Skip to main content

Region Senta

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Senta > Usevi ili zasadi
Braon mramorasta stenica
Na terenu RC Senta u usevima soje, paprike, kukuruza i u zasadima jabuke, kao i u svetlosnim lovnim lampama registrovano je prisustvo pojedinačnih primeraka braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). Za sada, ova stenica se uočava u baštama i u blizini naseljenih mesta. 

 

jaja i larve na listu jabuke

 

imago na paprici

 

Ova stenica je poreklom iz Istočne Azije. U našoj zemlji prvi put je uočena 2015. godine.  Odrasle jedinke su smeđe boje, 12-17 mm dužine, a mogu se prepoznati po bledožutim prstenovima na 4. i 5. članku antena. Jaja su buretasta i polaže ih u grupicama po 20-30 komada.

 

Ova invazivna vrsta stenice je izraziti polifag, dosad je registrovana na preko 120 biljnih vrsta, a najveće štete u svetu registrovane su na paradajzu, paprici, jabukama, kruškama, breskvama, krastavcima, kukuruzu, pasulju, soji.

Štete pričinjavaju odrasle jedinke i larve sisanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka. Simptomi ishrane na plodovima su sitni, okrugli ubodi koji kasnije prerastaju u nekrotične pege. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost, a u slučaju jačeg napada može doći do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa. Takođe, mesta uboda pedstavljaju ulazne otvore za patogene prouzrokovače različitih vrsta truleži.

U jesen migriraju u naselja radi prezimljavanja.

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Na manjim površinama moguće je mehaničko skupljanje i uništavanje larvi i odraslih jedinki.

Pojava plamenjače soje

Na terenu RC Senta usevi soje se nalaze u fazi otvoreni cvetovi na trećini cvasti biljke (63 BBCH).

 

Na pojedinim parcelama soje, vizuelnim pregledom je registrovano prisustvo simptoma plamenjače soje (Peronospora manshurica) na 5% biljaka.

Simptomi plamenjače se ispoljavaju na licu lista u vidu  svetlozelenih, žućkastih nepravilnih pega. U okviru pega, na naličju zaraženog lišća, obrazuje se sivkasta navlaka od konidiofora i konidija gljive.

 

 

Izgled zaraženog lista soje sa naličja

 

Mere zaštite soje od navedenog patogena su: Agrotehničke mere:

-         Plodored

-         Proizvodnja zdravog semenskog materijala

-         Otpornije sorte

-         Zaoravanje biljnih ostataka posle žetve

Hemijske mere zaštite se na našem području obično ne sprovode jer ovaj patogen za sada ne predstavlja limitirajući faktor u proizvodnji soje.

Siva pegavost lišća suncokreta

Na terenu RC Senta usevi suncokreta se nalaze u fazi razvoja listova i rasta stabla (14-30 BBCH). Pregledom useva na donjim listovima se registruju simptomi od  prouzrokovača sive pegavosti lišća suncokreta (Septoria helianthi), koje su posledice veoma povoljnih uslova za infekciju i širenje(prohladno i vlažno vreme).  

Bolest uglavnom zahvata list, ređe se javlja na stablu i glavicama suncokreta. Zaraženi listovi će odumreti tokom rasta, te se hemijske mere zaštite ne preporučuju..

piknidi sa sporama

piknospore

Braon mramorasta stenica

Na području rada RC Senta (lokalitet Kanjiža) registrovana je pojava braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

 

imago

 

Ova stenica je poreklom iz Istočne Azije, koja je u našoj zemlji prvi put uočena 2015. godine.

 

Odrasle jedinke su smeđe boje, 12-17 mm dužine, a mogu se prepoznati po bledožutim prstenovima na 4. i 5. članku antena.

 

 

izgled antenna

 

Jaja su buretasta, svetle boje i polaže ih u grupicama po 20-30 komada.  

 

Štete nanose odrasle jedinke i larve sisanjem biljnih sokova, usled čega na biljnim delovima nastaju nekrotične tačke i udubljenja. Izrazito je polifagna štetočina, dosad je registrovana na preko 100 biljnih vrsta, a najveće štete u svetu registrovane su na paradajzu, paprici, jabukama, kruškama, breskvama, krastavcima, kukuruzu, pasulju, soji i drugim kulturama.

 

U jesen migrira u naselja radi prezimljavanja.

 

Uočena brojnost ne predstavlja trenutno visok rizik od nastanka ekonomski značajnih šteta, ali bi u narednim godinama mogla predstavljati veliki problem u proizvodnji voća i povrća.