Skip to main content

Pirot

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Pirot > Usevi ili zasadi
Stanje u zasadima krušaka

Na području delovanja RC Pirot, kruške se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u različitim fazama razvoja, od početka obezbojavanja lišća do početak opadanja lišća (BBCH 92-93).

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 6. Zimske forme kruškine buve se razlikuju od letnjih po tome što su tamnije i krupnije.

 

Takođe je uočeno prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), na 2% biljaka. Detaljnije mere o borbi protiv ovog patogena možete pročitati u prilogu od 11.06.2021.

 

(velika slika)

U zasadima sa neadekvatnom zaštitom uočena je prevremena defolijacija. Posledice defolijacije mogu biti nemerljive za prinos u narednoj vegetaciji, u količini i kvalitetu plodova.

 

(velika slika)

Siva pegavost lista kruške (Mycosphaerella pyri)

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Prisjansko naselje, u mladom zasadu kruške registrovan je visok intenzitet napada gljivom prouzrokovačem sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri).

 

Ovaj patogen je izuzetno rasprostranjen kod nas ali nije ekonomski značajan. Do ovako visokog intenziteta napada dolazi usled neadekvatne zaštite zasada.

Simptomi se mogu uočiti od juna meseca pa sve do kraja vegetacije. Oni su u vidu pega na licu i naličju lista, retko na plodovima. Pege su sitne, sive boje oivičene tamnosmeđom bojom. U sredini pega se nalaze piknidi koji su crne boje. Vremenom se pege spajaju i stvaraju se nekrotične površine usled čega može doći do prerane defolijacije (već u avgustu). Ovakve biljke dočekaju zimu oslabljene što može za posledicu da ima slabiji rod naredne godine.

Parazit prezimljava u opalom lišću u obliku saprofita. U proleće se oslobađaju askospore koje posle jačih kiša, nošene vetrom uzrokuju primarne infekcije. Zatim dolazi do perioda inkubacije i pojave simptoma. U okviru pega se stvaraju piknidi  koji će u slučaju kiše osloboditi piknospore i započeti sekundarne  infekcije. Na jesen gljiva ponovo prelazi u saprofitni oblik i ciklus razvića se ponavlja.

Mere suzbijanja:

Birati otpornije sorte. Što se tiče hemijskih mera zaštite ona se uspešno suzbija u okviru mera zaštite od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina). Mere zaštite za ovu i prethodne proizvodne godine za region Pirota se mogu pogledati na linku.

Bakteriozna plamenjača u kruškama

Na području delovanja RC Pirot, zasadi kruške se nalaze u fazi razvoja ploda, plod prečnika 40 mm (BBCH 74).

Vizuelnim pregledom zasada na lokaciji Petrovački put, registrovani su simptomi prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) na oko 5% mladara.

 

Najosetljivije biljne vrste na ovu bolest su kruška, dunja, jabuka i mušmula. Bolest se javlja ne cvetovima, listovima, mladarima, granama, stablu čak i korenu. Zaraženi cvetovi se suše i opadaju.  Simptomi ove bolesti se javljuju na granama u vidu „pastirskog štapa“, dok na plodovima dolazi do pojave mrke boje. Iz zaraženih biljnih delova pri povoljnim uslovima za razvoj ovog patogena, može da curi bakterijski eskudat. Ovaj eskudat služi za dalje širenje patogena.

Mere borbe protiv ovog patogena zasnivaju se na mehaničkom uklanjanju zaraženih biljnih delova, koje je potrebno izneti iz voćnjaka i uništiti. Prilikom uklanjanja zaraženih delova potrebno je zahvatiti 20-30 cm biljnog tkiva bez simptoma. U cilju dezinfekcije prilikom mehaničkog ukljanjanja delova, povrede nastale rezidbom tretirati preparatima na bazi bakar oksihlorida ili bakar hidroksida u koncentraciji 0,3%. Takođe je potrebno izvršiti hemijske tretmane u proleće i jesen preparatima na bazi bakra.

Obična kruškina buva (Cacopsylla piri)

Na području delovanja RC Pirot, vizuelnim pregledom zasada kruške, ustanovili smo da se kruška nalazi u fazi mirovanja (BBCH 00).

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo odraslih jedinki obične kruškine buve (Cacopsylla pyri), male brojnosti, sa indeksom napada do 2,08. Vizuelnim pregledom nismo uočili prisustvo jaja. S obzirom na trenutnu vremensku prognozu, očekuje se nastavak toplog vremena, a samim tim i aktivnosti obične kruškine buve. RC Pirot će nastaviti sa njenim praćenjem.

Rđa kruške

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Pirot van varoš, u zasadima  kruške sorte Viljamovka registrovana je pojava rđe kruške (Gymnosporangium sabinae) u niskom intenzitetu napada.

 

Simptomi se uočavaju na licu lista u vidu intenzivno žuto-narandžastih do crvenih pega, okruglog oblika oivičene hlorotičnom zonim. Kruška je alternativni domaćin ove gljive i na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se na četinarima na Juniperus vrstama (kleka) obrazuje teleutostadijum i uredostadijum. Na naličju lista kruške se u zoni pega javljaju žućkasto-narandžasta zadebljanja, koja predstavljaju početak formiranja ecidija. Ecidiospore vrše infekciju kleke i ne mogu zaraziti krušku. Oboleli listovi delimično nekrotiraju, a jako zaraženi opadaju. U mladim zasadima na granama i grančicama se mogu javiti rak rane. Posledica toga može biti pucanje grana pod naletom vetra ili težine plodova.

Mere subijanja:

·         Uklanjanje Juniperus vrsta koje predstavljaju domaćine ovom patogenu na kojima on prezimljava (izolacioni pojas najmanje 300 m),

·       Hemijskim merama kojima se vrši zaštita kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške  (prema EPPO standardu PP 2/18(1) aktivne materije mankozeb, difenkonazol), suzbija se i rđa kruške.

Bakteriozna plamenjača  i ružin gundelj u kruškama

Na području delovanja RC Pirot, kruške se nalaze u fazi od početka zrenja, pojavljuje se karakteristična boja za kultivar do napredovanje zrenja: povećanje karakteristične boje za kultivar (BBCH 81-85).

Vizuelnim pregledom zasada, na lokalitetu Petrovački put, registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) na oko 5% mladara i na malom broju plodova.

(simptomi na plodu)

Bakteriozna plamenjača spada u ekonomski najznačajnije bolesti jabučastog voća jer za kratko vreme može da prouzrokuje sušenja delova ili čitavih biljaka.  Bakterija može da inficira cvetove, lišće, mladare, grane, stablo pa čak i koren. Zaraženi cvetovi se suše i opadaju. Zatim se patogen širi kroz cvetnu dršku i zahvata lišće i mladare. Lišće nekrotira ali ne opada, već ostaje na stablu. Mladari se suše, dobijaju mrko-crnu boju i savijaju se u vidu pastirskog štapa, Plodovi takođe nekrotiraju i zadržavaju se na stablu, a u povoljnim uslovima se može javiti bakterijski eksudat. Ovakvi plodovi se uklanjaju jer predstavljaju značajne izvore za dalje zaražavanje. Na kori se javljaju rak rane koje takođe mogu sadržati eksudat u vidu sitnih kapljica.

Mere borbe:

·         Voditi računa o izbalansiranoj ishrani azotom

 

·         Uklanjanje i spaljivanje orezanih, zaraženih grana i uklanjanje zaraženih plodova

·         Prilikom rezidbe dezinfikovati makaze (od stabla do stabla)

·         Dezinfekcija stabla preparatima na bazi bakra u proleće i jesen  

·         Primenjuju se manje doze preparata na bazi bakar-hidroksida u toku cvetanja (najosetljivija faza)

 

Takođe, prilikom pregleda krušika, uočeno je i prisustvo ružinog gundelja (Cetonia aurata), poznatog još pod nazivom zlatna mara. Ova štetočina je aktivna danju za vreme sunčanih dana. Trenutno se može naći na krušci, na zrelim i mekim plodovima. Poslednjih godina se redovno javlja u periodu sazrevanja bresaka, krušaka i dr. voća. 

Suzbijanje ove štetočine insekticidima nije preporučljivo zbog nemogućnosti poštovanja karence u periodu sazrevanja i berbe plodova, a i do sada registrovane brojnosti nisu bile od velikog ekonomskog značaja.   Dobre rezultate daju posude sa nekim slatkim napitkom, te je mehaničko suzbijanje jedan od boljih ali i težih načina kojim se mogu postići dobri rezultati.

Obična kruškina buva

Na području delovanja RC Pirot zasadi kruške se nalaze u fazi zelenih pupoljaka: pojedinačni cvetovi se odvajaju, još uvek zatvoreni (BBCH 56).

 

Vizuelnim pregledom biljaka registrovani su svi razvojni stadijumi obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u sledećim indeksima napada:

Imago: 5,68

Jaja: 11,9

Larve L1-L3: 16,27

U toku je intenzivno piljenje larvi prezimljujuće generacije obične kruškine buve.

Najavljeno toplo vreme za naredni period uticaće na povećanje aktivnosti ove štetočine i ulazak kruške u fazu cvetanja.

 

U fazama cvetanja zabranjena je primena insekticida!

 

RC Pirot nastavlja sa praćenjem biologije obične kruškine buve i blagovremeno će signalizirati vreme za tretman.

Pojačana aktivnost obične kruškine buve

Vizuelnim pregledom zasada krušaka, na lokalitetu Petrovački put,  u odnosu na prošlu nedelju, registrovano je pojačano prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 13,75, kao i prisustvo jaja u indeksu napada 11,5.

Slika 1. Imago kruškine buve

Slika 1. Imago kruškine buve

Slika 2. Položena jaja kruškine buve

Sa porastom temperatura u proteklom periodu započela je i pojačana aktivnost obične kruškine buve. Trenutno zahlađenje i kiša odložiće dalji proces polaganja jaja, ali samo na kratko jer meteorolozi najavljuju ponovo toplo vreme za vikend kada se očekuje pojačano prisustvo imaga i intezivnije polaganje jaja.

Proizvođačima koji do sada nisu sproveli hemijske mere zaštite, preporučuje se njihova primena po preporuci od 14.2. (vidi preporuku).

Obična kruškina buva

Na teritoriji RC Pirot, kruška se nalazi u fenofazi svi listovi opali (BBCH 97).

Vizuelnim pregledom zasada, na punktu Prisjanski put, registrovano je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u  indeksu napada 2.

Prezimljujući imago C.pyri

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

RC Pirot nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Cigaraš (Byctiscus betulae)

Tokom vizuelnih pregleda zasada kruške na lokalitetu Petrovački put, konstatovano je prisustvo simptoma oštećenja od insekta Byctiscus betulae - cigaraš.

Prisustvo se konstatuje po karakterističnom uvijanju lista kruške i vinove loze u obliku cigarete.

 Smotuljak lista

 

Velika slika smotuljak lista

Imaga se javljaju tokom proleća, hrane se lišćem praveći uske izgrizotine. Posle kopulacije, presecaju peteljku lista i motaju ga u oblik cigarete. Unutar smotuljka polažu jaja, a tu se i larve ishranjuju.

Štete koje ovaj insekt može da nanese ogledaju se u uništavanju lisne mase tokom ishrane i pravljenja smotuljka za polaganje jaja.

Mere zaštite se ne preporučuju, jer brojnost nije visoka.

1 - 10 Next