Skip to main content

Region Kikinda

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda > Usevi ili zasadi
Braon mramorasta stenica
Na području delovanja RC Kikinda, vizuelnim pregledom voćnih zasada višnje, kajsije, breskve i vinove loze, registrovano je prisustvo larvi braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
 
Picture
 
Braon mramorasta stenica je izrazito polifagna vrsta, koja sa svojim načinom ishrane nanosi štetu velikom broju gajenih biljaka. Pomenuta štetočina ima usni aparat prilogađen za bodenje i sisanje, te glavne štete pričinjava sisanjem biljnih sokova, dok na mestima uboda nastaju povoljni uslovi za razvoj sekundarnih patogena. Na području delovanja RC Kikinda, prisustvo ove stenice je registrovano u ekstenzivnim zasadima voća i vinove loze (okućnice i bašte). U intenzivnim zasadima gde se redovno sprovode hemijske mere zaštite, nije uočeno njeno prisustvo.
S obzirom da braon mramorasta stenica najveće štete pričinjava upravo u periodu sazrevanja plodova, primena hemijskih mera suzbijanja je veoma otežana. Za suzbijanje ove štetne vrste preporučuju se prvenstveno kontrolne mere borbe koje uključuju postavljanje lovnih klopki za masovno izlovljavanje i smanjivanje populacije braon mramoraste stenice. Kod nas još uvek nema komercijalnih klopki za njeno izlovljavanje. Na manjim površinama moguće je mehaničko sakupljanje stenica i njihovo uništavanje.
Cikada Scaphoideus titanus u vinogradima
Na području delovanja RC Kikinde zasadi vinove loze nalaze se u fenofazi bobice veličine zrna pšenice do faze bobice veličine zrna graška (BBCH 73-75).
 
Vizuelnim pregledom zasada na naličju listova registrovano je prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus u indeksu napada 3,5.
 
 
 
 
 
U pregledanim vinogradima na lokalitetima Kikinde i Iđoša trenutno domoniraju larve drugog razvojnog stupnja, a pored larvi prvog i drugog stupnja registruje se i početak pojave larvi trećeg razvojnog stupnja.
 
Cikada je vektor fitoplazme Flavescence dore (FD) koja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.
 
Hemijske mere zaštite se preporučuju kada je u zasadu dominantno prisustvo larvi trećeg razvojnog stupnja.
 
RC Kikinda u narednom periodu nastavlja sa praćenjem cikade i signaliziraće pravo vreme za tretman.
Cikada Scaphoideus titanus u zasadima vinove loze
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze u zavisnosti od sortimenta nalaze se u fazi puno cvetanje do faze formiranja ploda (BBCH 65-71).
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokalitetu Kikinda i Iđoš na naličju listova registrovano je prisustvo larvi II larvenog stupnja cikade Scaphoideus titanus.
 
Picture
 
Schapoideus titanus je izraziti monofag i svoje razviće završava isključivo na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jajeta ispod kore dvogodišnjih lastara. Piljenja larvi započinje tokom maja meseca, pri čemu larve prolaze kroz pet larvenih stupnjeva. Odrasle jedinke se registruju tokom juna i zadržavaju se u vinogradu sve do septembra.
Ova cikada se hrani sisanjem floemskih sokova, pri čemu uzrokuje ekonomski značajnije indirektne štete, jer predstavlja vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze.

Da bi ova cikada postala infektivna najpre se mora hraniti na zaraženim čokotima vinove loze u trajanju od nekoliko sati, a zatim mora proći kroz inkubacioni period, koji za Scaphoideus titanus iznosi 21 dan. Fitoplazma FD ne prenosi se na potomstvo cikade.

S obzirom da se na području delovanja RC Kikinda registruju samo početni larveni stupnjevi ove cikade, a da su tek treći larveni stupnjevi vektori fitoplazme, za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

RC Kikinda nastavlja praćenje cikade Scaphoideus titanus i signaliziraće pravo vreme za tretman.

 
Pojava larvi cikade Scaphoideus titanus u vinogradima
Na području delovanja RC Kikinda, na lokalitetima Iđoš i Kikinda, vinova loza se u zavisnosti od sortimenta nalazi u fenofazi od cvasti potpuno razvijene;cvetovi odvojeni do rano cvetanje, 30% cvetnih kapica opalo (BBCH 57-63).
 
 
 
Vizuelnim pregledom naličja listova vinove loze, registrovano je prisustvo tek ispiljenih larvi cikade Scaphoideus titanus u pojedinim vinogradima. Indeks napada se kreće do 0,5%.
 
 
 
 
Ova vrsta cikade je vektor fitoplazme Flavescence doree koja izaziva obolenje na vinovoj lozi -zlatasto žutilo vinove loze. S obzirom da se nalazimo na samom početku piljenje larvi ove štetočine, a da su tek treći larveni stupnjevi sposobni da prenesu fitoplazmu, hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.
 
RC Kikinda nastavlja sa praćenjem cikade Scaphoideus titanus i signaliziraće pravo vreme za tretman.
Cikada Scaphoideus titanus
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze se nalaze u fazi razvoja BBCH 75 (bobice veličine graška, grozdovi obešeni). Vizuelnim pregledom vinove loze na lokalitetu Kikinda registrovano je prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus (vektor fitoplazme Flavescence doree, prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze).
 
Picture
 
U cilju prevencije pojave zlatastog žutila vinove loze neophodno je sprovoditi sledeće zaštitne mere:
  • stalni sanitarni pregled zasada
  • uklanjanje obolelih biljaka
  • uništavanje divlje loze u neposrednoj blizini proizvodnih zasada
  • suzbijanje korova
  • krčenje napuštenih zasada vinove loze
Za suzbijanje larvi Scaphoideus titanus preporučuje se primena nekog od sledećih insekticida:
  • Todome 24 SC (buprefozin+fenpiroksimat) 0,1%
  • Elisa (buprofezin) 0,06%
  • Talstar 10 EC (bifentrin) 0,05%
Šljivin smotavac (Grapholita funebrana)
Na području delovanja RC Kikinda, lokalitet Kikinda u zasadu šljive prati se biologija šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).
Šljivin smotavac predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina šljive. Štetočina se razvija prvenstveno na šljivi, a najveće štete izazivaju gusenice druge generacije kada plodovi dostignu puni porast.
Pojava odraslog imaga prezimljujuće generacije šljivinog smotavca na feromonskim klopkama utvrđena je u zasadu 08.04. na 61,39 DDC od 01.01.
Maksimum leta ove generacije konstatovali smo 01.05. na 155,76 DDC od 01.01. ili 94,37 DDC od biofiksa i tada je na klopci uhvaćeno 82 leptira šljivinog smotavca. Do 12.05. beležimo veće vrednosti uhvaćenih leptira na klopkama (u proseku 20-34 leptira po klopci).
Prva položena jaja na zelene plodove šljive primetili smo 09/10.05. na 232,67 DDC od 01.01. ili na 171,28 DDC od biofiksa. Na položenim jajima je došlo do promene boje, ali prva piljenja i pojava larava nije zabeležena.
U narednom periodu od 18.05.-21.05. beležimo još jedan pik leta šljivinog smotavca da bi posle tog perioda brojnost uhvaćenih leptira iznoslila u proseku 4 imaga po klopci.
U zasadu šljive je 20.06. konstatovan ponovo veći ulov na klopkama (19 imaga) na 610,73 DDC od 01.01. ili na 549,34 DDC od biofiksa.  Položena jaja na plodove šljive primetili smo 26.06. na 628,34 DDC od 01.01.
Preporuka proizvođačima je da se u zasadima šljiva uradi insekticidni tretman, insekticidima koji imaju ovicidno - larvicidno delovanje.
      
Velika slika - Metos u zasadu šljive
 
Velika slika - sveže položeno jaje (26.06.)
 
Velika slika - jaje položeno ranije (promena boje)
 
Velika slika  - faza ,, crna glava ,, ubušenje u plod
Jabučni smotavac (Carpocapsa pomonella)
Na području delovanja RC Kikinda u zasadu jabuke prati se dinamika i brojnost jabučnog smotavca (Carpocapsa pomonella).
Prvi ulovi na feromonskim klopkama u zasadu registrovani su 23.04. na 90,82 DDC počev od 01.01.
U narednom periodu do 02.05. beležimo pojedinačne ulove na feromonskim klopkama da bi od 03.05. - 05.05. utvrdili pik leta prezimljujuće generacije jabučnog smotavca u zasadu na 197,74 DDC od 01.01. ili 110,4 DDC od biofiksa.
Prva položena jaja na listove jabuke utvrdili smo 09.05. na 224,49 DDC od 01.01. ili na 137,15 DDC od biofiksa.
U toku juna meseca (15.06.) dolazi do pojave druge generacije jabučnog smotavca u zasadu i 25.06. registrujemo prva novopoložena jaja na plodove jabuke na 663,64 DDC od 01.01. ili na 576,3 DDC od biofiksa.
Druga generacija jabučnog smotavca uglavnom polaže jaja na plodove jabuke, ređe na listove. Gusenice se ubušuju u plodove gde se razvijaju i posle toga napuštaju plod i odlaze na ulutkavanje.
jaje jabučnog smotavca na plodu
Velika slika  jaje (25.06.)
 
U narednom periodu sledi intenzivnije polaganje jaja u zasadima jabuka i proizvođačima se preporučuje da urade tretman kombinacijom insekticida :
Rimon (a.m. novaluron) + Mospilan (a.m. aceamiprid)
Lisne vaši ( Aphididae spp.)
U voćarskim zasadima primećeno je prisustvo lisnih vašiju ( Aphididae spp. )
 
(Hyalopterus pruni)
                  
Lisne vaši na jabuci
Šljivin smotavac ( Grapholita funebrana )
Embrionalni razvoj  ( Grapholita funebrana ) šljivin smotavac na plodu šljive
 
Velika slika   ( 11.05.2012.)
 
 
Velika slika   ( 15.05.2012.)
promena boje
 
Velika slika    ( 21.05.2012.)
faza razvoja ,, crna glava ,,
Šljivin smotavac (Grapholita funebrana)
Na području delovanja RC Kikinda, lokalitet Kikinda prati se biologija šljivinog smotavca. U ovom periodu pratimo polaganje jaja na plodove šljive i promene koje se dešavaju na obeleženim jajima (promena boje).
U narednom periodu očekuje se početak piljenje larava na našem lokalitetu.
 
Velika slika  (11.05.2012.)
 
Velika slika   (15.05.2012.)
 
Velika slika   (15.05.2012.)
1 - 10 Next