Skip to main content

Region Kikinda

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda > Usevi ili zasadi
Scaphoideus titanus u zasadima vinove loze
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama cvetanja i formiranja ploda (BBCH 65-73).
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitetu Kikinda registrovan je visok intenzitet napada cikade Scaphoideus titanus, koja je prenosilac fitoplazme Flavescence doree (FD,) prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze. Pregledom lišća vinove loze, na naličju donjeg lišća, pored larvi I i II stupnja zabeležen je i početak aktivnosti larvi III stupnja. Sa stanovišta zaštite loze ovaj biološki momenat je veoma bitan u razvoju cikade, jer larve tek od III larvenog stupnja postaju infektivne, tj. stiču sposobnost prenošenja fitoplazme na zdrave biljke vinove loze.
 
Picture
 
S obzriom da je pregledom konstatovano da u zasadima vinove loze i dalje dominiraju larve II larvenog stupnja sprovođenje hemijskog tretmana se još uvek ne preporučuje, pri čemu RC Kikinda nastavlja sa praćenjem razvoja pomenute štetočine i na vreme će signalizirati momenat za hemijski tretman.
 
 
Scaphoideus titanus u zasadima vinove loze
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama cvetanja: od cvast potpuno razvijena do početka cvetanja (BBCH 57-61).
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitetu Kikinda registrovan je visok intenzitet napada cikade Scaphoideus titanus (Cicadellidae). Pregledom listova vinove loze registrovane su larve ove štetočine, koje su najuočljivije na naličju donjih listova. Cikada se trenutno nalazi u larvenom stadijumu, pri čemu u zasadima vinove loze dominiraju larve I i II larvenog stupnja.
 
Picture
 
Pomenuta cikada je poznati vektor fitoplazme Flavescence doree (FD,) prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze, što je svrstava u grupu organizama izrazito značajnih u uzgoju vinove loze. S. titanus je monofagna vrsta koja se hrani i razvija na vinovoj lozi kao preferentnom domaćinu. Tokom svog razvića prolazi kroz 5 larvenih stupnjeva, pri čemu od III larvenog stupnja larve postaju infektivne. Prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara. Larve se pile s proleća, najčešće u maju mesecu i hrane se isisavanjem floemskih sokova. Tokom ishrane na zaraženim čokotima larve u svoj digestivni trakt unose fitplazmu, a nakon inkubacionog perioda koji traje 21 dan i same larve postaju infektivne, odnosno stiču sposobnost prenošenja fitoplazme na zdrave biljke vinove loze.
 
Zlatasto žutilo vinove loze je najdestruktivnije oboljenje vinove loze. Na zaraženim čokotima pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću, dok lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. Često dolazi i do nekroze cvasti, što direktno utiče na kvalitet i visinu prinosa.
 
Suzbijanje vektora jedna je od ključnih mera kontrole zlatastog žutila vinove loze, zajedno sa kontrolom prometa sadnog materijala.
S obzirom da je vizuelnim pregledom zasada vinove loze konstatovano prisustvo larvi I i II stupnja, odnosno nisu registrovane infektivne larve III stupnja, RC Kikinda za sada ne preporučuje sprovođenje hemijskih mera u cilju suzbijanja pomenute štetočine, ali nastavlja monitoring cikade u cilju utvrđivanja pravovremenog momenta za izvođenje tretmana.
Pojava cikade Scaphoideus titanus u vinogradima
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze se u zavisnosti od zastupljenog sortimenta nalaze u fenofazi cvast nabubrela do fenofaze cvast potpuno razvijena (BBCH 55-57).
 
 
 
Vizuelnim pregledom zasada vinograda na lokalitetima Kikinde i Iđoša, na naličju listova registrovano je prisustvo cikade Scaphoideus titanus.
 
 
 
Cikada Scaphoideus titanus je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje veoma destruktivno oboljenje na vinovoj lozi, poznato pod nazivom zlatasto žutilo vinove loze.
 
Cikada ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jajeta ispod kore lastara, a početak piljenja larvi odvija se tokom maja meseca.
 
Da bi cikade postale infektivne, moraju se hraniti na zaraženim čokotima nekoliko sati. Inkubacioni period traje 21 dan i tek larve trećeg razvojnog stupnja imaju sposobnost da prenesu fitoplazmu na zdrave čokote.
 
U toku je početak piljenja larvi pomenute štetočine, hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja da prati u narednom periodu stanje u zasadima vinograda i signaliziraće pravo vreme za izvođenje tretmana.
Korisni insekti u zasadu šljive

Na području delovanja RC Kikinda zasadi šljive se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama formiranja ploda (BBCH 70-73).

 
Picture
 

Vizuelnim pregledom zasada šljive na više različitih lokaliteta registrovano je prisustvo visoke populacije korisnih insekata iz familije Chrysopidae. Vrste iz ove familije poput zelene zlatooke Chrysopa perla i obične zlatooke Chrysoperla carnea pripadaju redu Neuroptera (mrežokrilci) i veoma su raširene na našem podneblju. Adulti zlatooka su najčešće nežnog tela sa mrežastim krilima, te u zavisnosti od roda mogu biti ili omnivori ili predatori. Ipak, adulti se najčešće hrane polenom, nektarom i mednom rosom. Larve zlatooka važni su predatori brojnih štetnih insekata u voćnjacima, što ih kvalifikuje kao vrlo značajne korisne insekte. Larve su izrazito pokretljive i hrane se lisnim i štitastim vašima, tripsima, grinjama, jajima štetnih insekata, kao i larvama kruškine buve. Tokom ovipozicije jedna ženke može da položi i do 350 jaja, dok larveni stadijum traje oko dve nedelje. Tokom svog razvoja larva zlatooke može pojesti od 200 do 500 odraslih jedinki lisnih vaši, 300 do 400 jaja krompirove zlatice, oko 500 jaja štetnih lepidoptera i 12 000 jaja grinja. U jednom satu može pojesti 30 do 50 crvenih pauka. Vrste produkuju dve generacije godišnje, a prezimljavaju adulti druge generacije. Pored pomenute dve vrste u biološkoj kontroli poljoprivrednih štetočina primenjuju se još i vrste: Chrysopa septempunctata, Chrysopa formosa i Cuntochrysa baetica. Komercijalna primena ovih insekata široko je rasprostranjena, pri čemu se najčešće primenjuje vrsta C. carnea, što zbog jednostavnije i jeftinije laboratorijske proizvodnje, što zbog veće tolerancije prema nepovoljnim uslovima sredine kao što je nedostatak vlage. U zasade ih je moguće privući i pre povećanja populacije štetočina i to tretiranjem zasada rastvorom saharoze ili melase. Važno je naglasiti da je pri introdukciji ovih korisnih insekata neophodno proceniti visinu populacije predatorskih stenica u zasadu, te ne primjenjivati oba biološka agensa istovremeno, jer se predatorske stenice vrlo rado hrane jajima zlatooka.

 
Picture
 

S obzirom na neprocenjiv značaj korisnih insekata prisutnih u našem agro-ekosistemu, neophodno je sprovoditi sve preventivne mere u cilju očuvanja korisne entomofaune. Održavanje visoke populacije korisnih insekata, kao metod biološke borbe, podrazumeva poljoprivrednu praksu koja će sačuvati prirodne neprijatelje (konzervacija) i pospešiti njihov uticaj na štetočine. Ovakav pristup zaštiti zasada podrazumeva upotrebu selektivnih insekticida koji ne deluju na korisne insekte, kao i podizanje zaštitnih pojaseva koji će obezbediti hranu i stanište za korisne insekte. Insekticidi na bazi Bacilus turingiensis imaju vrlo mali uticaj na korisne insekte i mogu se uspešno koristiti prilikom ovakvog načina biološke zaštite. U suprotnom, upotreba neselektivnih insekticida pored štetnog organizma uništava i korisne insekte, pa samim tim njihov doprinos u očuvanju korisne entomofaune izostaje.

Izmrzavanje cvetnih pupoljaka u zasadima kajsija
Na području delovanja RC Kikinda zasadi kajsija se u zavisnosti od sortimenta koji je zastupljen nalaze u fenofazi kraj cvetanja sve latice opale do fenofaze zeleni plodnik okružen sasušenom cvetnom ložom (BBCH 67-71).
 
 
U prethodnom periodu, na automatskim meteorološkim stanicama, na lokalitetima Kikinda i Banatska Topola, zabeleženi su jutarnji mrazevi sa sledećim temperaturama:
 
AMS Kikinda HC Air temperature [°C] AMS Banatska Topola HC Air temperature [°C]
Date avg max min Date avg max min
16.4.2021 2,55 8,85 -0,4 16.4.2021 1,23 7,88 -2,12
15.4.2021 5,01 8,52 1,75 15.4.2021 4,28 7,91 -0,31
14.4.2021 4,36 6,08 2,86 14.4.2021 4,07 5,6 1,96
13.4.2021 7,51 13,86 3,54 13.4.2021 7,41 14,72 3,41
12.4.2021 15,37 24,63 4,93 12.4.2021 14,75 24,2 4,58
11.4.2021 11,47 22 0,11 11.4.2021 11,04 21,19 -0,72
10.4.2021 9,78 19,23 0,14 10.4.2021 9,58 18,75 0
9.4.2021 5,23 14,14 -5,83 9.4.2021 4,55 13,7 -6,42
8.4.2021 3,3 10,93 -3,18 8.4.2021 2,51 11,2 -5,2
7.4.2021 3,87 10,24 -2,53 7.4.2021 3,68 9,92 -1,8
6.4.2021 3,93 6,53 1,44 6.4.2021 3,79 6,78 1,48
 

Registrovane niske temperature u prethodnim danima dovele su do izmrzavanja cvetova i pupoljaka kod kajsije, pa su štete od izmrzavanja 80-90%.

RC Kikinda nastavlja da prati stanje u zasadima kajsija, a poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da u narednom periodu redovno sprovode mere zaštite u cilju očuvanja dobrog zdravstvenog stanja i rodnog potencijala za sledeću godinu.

Zaštita kajsije od mraza
Na području delovanja RC Kikinda zasadi kajsije ranog sortimenta se nalaze na početku faze cvetanja (BBCH 51).
 
Picture
 
Prisutne temperaturne oscilacije (Tabela 1), koje odlikuju temperaturni porast u toku dana, niske noćne i jutarnje temperature, te učestali jutarnji mrazevi, ne pogoduju razvoju kajsije, koja je izuzetno osetljiva na takve vremenske prilike. Pojava prolećnih mrazeva u ovom periodu godine vrlo često uzrokuju izmrzavanje cvetova i mladih, tek zametnutih plodova kajsije, a samim tim dovodi i do značajne redukcije plodnosti. Kajsija je na izmrzavanje najosetljivija u periodu cvetanja i zametanja plodova. Tek zametnuti plodovi izmrzavaju već pri temperaturi od -1°C, dok su otvoreni i zatvoreni cvetovi osetljivi na temperature od  -2°C.
 
Tabela 1. Temperaturne oscilacije registrovane na teritoriji delovanja RC Kikinda.

Datum

Temperatura vazduha [°C]

prosečna

maksimalna

minimalna

2.3.2021.

4,11

12,93

-3,66

1.3.2021.

3,96

12,44

-3,48

28.2.2021.

5,27

11,64

-1,37

27.2.2021.

6,7

11,18

3,1

26.2.2021.

9,93

21,13

1,46

25.2.2021.

8,3

19,17

0,16

U cilju zaštite zasada kajsije od izmrzavanja, ali i drugih stresnih situacija, pred najavljeni mraz ili neposredno posle mraza, preporučuje se primena sledećih biostimulatora:

  • Aleox Agro (a.m.dihidrokvercetin), 250-400 ml/ha ili
  • Epin extra (a.m.epibrasinolid), 150 ml/ha.

 

Prisustvo leskine grinje i simptoma napada u zasadima leske
Na području delovanja RC Kikinda zasadi leske se nalaze u fenofazi bubrenja i pucanja lisnih pupoljaka.
 
 
 
Vizuelnim pregledom biljaka leske registrovano je prisustvo simptoma napada leskine grinje (Phytoptus avellanae) kao i prisustvo samih larvi u napadnutim pupoljcima.
 
 
 
Grinje prezimljavaju u nabubrelim, okruglastim pupoljcima leske. U proleće napuštaju takve pupoljke i sele se na zdrave. Napadnuti pupoljci su uvećani, dobijaju crvenkastu boju i na kraju se suše. Takvi pupoljci se u proleće ne razvijaju, pa je time smanjen prinos biljaka.
 
 
 
 
 
Leskina grinja ima dve forme, galiformnu i slobodnoživuću.
Galiformna se hrani samo generativnim pupoljcima pa usled ishrane zaraženi pupoljci postaju deformisani i veliki u odnosu na zdrave. Ženke migriraju iz starih pupoljaka u zavisnosti od raspoložive hrane i brojnosti i prelaze na nove pupoljke.
 
Druga forma je slobodnoživuća koja se pored generativnih, hrani i vegetativnim pupoljcima, a takođe i resama. Usled ishrane ove forme grinja, ne dolazi do deformacije pupoljaka. Prezimljava ispod ljuspica pupoljaka ili u resama. Na proleće izlazi ispod skrovišta i prelazi na list.
 
U toku jedne godine leskina grinja razvija veći broj generacija.
 
U narednom periodu se očekuje početak polaganja jaja i potom migracija sa zaraženih na zdrave pupoljke.
 
RC Kikinda nastavlja sa praćenjem štetočina u zasadima leske, za sada se primena insekticida ne preporučuje. Proizvođači leske u narednom periodu biće blagovremeno obavešteni o vremenu primene hemijskih mera zaštite.
Scaphoideus titanus - pojava larvi trećeg razvojnog stupnja
Na području delovanja RC Kikinda, zasadi vinove loze nalaze se u fazi od bobice veličine zrna pšenice do faze bobice veličine graška; grozdovi obešeni (BBCH 73-75).
 
 
Pregledom zasada vinograda, sa naličja listova registrovano je prisustvo cikade Scaphoideus titanus.
 
 
Na lokalitetu Kikinda, u vinogradima je još uvek dominantno prisustvo larvi drugog razvojnog stupnja, dok se na lokalitetu Iđoš beleži i pojava larvi trećeg razvojnog stupnja ove štetočine.
 
Cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze, veoma destruktivnog obolenja u zasadima vinove loze.
 
U narednim danima se očekuje i masovnija pojava larvi trećeg ravojnog stupnja koje prenose fitoplazmu sa zaraženih na zdrave čokote pa se proizvođačima preporučuje obilazak i pregled vinograda na prisustvo cikade.
 
Ukoliko se u vinogradima registruje prisustvo trećeg larvenog stupnja, u cilju suzbijanja pomenute štetočine preporučuje se primena jednog od navedenih insekticida:
  1. Todome 24 SC  (buprofezin+fenpiroksimat) u koncentraciji 0,05-0,1% ili
  2. Elisa    (buprofezin)  u koncentraciji 0,06%.
Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys) i štetnost u zasadima leske

Braon mramorasta stenica Halyomorpha halys Stål, 1855 (Hemiptera: Pentatomidae) je invazivna poljoprivredna štetočina koja vodi poreklo iz istočne Azije (Hoebeke i Carter 2003, Lee i sar. 2013). Na Evropskom kontinentu ova štetočina je zvanično prvi put registrovana na teritoriji Švajcarske 2007. godine, dok određena istraživanja ukazuju da je njeno prisustvo zabeleženo još početkom 2004. godine (Wermelinger et. al., 2008). S obzirom da je H. halys teritoriju Srbije naselila relativno skoro, odlikuje je izuzetno visok potencijal da postane ekonomski značajna štetna vrsta velikog broja gajenih kultura (Musolin i sar., 2017). Ovu stenicu karakteriše izrazita pokretljivost i polifagnost, pa je do danas identifikovano više od 300 biljaka u statusu hranidbenog domaćina ovoj štetočini (Nielsen i sar. 2008). Braon mramorasta stenica oštećuje širok spektar gajenih biljaka u koje spada voće, povrće, ratarski usevi, pa i ukrasno bilje (Molnar, 2010). Otežavajuću okolnost pri njenom suzbijanju predstavlja činjenica da ova vrsta tokom zimske dijapauze migrira u urbane sredine, gde u stadijumu adulta prezimljava u stambenim i drugim građevinskim objektima, ali i u suvom i uvelom drveću i lišću (Wermelinger i sar., 2008). Pored toga, ova vrsta je tokom čitavog ciklusa razvića u konstantnoj potrazi za adekvatnijim izvorima hrane i ima sposobnost da vrlo brzo grupno migrira sa jednog zasada na drugi (Molnar, 2010). Ovakva pojava na napadnutim parcelama vrlo često izaziva, tzv. ivični efekat, jer su štete na ivicama zasada gde se stenice grupišu znatno izraženije (Konjević, 2016). Pored intenzivne potrage sa izvorom hrane, vrstu odlikuje i sposobnost migriranja sa hemijski tretirane poljoprivredne površine u netretiranu sredinu, što značajno otežava njeno suzbijanje (Funayama, 2004). Prilikom migriranja u nove ekosisteme, stenica najpre naseljava prometne i urbane sredine gde se posredstvom antropogenog faktora širi na nove lokacije (Wallner i sar. 2014). U takvim sredinama raznovrsni izvori hrane podstiču preživljavanju i populacioni rast H. Halys, koja se zatim iz urbanih sredina postepeno seli na poljoprivrendne površine (Hufbauer i sar. 2013). Braon mramorasta stenica spada u grupu insekata sa nepotpunim preobražajem (Heterometabola), te prolazi kroz 3 faze razvoja: jaje, larva/nimfa i adult (Slika 1). Štete nanosi u stadijumu imaga i larve sisanjem sokova iz praktično svih nadzemnih delova biljaka (Konjević, 2016). Larve stenice prolaze kroz 5 larvenih stupnjeva i podjednako su štetne kao i adulti (Hamilton i sar., 2008; Gill et al. 2010). Vrsta na Evropskom tlu razvija jednu generaciju godišnje dok je u nekim delovima Azije zabeležena pojava od 4 do 6 generacija u toku jedne godine (Nielsen i sar. 2008).

 

Picture

Slika 1. Odrasla jedinka braon mramoraste stenice (Foto: Ivezić, 2020) 

 

Kao izrazito migratorna i polifagna vrsta, braon mramorasta stenica se sve više ističe i kao značajna štetočina leske (Hedstrom i sar., 2014). U zasadima leske ova stenica uzrokuje štete sisanjem sokova iz omotača, ljuske i jezgra ploda, što značajno smanjuje kvalitet i tržišnu vrednost ploda leske. Oštećena jezgra bivaju smežurana, plutasta i nepravilnog oblika sa jasno vidljivim ubodnim mestima oko kojih se šire nektotične površine (Molnar, 2010). Ukoliko se napad stenice manifestuje u periodu intenzivnog formiranja jezgra obrazuju se plodovi nepravilnog oblika, dok ishrana stenice u fazi pune zrelosti uzrokuje pojavu plutastih plodova (Hedstrom i sar., 2014). Navedena oštećenja su vrlo slična sa oštećenjima koje izazivaju stenice u drugim jezgrastim zasadima (Mitchell et al. 1965; Dutcher and Todd 1983; Rice et al., 1985). S obzirom da su zasadi leske tokom čitavog perioda razvoja ploda podložni napadu braon mramosraste stenice, tokom pomenutog kritičnog perioda neophodno je sprovoditi sistematičan i konstantan monitoring zasada radi utvrđivanja prisustva štetočine. Novija istraživanja pokazuju da su simptomi oštećenja najevidentniji ukoliko se stenica hrani tokom intenzivnog porasta jezgra, što ukazuje da je štetnost koju ova vrsta izaziva značajno uslovljena momentom ishrane stenice i fazom razvoja leske (Hedstrom i sar., 2014). Pored navedenih simptoma, braon mramorasta stenica sa svojom ishranom može uzrokovati nepravilnu oplodnju leske, što dovodi do obrazovanja praznih plodova (Thompson, 1979). Pored direktnih šteta, ubodna mesta predstavljaju ulazne otvore za pojavu i razvoj različitih patogena, što vrlo često uzrokuje plesnavost i truljenje čitavog jezgra (Mitchell, 2004). Sorte leske sa debljom ljuskom ploda pokazuju izvesnu otpornost prema određenim insekatskim vrstama. Hedstrom (2014) navodi da u slučaju pojave braon mramoraste stenice u zasadima leske debljina ljuske ne redukuje štetnost koju ova vrsta izaziva, pa su i kultivari sa debljom ljuskom podložni napadu ove štetočine.

Suzbijanje braon mramoraste stenice predstavlja kompleksan zadatak, pre svega jer izrazita pokretljivost, mobilnost, noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju efikasnu procenu visine populacije ove štetočine (Meskhi, 2017). Najzastupljeniji način suzbijanja H. halys bazira se na upotrebi hemijskih sredstava, najčešće piretroida i neonikotinoida (Rice i sar., 2014). S obzirom da je ova stenica relativno nova vrsta u našem agroekosistemu za sada nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje. Ispitivanja su pokazala da pojedinačna upotreba insekticida na bazi aktivnih materija acetamiprid i etofenfrox obezbeđuje zadovoljavajuće rezultate, pri čemu se ipak najbolji rezultati postižu kombinovanjem pomenutih insekticida sa aktivnom materija lambda-cihalotrin (Leskey et al., 2014; Blaauw et al., 2015). Na žalost, ovakvi insekticidi imaju širok spektar delovanja, pa uzrokuju supresiju korisne entomofaune što se protivi osnovnim načelima integralne zaštite bilja (Leskey i sar. 2012). S obzirom na dug vremenski period između oplodnje i dostizanja tehnološke zrelosti leske, proizvođači su vrlo često primorani na učestalu upotrebu insekticida što posledično uzrokuje rezistentnost pojedinih štetočina na upotrebljena hemijska sredstva (Rice i sar., 2014). Globalna ekspanzija braon mramoraste stenice je uticala da se u pojedinim zasadima broj tretmana značajno poveća, a razmak između tretmana značajno smanji. Brojna istraživanja ukazuju da hemijska kontrola ipak ne pokazuje zadovoljavajuće rezultate pri suzbijanju ove štetočine, pre svega zbog kratkoročnog efekta hemijskih tretmana, kontaminacije finalnog proizvoda usled prekomerne upotrebe hemijskih sredstava, ali i zbog negativnog uticaja insekticida na korisne insekte (Candian, 2018). U sistemu integralne zaštite bilja, kontrola braon mramoraste stenice se zasniva na strategiji koja podrazumeva efektniju upotrebu insekticida i izrazito poznavanje biologije i ponašanja štetočine (Rice et. al, 2014). U tom smislu hemijske tretmane treba sprovoditi racionalno i u tačno određenim momentima kada je prinos najviše ugrožen delovanjem štetočine (intenzivan razvoj jezgra), uz primenu insekticida selektivnih na korisne insekte. Jedna od preporučljivih strategija je tretiranje ivičnih redova u zasadima leske u kritičnim momentima, pri čemu se redukuje količina hemijskih sredstava i podstiče aktivnost prirodnih neprijatelja u centralnim delovima zasada (Rice i sar., 2014). Ukoliko je hemijski tretman zaista neophodan, preporučuje se primena selektivnih insekticida uz čestu rotaciju mehanizma delovanja kako bi se eliminisalo razvijanje rezistentnosti na primenjena sredstva (Rice at. Al., 2014). Takođe, neophodno je sprovoditi sve druge preventivne mere, kao i primenjivati metode biološke kontrole poljoprivrednih štetočina, kako bi se osigurala proizvodnja finalnih proizvoda sa minimalnim sadržajem hemijskih rezidua. Određeni autori (McPherson i McPherson, 2000) razmatrali su uticaj zakorovljenosti zasada na visinu populacije stenica. Prizemna vegetacija i trave u blizini zasada osim što stenicama pružaju povoljne uslove za ishranu i razvoj, mogu im obezbediti i izvesnu zaštitu od hemijskih tretmana. Stoga se uništavanjem korovske flore u zasadima može povećati uticaj hemijske zaštite (Callahan i sar., 1960). Sa druge strane, vegetacija uz puteve i obradiva polja značajna je za razvoj populacija predatorskih vrsta kao i jajnih parazita štetnih stenica (Ehler, 2000). Do sada je identifikovan veliki broj korisnih insekata, prirodnih neprijatelja braon mramoraste stenice koji pripadaju različitim familijama: Anthocoridae, Asilidae, Chrysopidae, Coccinellidae, Crabronidae, Forficulidae, Geocoridae, Mantidae, Melyridae i Reduviidae (Rice i sar., 2014). Ipak, korisni insekti sa najvećim potencijalom u biološkoj kontroli H. halys su parazitoidi jaja iz rodova Trissolcus (Hymenoptera: Platygastridae) (Zhang et al.,1993; Qiu 2007; Qiu et al., 2007; Yang et al., 2009; Talamas et al., 2013) i Anastatus (Hymenoptera: Eupelmidae) (Hou et al., 2009). Pored predatora i parazitoida u suzbijanju H. halys mogu se primeniti i patogene gljive kao što je Ophiocordyceps nutans (Hypocreales: Phiocordycipitaceae) (Sasaki et al., 2012). S obzirom na ograničenu efikasnost hemijskih sredstava i njihov kratkoročni efekat, biološka kontrola bazirana na upotrebi introdukovanih i nativnih prirodnih neprijatelja H. halys predstavlja obećavajuće i dugoročno rešenje u redukciji visine populacije braon mramoraste stenice (Rice et al., 2014). Ekološki prihvatljiva i efikasna strategija u kontroli H. halys podrazumeva primenu feromonskih klopki koje privlače i ubijaju štetočinu. Takve klopke se postavljaju najčešće duž graničnih redova zasada, a hemijski tretman se sprovodi samo u redovima sa postavljenim klopkama (Rice i sar., 2014). Pored seksualnih feromona za monitoring H. halys primenjuju se i tzv. agregacioni feromoni. Mužjaci braon mramoraste stenice produkuju nedavno identifikovane dvokomponentne agregacione feromone, koji za razliku od seksualnih feromona privlače sve mobilne stadijume štetočine (Khrimian et al. 2014, Zhang et al. 2013). Sa druge strane, upotreba feromonskih klopki u cilju hvatanja štetnih vrsta stenica i smanjenja stepena oštećenja gajenih biljaka nije dala očekivane rezultate. Istraživanja sprovedena u zasadima paradajza pokazala su da prisustvo feromonskih klopki može da dovede do povećanog oštećenja plodova paradajza, jer su se stenice skupljale u većem broju na plodovima paradajza u blizini feromonskih klopki (Sargent i sar., 2014). Ovakav rezultat objašnjava se fenomenom pod nazivom „trap spillover“ ili „prelivanje iz klopke“, koji se javlja kada se jedinke određene vrste, privučene feromonom, pre samog ulaska u klopku odmaraju na vegetaciji i pri tom intenzivno hrane značajno oštećujući gajenu biljku (Konjević, 2015). Metoda koja je u brojnim ogledima dala pozitivne rezultate bazira se na podizanju veštačkih barijera, poput zaštitnih fotoselektivnih mreža koje sprečavaju prodiranje stenica u zasad. Ovakva metoda takođe spada u grupu ekološki prihvatljivih strategija koje obezbeđuju dobru alternativu pesticidima (Candian i sar., 2018). Obojene i fotoselektivne mreže, pored toga što predstavljaju fizičku barijeru za štetočine, zahvaljujući optičkim karakteristikama modifikuju spektar sunčevog zračenja pretvarajući direktno zračenje u difuznu svetlost, te na taj način pozitivno utiču i na kvalitet plodova (Basile i sar., 2012).

U cilju efikasnog suzbijanja H. halys, ali i radi sprečavanja nekontrolisane upotrebe insekticida i proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, sve raspoložive preventivne i kurativne mere treba kombinovati, uskladiti sa biologijom štetočine i sprovoditi racionalno u adekvatnim periodima godine. S obzirom da je vrsta relativno nova štetočina leske u našim proizvodnim uslovima, bitan segment uspešne zaštite leske zahteva sprovođenje opsežnog monitoringa H. halys radi definisanja podudarnosti ključnih bioloških momenata u razvoju štetočine i kritičnih momenata u razvoju leske. Dobijeni rezultati monitoringa svakako bi značajno olakšali proces suzbijanja štetočine i omogućili racionalniju upotrebu hemijskih sredstava.

Literatura:

1.      Basile B., Giaccone M., Cirillo C., Ritieni A., Graziani C, Shahak Y., Florani M (2012). Photo-selective hail nets affect fruit size and quality in hayward kiwifruit.- Scientia Horticulturae, 141: 91-97.

2.      Blaauw BR., Polk D, Nielsen AL, (2015).- IPM-CPR for peaches: incorporating behaviorally-based methods to manage Halyomorpha halys and key pests in peach: behaviorally- based methods to manage H. halys and key pests in peach.- Pest Management Science, 71 (11): 1513-1522.

3.      Candian V, Pansa MG, Briano R, Peano C, Tedeschi R, Tavella L (2018). Exclusion nets: a promising tool to prevent Halyomorpha halys from damaging nectarines and apples in NW Italy. Bulletin of Insectology 71 (1): 21-30.

4.      Dutcher J, Todd JW (1983). Hemipteran kernel damage of pecan, In Pecan pest management - are we there? Miscellaneous Publ. Entomol. Soc. Am. 13: 133-140.

5.      Funayama K (2004). Importance of apple fruits as food for the brown-marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Stål) (Heteroptera: Pentatomidae). Japanese Society of Applied Entomology and Zoology 39: 617–623.

6.      Gill S, Klick S, Kenney S (2010). Brown marmorated stink bug (Halyomorpha halys). IPM Pest Alert. University of Maryland Extension. available online: http://ipmnet.umd.edu/landscape/docs/BMSBUMD.pdf

7.      Hamilton GC, Shearer PW, Nielsen AL (2008). Brown marmorated stink bug – a non-native insect in New Jersey. New Jersey Experiment Station Extension Fact Sheet FS002. available online: http://njaes.rutgers.edu/pubs/publication.asp?pid=fs002.

8.      Hedstrom CS, Shearer PW, Miller JC, Walton VM (2014). The Effects of Kernel Feeding by Halyomorpha halys (Hemiptera:Pentatomidae) on Commercial Hazelnuts. J. Econ. Entomol. 107(5): 1858-1865.

9.      Hoebeke ER, Carter ME (2003). Halyomorpha halys (Stål) (Heteroptera: Pentatomidae): a polyphagous plant pest from Asia newly detected in North America. Proc. Entomol. Soc. Washington 105: 225–237.

10.  Hou Z, Liang H, Chen Q, Hu Y, Tian H. (2009). Application of Anastatus sp. Against Halyomorpha halys. For. Pest Dis. 4: 39, 40: 43.

11.  Hufbauer RA, Rutschmann A, Serrate B, de Conchard HV, Facon B (2013). Role of propagule pressure in colonization success: disentangling the relative importance ofdemographic, genetic and habitat effects. J. Evol. Biol. 26: 1691–1699.

12.  Khrimian A., Zhang A, Weber DC, Ho HY, Aldrich JR, Vermillion KE, Siegler MA, Shirali S, Guzman F, Leskey TC (2014). Stereoisomeric libraries of 1,10-bisaboladien-3-ols and 10,11-epoxy-1-bisabolen-3-ols for semiochemical discovery. Aggregation pheromone of brown marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Stål). Proc. Natl. Acad. Sci. 77: 1708–1717.

13.  Konjević A (2015). Fauna stenica (Heteroptera) različitih ekosistema i molekularne karakteristike važnijih vrsta. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

14.  Konjević A (2016). Pojava nove invazivne vrste stenice u Srbiji: Halyomorpha halys, braon mramorasta stenica. www.pisvojvodina.com.

15.  Lee D, H., Short BD, Joseph SV, Bergh JC, Leskey TC (2013). Review of the Biology, Ecology, and Management of Halyomorpha halys (Hemiptera: Pentatomidae) in China, Japan, and the Republic of Korea. Environ. Entomol. 42: 627–641.

16.  Leskey TC, Short BD, Butler BR, Wright SE (2012). Impact of the invasive brown marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Stål), in mid-Atlantic tree fruit orchards in the United States: case studies of commercial management. Psyche. doi:10.1155/2012/535062.

17.  Leskey TC., Short BD, Lee DH, (2014).- Efficacy of insecticide residues on adult Halyomorpha halys (Stål) (Hemiptera: Pentatomidae) mortality and injury in apple and peach orchards.-Pest Management Science, 70 (7): 1097-1104.

18.  McPherson JE, McPherson R (2000): Stink Bugs of Economic Importance in America North of Mexico. CRC Press, 272 pgs.

19.  Meskhi N (2017). Monitoring and control strategy of Brown marmoratedstink bug (Halyomorphahalys) in Georgia. National food agency.

20.  Mitchell PL (2004). Heteroptera as vectors of plant pathogens. Neotropical Entomology. 33:519–545.

21.  Mitchell WC, Warner RM, Fukunaga ET (1965). Southern green stink bug, Nezara viridula (L.), injury to macadamia nut. Proc. Hawaiian Entomol. Soc. 29: 103-109.

22.  Molnar T (2010). The Brown Marmorated Stink Bug: A New Pest of Hazelnuts? The quarterly newsletter of the Northern Nut Growers Association. 64 (4): 9-16.

23.  Musolin D, Karpun N, Konjević A, Protsenko VY, Ayba LY, Saulich AK (2017). Invasive brown marmorated stink bug Halyomorpha halys (Stål) (Heteroptera: Pentatomidae) in Russia, Abkhazia, and Serbia: history of invasion, range expansion, early stages of establishment, and first records of damage to local crops. Arthropod-Plant Interactions. doi: 10.1007/s11829-017-9583-8

24.  Nielsen AL., Hamilton GC, Matadha D (2008). Developmental rate estimation and life table analysis for Halyomorpha halys (Hemiptera: Pentatomidae). Environ. Entomol. 37: 348–355.

25.  Qiu LF (2007). Studies on biology of the brown-marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Stål) (Hemiptera: Pentatomidae), an important pest for pome trees in China and its biological control. Ph.D. dissertation, Chinese. Academy of Forestry, Beijing, China.

26.  Qiu LF, Yang Z, Tao W (2007). Biology and population dynamics of Trissolcus halyomorphae. Scientia Silvae Sinicae. 43: 62–65.

27.  Rice KB, Bergh CJ, Bergmann EJ, Biddinger DJ, Dieckhoff C et. al (2014). Biology, Ecology, and Management of Brown Marmorated Stink Bug (Hemiptera: Pentatomidae). J. Integ. Pest Mngmt. 5(3):1-13.

28.  Rice RE, Uyemoto JK, Ogawa JM, Pemberton WM 1985. New findings on pistachio problems. Calif. Agric. 39: 15-18.

29.  Sargent, C., Martinson, H. M. i Raupp, M. J. (2014): Traps and Trap Placement May Affect Location of Brown Marmorated Stink Bug (Hemiptera: Pentatomidae) and Increase Injury to Tomato Fruits in Home Gardens. Environmental Entomology, Volume 43, Number 2, Pages 253-536, pp. 432-438(7)

30.  Sasaki F, Miyamoto T, Yamamoto A, Tamai Y, Yajima T (2012). Relationship between intraspecific variations and host insects of Ophiocordyceps nutans collected in Japan. Mycoscience 53: 85–91.

31.  Talamas EJ, Buffington M, Hoelmer K (2013). New synonymy of Trissolcus halyomorphae Yang. J. Hymenoptera Res. 33: 113–117.

32.  Thompson MM. (1979). Growth and development of the pistillate flower and nut in Barcelona filbert. J. Am. Soc. Hort. Sci. 104: 427-432.

33.  Wallner AM, Hamilton GC, Nielsen AL, Hahn N, Green E, Rodriguez-Saona CR (2014). Landscape factors facilitating the invasive dynamics and distribution of the brown marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Hemiptera: Pentatomidae), after arrival in the United States. PLoS ONE 9: e95691.

34.  Wermelinger B, Wyniger D, Forster B (2008). First records of an invasive bug in Europe: Halyomorpha halys Stål (Heteroptera: Pentatomidae), a new pest on woody ornamentals and fruit trees. Mitteilungen-Schweizerische Entomologische Gesellschaft 81: 1–8.

35.  Yang ZQ, Yao YX, Qiu LF, Li ZX (2009). A new species of Trissolcus (Hymenoptera: Scelionidae) parasitizing eggs of Halyomorpha halys (Heteroptera: Pentatomidae) in China with comments on its biology. Ann. Proc. Entomol. Soc. Am. 102: 39–47.

36.  Zhang A., Khrimian A, Aldrich JR, Leskey TC, Weber DC. (2013). Compositions and methods to attract the brown marmorated stink bug (BMSB) Halyomorpha halys. US Patent WO2013090703 A1.

37.  Zhang CT, Yao XY, Qiu LF, Li ZF (1993). A study on the biological characteristics of Halyomorpha picus and Erthesina fullo. For.Res. 6: 271–275.

 

Cikada -  Scaphoideus titanus
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze u zavisnosti od zastupljonog sortimenta nalaze se u fenofazi  puno cvetanje: 50 % cvetnih kapica opalo (BBCH 65).
 
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitetu Iđoš, sa naličja listova registrovano je prisustvo larvi I i II larvenog stupnja cikade Scaphoideus titanus.
 
 
 
Larve cikada prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva, mere suzbijanja u vinogradima se još ne preporučuju obzirom da su cikade tek od trećeg larvenog stupnja sposobne da prenose fitoplazmu (Flavescence doree) sa zaraženih na zdrave čokote.
 
RC Kikinda i u narednom periodu nastavlja da prati stanje u zasadima vinograda i signaliziraće vreme za primenu insekticida.
 
 
 
1 - 10 Next