Skip to main content

Region Kikinda

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda > Usevi ili zasadi
Scaphoideus titanus - pojava larvi trećeg razvojnog stupnja
Na području delovanja RC Kikinda, zasadi vinove loze nalaze se u fazi od bobice veličine zrna pšenice do faze bobice veličine graška; grozdovi obešeni (BBCH 73-75).
 
 
Pregledom zasada vinograda, sa naličja listova registrovano je prisustvo cikade Scaphoideus titanus.
 
 
Na lokalitetu Kikinda, u vinogradima je još uvek dominantno prisustvo larvi drugog razvojnog stupnja, dok se na lokalitetu Iđoš beleži i pojava larvi trećeg razvojnog stupnja ove štetočine.
 
Cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze, veoma destruktivnog obolenja u zasadima vinove loze.
 
U narednim danima se očekuje i masovnija pojava larvi trećeg ravojnog stupnja koje prenose fitoplazmu sa zaraženih na zdrave čokote pa se proizvođačima preporučuje obilazak i pregled vinograda na prisustvo cikade.
 
Ukoliko se u vinogradima registruje prisustvo trećeg larvenog stupnja, u cilju suzbijanja pomenute štetočine preporučuje se primena jednog od navedenih insekticida:
  1. Todome 24 SC  (buprofezin+fenpiroksimat) u koncentraciji 0,05-0,1% ili
  2. Elisa    (buprofezin)  u koncentraciji 0,06%.
Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys) i štetnost u zasadima leske

Braon mramorasta stenica Halyomorpha halys Stål, 1855 (Hemiptera: Pentatomidae) je invazivna poljoprivredna štetočina koja vodi poreklo iz istočne Azije (Hoebeke i Carter 2003, Lee i sar. 2013). Na Evropskom kontinentu ova štetočina je zvanično prvi put registrovana na teritoriji Švajcarske 2007. godine, dok određena istraživanja ukazuju da je njeno prisustvo zabeleženo još početkom 2004. godine (Wermelinger et. al., 2008). S obzirom da je H. halys teritoriju Srbije naselila relativno skoro, odlikuje je izuzetno visok potencijal da postane ekonomski značajna štetna vrsta velikog broja gajenih kultura (Musolin i sar., 2017). Ovu stenicu karakteriše izrazita pokretljivost i polifagnost, pa je do danas identifikovano više od 300 biljaka u statusu hranidbenog domaćina ovoj štetočini (Nielsen i sar. 2008). Braon mramorasta stenica oštećuje širok spektar gajenih biljaka u koje spada voće, povrće, ratarski usevi, pa i ukrasno bilje (Molnar, 2010). Otežavajuću okolnost pri njenom suzbijanju predstavlja činjenica da ova vrsta tokom zimske dijapauze migrira u urbane sredine, gde u stadijumu adulta prezimljava u stambenim i drugim građevinskim objektima, ali i u suvom i uvelom drveću i lišću (Wermelinger i sar., 2008). Pored toga, ova vrsta je tokom čitavog ciklusa razvića u konstantnoj potrazi za adekvatnijim izvorima hrane i ima sposobnost da vrlo brzo grupno migrira sa jednog zasada na drugi (Molnar, 2010). Ovakva pojava na napadnutim parcelama vrlo često izaziva, tzv. ivični efekat, jer su štete na ivicama zasada gde se stenice grupišu znatno izraženije (Konjević, 2016). Pored intenzivne potrage sa izvorom hrane, vrstu odlikuje i sposobnost migriranja sa hemijski tretirane poljoprivredne površine u netretiranu sredinu, što značajno otežava njeno suzbijanje (Funayama, 2004). Prilikom migriranja u nove ekosisteme, stenica najpre naseljava prometne i urbane sredine gde se posredstvom antropogenog faktora širi na nove lokacije (Wallner i sar. 2014). U takvim sredinama raznovrsni izvori hrane podstiču preživljavanju i populacioni rast H. Halys, koja se zatim iz urbanih sredina postepeno seli na poljoprivrendne površine (Hufbauer i sar. 2013). Braon mramorasta stenica spada u grupu insekata sa nepotpunim preobražajem (Heterometabola), te prolazi kroz 3 faze razvoja: jaje, larva/nimfa i adult (Slika 1). Štete nanosi u stadijumu imaga i larve sisanjem sokova iz praktično svih nadzemnih delova biljaka (Konjević, 2016). Larve stenice prolaze kroz 5 larvenih stupnjeva i podjednako su štetne kao i adulti (Hamilton i sar., 2008; Gill et al. 2010). Vrsta na Evropskom tlu razvija jednu generaciju godišnje dok je u nekim delovima Azije zabeležena pojava od 4 do 6 generacija u toku jedne godine (Nielsen i sar. 2008).

 

Picture

Slika 1. Odrasla jedinka braon mramoraste stenice (Foto: Ivezić, 2020) 

 

Kao izrazito migratorna i polifagna vrsta, braon mramorasta stenica se sve više ističe i kao značajna štetočina leske (Hedstrom i sar., 2014). U zasadima leske ova stenica uzrokuje štete sisanjem sokova iz omotača, ljuske i jezgra ploda, što značajno smanjuje kvalitet i tržišnu vrednost ploda leske. Oštećena jezgra bivaju smežurana, plutasta i nepravilnog oblika sa jasno vidljivim ubodnim mestima oko kojih se šire nektotične površine (Molnar, 2010). Ukoliko se napad stenice manifestuje u periodu intenzivnog formiranja jezgra obrazuju se plodovi nepravilnog oblika, dok ishrana stenice u fazi pune zrelosti uzrokuje pojavu plutastih plodova (Hedstrom i sar., 2014). Navedena oštećenja su vrlo slična sa oštećenjima koje izazivaju stenice u drugim jezgrastim zasadima (Mitchell et al. 1965; Dutcher and Todd 1983; Rice et al., 1985). S obzirom da su zasadi leske tokom čitavog perioda razvoja ploda podložni napadu braon mramosraste stenice, tokom pomenutog kritičnog perioda neophodno je sprovoditi sistematičan i konstantan monitoring zasada radi utvrđivanja prisustva štetočine. Novija istraživanja pokazuju da su simptomi oštećenja najevidentniji ukoliko se stenica hrani tokom intenzivnog porasta jezgra, što ukazuje da je štetnost koju ova vrsta izaziva značajno uslovljena momentom ishrane stenice i fazom razvoja leske (Hedstrom i sar., 2014). Pored navedenih simptoma, braon mramorasta stenica sa svojom ishranom može uzrokovati nepravilnu oplodnju leske, što dovodi do obrazovanja praznih plodova (Thompson, 1979). Pored direktnih šteta, ubodna mesta predstavljaju ulazne otvore za pojavu i razvoj različitih patogena, što vrlo često uzrokuje plesnavost i truljenje čitavog jezgra (Mitchell, 2004). Sorte leske sa debljom ljuskom ploda pokazuju izvesnu otpornost prema određenim insekatskim vrstama. Hedstrom (2014) navodi da u slučaju pojave braon mramoraste stenice u zasadima leske debljina ljuske ne redukuje štetnost koju ova vrsta izaziva, pa su i kultivari sa debljom ljuskom podložni napadu ove štetočine.

Suzbijanje braon mramoraste stenice predstavlja kompleksan zadatak, pre svega jer izrazita pokretljivost, mobilnost, noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju efikasnu procenu visine populacije ove štetočine (Meskhi, 2017). Najzastupljeniji način suzbijanja H. halys bazira se na upotrebi hemijskih sredstava, najčešće piretroida i neonikotinoida (Rice i sar., 2014). S obzirom da je ova stenica relativno nova vrsta u našem agroekosistemu za sada nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje. Ispitivanja su pokazala da pojedinačna upotreba insekticida na bazi aktivnih materija acetamiprid i etofenfrox obezbeđuje zadovoljavajuće rezultate, pri čemu se ipak najbolji rezultati postižu kombinovanjem pomenutih insekticida sa aktivnom materija lambda-cihalotrin (Leskey et al., 2014; Blaauw et al., 2015). Na žalost, ovakvi insekticidi imaju širok spektar delovanja, pa uzrokuju supresiju korisne entomofaune što se protivi osnovnim načelima integralne zaštite bilja (Leskey i sar. 2012). S obzirom na dug vremenski period između oplodnje i dostizanja tehnološke zrelosti leske, proizvođači su vrlo često primorani na učestalu upotrebu insekticida što posledično uzrokuje rezistentnost pojedinih štetočina na upotrebljena hemijska sredstva (Rice i sar., 2014). Globalna ekspanzija braon mramoraste stenice je uticala da se u pojedinim zasadima broj tretmana značajno poveća, a razmak između tretmana značajno smanji. Brojna istraživanja ukazuju da hemijska kontrola ipak ne pokazuje zadovoljavajuće rezultate pri suzbijanju ove štetočine, pre svega zbog kratkoročnog efekta hemijskih tretmana, kontaminacije finalnog proizvoda usled prekomerne upotrebe hemijskih sredstava, ali i zbog negativnog uticaja insekticida na korisne insekte (Candian, 2018). U sistemu integralne zaštite bilja, kontrola braon mramoraste stenice se zasniva na strategiji koja podrazumeva efektniju upotrebu insekticida i izrazito poznavanje biologije i ponašanja štetočine (Rice et. al, 2014). U tom smislu hemijske tretmane treba sprovoditi racionalno i u tačno određenim momentima kada je prinos najviše ugrožen delovanjem štetočine (intenzivan razvoj jezgra), uz primenu insekticida selektivnih na korisne insekte. Jedna od preporučljivih strategija je tretiranje ivičnih redova u zasadima leske u kritičnim momentima, pri čemu se redukuje količina hemijskih sredstava i podstiče aktivnost prirodnih neprijatelja u centralnim delovima zasada (Rice i sar., 2014). Ukoliko je hemijski tretman zaista neophodan, preporučuje se primena selektivnih insekticida uz čestu rotaciju mehanizma delovanja kako bi se eliminisalo razvijanje rezistentnosti na primenjena sredstva (Rice at. Al., 2014). Takođe, neophodno je sprovoditi sve druge preventivne mere, kao i primenjivati metode biološke kontrole poljoprivrednih štetočina, kako bi se osigurala proizvodnja finalnih proizvoda sa minimalnim sadržajem hemijskih rezidua. Određeni autori (McPherson i McPherson, 2000) razmatrali su uticaj zakorovljenosti zasada na visinu populacije stenica. Prizemna vegetacija i trave u blizini zasada osim što stenicama pružaju povoljne uslove za ishranu i razvoj, mogu im obezbediti i izvesnu zaštitu od hemijskih tretmana. Stoga se uništavanjem korovske flore u zasadima može povećati uticaj hemijske zaštite (Callahan i sar., 1960). Sa druge strane, vegetacija uz puteve i obradiva polja značajna je za razvoj populacija predatorskih vrsta kao i jajnih parazita štetnih stenica (Ehler, 2000). Do sada je identifikovan veliki broj korisnih insekata, prirodnih neprijatelja braon mramoraste stenice koji pripadaju različitim familijama: Anthocoridae, Asilidae, Chrysopidae, Coccinellidae, Crabronidae, Forficulidae, Geocoridae, Mantidae, Melyridae i Reduviidae (Rice i sar., 2014). Ipak, korisni insekti sa najvećim potencijalom u biološkoj kontroli H. halys su parazitoidi jaja iz rodova Trissolcus (Hymenoptera: Platygastridae) (Zhang et al.,1993; Qiu 2007; Qiu et al., 2007; Yang et al., 2009; Talamas et al., 2013) i Anastatus (Hymenoptera: Eupelmidae) (Hou et al., 2009). Pored predatora i parazitoida u suzbijanju H. halys mogu se primeniti i patogene gljive kao što je Ophiocordyceps nutans (Hypocreales: Phiocordycipitaceae) (Sasaki et al., 2012). S obzirom na ograničenu efikasnost hemijskih sredstava i njihov kratkoročni efekat, biološka kontrola bazirana na upotrebi introdukovanih i nativnih prirodnih neprijatelja H. halys predstavlja obećavajuće i dugoročno rešenje u redukciji visine populacije braon mramoraste stenice (Rice et al., 2014). Ekološki prihvatljiva i efikasna strategija u kontroli H. halys podrazumeva primenu feromonskih klopki koje privlače i ubijaju štetočinu. Takve klopke se postavljaju najčešće duž graničnih redova zasada, a hemijski tretman se sprovodi samo u redovima sa postavljenim klopkama (Rice i sar., 2014). Pored seksualnih feromona za monitoring H. halys primenjuju se i tzv. agregacioni feromoni. Mužjaci braon mramoraste stenice produkuju nedavno identifikovane dvokomponentne agregacione feromone, koji za razliku od seksualnih feromona privlače sve mobilne stadijume štetočine (Khrimian et al. 2014, Zhang et al. 2013). Sa druge strane, upotreba feromonskih klopki u cilju hvatanja štetnih vrsta stenica i smanjenja stepena oštećenja gajenih biljaka nije dala očekivane rezultate. Istraživanja sprovedena u zasadima paradajza pokazala su da prisustvo feromonskih klopki može da dovede do povećanog oštećenja plodova paradajza, jer su se stenice skupljale u većem broju na plodovima paradajza u blizini feromonskih klopki (Sargent i sar., 2014). Ovakav rezultat objašnjava se fenomenom pod nazivom „trap spillover“ ili „prelivanje iz klopke“, koji se javlja kada se jedinke određene vrste, privučene feromonom, pre samog ulaska u klopku odmaraju na vegetaciji i pri tom intenzivno hrane značajno oštećujući gajenu biljku (Konjević, 2015). Metoda koja je u brojnim ogledima dala pozitivne rezultate bazira se na podizanju veštačkih barijera, poput zaštitnih fotoselektivnih mreža koje sprečavaju prodiranje stenica u zasad. Ovakva metoda takođe spada u grupu ekološki prihvatljivih strategija koje obezbeđuju dobru alternativu pesticidima (Candian i sar., 2018). Obojene i fotoselektivne mreže, pored toga što predstavljaju fizičku barijeru za štetočine, zahvaljujući optičkim karakteristikama modifikuju spektar sunčevog zračenja pretvarajući direktno zračenje u difuznu svetlost, te na taj način pozitivno utiču i na kvalitet plodova (Basile i sar., 2012).

U cilju efikasnog suzbijanja H. halys, ali i radi sprečavanja nekontrolisane upotrebe insekticida i proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, sve raspoložive preventivne i kurativne mere treba kombinovati, uskladiti sa biologijom štetočine i sprovoditi racionalno u adekvatnim periodima godine. S obzirom da je vrsta relativno nova štetočina leske u našim proizvodnim uslovima, bitan segment uspešne zaštite leske zahteva sprovođenje opsežnog monitoringa H. halys radi definisanja podudarnosti ključnih bioloških momenata u razvoju štetočine i kritičnih momenata u razvoju leske. Dobijeni rezultati monitoringa svakako bi značajno olakšali proces suzbijanja štetočine i omogućili racionalniju upotrebu hemijskih sredstava.

Literatura:

1.      Basile B., Giaccone M., Cirillo C., Ritieni A., Graziani C, Shahak Y., Florani M (2012). Photo-selective hail nets affect fruit size and quality in hayward kiwifruit.- Scientia Horticulturae, 141: 91-97.

2.      Blaauw BR., Polk D, Nielsen AL, (2015).- IPM-CPR for peaches: incorporating behaviorally-based methods to manage Halyomorpha halys and key pests in peach: behaviorally- based methods to manage H. halys and key pests in peach.- Pest Management Science, 71 (11): 1513-1522.

3.      Candian V, Pansa MG, Briano R, Peano C, Tedeschi R, Tavella L (2018). Exclusion nets: a promising tool to prevent Halyomorpha halys from damaging nectarines and apples in NW Italy. Bulletin of Insectology 71 (1): 21-30.

4.      Dutcher J, Todd JW (1983). Hemipteran kernel damage of pecan, In Pecan pest management - are we there? Miscellaneous Publ. Entomol. Soc. Am. 13: 133-140.

5.      Funayama K (2004). Importance of apple fruits as food for the brown-marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Stål) (Heteroptera: Pentatomidae). Japanese Society of Applied Entomology and Zoology 39: 617–623.

6.      Gill S, Klick S, Kenney S (2010). Brown marmorated stink bug (Halyomorpha halys). IPM Pest Alert. University of Maryland Extension. available online: http://ipmnet.umd.edu/landscape/docs/BMSBUMD.pdf

7.      Hamilton GC, Shearer PW, Nielsen AL (2008). Brown marmorated stink bug – a non-native insect in New Jersey. New Jersey Experiment Station Extension Fact Sheet FS002. available online: http://njaes.rutgers.edu/pubs/publication.asp?pid=fs002.

8.      Hedstrom CS, Shearer PW, Miller JC, Walton VM (2014). The Effects of Kernel Feeding by Halyomorpha halys (Hemiptera:Pentatomidae) on Commercial Hazelnuts. J. Econ. Entomol. 107(5): 1858-1865.

9.      Hoebeke ER, Carter ME (2003). Halyomorpha halys (Stål) (Heteroptera: Pentatomidae): a polyphagous plant pest from Asia newly detected in North America. Proc. Entomol. Soc. Washington 105: 225–237.

10.  Hou Z, Liang H, Chen Q, Hu Y, Tian H. (2009). Application of Anastatus sp. Against Halyomorpha halys. For. Pest Dis. 4: 39, 40: 43.

11.  Hufbauer RA, Rutschmann A, Serrate B, de Conchard HV, Facon B (2013). Role of propagule pressure in colonization success: disentangling the relative importance ofdemographic, genetic and habitat effects. J. Evol. Biol. 26: 1691–1699.

12.  Khrimian A., Zhang A, Weber DC, Ho HY, Aldrich JR, Vermillion KE, Siegler MA, Shirali S, Guzman F, Leskey TC (2014). Stereoisomeric libraries of 1,10-bisaboladien-3-ols and 10,11-epoxy-1-bisabolen-3-ols for semiochemical discovery. Aggregation pheromone of brown marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Stål). Proc. Natl. Acad. Sci. 77: 1708–1717.

13.  Konjević A (2015). Fauna stenica (Heteroptera) različitih ekosistema i molekularne karakteristike važnijih vrsta. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

14.  Konjević A (2016). Pojava nove invazivne vrste stenice u Srbiji: Halyomorpha halys, braon mramorasta stenica. www.pisvojvodina.com.

15.  Lee D, H., Short BD, Joseph SV, Bergh JC, Leskey TC (2013). Review of the Biology, Ecology, and Management of Halyomorpha halys (Hemiptera: Pentatomidae) in China, Japan, and the Republic of Korea. Environ. Entomol. 42: 627–641.

16.  Leskey TC, Short BD, Butler BR, Wright SE (2012). Impact of the invasive brown marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Stål), in mid-Atlantic tree fruit orchards in the United States: case studies of commercial management. Psyche. doi:10.1155/2012/535062.

17.  Leskey TC., Short BD, Lee DH, (2014).- Efficacy of insecticide residues on adult Halyomorpha halys (Stål) (Hemiptera: Pentatomidae) mortality and injury in apple and peach orchards.-Pest Management Science, 70 (7): 1097-1104.

18.  McPherson JE, McPherson R (2000): Stink Bugs of Economic Importance in America North of Mexico. CRC Press, 272 pgs.

19.  Meskhi N (2017). Monitoring and control strategy of Brown marmoratedstink bug (Halyomorphahalys) in Georgia. National food agency.

20.  Mitchell PL (2004). Heteroptera as vectors of plant pathogens. Neotropical Entomology. 33:519–545.

21.  Mitchell WC, Warner RM, Fukunaga ET (1965). Southern green stink bug, Nezara viridula (L.), injury to macadamia nut. Proc. Hawaiian Entomol. Soc. 29: 103-109.

22.  Molnar T (2010). The Brown Marmorated Stink Bug: A New Pest of Hazelnuts? The quarterly newsletter of the Northern Nut Growers Association. 64 (4): 9-16.

23.  Musolin D, Karpun N, Konjević A, Protsenko VY, Ayba LY, Saulich AK (2017). Invasive brown marmorated stink bug Halyomorpha halys (Stål) (Heteroptera: Pentatomidae) in Russia, Abkhazia, and Serbia: history of invasion, range expansion, early stages of establishment, and first records of damage to local crops. Arthropod-Plant Interactions. doi: 10.1007/s11829-017-9583-8

24.  Nielsen AL., Hamilton GC, Matadha D (2008). Developmental rate estimation and life table analysis for Halyomorpha halys (Hemiptera: Pentatomidae). Environ. Entomol. 37: 348–355.

25.  Qiu LF (2007). Studies on biology of the brown-marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Stål) (Hemiptera: Pentatomidae), an important pest for pome trees in China and its biological control. Ph.D. dissertation, Chinese. Academy of Forestry, Beijing, China.

26.  Qiu LF, Yang Z, Tao W (2007). Biology and population dynamics of Trissolcus halyomorphae. Scientia Silvae Sinicae. 43: 62–65.

27.  Rice KB, Bergh CJ, Bergmann EJ, Biddinger DJ, Dieckhoff C et. al (2014). Biology, Ecology, and Management of Brown Marmorated Stink Bug (Hemiptera: Pentatomidae). J. Integ. Pest Mngmt. 5(3):1-13.

28.  Rice RE, Uyemoto JK, Ogawa JM, Pemberton WM 1985. New findings on pistachio problems. Calif. Agric. 39: 15-18.

29.  Sargent, C., Martinson, H. M. i Raupp, M. J. (2014): Traps and Trap Placement May Affect Location of Brown Marmorated Stink Bug (Hemiptera: Pentatomidae) and Increase Injury to Tomato Fruits in Home Gardens. Environmental Entomology, Volume 43, Number 2, Pages 253-536, pp. 432-438(7)

30.  Sasaki F, Miyamoto T, Yamamoto A, Tamai Y, Yajima T (2012). Relationship between intraspecific variations and host insects of Ophiocordyceps nutans collected in Japan. Mycoscience 53: 85–91.

31.  Talamas EJ, Buffington M, Hoelmer K (2013). New synonymy of Trissolcus halyomorphae Yang. J. Hymenoptera Res. 33: 113–117.

32.  Thompson MM. (1979). Growth and development of the pistillate flower and nut in Barcelona filbert. J. Am. Soc. Hort. Sci. 104: 427-432.

33.  Wallner AM, Hamilton GC, Nielsen AL, Hahn N, Green E, Rodriguez-Saona CR (2014). Landscape factors facilitating the invasive dynamics and distribution of the brown marmorated stink bug, Halyomorpha halys (Hemiptera: Pentatomidae), after arrival in the United States. PLoS ONE 9: e95691.

34.  Wermelinger B, Wyniger D, Forster B (2008). First records of an invasive bug in Europe: Halyomorpha halys Stål (Heteroptera: Pentatomidae), a new pest on woody ornamentals and fruit trees. Mitteilungen-Schweizerische Entomologische Gesellschaft 81: 1–8.

35.  Yang ZQ, Yao YX, Qiu LF, Li ZX (2009). A new species of Trissolcus (Hymenoptera: Scelionidae) parasitizing eggs of Halyomorpha halys (Heteroptera: Pentatomidae) in China with comments on its biology. Ann. Proc. Entomol. Soc. Am. 102: 39–47.

36.  Zhang A., Khrimian A, Aldrich JR, Leskey TC, Weber DC. (2013). Compositions and methods to attract the brown marmorated stink bug (BMSB) Halyomorpha halys. US Patent WO2013090703 A1.

37.  Zhang CT, Yao XY, Qiu LF, Li ZF (1993). A study on the biological characteristics of Halyomorpha picus and Erthesina fullo. For.Res. 6: 271–275.

 

Cikada -  Scaphoideus titanus
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze u zavisnosti od zastupljonog sortimenta nalaze se u fenofazi  puno cvetanje: 50 % cvetnih kapica opalo (BBCH 65).
 
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitetu Iđoš, sa naličja listova registrovano je prisustvo larvi I i II larvenog stupnja cikade Scaphoideus titanus.
 
 
 
Larve cikada prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva, mere suzbijanja u vinogradima se još ne preporučuju obzirom da su cikade tek od trećeg larvenog stupnja sposobne da prenose fitoplazmu (Flavescence doree) sa zaraženih na zdrave čokote.
 
RC Kikinda i u narednom periodu nastavlja da prati stanje u zasadima vinograda i signaliziraće vreme za primenu insekticida.
 
 
 
Pojava cikade Scaphoideus titanus na vinovoj lozi
Vizuelnim pregledom vinove loze, lokalitet Iđoš, sa naličja listova registrovano je prisustvo  larvi cikade Scaphoideus titanus.
 
 
 
 
 
Cikada Scapoideus titanus ima jednu generaciju godišnje i izrazit je monofag što znači da svoje razviće isključivo završava na vinovoj lozi. Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja na vinovoj lozi prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.  Prezimljava u stadijuma jaja ispod kore lastara, a u našim agroekološkim uslovima početak piljenja larvi nastupa tokom maja meseca, a odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna i ostaju u vinogradima sve do septembra.

 

Direktne štete od ishrane cikada su zanemarljive ali su indirektne štete, kao vektori fitoplazme Flavescence doree (FD), izuzetno značajne.

Na zaraženim čokotima pupoljci u proleće ne kreću ili kreću kasnije od zdravih i rast lastara je usporen. Internodije na zaraženim lastarima su kraće, a lastari ne odrvene u potpunosti i izmrzavaju tokom zime. Zaraženo lišće je čvrsto i krto i uvija se po ivici. Kod belih sorti listovi postaju žuti, a kod crvenih dobijaju intenzivniju crvenu boju. Često dolazi i do nekroze cvasti, tako da nema formiranja grozdića ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta.

Da bi cikade postale infektivne najpre se moraju hraniti na zaraženim čokotima nekoliko sati. Zatim, mora da prođe inkubacioni period koji traje 21 dan. Uzimajući u obzir ove činjenice tek larve trećeg razvijnog stupnja mogu da prenesu fitoplazmu i tu sposobnost zadržavaju do kraja života.

 

S obzirom da se nalazimo na početku piljenja larvi ove štetočine, za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Kikinda nastavlja praćenje cikade i signaliziraće pravo vreme za izvođenje tretmana.

Braon mramorasta stenica
Na području delovanja RC Kikinda, vizuelnim pregledom voćnih zasada višnje, kajsije, breskve i vinove loze, registrovano je prisustvo larvi braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
 
Picture
 
Braon mramorasta stenica je izrazito polifagna vrsta, koja sa svojim načinom ishrane nanosi štetu velikom broju gajenih biljaka. Pomenuta štetočina ima usni aparat prilogađen za bodenje i sisanje, te glavne štete pričinjava sisanjem biljnih sokova, dok na mestima uboda nastaju povoljni uslovi za razvoj sekundarnih patogena. Na području delovanja RC Kikinda, prisustvo ove stenice je registrovano u ekstenzivnim zasadima voća i vinove loze (okućnice i bašte). U intenzivnim zasadima gde se redovno sprovode hemijske mere zaštite, nije uočeno njeno prisustvo.
S obzirom da braon mramorasta stenica najveće štete pričinjava upravo u periodu sazrevanja plodova, primena hemijskih mera suzbijanja je veoma otežana. Za suzbijanje ove štetne vrste preporučuju se prvenstveno kontrolne mere borbe koje uključuju postavljanje lovnih klopki za masovno izlovljavanje i smanjivanje populacije braon mramoraste stenice. Kod nas još uvek nema komercijalnih klopki za njeno izlovljavanje. Na manjim površinama moguće je mehaničko sakupljanje stenica i njihovo uništavanje.
Cikada Scaphoideus titanus u vinogradima
Na području delovanja RC Kikinde zasadi vinove loze nalaze se u fenofazi bobice veličine zrna pšenice do faze bobice veličine zrna graška (BBCH 73-75).
 
Vizuelnim pregledom zasada na naličju listova registrovano je prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus u indeksu napada 3,5.
 
 
 
 
 
U pregledanim vinogradima na lokalitetima Kikinde i Iđoša trenutno domoniraju larve drugog razvojnog stupnja, a pored larvi prvog i drugog stupnja registruje se i početak pojave larvi trećeg razvojnog stupnja.
 
Cikada je vektor fitoplazme Flavescence dore (FD) koja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.
 
Hemijske mere zaštite se preporučuju kada je u zasadu dominantno prisustvo larvi trećeg razvojnog stupnja.
 
RC Kikinda u narednom periodu nastavlja sa praćenjem cikade i signaliziraće pravo vreme za tretman.
Cikada Scaphoideus titanus u zasadima vinove loze
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze u zavisnosti od sortimenta nalaze se u fazi puno cvetanje do faze formiranja ploda (BBCH 65-71).
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitetu Kikinda i Iđoš na naličju listova registrovano je prisustvo larvi II larvenog stupnja cikade Scaphoideus titanus.
 
Picture
 
Schapoideus titanus je izraziti monofag i svoje razviće završava isključivo na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jajeta ispod kore dvogodišnjih lastara. Piljenja larvi započinje tokom maja meseca, pri čemu larve prolaze kroz pet larvenih stupnjeva. Odrasle jedinke se registruju tokom juna i zadržavaju se u vinogradu sve do septembra.
Ova cikada se hrani sisanjem floemskih sokova, pri čemu uzrokuje ekonomski značajnije indirektne štete, jer predstavlja vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze.

Da bi ova cikada postala infektivna najpre se mora hraniti na zaraženim čokotima vinove loze u trajanju od nekoliko sati, a zatim mora proći kroz inkubacioni period, koji za Scaphoideus titanus iznosi 21 dan. Fitoplazma FD ne prenosi se na potomstvo cikade.

S obzirom da se na području delovanja RC Kikinda registruju samo početni larveni stupnjevi ove cikade, a da su tek treći larveni stupnjevi vektori fitoplazme, za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

RC Kikinda nastavlja praćenje cikade Scaphoideus titanus i signaliziraće pravo vreme za tretman.

 
Pojava larvi cikade Scaphoideus titanus u vinogradima
Na području delovanja RC Kikinda, na lokalitetima Iđoš i Kikinda, vinova loza se u zavisnosti od sortimenta nalazi u fenofazi od cvasti potpuno razvijene;cvetovi odvojeni do rano cvetanje, 30% cvetnih kapica opalo (BBCH 57-63).
 
 
 
Vizuelnim pregledom naličja listova vinove loze, registrovano je prisustvo tek ispiljenih larvi cikade Scaphoideus titanus u pojedinim vinogradima. Indeks napada se kreće do 0,5%.
 
 
 
 
Ova vrsta cikade je vektor fitoplazme Flavescence doree koja izaziva obolenje na vinovoj lozi -zlatasto žutilo vinove loze. S obzirom da se nalazimo na samom početku piljenje larvi ove štetočine, a da su tek treći larveni stupnjevi sposobni da prenesu fitoplazmu, hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.
 
RC Kikinda nastavlja sa praćenjem cikade Scaphoideus titanus i signaliziraće pravo vreme za tretman.
Cikada Scaphoideus titanus
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze se nalaze u fazi razvoja BBCH 75 (bobice veličine graška, grozdovi obešeni). Vizuelnim pregledom vinove loze na lokalitetu Kikinda registrovano je prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus (vektor fitoplazme Flavescence doree, prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze).
 
Picture
 
U cilju prevencije pojave zlatastog žutila vinove loze neophodno je sprovoditi sledeće zaštitne mere:
  • stalni sanitarni pregled zasada
  • uklanjanje obolelih biljaka
  • uništavanje divlje loze u neposrednoj blizini proizvodnih zasada
  • suzbijanje korova
  • krčenje napuštenih zasada vinove loze
Za suzbijanje larvi Scaphoideus titanus preporučuje se primena nekog od sledećih insekticida:
  • Todome 24 SC (buprefozin+fenpiroksimat) 0,1%
  • Elisa (buprofezin) 0,06%
  • Talstar 10 EC (bifentrin) 0,05%
Šljivin smotavac (Grapholita funebrana)
Na području delovanja RC Kikinda, lokalitet Kikinda u zasadu šljive prati se biologija šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).
Šljivin smotavac predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina šljive. Štetočina se razvija prvenstveno na šljivi, a najveće štete izazivaju gusenice druge generacije kada plodovi dostignu puni porast.
Pojava odraslog imaga prezimljujuće generacije šljivinog smotavca na feromonskim klopkama utvrđena je u zasadu 08.04. na 61,39 DDC od 01.01.
Maksimum leta ove generacije konstatovali smo 01.05. na 155,76 DDC od 01.01. ili 94,37 DDC od biofiksa i tada je na klopci uhvaćeno 82 leptira šljivinog smotavca. Do 12.05. beležimo veće vrednosti uhvaćenih leptira na klopkama (u proseku 20-34 leptira po klopci).
Prva položena jaja na zelene plodove šljive primetili smo 09/10.05. na 232,67 DDC od 01.01. ili na 171,28 DDC od biofiksa. Na položenim jajima je došlo do promene boje, ali prva piljenja i pojava larava nije zabeležena.
U narednom periodu od 18.05.-21.05. beležimo još jedan pik leta šljivinog smotavca da bi posle tog perioda brojnost uhvaćenih leptira iznoslila u proseku 4 imaga po klopci.
U zasadu šljive je 20.06. konstatovan ponovo veći ulov na klopkama (19 imaga) na 610,73 DDC od 01.01. ili na 549,34 DDC od biofiksa.  Položena jaja na plodove šljive primetili smo 26.06. na 628,34 DDC od 01.01.
Preporuka proizvođačima je da se u zasadima šljiva uradi insekticidni tretman, insekticidima koji imaju ovicidno - larvicidno delovanje.
      
Velika slika - Metos u zasadu šljive
 
Velika slika - sveže položeno jaje (26.06.)
 
Velika slika - jaje položeno ranije (promena boje)
 
Velika slika  - faza ,, crna glava ,, ubušenje u plod
1 - 10 Next