Skip to main content

Region Sombor

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Sombor > Usevi ili zasadi
Pojava dudove štitaste vaši u zasadima trešnje

Na području delovanja RC Sombor, trešnja se nalazi u fenofazi mirovanja (BBCH 00).

velika slika

velika slika

Dudova štitasta vaš (Pseudaulacaspis pentagona) je polifagna vrsta, koja naseljava dud, breskvu,  badem, šljivu i mnoge druge  voćne vrste. Pored voća, njeno prisustvo je registrovano i na jorgovanu.

Kod ove vrste, izražen je polni dimorfizam. Ženka je kruškolikog oblika žutonarandžaste boje. Štit ženke je okrugao, veličine oko 2mm bele ili beložute boje, na vrhu crveno braon. Mužjaci su duži, manji su od ženki, dužine oko 0,5-1mm, narandžaste boje. Štit mužjaka je izdužen i štapolik, bele boje, sa jednom larvenom košuljicom. 

Ova štitasta vaš ima dve  do tri generacije godišnje (što zavisi od vremenskih uslova). Prezimljava u stadijumu polno zrele ženke ispod štita  koja može biti na stablu, granama voćki ili u pukotinama kore. Razvoj nastavlja rano u proleće, polaganje jaja započinje u aprilu. Period polaganja jaja traje oko mesec dana i svaka ženka položi oko 100 jaja. U međuvremenu, nastupa piljenje larvi iz najranije položenih jaja, te se pod jednim štitom mogu naći jaja, larve i prazni horioni. Ispiljene larve se kreću po biljci i traže povoljno mesto za pričvršćivanje i ishranu. Imago prve generacije se javlja početkom jula. Imago druge generacije se pojavljuje krajem avgusta i početkom septembra.

Dudova štitasta vaš na granama obrazuje kolonije bele boje koje mogu biti brojne. Ove štetočine mogu naseliti i plodove i takvi plodovi su lošijeg kvaliteta.Vaši izazivaju velike štete, sisaju sokove biljke i dovode do iscrpljivanja voćki i vremenom do sušenja napadnutih grana.

Prisustvo ove štetočine može dovesti do iznurivanja, slabljenja porasta i smanjenja prinosa biljke domaćina.

Pored  direktnih šteta  luče i velike količine ''medne rose'' koja je idealna podloga za razvoj gljiva čađavica.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak zasada u cilju utvrđivanje prisustva vašiju na stablima. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi njihovo prisustvo, preporučuje se primena preparata na bazi mineralnih ulja (Galmin, Plavo ulje, Crveno ulje).

Tretman je najbolje sprovesti na temperaturama iznad 5°C, i prilikom tretmana stabla dobro okupati.

RC Sombor će nastaviti monitoring dudove štitaste vaši i izvestiti o piljenju larvi i pravovremenom momentu primene insekticida.

velika slika

velika slika

velika slika

velika slika

velika slika

velika slika

Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys)

Na području delovanja RC Sombor, na punktu Karavukovo, registrovano je prisustvo braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

Štete nanose i larve i imaga i to sisanjem biljnih sokova iz nadzemnih delova biljaka. Karakteristični simptomi napada su u vidu sitnih beličastih   pega. U slučaju jakog napada može doći  do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa.

Imago je smeđe boje sa karakterističnim bledožutim prstenovima na 4. i 5. članku antena. Glava imaga  je gotovo četvrtasta na vrhu.

Imaga se šire  aktivnim letom, dok se larve sele hodajući sa biljke na biljku. U Evropi ima jednu generaciju godišnje a prezimljava imago . U proleće se dopunski hrani i nakon parenja polaže jaja (od juna do kraja avgusta)  u grupicama od 20-30 .

U jesen, imaga  se povlače na mesta prezimljavanja (pod koru drveća, u blizini kuća,stanova, šupa u koje se  zavlače kroz pukotine, prozore i vrata) i tamo ostaju  do proleća.

Registrovana  brojnost za sada ne uslovljava ekonomski značajne štete. Međutim, s obzirom na promenu klimatskih uslova u poljoprivrednoj proizvodnji, ova vrsta može u narednom periodu predstavljati problem u proizvodnji voća i povrća.

velika slika

velika slika

velika slika

Cikada Metcalfa pruinosa

Na području delovanja RC Sombor, na ukrasnom šiblju, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa.

velika slika

velika slika

Ova cikada spada u grupu polifagnh štetočina. Domaćin joj je  veliki broj šumskog i ukrasnog drveća, voćne vrste, vinova loza, kao i neke zeljaste biljke.  

Tokom godine ima  jednu generaciju, a prezimljava u stadijumu jaja koje ženka polaže u pupoljke ili pukotine na kori biljke  hraniteljke. Larve obilno luče belu voštanu tvorevinu, koja nalikuje vati. Imaga  i larve hrane se sisanjem sokova biljaka, što za posledicu ima  slabiji porast  biljke domaćina. Indirektne štete nastaju usled lučenja medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica.

Kao  mere zaštite  preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova. Zbog dobre pokretljivosti larvi i imaga, kao i prisustva ove cikade na velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka na kojima se neometano razvija i održava, hemijske mere nisu dale  zadovoljavajuće rezultate.

U Srbiji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine.

 

Metcalfa pruinosa

Na području delovanja RC Sombor, u usevima kukuruza, na spontanoj korovskoj flori kao i u zasadima voća registrovali smo prisustvo cikade Metcalfa pruinosa.

Ova cikada  je izraziti polifag  i  svoje razviće može da završi na biljkama iz preko 50 familija. Razvija  jednu generaciju godišnje , prezimljava u vidu jaja koja polaže u pupoljke ili u koru biljke domaćina.

Larva  pričinjava direktne štete  sisajući sokove iz floema najmlađih biljnih delova. Indirektne štete nastaju usled obilnog lučenja medne rose na koju se naseljavaju gljive čađavice. Karakteristični simptomi prisustva ove cikade  je  bela voštana  tvorevina koje luče larve na grančicama i naličju listova raznih biljaka.

U zasadima gde se uoči prisustvo ove cikade  preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih delova.

velika slika

velika slika

velika slika

 

Šimširov plamenac Cydalima perspectalis

Šimširov plamenac je štetočina šimšira, koja potiče iz Azije. U Evropi je zabeležena pojava 2006. god.  u Nemačkoj a u Srbiji krajem 2014. na području Beograda.

Pored šimšira, hrani se božikovinom i japanskom kurikom.

U Evropi može da razvije i nekoliko generacija godišnje. Širi se ne samo aktivnim letom, već i infestiranim sadnim materijalom.

Ženka polaže jaja na naličje lista u grupicama. Ispiljene larve mogu da narastu i do nekoliko  centimetara i za vreme razvića može da izazove defolijaciju izbojaka šimšira i da potpuno uništi žbunje i živice.

Simptomi se mogu primetiti u vidu skeletiranja i izgrizanja lišća, izgrizanja kore grana, ispredene paučine a u slučajevima intenzivnijeg napada mogu izazvati i golobrst na napadnutim biljkama.

RC Sombor na svetlosnim lampama na punktovima Sombor-Toplana i Riđica od početka avgusta registruje kontinuirane ulove imaga ove štetočine a vizuelnim pregledima šimšira, uglavnom na okućnicama, registrovali smo simptome oštećenja na području Sombora i Riđice.

Za mere kontrole pogledati na: Preporuka na sajtu Ministrastva poljoprivrede i zaštite životne sredine

imago šimširovog plamenca

larva mlađeg stadijuma

larva mlađeg stadijuma

oštećenja od larvi

simptom oštećenja

Kukuruzni plamenac Ostrinia nubilalis

Na svetlosnoj lampi , na punktu Toplana, registrovan je prvi imago kukuruznog plamenca Ostrinia nubilalis. Temperaturne akumulacije iznose 98,26 CDD  od 01.04.

Na punktu Riđica temperatrne akumulacije iznose 88,25 DD a za punkt Karavukovo 96,61 DD i na ovim punktovima u narednim danima očekujemo početak leta  kukuruznog plamenca.

imago Ostrinia nubilalis

Po;etak leta kukuruznog plamenca Ostrinia nubilalis

RC Sombor  na punktovima Toplana (Sombor) , Riđica i Karavukovo na kojima su postavljene svetlosne lampe, prati pojavu i dinamiku leta kukuruznog plamenca Ostrinia nubilalis.

Na svetlosnoj lampi , na punktu Toplana , 04.05. na 118 ,77 DD od 01.04. ili na 125,20 DD od 01.01. registrovali smo prvog ulovljenog imaga kukuruznog plamenca.

Za sada na svetlosnim lampama na punktovima Riđica i Karavukovo, nismo imali ulove ove štetočine. U narednim danima i na ovim punktovima očekujemo pojavu prvih imaga.

RC Sombor nastavlja i u narednom periodu sa praćenjem kukuruznog plamenca.

Plamenjača salate -prouz.Bremia lactucae

Plamenjača salate predstavlja jednu od najštetnijih bolesti salate,kako na otvorenom tako I u zaštićenom prostoru.

Simptomi se mogu videti već I na kotiledonima .Zaražene ,mlađe biljke u slučajevima jačeg napada mogu biti potpuno zahvaćene I kao takve propasti.

Karakteristični simptom se ispoljavaju na lsitu u vidu uglastih ,krupnih pega koje su oivičene lisnim nervom.Pege su u početku svetle,hlorotične. Sa naličja lista, pri vlažnim uslovima ,stvara se u okviru pega prevlaka .

Plamenjača salate predstavlja jednu od najštetnijih bolesti salate,kako na otvorenom tako I u zaštićenom prostoru.

Simptomi se mogu videti već I na kotiledonima .Zaražene ,mlađe biljke u slučajevima jačeg napada mogu biti potpuno zahvaćene I kao takve propasti.

Karakteristični simptom se ispoljavaju na lsitu u vidu uglastih ,krupnih pega koje su oivičene lisnim nervom.Pege su u početku svetle,hlorotične. Sa naličja lista, pri vlažnim uslovima ,stvara se u okviru pega prevlaka .

izgled pege na licu lista

izgled pege sa naličja lista

Ova gljiva prezimljava u vidu micelijeu zaraženim biljkama ili oosporama u zaraženim biljnim ostacima. Konidije klijaju u začetak micelije, a pri nižim temperaturama I u kapi vode konidija se ponaša kao zoosporangija u kojima se formira zoospora.  infekciona hifa ,koja nastaje klijanjem konidija ili zoospora ,prodire u biljku. Posle završene ikubacije ( traje 5 -14 dana) kroz stome prorastaju konidiofore  na kojima se obrazuju nove konidije. Onese mogu rasejavati vetrom I kišnim kapima pa u povoljnim uslovima da ostvare sekundarne zaraze.

grananje konidiofora

konidije Bremia lactucae

Zaštita salate se zasniva na preventivnim merama.Prilikom izbora mesta za gajenje voditi računa da zemljište  bude ocedno a setvu obaviti na veće rastojanje u redu I između redova radi boljeg provetravanja. U zatvorenom prostoru voditi računa o ttemperaturi I vlažnosti kao I o tome da prilikom zalivanja voda se ne zadržava na biljkama. Zaražene žetvene ostatke između dve setve je potrebno ukloniti.

Fungicide primeniti na početku infekcije a prilikom izbora   fungicida voditi računa o karenci preparata

Noctua pronuba

Na svetlosnoj lovnoj lampi u lokalitetu Karavukovo uočena je povećana brojnost ulova imaga Noctua pronuba .

datum

broj imaga

23.05.2014.

74

24.05.2014.

20

25.05.2014.

8

26.05.2014.

12

 

Sovica ima jednu generaciju godišnje.Prezimljava u stadijumu najstarijih ili potpuno razvijenih gusenica. Prvi leptiri se nalaze krajem maja – početkom juna.Nakon toga leptiri se povlače u dijapauzu i pojavljuju se krajem avgusta. Ženke polažu jaja septembar-oktobar.Gusenice su polifagne, oštećuju šećernu repu, hmelj, duvan, kupus, luk, krompir, paradajz  i vinovu lozu.

imago

Sovica ipsilon (Scotia ipsilon)

Na svetlosnoj lampi ,na punktu Karavukovo registrovali smo prve ulove imaga ipsilon sovice.

Ova sovica spada u grupu higrofilnih vrsta koje se masovno razmnožavaju u toplim godinama , sa ranim prolećima I dugom jeseni .

Gusenice ove vrste sovica su veoma polifagne , napadaju veliki br gajenih biljaka a naročito kukuruz,šećernu repu, duvan, lucerku, kupus, paradajz I dr okopavine.

Najveće štete nanosi  larva I generacije koje oštećuju useve kasnijih setvi I na zakorovljenim parcelama.

imago Scotia ipsilon

RC Sombor nastavlja I u narednom periodu sa monitoringom ove štetočine.

1 - 10 Next