Na području delovanja RC Vrbas, zasadi remotantnih sorti malina se nalaze u fazi cvetanja (BBCH 61), dok se zasadi trešanja nalaze u fazi zrelih plodova ( BBCH 89).
klopka za azijsku voćnu mušicu
Na području delovanja RC Vrbas monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) se vrši pomoću vizuelnih pregleda plodova i pregleda sadržaja lovnih klopki u zasadu maline i trešnje. Dosadašnjom analizom plodova trešnje i analizom klopki, nisu registrovani ulovi azijske voćne mušice.
Lovne klopke se prave od plastičnih boca, na kojima se probuši nekoliko manjih rupa, a u boce se sipa jabukovo sirće i crno vino u istom odnosu i par kapi deterdzenta za sudove. Boce se postave u krošnju (ako je zasad u pitanju) ili među lišće maline.
Dosophilla suzuki prezimi kao odrasla jedinka na zaštićenim mestima. Ima više generacija godišnje (i do 15, u zavisnosti od uslova sredine). Jedna ženka položi i do 300 jaja.
Ima širok areal domaćina: jagodičasto, koštičavo voće, vinova loza. Za razliku od drugih vrsta roda Drosophilla, polaže jaja isključivo u nedozrele i neoštećene plodove. Azijska voćna mušica pripada porodici dvokrilaca, telo je 2-3 mm dužine, žućkasto-smeđe boje, sa crvenim očima. Ženke imaju testerastu legalicu, dok se mužjaci raspoznaju po tamnim mrljama na krilima. Početak polaganja jaja ove štetočine je vreme početka sazrevanja voćnih vrsta. Ženka položi jaje tako što zaseče legalicom epidermis ploda i tu ubaci jaje. Iz jaja se razvije larva, koja se hrani unutrašnjošću ploda, koji postanu tržišno neupotrebljivi.
Hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ove štetočine su ograničene zbog njene biologije, jer se tretmani zasnivaju na suzbijanju odrasih jedinki, dok se jaja i larve nalaze unutar plodova i na njih ne mogu delovati primenjeni insekticidi. Takođe, zbog polaganja jaja u zrele plodove upotreba insekticida je ograničena zbog karence. S obzirom na njihovu brzu reprodukciju i činjenicu da je prethodnih godina registrovana u regionu Vrbasa i da se trenutno registruje njeno prisustvo u susednom regionu Novog Sada, u cilju kontrole populacije ove štetočine i smanjenja rizika od šteta, preporučuju se sledeće mere:
- Postavljanje velikog broja lovnih klopki za masovno izlovljavanje; Klopke treba prvenstveno postaviti na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;
- Treba skratiti interval branja plodova u cilju njihovog što bržeg sklanjanja sa parcele;
- Sanitarne mere su ključne u kontroli ove štetočine! Zaražene i otpale plodove treba odlagati u burad koja ne treba otvarati 7 dana. Takođe, treba obaviti higijenu ivica parcela na kojima se mogu naći divlje vrste (divlja kupina, zova, džanarika i dr.) kojima ova štetočina može biti domaćin;
- Postavljanje zaštitnih insekatskih mreža oko zasada;
- Krčenje napuštenih zasada.
Sve raspoložive mere kontrole azijske voćne mušice treba da se sprovode na nivou čitavog regiona kako bi se postigli zadovoljavajući rezultati.