnih sokova iz nadzemnih delova biljaka. Karakteristični simptomi napada su u vidu sitnih beličastih  pega a u slučaju jakog napada može doći  do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa.

Imago je smeđe boje sa karakterističnim bledožutim prstenovima na 4. i 5. članku antena. Glava imaga  je gotovo četvrtasta na vrhu.

Imaga se šire  aktivnim letom, dok se larve sele hodajući sa biljke na biljku.  Prezimljava imago, a na proleće se dopunski hrani i nakon parenja polaže jaja (od juna do kraja avgusta).  

Suzbijanje braon mramoraste stenice  je otežano s obzirom da najveće štete pravi u periodu sazrevanja plodova. Kao jedan od načina suzbijanja mogu se primeniti  lovne klopke  za masovno izlovljavanje i smanjivanje populacije,  ali za sada, u Srbiji  još uvek nema komercijalnih klopki za njeno izlovljavanje. Na manjim površinama, u baštama i na okućnicama, mehaničko uklanjanje je dobra i pouzdana mera.

  

imago H.halys                        jajno leglo H.halys

          

piljenje larvi H.halys                         oštećenja na plodovima leske

S obzirom na fenofazu razvoja leske pažnju je potrebno usmeriti na zaštitu ploda od imaga navedenih stenica.

 

Za tretman se mogu primeniti insekticidi na bazi aktivne materije deltametrin.  

 

RC Sombor nastavlja i u narednom periodu da prati stanje u zasadima leske.

Prisustvo stenica u zasadima leske

Na području delovanja RC Sombor leska  se nalazi u fenofazi razvoja ploda.

Vizuelnim pregledom zasada leske registrovano je prisustvo

-imaga i jajna legla braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys)

-imaga zelene povrtne stenice (Nezara viridula)

 

imago H.halys       jajno leglo H.halys

piljenje larvi H.halys

U narednom periodu očekuje se intenzivno polaganje jaja i piljenje larvi stenica.

RC Sombor nastavlja i u narednom periodu da prati stanje u zasadima leske.

Prisustvo zelene (povrtne) stenice Nezara viridula 

Na području delovanja RC Sombor, u usevima ječma je vizuelnim pregledom registrovano prisustvo prezimljavajućih  imaga zelene (povrtne) stenice, Nezara viridula.

 

Zelena (povrtna) stenica prezimljava u stadijumu imaga. U proleće, pri temperaturama vazduha iznad 10°C, imago počinje da se hrani, kopulira i počinje da polaže jaja. Ženka polaže 30-130  jaja u gomilice na naličje lista i to na gornje delove useva. Prvi larveni stupanj ostaje na leglu, ne hrani se dok sa ishranom počinje tek drugi larveni stupanj razvića. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova.

N. viridula spada u grupu polifagnih štetočina. Hrani se  svim delovima biljaka ali primarno plodovima. Na napadnutim plodovima znatno se smanjuje komercijalna vrednost u pogledu kvaliteta, a napadnute biljke zaostaju u porastu, što dovodi do opadanja plodova.

RC Sombor nastavlja i u narednom periodu da prati pojavu stenica na području svog delovanja.

Prisustvo braon mramoraste stenice u zasadima leske u regionu Sombora

Na području delovanja RC Sombor leska se nalazi u fenofazi formiranja listova.

Vizuelnim pregledom zasada leske, na lokalitetu Karavukovo, registrovano je prisustvo prezimljujućih imaga braon mramoraste stenice Halyomorpha halys.

    

velika slika                              velika slika

Braon mramorasta stenica je izraziti polifag. Štete pričinjavaju i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz nadzemnih delova biljaka. Simptom napada su sitni, okrugli ubodi koji kasnije prerastaju u nekrotične pege. U slučaju jačeg napada može doći do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa.

Ova štetočina prezimljava u stadijumu odraslog insekta. U proleće se dopunski hrani i nakon parenja polaže jaja (od juna do kraja avgusta), jaja su u početku beličasta, položena u grupice na naličju lista. Mlade, tek ispiljene larve se drže na okupu, ali posle prvog presvlačenja kreću u aktivnu potragu za hranom. Štete nanose tokom cele vegetacije.

RC Sombor nastavlja i u narednom periodu da prati stanje u zasadima leske.

Preventivne mere kontrole štetnih organizama u proizvodnji rasada paprike i paradajza

Na području delovanja RC Sombor u toku su pripreme za rasađivanje rasada paprike i paradajza.

Kod pojedinih proizvođača rasad je i dalje u kontejnerima (u fazi kotiledona) dok su pojedini proizvođači svoj rasad iz kontejnera pikirali (rasad je u fazi stalnih listova)  i u toku je  priprema za rasađivanje na stalno mesto.

      

rasad u kontejnerima                 pikiran rasad

pripreme plastenika za rasađivanje

Proizvođačima se pre pikiranja rasada i rasađivanja na stalno mesto preporučuje primena  preventivnih mera u cilju zaštite rasada od prouzrokovača poleganja rasada (Phytium spp.), a to su:

 - obezbeđivanje optimalnih uslova u plastenicima u pogledu osvetljenja, temperature, vlažnosti vazduha i  adekvatnog provetravanja sa ciljem sprečavanja povoljnih uslova za pojavu bolesti;

- posle setve a pre pikiranja, preporučuje se zalivanje rasada fungicidima na bazi a.m.propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminijum u količini 3-6 ml + 2 l vode/ m2;

 - ukoliko dođe do pojave simptoma poleganja rasada,  biljke sa simptomima bi trebalo odstraniti iz plastenika i uništiti;

 - pre rasađivanja na stalno mesto, biljke bi trebalo postepeno privikavati na nove uslove gajenja (kaljenje rasada) što se postiže sve jačim provetravanjem i snižavanjem temperature. Takođe, preporučuje se i tretiranje rasada 0,5% rastvorom kalijum-sulfata. Sa kaljenjem bi trebalo započeti 2 nedelje pre rasađivanja;

U prethodnim vegetacijama na području rada RC Sombor, u proizvodnji paprike i paradajza,  laboratorijski je potvrđeno prisustvo  virusa bronzavosti paradajza  (Tomato spotted wilt virus - TSWV)  i virusa mozaika krastavca (Cucumber mozaic virus - CMV). Prisustvo tih fitopatogenih virusa značajno je uticalo na smanjenje kvaliteta plodova i prinosa.

Fitopatgeni virusi održavaju se na velikom broju korovakih biljaka, a prenose ih  vaši i tripsi. S obzirom da ne postoji direktna mera u suzbijanju viroza, sa ciljem zaštite proizvodnje, preporučuje se primena svih raspoloživih preventivnih mera viroza koje podrazumevaju:

-        Suzbijanje korova oko plastenika i u samim plastenicima sa kojih se virusi vektorima prenose na gajene biljke;

 

korovske biljke u plasteniku

-        Postavljanje insekatskih mreža na ulazne otvore plastenika radi sprečavanja uletanja  vaši i tripsa koji prenose viruse;

 

-        Redovan pregled biljaka na prisustvo vaši i tripsa; vizuelnim pregledom i postavljanjem žutih lepljivih ploča,

 

-        U slučaju registrovanja prisustva vaši i tripsa preporučuje se njihovo suzbijanje primenom registrovanih insekticida;

 

      Biljke sa simptomima viroza bi trebalo ukoniti,  izneti iz plastenika i uništiti kako bi se izbeglo njihovo rasađivanje na otvoreno polje.

Prisustvo zelene povrtne stenice

Na području delovanja RC Sombor, usevi paradajza i paprike se nalaze u fenofazi cvetanja i razvoja ploda (prva cvast, otvoren prvi cvet-prva grupa plodova: prvi plod dostigao tipičnu veličinu BBCH 61-71) .

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo zelene povrtne stenice (Nezara viridula).

 

larva na plodu paradajza                     simptomi nastali ishranom larvi

larva N.viridula na paprici

Zelena povrtna stenica prezimljava u stadijumu imaga. U proleće, na temperaturi iznad 10°C, imago počinje da se hrani, kopulira i polaže jaja. Ženka polaže 30-130  jaja u gomilice na naličje lista i to na gornje delove useva. Prvi larveni stupanj ostaje na leglu, ne hrani se. Ishrana počinje tek kada su larve drugog stupnja razvića. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova.

N. viridula spada u grupu polifagnih štetočina. Hrani se  svim delovima biljaka ali primarno plodovima. Na napadnutim plodovima znatno se smanjuje komercijalna vrednost u pogledu kvaliteta, a napadnute biljke zaostaju u porastu, što dovodi do opadanja plodova.

Zelena povrtna stenica se masovno javlja u usevima u fazi sazrevanja plodova pa su mere suzbijanja otežane, zbog poštovanja karence primenjenih insekticida. Najveću efikasnost u suzbijanju pokazali su insekticidi iz grupe piretroida.

 

Prilikom primene insekticida voditi o računa o karenci!

Braon mramorasta stenica

Na području delovanja RC Sombor, vizuelnim pregledom zasada voća (leska, jabuka, kruška, dunja, trešnja) kao i zasada vinove loze, registrovano je prisustvo imaga braon mramoraste stenice (Halyomoprha halys).

      

velika slika                         velika slika

Braon mramorasta stenica je izraziti polifag. Štete pričinjavaju i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz nadzemnih delova biljaka. Simptom napada su sitni, okrugli ubodi koji kasnije prerastaju u nekrotične pege. U slučaju jačeg napada može doći do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa.

Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava imago. U proleće se dopunski hrani i nakon parenja polaže jaja (od juna do kraja avgusta).  U jesen, imaga  se povlače na mesta prezimljavanja (pod koru drveća, u blizini kuća, stanova, šupa u koje se  zavlače kroz pukotine, prozore i vrata) i tamo ostaju  do proleća.

Suzbijanje ove vrste je otežano zbog činjenice da se njihova masovna pojava poklapa sa periodom sazrevanja voćnih vrsta, kada je zbog blizine berbe primena insekticida ograničena. U cilju smanjenja šteta, na manjim proizvodnim površinama se može preporučiti njihovo mehaničko sakupljanje i uništavanje, kao i postavljanje lovnih klopki u cilju smanjenja populacije.

RC Sombor i u narednom periodu nastavlja sa praćenjem ove i drugih vrsta stenica u usevima i zasadima, i ukoliko bude potrebe signaliziraće vreme za tretman.

 

Štetočine u zasadima leske

Na području delovanja RC Sombor, zasadi leske se nalaze u fenofazi razvoja listova.

zasad leske-punkt Karavukovo

Vizuelnim pregledom leske registrovano je prisustvo:

-smeđeg listojeda Phyllobius oblongus

-kruškine čipkaste stenice Stephanitis pyri

       

P.oblongus                                                     S.pyri

Smeđi listojed (Phyllobius oblongus) spada u grupu polifagnih štetočina, hrani se lišćem velikog broja voćnih vrsta.

Ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava kao polno nezreli imago u zemljištu. Imago izazi iz zemlje u vreme formiranja lisnih pupoljaka i početka listanja  i naseljava pupoljke. Nakon dopunske ishrane, ženka polaže jaja u zemljište. Ispiljene larve se hrane humusom i žilama biljaka. 

Štete pričinjava imago, koji u slučaju veće brojnosti može naneti štete na početku vegetacije.

Kruškina čipkasta stenica (Stephanitis pyri) se pored leske, javlja i na drugom voću kao i povrću. Ima veći  broj generacija godišnje, a prezimljava kao imago u lisnoj stelji ili u pukotinama na stablu ili ispod kore.

Ženka kruškine stenice polaže jaja na naličje lista biljaka domaćina. Štete pričinjavaju i imago i larve sisanjem biljnih sokova iz lista. Napadnuti listovi dobijaju sivkastu boju, gube hlorofil. Larve luče mednu rosu koja stvara idealne uslove za naseljavanje gljiva čađavica. Na taj način se smanjuje asimilaciona površina lista.

Kada se javi u većem intenzitetu u rasadnicima i mladim zasadima može doći do prevremenog opadanja lišća.

RC Sombor nastavlja i u narednom periodu da prati pojavu štetočina u zasadima leske.

Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) i preventivne mere kontole

RC Sombor, na punktovima Apatin, Karavukovo i Riđica u zasadima maline, trešnje i vinove loze vrši monitoring azijske voćne mušice Drosophila suzukii. Sa redovnim praćenjem ove štetočine RC Sombor je počeo još 2015. godine i tokom prethodnih sezona prva imaga registrovana su tek polovinom jula. Ove godine, u lovnim klopkama sa mirisnim atraktantom 31.3.2021, na punktu Apatin, u zasadu maline su registrovani ulovi imaga ove voćne mušice.

Azijskoj voćnoj mušici domaćini mogu biti veliki broj voćnih vrsta, a ovako rana pojava odraslih jedinki ukazuje na rizik od nastanka šteta u usevima jagoda, trešanja, ranih bresaka i drugog voća.

Ženka polaže jaja na zrele plodove tako što testerastom legalicom zaseče pokožicu ploda i u plod ubaci jaje. U zavisnosti od temperature, u proseku za 7-10 dana, pile se larve. Napadnuti plodovi ubrzano propadaju i podložni su truljenju.

U cilju smanjenja populacije ove štetočine preporučuje se sprovođenje sledećih mera:

 

- postavljanje velikog broja lovnih  klopki radi izlovljavanja odraslih jedinki (plastične flaše  zapremine 1,5 l sa napravljena 3  otvora sa jedne strane i prorezom za širenje mirisa sa druge strane). U napravljene klopke se sipa 1,5 dl crnog vina, 1,5 dl jabukovog sirćeta i par kapi deterdženta za sudove. Napravljene klopke treba postaviti po obodima, na razmak 2-3 m  i unutar parcela na rastojanje od 5m.

-održavanje ivica parcela i ukljanjanje biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ovoj štetočini poput divlje kupine, zove, džanarike i dugih divljih vrsta voća.

RC Sombor nastavlja sa redovnim praćenjem ove štetočine, a o ostalim merama kontrole i hemijskim merama zaštite blagovremeno će obavestiti poljoprivredne proizvođače.

Cikada Metcalfa pruinosa

Na području delovanja RC Sombor, vizuelnim pregledom biljaka kako u zasadima vinove loze tako i na ukrasnom šiblju na okućnicama, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa. Ova cikada kod nas ima naziv medni cvrčak.

velika slika

velika slika

Spada u grupu polifagnih štetočina  i naseljava pored velikog broja šumskog i ukrasnog drveća i voćne vrste, vinovu lozu, kao i neke zeljaste biljke.  

Metcalfa pruinosa ima  jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja koje ženka polaže u pupoljke ili pukotine na kori biljke  hraniteljke. Larve obilno luče belu voštanu tvorevinu, koja nalikuje vati. Imaga  i larve se hrane sisanjem sokova biljaka, što za posledicu ima  slabiji porast  biljke domaćina. Indirektne štete nastaju usled lučenja medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica.

Kao  mere zaštite  preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova.

1 - 10 Next