Skip to main content

Region Kikinda

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda > Usevi ili zasadi
Prisustvo cikade Scaphoideus titanus na vinovoj lozi
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze se u zavisnosti od zastupljenog sortimenta nalaze u fenofazi cvast nabubrela do fenofaze cvast potpuno razvijena (BBCH 55-57).
 
 
Vizuelnim pregledom zasada vinograda na lokalitetu Iđoš, sa naličja listova vinove loze, registrovano je prisustvo cikade Scaphoideus titanus za sada u niskoj brojnosti.
 
 
 
Ta cikada ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jajeta ispod kore lastara, a početak piljenja larvi odvija se tokom maja meseca.
 
Cikada Scaphoideus titanus je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje veoma destruktivno oboljenje na vinovoj lozi, poznato pod nazivom zlatasto žutilo vinove loze.
 
Infektivne su tek larve trećeg razvojnog stupnja i sposobnost prenošenja fitoplazme FD zadržavaju do kraja života. Fitoplazma FD se ne prenosi na potomstvo cikade.
 
U toku je početak piljenja larvi pomenute štetočine. Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju s obzirom da su registrovane samo larve prvog razvojnog stupnja.
 
RC Kikinda nastavlja sa praćenjem cikade Scaphoideus titanus i signaliziraće pravo vreme za tretman.
Lisne pipe u voćarskim zasadima
Na području delovanja RC Kikinda zasadi voćnih vrsta se nalaze u različitim fazama cvetanja i obrazovanja lisne mase. U ovoj razvojnoj fazi posebna pažnja obraća se na štetočine koje oštećuju upravo cvet i list, te je redovnim monitoringom voćnih zasada potrebno utvrditi prisustvo i visinu populacije pojedinih štetočina i odlučiti o potrebi za sprovođenjem hemijskih tretmana. Vizuelnim pregledom zasada jabuke, šljive i leske registrovano je sporadično prisustvo odraslih jedinki lisnih pipa (Phyllobius spp.).
 
Picture
 
Picture
 
Vrste roda Phyllobius napadaju lišće jabuke, kruške, šljive, breskve, leske i drugih vrsta voća. Pipe prezimljavaju u zemljištu u stadijumu larve. Odrasle jedinke se javljaju na voćkama čim započnu period vegetacije i izgrizaju rubove, najčešće mladog lišća, praveći polukružne izreze. Kod jačeg napada list može biti izgrižen do glavnog lisnog nerva, a registrovan je i golobrst pojedinih stabala usled povećane aktivnosti ovih insekata. Jači napadi su karakteristični za suva i topla proleća, dok do početka leta njihova aktivnost prestaje. Takođe, povremeno napadaju pupoljke i mlade plodove na kojima prave plitke izgrizotine.
Lisne pipe se redovno javljaju u našim proizvodnim uslovima i spadaju u kategoriju štetočina manjeg ekonomskog značaja. Najčešće ne uzrokuju značajnije ekonomske štete, te se mere hemijske zaštite sprovode jedinu u slučaju jakog napada, odnosno izrazito visoke populacije lisnih pipa. U slučaju napada utvrđuje se procenat oštećenih stabala i procenat izgriženosti lišća, dok se brojnost pipa utvrđujem metodom otresanja. RC Kikinda će nastaviti sa praćenjem lisnih pipa, ali i svih drugih štetočina koje mogu ugroziti prinos gore pomenutih voćnih vrsta i po potrebi signalizirati momenat za sprovođenje hemijskog tretmana.
Prisustvo leskine grinje u zasadima leske
Na području delovanja RC Kikinda zasadi leske se nalaze u fenofazi cvetanja do fenofaze bubrenja i pucanja lisnih pupoljaka.
 
 
 
Vizuelnim pregledom u pojedinim zasadima leske registrovani su simptomi napada leskine grinje (Phytoptus avellanae).
 
Pregledom infestiranih pupoljaka pod binokularom, unutar samih pupoljaka utvrđeno je prisustvo larvi pomenute grinje.
 
 
 
Leskina grinja u toku godine razvija veći broj generacija, a prezimi u nabubrelim okruglastim pupoljcima. U proleće sa porastom temperature migriraju ka zdravim pupoljcima.
 
 
 
 
 
RC Kikinda za sada ne preporučuje mere zaštite i nastavlja da prati stanje u zasadima leske.
Scaphoideus titanus u zasadima vinove loze
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama cvetanja i formiranja ploda (BBCH 65-73).
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitetu Kikinda registrovan je visok intenzitet napada cikade Scaphoideus titanus, koja je prenosilac fitoplazme Flavescence doree (FD,) prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze. Pregledom lišća vinove loze, na naličju donjeg lišća, pored larvi I i II stupnja zabeležen je i početak aktivnosti larvi III stupnja. Sa stanovišta zaštite loze ovaj biološki momenat je veoma bitan u razvoju cikade, jer larve tek od III larvenog stupnja postaju infektivne, tj. stiču sposobnost prenošenja fitoplazme na zdrave biljke vinove loze.
 
Picture
 
S obzriom da je pregledom konstatovano da u zasadima vinove loze i dalje dominiraju larve II larvenog stupnja sprovođenje hemijskog tretmana se još uvek ne preporučuje, pri čemu RC Kikinda nastavlja sa praćenjem razvoja pomenute štetočine i na vreme će signalizirati momenat za hemijski tretman.
 
 
Scaphoideus titanus u zasadima vinove loze
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama cvetanja: od cvast potpuno razvijena do početka cvetanja (BBCH 57-61).
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitetu Kikinda registrovan je visok intenzitet napada cikade Scaphoideus titanus (Cicadellidae). Pregledom listova vinove loze registrovane su larve ove štetočine, koje su najuočljivije na naličju donjih listova. Cikada se trenutno nalazi u larvenom stadijumu, pri čemu u zasadima vinove loze dominiraju larve I i II larvenog stupnja.
 
Picture
 
Pomenuta cikada je poznati vektor fitoplazme Flavescence doree (FD,) prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze, što je svrstava u grupu organizama izrazito značajnih u uzgoju vinove loze. S. titanus je monofagna vrsta koja se hrani i razvija na vinovoj lozi kao preferentnom domaćinu. Tokom svog razvića prolazi kroz 5 larvenih stupnjeva, pri čemu od III larvenog stupnja larve postaju infektivne. Prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara. Larve se pile s proleća, najčešće u maju mesecu i hrane se isisavanjem floemskih sokova. Tokom ishrane na zaraženim čokotima larve u svoj digestivni trakt unose fitplazmu, a nakon inkubacionog perioda koji traje 21 dan i same larve postaju infektivne, odnosno stiču sposobnost prenošenja fitoplazme na zdrave biljke vinove loze.
 
Zlatasto žutilo vinove loze je najdestruktivnije oboljenje vinove loze. Na zaraženim čokotima pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću, dok lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. Često dolazi i do nekroze cvasti, što direktno utiče na kvalitet i visinu prinosa.
 
Suzbijanje vektora jedna je od ključnih mera kontrole zlatastog žutila vinove loze, zajedno sa kontrolom prometa sadnog materijala.
S obzirom da je vizuelnim pregledom zasada vinove loze konstatovano prisustvo larvi I i II stupnja, odnosno nisu registrovane infektivne larve III stupnja, RC Kikinda za sada ne preporučuje sprovođenje hemijskih mera u cilju suzbijanja pomenute štetočine, ali nastavlja monitoring cikade u cilju utvrđivanja pravovremenog momenta za izvođenje tretmana.
Pojava cikade Scaphoideus titanus u vinogradima
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze se u zavisnosti od zastupljenog sortimenta nalaze u fenofazi cvast nabubrela do fenofaze cvast potpuno razvijena (BBCH 55-57).
 
 
 
Vizuelnim pregledom zasada vinograda na lokalitetima Kikinde i Iđoša, na naličju listova registrovano je prisustvo cikade Scaphoideus titanus.
 
 
 
Cikada Scaphoideus titanus je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje veoma destruktivno oboljenje na vinovoj lozi, poznato pod nazivom zlatasto žutilo vinove loze.
 
Cikada ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jajeta ispod kore lastara, a početak piljenja larvi odvija se tokom maja meseca.
 
Da bi cikade postale infektivne, moraju se hraniti na zaraženim čokotima nekoliko sati. Inkubacioni period traje 21 dan i tek larve trećeg razvojnog stupnja imaju sposobnost da prenesu fitoplazmu na zdrave čokote.
 
U toku je početak piljenja larvi pomenute štetočine, hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja da prati u narednom periodu stanje u zasadima vinograda i signaliziraće pravo vreme za izvođenje tretmana.
Korisni insekti u zasadu šljive

Na području delovanja RC Kikinda zasadi šljive se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama formiranja ploda (BBCH 70-73).

 
Picture
 

Vizuelnim pregledom zasada šljive na više različitih lokaliteta registrovano je prisustvo visoke populacije korisnih insekata iz familije Chrysopidae. Vrste iz ove familije poput zelene zlatooke Chrysopa perla i obične zlatooke Chrysoperla carnea pripadaju redu Neuroptera (mrežokrilci) i veoma su raširene na našem podneblju. Adulti zlatooka su najčešće nežnog tela sa mrežastim krilima, te u zavisnosti od roda mogu biti ili omnivori ili predatori. Ipak, adulti se najčešće hrane polenom, nektarom i mednom rosom. Larve zlatooka važni su predatori brojnih štetnih insekata u voćnjacima, što ih kvalifikuje kao vrlo značajne korisne insekte. Larve su izrazito pokretljive i hrane se lisnim i štitastim vašima, tripsima, grinjama, jajima štetnih insekata, kao i larvama kruškine buve. Tokom ovipozicije jedna ženke može da položi i do 350 jaja, dok larveni stadijum traje oko dve nedelje. Tokom svog razvoja larva zlatooke može pojesti od 200 do 500 odraslih jedinki lisnih vaši, 300 do 400 jaja krompirove zlatice, oko 500 jaja štetnih lepidoptera i 12 000 jaja grinja. U jednom satu može pojesti 30 do 50 crvenih pauka. Vrste produkuju dve generacije godišnje, a prezimljavaju adulti druge generacije. Pored pomenute dve vrste u biološkoj kontroli poljoprivrednih štetočina primenjuju se još i vrste: Chrysopa septempunctata, Chrysopa formosa i Cuntochrysa baetica. Komercijalna primena ovih insekata široko je rasprostranjena, pri čemu se najčešće primenjuje vrsta C. carnea, što zbog jednostavnije i jeftinije laboratorijske proizvodnje, što zbog veće tolerancije prema nepovoljnim uslovima sredine kao što je nedostatak vlage. U zasade ih je moguće privući i pre povećanja populacije štetočina i to tretiranjem zasada rastvorom saharoze ili melase. Važno je naglasiti da je pri introdukciji ovih korisnih insekata neophodno proceniti visinu populacije predatorskih stenica u zasadu, te ne primjenjivati oba biološka agensa istovremeno, jer se predatorske stenice vrlo rado hrane jajima zlatooka.

 
Picture
 

S obzirom na neprocenjiv značaj korisnih insekata prisutnih u našem agro-ekosistemu, neophodno je sprovoditi sve preventivne mere u cilju očuvanja korisne entomofaune. Održavanje visoke populacije korisnih insekata, kao metod biološke borbe, podrazumeva poljoprivrednu praksu koja će sačuvati prirodne neprijatelje (konzervacija) i pospešiti njihov uticaj na štetočine. Ovakav pristup zaštiti zasada podrazumeva upotrebu selektivnih insekticida koji ne deluju na korisne insekte, kao i podizanje zaštitnih pojaseva koji će obezbediti hranu i stanište za korisne insekte. Insekticidi na bazi Bacilus turingiensis imaju vrlo mali uticaj na korisne insekte i mogu se uspešno koristiti prilikom ovakvog načina biološke zaštite. U suprotnom, upotreba neselektivnih insekticida pored štetnog organizma uništava i korisne insekte, pa samim tim njihov doprinos u očuvanju korisne entomofaune izostaje.

Izmrzavanje cvetnih pupoljaka u zasadima kajsija
Na području delovanja RC Kikinda zasadi kajsija se u zavisnosti od sortimenta koji je zastupljen nalaze u fenofazi kraj cvetanja sve latice opale do fenofaze zeleni plodnik okružen sasušenom cvetnom ložom (BBCH 67-71).
 
 
U prethodnom periodu, na automatskim meteorološkim stanicama, na lokalitetima Kikinda i Banatska Topola, zabeleženi su jutarnji mrazevi sa sledećim temperaturama:
 
AMS Kikinda HC Air temperature [°C] AMS Banatska Topola HC Air temperature [°C]
Date avg max min Date avg max min
16.4.2021 2,55 8,85 -0,4 16.4.2021 1,23 7,88 -2,12
15.4.2021 5,01 8,52 1,75 15.4.2021 4,28 7,91 -0,31
14.4.2021 4,36 6,08 2,86 14.4.2021 4,07 5,6 1,96
13.4.2021 7,51 13,86 3,54 13.4.2021 7,41 14,72 3,41
12.4.2021 15,37 24,63 4,93 12.4.2021 14,75 24,2 4,58
11.4.2021 11,47 22 0,11 11.4.2021 11,04 21,19 -0,72
10.4.2021 9,78 19,23 0,14 10.4.2021 9,58 18,75 0
9.4.2021 5,23 14,14 -5,83 9.4.2021 4,55 13,7 -6,42
8.4.2021 3,3 10,93 -3,18 8.4.2021 2,51 11,2 -5,2
7.4.2021 3,87 10,24 -2,53 7.4.2021 3,68 9,92 -1,8
6.4.2021 3,93 6,53 1,44 6.4.2021 3,79 6,78 1,48
 

Registrovane niske temperature u prethodnim danima dovele su do izmrzavanja cvetova i pupoljaka kod kajsije, pa su štete od izmrzavanja 80-90%.

RC Kikinda nastavlja da prati stanje u zasadima kajsija, a poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da u narednom periodu redovno sprovode mere zaštite u cilju očuvanja dobrog zdravstvenog stanja i rodnog potencijala za sledeću godinu.

Zaštita kajsije od mraza
Na području delovanja RC Kikinda zasadi kajsije ranog sortimenta se nalaze na početku faze cvetanja (BBCH 51).
 
Picture
 
Prisutne temperaturne oscilacije (Tabela 1), koje odlikuju temperaturni porast u toku dana, niske noćne i jutarnje temperature, te učestali jutarnji mrazevi, ne pogoduju razvoju kajsije, koja je izuzetno osetljiva na takve vremenske prilike. Pojava prolećnih mrazeva u ovom periodu godine vrlo često uzrokuju izmrzavanje cvetova i mladih, tek zametnutih plodova kajsije, a samim tim dovodi i do značajne redukcije plodnosti. Kajsija je na izmrzavanje najosetljivija u periodu cvetanja i zametanja plodova. Tek zametnuti plodovi izmrzavaju već pri temperaturi od -1°C, dok su otvoreni i zatvoreni cvetovi osetljivi na temperature od  -2°C.
 
Tabela 1. Temperaturne oscilacije registrovane na teritoriji delovanja RC Kikinda.

Datum

Temperatura vazduha [°C]

prosečna

maksimalna

minimalna

2.3.2021.

4,11

12,93

-3,66

1.3.2021.

3,96

12,44

-3,48

28.2.2021.

5,27

11,64

-1,37

27.2.2021.

6,7

11,18

3,1

26.2.2021.

9,93

21,13

1,46

25.2.2021.

8,3

19,17

0,16

U cilju zaštite zasada kajsije od izmrzavanja, ali i drugih stresnih situacija, pred najavljeni mraz ili neposredno posle mraza, preporučuje se primena sledećih biostimulatora:

  • Aleox Agro (a.m.dihidrokvercetin), 250-400 ml/ha ili
  • Epin extra (a.m.epibrasinolid), 150 ml/ha.

 

Prisustvo leskine grinje i simptoma napada u zasadima leske
Na području delovanja RC Kikinda zasadi leske se nalaze u fenofazi bubrenja i pucanja lisnih pupoljaka.
 
 
 
Vizuelnim pregledom biljaka leske registrovano je prisustvo simptoma napada leskine grinje (Phytoptus avellanae) kao i prisustvo samih larvi u napadnutim pupoljcima.
 
 
 
Grinje prezimljavaju u nabubrelim, okruglastim pupoljcima leske. U proleće napuštaju takve pupoljke i sele se na zdrave. Napadnuti pupoljci su uvećani, dobijaju crvenkastu boju i na kraju se suše. Takvi pupoljci se u proleće ne razvijaju, pa je time smanjen prinos biljaka.
 
 
 
 
 
Leskina grinja ima dve forme, galiformnu i slobodnoživuću.
Galiformna se hrani samo generativnim pupoljcima pa usled ishrane zaraženi pupoljci postaju deformisani i veliki u odnosu na zdrave. Ženke migriraju iz starih pupoljaka u zavisnosti od raspoložive hrane i brojnosti i prelaze na nove pupoljke.
 
Druga forma je slobodnoživuća koja se pored generativnih, hrani i vegetativnim pupoljcima, a takođe i resama. Usled ishrane ove forme grinja, ne dolazi do deformacije pupoljaka. Prezimljava ispod ljuspica pupoljaka ili u resama. Na proleće izlazi ispod skrovišta i prelazi na list.
 
U toku jedne godine leskina grinja razvija veći broj generacija.
 
U narednom periodu se očekuje početak polaganja jaja i potom migracija sa zaraženih na zdrave pupoljke.
 
RC Kikinda nastavlja sa praćenjem štetočina u zasadima leske, za sada se primena insekticida ne preporučuje. Proizvođači leske u narednom periodu biće blagovremeno obavešteni o vremenu primene hemijskih mera zaštite.
1 - 10 Next